Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Ojler]

Ово је тек пети ДС који слави Зачеће Св.Јована и може бити индикативно.

Шта значи ДС?

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

[Exiled]

Шта значи ДС?

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

Пардон,Динарик South,на три језика ферцерам. Мој коначни одговор је Динарик Југ😊

[Шарпланинац]

Гаџић, Петковдан, Средска (заселак Пејчићи), E-V13>Y30977>Y37092>BY14160>BY14150

На 4 маркера се разликује од хаплотипа једног тестираног из Средске, који слави исту славу, а чији резултат још није објављен. То је уједно и најближе поклапање хаплотипова које има. С обзиром да двојица тестираних деле снижену вредност маркера DYS635=21, несумњиво су истог порекла. На 4 маркера се разликује и од једног тестираног из Горњег Неродимља код Урошевца, који такође слави Петковдан, али он на маркеру DYS635 има повишену вредност 24 и по хаплотипу је ближи неколицини тестираних са Косова и Метохије, чији резултати такође још нису објављени, а који махом славе Никољдан.

Војислав Танасковић у свом раду о Средској наводи следеће:
Махала ПЕЈЧИКИ која је од центра удаљена 600-700 метара, а налази се на надморској висини негде око 795 метара
је махала млађег порекла и у њој живе само четири рода и то: Мандушићи (Мандушовци); Гаџићи (Гаџовци); Думановићи (Думановци) и Јанковићи у којем поред још два огранка и то Шиндрини и Качарови, а пошто су после убиства у Готовишу отуда
побегли заједнички им је надимак "Шопови".
...
За род Гаџића неки старији људи су тврдили супротно од онога што је Митар Влаховић у својој студији " Средачка жупа" писао, наиме да су оснивачи махала не Мандушићи него Гаџићи.

Тестирани је навео да постоји могућност да су Гаџићи пре 200 година славили Никољдан. Постоје три предања о пореклу Гаџића, која ћу пренети онако како их је он навео у упитнику:
1. Из "Папрађина", Голо Брдо, Стеблево, Албанија
2. Доње Јеловљане, Бакрдан, Шар-планина
3. Папраћна (Фираја), Сиринићка жупа

Testirani Gadzic je napravio malu gresku u upitniku za njegovo poreklo.
Pod br.2 nije Donje Jelovljane nego Donje Jelovce,opstina Gostivar.

[Exiled]

Митровић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Лука, Требиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модала: DYS385=13-15, повишену DYS576=19 и снижене DYS570=17 и DYS439=11. Прве три вредности дели са Бутулијом и Нинковићем из Требиња (Јовањдан), од Бутулије се разликује на 2, а од Нинковића на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Козић је забележио да су Митровићи дошли из Боке, и да су један род са Митровићима из Боке. Тестирани је у упитнику навео да постоје две верзије предања о старијем пореклу, према првом су из Марковине у Озринићима, а према другом из Паштровића. Занимљиво је да предање о даљем пореклу из Марковине имају и Бутулије, па није искључено да ово предање може бити истинито, иако хаплотипови блиски Митровићу и Бутулији за сада нису забележени на подручју племена Озринића.

Митровићу ако си рад да продубљујемо ову тему јави се,модалан си али и личиш на нашу грану.

[Црна Гуја]

Николић, Митровдан, Калиновац, Уб

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип јако близак модалном, па има и велики број потенцијално блиских поклапања. Од географски блиских тестираних који славе Митровдан најближе поклапање има са Петровићем из Радља код Малог Зворника и Нинковићем из Стејановаца код Руме, од Петровића се разликује на 2 од 23, а од Нинковића на 1 од 17 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а у тексту о Калиновцу се за једине Ивановиће који се помињу наводи да славе Лучиндан, па нисам сигуран да се ради о истој фамилији.

https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-kalinovac-ub/

[Ojler]

Митровић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Лука, Требиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модала: DYS385=13-15, повишену DYS576=19 и снижене DYS570=17 и DYS439=11. Прве три вредности дели са Бутулијом и Нинковићем из Требиња (Јовањдан), од Бутулије се разликује на 2, а од Нинковића на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Козић је забележио да су Митровићи дошли из Боке, и да су један род са Митровићима из Боке. Тестирани је у упитнику навео да постоје две верзије предања о старијем пореклу, према првом су из Марковине у Озринићима, а према другом из Паштровића. Занимљиво је да предање о даљем пореклу из Марковине имају и Бутулије, па није искључено да ово предање може бити истинито, иако хаплотипови блиски Митровићу и Бутулији за сада нису забележени на подручју племена Озринића.

У административно-територијалној организацији требињске општине не постоји село Лука. Вероватно је у питању заселак Лука који припада атару села Лапја. Ако је то случај, требало би у табели исправити, односно допунити место порекла.

[Црна Гуја]

У административно-територијалној организацији требињске општине не постоји село Лука. Вероватно је у питању заселак Лука који припада атару села Лапја. Ако је то случај, требало би у табели исправити, односно допунити место порекла.

Место порекла је измењено у Лапја/Требиње.

[Црна Гуја]

Јуричев, католик, Водице

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, али и две прилично специфичне вредности, снижену DYS439=11 и повишену DYS458=19. Комбинацију ове две вредности поседују још само тројица тестираних у нашој бази: Баљ из Жабице код Љубиња (Аћимовдан), Секуловић из Ораха код Равног (Михољдан) и Локот (даљег украјинског порекла) из Горње Мравице код Прњавора. Јуричев се од Локота и Секуловића разликује на 3 од 23, а од Баља на 4 од 23 маркера. Како би се утврдила млађа подграна којој припада, препорука Јуричеву је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Ojler]

Миловановић, Петковдан, Зубин Поток, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=17.

Према истраживању Милосава Лутовца, у Зубном Потоку није било Миловановића. Једини Миловановићи које помиње у Ибарском Колашину су они из Доњих Варага, али они славе Аранђеловдан.

Било би добро да тестирани прецизира где је његова породица живела почетком 20. века.

Мислим да се ради о фамилији из Доњих Варага коју је Лутовац забележио под именом Цветнићи.

[Srecko]

Vučem poreklo iz Ibarskog Kolašina, selo Donje Varage, prezime Milovanović. Po priči mojih starih, živeli smo u selu Prevlak oko 1750. godine, i tada smo nosili prezime Cvetnić, da bi zbog krvne osvete prešli u selo Koporiće, opština Leposavić. Tada je otišao Milovan, po kome i nosimo prezime Milovanović, sa svojih 8 sinova. Sinovi su se zvali Milenko, Radosav, Miloš, Arsenije, Pero, Rade, Milentije i Grujo. U Koporiću su se zadržali par godina, a nakon toga petoro braće ponovo se vratilo u Ibarski Kolašin, selo Jagnjenica, a potom u donje Varage. Ostala trojica - Rade, Milentije i Grujo su se spustili u Toplicu, selo Donja Bresnica i Donje Zdravinje. Inače, vučemo poreklo od Bjelopavlića. Po mom viđenju, Tomaševići iz Bele Crkve imaju podudarnosti sa mnom u DNK, po svim parametrima. Na Forumu sam pročitao da Tomaševići sebe nazivaju Divljani, a nas zovu Došljaci, pa zbog toga mislim da smo ustvari isti, ali da je neko pogrešio u nazivu, mi ili oni.

[Небојша]

Вујадин, Аћимовдан, Миљевина, Фоча, J2b-M205>Y22059 (Y22074)

Вујадин из села Глушца код Миљевине, слава Аћимовдан је позитиван на  Y22074+ (еквивалентан СНП-у Y22059 и доступан за тестирање у Берлину). Тиме је потврђена припадност Вујадина роду Угреновића. Вјероватно је тачно и предање Вукадина које говори да су они и Вујадини потомци два брата Лаловића родом из Страшевине.

Петар Ашкраба је лепо "спаковао" податке о Вукадинима и Вујадинима у пар реченица:

"Вукадини паљански којих је у Сјетлини, Боговићма, Корану, Прачи, Подграбу, Палама, те у Боговићима код Горажда и селу Средње (Аћимовдан) и даље су потомци Вукадина Лаловића досељеног преко Страшевине код Никшића, а славе Аћимовдан, међутим једни од Вукадина тврде да су они "од Вујадиновића из Црне Горе". Вукадини, који су од Лаловића, доселили су y Боговиће из Средњег. Једни Вукадини с Пала су недавно доселили у Миљевину и слава им је такође, Аћимовдан. Братство Вујадин крсна слава Свети праведни Јоаким и Ана народски Аћимовдан 22-ог септембра су y Загорју, у селу Глушца (припадају Фочи) те једни у Фочи и даље. Први Вујадин који је дошао у Глушца бијаше именом Спасоје и дође 1820-е године, крсна слава им је Аћимовдан. Лаловићи чија је крсна слава Ађимовдан су на Берегу (Соколац)."

[Срки Вук]

Вујадин, Аћимовдан, Миљевина, Фоча, J2b-M205>Y22059 (Y22074)

Петар Ашкраба је лепо "спаковао" податке о Вукадинима и Вујадинима у пар реченица:

"Вукадини паљански којих је у Сјетлини, Боговићма, Корану, Прачи, Подграбу, Палама, те у Боговићима код Горажда и селу Средње (Аћимовдан) и даље су потомци Вукадина Лаловића досељеног преко Страшевине код Никшића, а славе Аћимовдан, међутим једни од Вукадина тврде да су они "од Вујадиновића из Црне Горе". Вукадини, који су од Лаловића, доселили су y Боговиће из Средњег. Једни Вукадини с Пала су недавно доселили у Миљевину и слава им је такође, Аћимовдан. Братство Вујадин крсна слава Свети праведни Јоаким и Ана народски Аћимовдан 22-ог септембра су y Загорју, у селу Глушца (припадају Фочи) те једни у Фочи и даље. Први Вујадин који је дошао у Глушца бијаше именом Спасоје и дође 1820-е године, крсна слава им је Аћимовдан. Лаловићи чија је крсна слава Ађимовдан су на Берегу (Соколац)."

У књизи "Горње поље код Никшића", Радивоја Тадића, гдје исти појединачно набраја сваку фамилиу из Горњег поља, исти спомиње и Лаловиће , те за њих наводи да су живјели у Стуби из које су се након сукоба са неким црногорским групацијама  морали раселити, те су нова уточишта нашли у Гребицама (данашње Дукло), Страшевини и Милочанима. Као учесник тог сукоба се спомиње и мој предак Вукадин Лаловић, који одлази у Страшевину а потом у Босну. Међу нама, потомцима Вукадиновим није сачувано предање да је са њим дошао неко од његове браће или рођака. Пошто се радило о освети, вјеровстно је до промјене презимена дошло да би се сакрио траг, а изгубила се и веза са рођацима, конкретно Вујадинима и другим, а вјерујем да их има још, лично мислим да једна од тих фамилија су и Тешановићи из Пала.

[Иван Вукићевић]

Мислим да се ради о фамилији из Доњих Варага коју је Лутовац забележио под именом Цветнићи.

Vučem poreklo iz Ibarskog Kolašina, selo Donje Varage, prezime Milovanović. Po priči mojih starih, živeli smo u selu Prevlak oko 1750. godine, i tada smo nosili prezime Cvetnić, da bi zbog krvne osvete prešli u selo Koporiće, opština Leposavić. Tada je otišao Milovan, po kome i nosimo prezime Milovanović, sa svojih 8 sinova. Sinovi su se zvali Milenko, Radosav, Miloš, Arsenije, Pero, Rade, Milentije i Grujo. U Koporiću su se zadržali par godina, a nakon toga petoro braće ponovo se vratilo u Ibarski Kolašin, selo Jagnjenica, a potom u donje Varage. Ostala trojica - Rade, Milentije i Grujo su se spustili u Toplicu, selo Donja Bresnica i Donje Zdravinje. Inače, vučemo poreklo od Bjelopavlića. Po mom viđenju, Tomaševići iz Bele Crkve imaju podudarnosti sa mnom u DNK, po svim parametrima. Na Forumu sam pročitao da Tomaševići sebe nazivaju Divljani, a nas zovu Došljaci, pa zbog toga mislim da smo ustvari isti, ali da je neko pogrešio u nazivu, mi ili oni.

Место порекла је допуњено у "Доње Вараге/Зубин Поток".

[Црна Гуја]

Медар, муслиман, Дабрица, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y56203. Поред за ову грану карактеристичне DYS19=14, поседује још неколико вредности које одступају од модалних: повишену DYS389II=32, и снижене DYS576=17 и DYS570=17. Нема блиских поклапања у табели пројекта (са мање од 3 разлике на 23 маркера). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику написао да су према породичном предању даљим пореклом из Црне Горе, одакле су дошли у село Драчево у Поповом Пољу, као и да су некада у прошлости прослављали Стевањдан/Шћепандан.

[Црна Гуја]

Жарковић, Никољдан, Бодежишта, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP728>YP6047>FT285270>FT288648. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која одступа је нешто нижа DYS533=11. Потпуно поклапање на 23/25 маркера има са раније тестираним Жарковићем из Крушчице код Калиновика, као и са двојицом Драшковића из Сливље код Гацког и Осије код Калиновика. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Род Жарковића је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:

Жарковићи су братство из гатачког краја које слави Никољдан. Вековима су били настањени на властелинском поседу у Срђевићима, који се сматрају њиховом матицом. Одавно су насељени у Бодежиштима, где се рачунају у најстарије становнике. Предање Жарковића у овом месту каже да је ту од турског зулума побегао кнез Жарковић, који је живео у Срђевићима за време Баја Пивљанина. Сматра се да му је име било Милутин Жарковић, а по народној песми од њега је Бајо Пивљанин испросио кћерку Јелицу. Старином су из Срђевића и Жарковићи у Крушчици у Улошком Борчу, где су их муслимани Ченгићи населили средином 19. века из гатачких Луковица.

[Кековац]

Салатовић, Аранђеловдан, Кобиља Глава, Вогошћа

Припада хаплогрупи I1 и нема превише блиских дужих хаплотипова у бази СДКП. Иако има потпуно поклапање са једним тестираним на 17 маркера из Хртковаца у оквиру САНУ истраживања, слава Мратиндан, мислим да нису ближе повезани због малог броја упоредивих маркера и различите славе. Сматрам да му је ближи Маринковић из Трибња у Далмацији, који такође слави Аранђеловдан, и поред 3 разлике на 23 упоредива маркера: DYS19(14/15),  DYS456(15/14) и DYS481(27/28). У том случају би се за Салатовића могло рећи да припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, односно роду Мацура. Ово Салатовић може проверити додатним тестирањем на једном од два СНП код YSeq: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=21003 или https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=44497. Уколико је у могућности Салатовић може урадити и дубински тест (BigY-700 или WGS) који би му много више информација дао, имајући у виду да је поменути Маринковић већ урадио дубински тест у FTDNA.

Салатовић је навео да је старо породично презиме било Кнежевић и да су се доселили из Колашина. О пореклу ове породице из Колашина пише и Слободан Босиљчић у књизи Срби из Сарајевског поља.

[Небојша]

Салатовић, Аранђеловдан, Кобиља Глава, Вогошћа

Припада хаплогрупи I1 и нема превише блиских дужих хаплотипова у бази СДКП. Иако има потпуно поклапање са једним тестираним на 17 маркера из Хртковаца у оквиру САНУ истраживања, слава Мратиндан, мислим да нису ближе повезани због малог броја упоредивих маркера и различите славе. Сматрам да му је ближи Маринковић из Трибња у Далмацији, који такође слави Аранђеловдан, и поред 3 разлике на 23 упоредива маркера: DYS19(14/15),  DYS456(15/14) и DYS481(27/28). У том случају би се за Салатовића могло рећи да припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, односно роду Мацура. Ово Салатовић може проверити додатним тестирањем на једном од два СНП код YSeq: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=21003 или https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=44497. Уколико је у могућности Салатовић може урадити и дубински тест (BigY-700 или WGS) који би му много више информација дао, имајући у виду да је поменути Маринковић већ урадио дубински тест у FTDNA.

Салатовић је навео да је старо породично презиме било Кнежевић и да су се доселили из Колашина. О пореклу ове породице из Колашина пише и Слободан Босиљчић у књизи Срби из Сарајевског поља.

Изгледа да су Салатовићу блиски Јакшићи (Фоча) и Симовићи (Пале). Њих двојица јесу исти генетички род, подграна I-Y7627, иако је Јакшић и даље на нивоу I1. Салатовића њима приближавају вредности DYS19, DYS389II и DYS481, док са Мацурама дели вредности на DYS570, DYS576 и DYS549. Узевши у обзир географску блискост и чињеницу да сва тројица славе Аранђеловдан, прва веза делује извесније. 

[Кековац]

Изгледа да су Салатовићу блиски Јакшићи (Фоча) и Симовићи (Пале). Њих двојица јесу исти генетички род, подграна I-Y7627, иако је Јакшић и даље на нивоу I1. Салатовића њима приближавају вредности DYS19, DYS389II и DYS481, док са Мацурама дели вредности на DYS570, DYS576 и DYS549. Узевши у обзир географску блискост и чињеницу да сва тројица славе Аранђеловдан, прва веза делује извесније.

Приметио сам ту потенцијалну везу, међутим она није баш толико блиска јер се хаплотип Салатовића разликује и од Јакшићевог и од Симовићевог на 4 маркера. Са друге стране предање о пореклу из Колашина и слава Аранђеловдан сугеришу на порекло од Мацура.

[Небојша]

Приметио сам ту потенцијалну везу, међутим она није баш толико блиска јер се хаплотип Салатовића разликује и од Јакшићевог и од Симовићевог на 4 маркера. Са друге стране предање о пореклу из Колашина и слава Аранђеловдан сугеришу на порекло од Мацура.

Припадника рода Мацура са овом славом у Брдима и нема. Искључиво су у Далмацији / Крајини. Због специфичних вредности, крсне славе и што је јако важно, географије, верујем да су ова тројица у вези. Али то је само мој предлог, коначни суд остаје на уреднику I1 групе.

[НУки ⚔🦅⚔]

Симовићи (Аранђеловдан) из Подграба од којих је тестирани Симовић су огранак Симовића (Аранђеловдан) из фочанске Јабуке.

Код Јакшића није најјаснија ситуација пошто је оставио само податак да је из Фоче.
Могуће да се ради о трговачкој породици из саме Вароши коју помиње Гаврило Симовић у књизи "Двјеста година фочанске Јабуке: хроника изгубљеног завичаја":

"Већ Од 17. стољећа српски православни живаљ се све више
среће и укључује у привреду града, а у 19. стољећу постаје готово
примарни носилац трговачког пословања, док муслимани и даље
држе обртничку, занатску привреду. Од православних трговачких
кућа на гласу су биле: Глођије, Хаџивуковићи, затим Сунарићи и
Јакшићи, који су трговали и са иностранством. Од'муслиманских
породица познати су стари трговци: Карахоџе, Њу'ховићи, Ба-
кићи, Кахвеџићи, Туњо, Кашмо, Хањалићи и још неки."