Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2149417 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7920 послато: Децембар 04, 2020, 02:32:04 поподне »
Милинковић, Св. Врачи, Вирово, Ариље

Припада хаплогрупи R1b>P312, роду А у табели нашег пројекта. Од специфичних вредности се издвајају 15 на 19 и 20 на 570; ове вредности Милинковић не дели са осталим припадницима овог рода. Најближи у роду му је Обреновић из Марковице код Лучана, разликују се на 2 маркера од упоредивих 23, док се од Домановића из Соколића код Чачка и Велимировића из Врачевића код Лајковца разликује на 3 односно 4 маркера од упоредивих 23. Милинковићи из Вирова су по предању сродни Обреновићима из Марковице, што је сада и потврђено. О пореклу ове две породице је већ писано при објави Обреновићевог резултата:

16. Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани

Припада хаплогрупи R1b>P312

Код етнолога Јована Ердељановића у књизи о Доњем Драгачеву се наводи "Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Вирову и од њега су Миленковићи.

На место одбеглих Јовашевића настани се некакав Обрен. Он беше пореклом из Босне, одакле је пошао заједно са братом Обрадом. Обрад се настани у драгачевском селу Вирову и од њега су тамошњи Милинковићи. Обрен дође у Марковицу (веле, да је из Вирова терао волове на трг у поменуту стару варош Дубраву, па му се допало у Марковици), и од њега су садашњи Обреновићи. Да су вировски Милинковићи и марковички Обреновићи једног порекла, доказује осим овог предања и иста слава: Врачеви."

У својој малопређашњој објави, господин Обреновић је изнео своја сазнања о пореклу:

Поштовани, ја сам од тих Обреновића, па бих само да скренем пажњу ду су горе цитирани подаци у доброј мери нетачни и непотпуни. Заправо од свега што је др Ердељановић навео у својој књизи од стране 123 па на даље а што је везано за род Обреновића из Марковице, тачно је само да су Обрен и Обрад браћа, те да марковички Обреновићи воде порекло од Обрена.

Но, нема се шта замерити Др Ердељановићу, јер је током свог истраживања (које му је било и докторска дисертација) и поред неспорне стручности и огромног труда, услед ограниченог времена и материјалних ресурса, морао да прави одређене методолошке компромисе током истраживања. Рецимо, утврђено је да он је током истраживања био смештен, а и већину информација везаних за Марковицу и околину прикупио код сеоског свештеника у Раздољу (Негришори).

Конкретно у сокак Обреновића у Марковици није свраћао нити се од самих чланова мог рода распитивао о пореклу. Јер да јесте, знао би да родоначелник Обреновића из Марковице није "некакав Обрен", већ конкретно Обрен Савић (1730-1816) што без икакве сумње знају сви Обреновићи из Марковице. Штавише, споменик Обрену Савићу је у време када је др Ердељановић вршио истраживања већ деценијама стајао у сокаку Обреновића "у Крушкама", на својеврсној "светој" земљи свих Обреновића која никада није дељена, па је практично невероватно да тај споменик др Ердељановић не би видео да је тамо макар и на кратко свратио.

Но, пошто је ова тема опште природе, не бих превише ширио причу, већ бих само у најкраћим цртао изнео најважније исправке и допуне:

1) Обреновићи из Марковице воде порекло од Обрена Савића (1730-1816), чији споменик као што већ рекох и дан данас стоји у Марковици
2) Обрен није дошао из Босне, већ из села Ковачица код Вучитрна (Косово)
3) Са Обреном су дошли не само брат Обрад, већ и са сестра Марија - Мара
4) Сво троје су се најпре настанили у селу Вирову, али се Обрен одвојио и након краћег боравка селу Лисице скрасио у Марковици, док су Обрад и Мара остали у Вирову
5) Од Обрадовог сина Милинка, настао је у Вирову род Милинковићи а не Миленковића
6) Такође, од сестре Марије - Маре, настао је такође у Вирову род Марића
7) Сва три рода и дан данас знају да су у далеком сродству и сва три рода и даље славе славу својих далеких предака из Ковачице - Врачеве (Козму и Дамјана)

Даља ДНК тестирања ако их господин Обреновић предузме разјасниће све недоумице.

Међутим, управо обављено ДНК тестирање донело је једну до сада непознату генетску везу. Хаплотип Велимировића из села Врачевић код Мионице, са истом славом св Врачи, иако има 3 разлике на 23 СТР маркера, поседује вредности које га несумњиво сврставају у исти род са Обреновићима из Марковице.

За Врачевиће код Мионице се иначе каже да потичу из Граца код Сјенице, а очекивано би било да има још фамилија са славом св Врачи које припадају овом генетском роду на ширем простору Старог Влаха.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2266
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7921 послато: Децембар 04, 2020, 02:39:01 поподне »
Сретеновић, Ђурђевдан, Трнава, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А у тебели Српског ДНК пројекта.

Сретеновић, као и сви припадници овог рода, слави Ђурђевдан. Поред њега, ту су два Васиљевића (Правошево, Пријепоље) и Орестијевић (Косовица, Ивањица).

Резултат није изненађење, јер се за Сретеновиће каже:
Цитат
Друга група Сретеновића, чији потомци живе с друге стране брда (близу Кевине воденице), настала је од породице Сретена Орестијевића. Он се у Трнаву доселио из Косовице, близу Ивањице. Сретен се у Трнави оженио Босиљком и с њом добио два сина. У турском тефтеру из 1822. године била је уписана породица Сретена Орестијевића.

Дакле, генетика је потврдила предање. Сретеновић има једну разлику са Орестијевићем, на YGATAH4 маркеру.

Род А у табели недавно смо издвојили из рода Д – Пилатоваца. Иако је вероватно да су и припадници рода А Пилатовци, за сада их издваја ретка вредност 10 на DYS549 (док тестирани из рода Д ту имају вредност 11 и више), као и извесна географска одвојеност.

СНП-тестирање би разјаснило све, а нажалост за Пилатовце још увек не знамо дубљу подграну.
« Последња измена: Децембар 04, 2020, 05:04:09 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7922 послато: Децембар 07, 2020, 01:54:21 поподне »
Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Красић је највероватније, и поред 4 разлике на 23 упоредива маркера, повезан са Ердоглијом из Вукушице код Врњачке Бање, са којим дели исту крсну славу.

О пореклу Красића Јован Ердељановић бележи:

За Вуковиће каже старац Нешо Вуковић, да су се доселили „прије 300-400 година од Сјенице“. Од Вуковића су и Красићи. Славе Св. Врачеве (1- XI).

https://www.poreklo.rs/2013/04/03/poreklo-prezimena-selo-donja-kravarica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7923 послато: Децембар 07, 2020, 01:59:55 поподне »
Маслар, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 14 на 389i.

Иначе је резултат сам по себи чудан, јер претходно тестирани Маслар из Крушчице припада хаплогрупи R1a-M458:

Маслар, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-M458. Нема блиских поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају високе вредности 19 на 576 и 24 на 635, као и ниска вредност 9 на 643.

Маслари из Крушчице су пореклом из Ојковице код Нове Вароши. За њих у литератури стоји:

Пре 200 година досељени су и:

–Маслари (Гароњићи) су од Новог Пазара. Од њих су Луковићи у Крушчици, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1030
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7924 послато: Децембар 07, 2020, 04:09:34 поподне »
Маслар, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 14 на 389i.

Иначе је резултат сам по себи чудан, јер претходно тестирани Маслар из Крушчице припада хаплогрупи R1a-M458:
Лука, погледај у табели хаплотипове тестираних који су припали роду Б10, Маслар има поклапања са њима, такође сви заједно деле вредност 14 на 389i.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7925 послато: Децембар 07, 2020, 04:21:18 поподне »
Лука, погледај у табели хаплотипове тестираних који су припали роду Б10, Маслар има поклапања са њима, такође сви заједно деле вредност 14 на 389i.

У праву си, направио сам превид ту. Притом је тестирани Тешовић такође из Крушчице. Пребацићу Маслара у род Б10.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2266
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7926 послато: Децембар 17, 2020, 01:48:03 поподне »
Лешњак, Ћириловдан, Пребреза, Блаце

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Лешњаци су према предању у Пребрезу дошли око 1878, из сјеничког краја. На основу резултата, презиме би можда могло потицати од места Лијеска код Бијелог Поља.

Занимљиво је да Лешњаци из Пребрезе очито нису сродни са Лешњацима из Рашке, јер су ови највероватније I2>S17250+ (резултат Самаиловића из Кравића који су огранак Лешњака на 23andme). С тим у вези, можда им ни Љешњаци из Црвског нису сродни, јер они славе Аранђеловдан као и Лешњаци из Кравића, иако им је по предању стара слава Ћириловдан.

Тестирани Лешњак се лепо уклапа у род Љешњана Војинића, с тим што припада мањој групи тестираних у овом роду која има вредност 17 на DYS19, па би то могла бити индиција да му је матица у колашинском Старчу (одатле су тестирани Марковић и Мијајловић са DYS19 = 17).
« Последња измена: Децембар 17, 2020, 01:51:17 поподне Селаковић »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9701
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7927 послато: Децембар 17, 2020, 04:11:43 поподне »
Лешњак, Ћириловдан, Пребреза, Блаце

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Лешњаци су према предању у Пребрезу дошли око 1878, из сјеничког краја. На основу резултата, презиме би можда могло потицати од места Лијеска код Бијелог Поља.

С обзиром на резултат, презиме можда пре потиче од Лијешња, само је претрпело екавизацију  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7928 послато: Децембар 17, 2020, 05:39:34 поподне »
Мијуков, Ђурђевдан, Ковин, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Има већи број ближих поклапања на пројекту на 21 од 23 маркера. Поседује карактеристичне маркера DYS385b=19 и DYS458=16. Вредност маркера DYS385b=19 дели са Гугом из Вршца који слави Петковдан и од чијег се хаплотипа разликује на два маркера. Од тестираних који славе Ђурђевдан и припадају истој грани, на два маркера се разликује од Ивановића из Доњег Краја код Цетиња чији је резултат скоро објављен у једном раду.

Старо презиме ове породице је Мијуковић. Писани трагови о њима сежу до почетка 19. века, а у Ковин су вероватно дошли крајем 18. века.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7929 послато: Децембар 17, 2020, 06:49:31 поподне »
С обзиром на резултат, презиме можда пре потиче од Лијешња, само је претрпело екавизацију  :)
Мислиш претрпијело ....😊

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9701
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7930 послато: Децембар 17, 2020, 07:17:58 поподне »
Мислиш претрпијело ....😊

Код нас - претрпјело  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2886
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7931 послато: Децембар 17, 2020, 08:20:21 поподне »
Чикара, Михољдан, Петковац, Петриња, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Најближе поклапање (22 од 23 маркера) има са Јагузом из Шипова који такође слави Михољдан.

Тестирани је навео да постоји могућност да Чикаре потичу из Личке Јесенице.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7932 послато: Децембар 18, 2020, 10:35:49 поподне »
С обзиром на резултат, презиме можда пре потиче од Лијешња, само је претрпело екавизацију  :)

Грана унутар рода Љешњана-Војинића којој припада тестирани Лешњак одавно не живи на Лијешњу, тако да је мала вероватноћа да су презиме понели по том месту. Томе иде у прилог и то што Љешњаци/Лешњаци из села Црвско код Сјенице и Бијелог Поља имају предање да су из Мораче (а помињу и Куче) досељени преко села Каљића Лијеска (данас само Лијеска, општина Бијело Поље) у Црвско, а касније се део одатле иселио у Бијело Поље. Можда носе презиме и по топониму Лијеска код Колашина на Тари.

Мислим да Лешњаци из Пребрезе ипак потичу од Лешњака из села Црвско, пре свега из разлога што је Лешњацима у Црвском ранија слава Ћириловдан (Лешњаковићи из села Дединце код Куршумлије који би требало да такође потичу од Лешњака из Црвског славе Аранђеловдан а Ћириловдан прислужују), а и још неки родови који су могуће пореклом из Старча, попут "Ћириловаца" из Рашковића код Кнића славе ту комбинацију славе и прислужбе ("Ћириловци" из Рашковића славе Ћириловдан а прислужују Аранђеловдан, осим једне породице из тог рода која слави Аранђеловдан а прислужује Ћириловдан).

Лешњаци из Кончулића и Кравића код Рашке заправо потичу од рода "Морачана" из Требића код Лепосавића, чији резултат имамо преко тестираног Милетића из Међухане код Блаца и тестираног Раковића из Лешка код Лепосавића, и обојица припадају хаплогрупи I2-PH908 (дакле, њихови резултати се поклапају са резултатом Самаиловића из Кравића). Оно што поред генетичких резултата не иде у прилог могућег сродства овог рода са Лешњацима из Црвског и Пребрезе је то што овај род прислужује летњи Аранђеловдан. Не знам одакле би они тачно пореклом могли бити тј. одакле су досељени у Требиће, могуће исто из Каљића Лијеске код Бијелог Поља, а занимљиво је и то да су и они по предању пореклом из Мораче (мада је ово можда и некаква конструкција Петра Ж. Петровића због истоветног презимена).
« Последња измена: Децембар 20, 2020, 04:07:02 поподне Лука »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5271
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7933 послато: Децембар 19, 2020, 02:29:09 поподне »
Крсмановић, Ђурђевдан, Слатина, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 393=12, 439=12, 458=18. Са Којићем из Бачке Паланке дели споменуте вредности, али не и славу. Имају три разлике на упоредива 23 маркера (једна разлика двострука). Ако занемаримо веома ретку вредност 12 на 393, која може бити и приватна мутација, најближи му је један тестирани из околине Руда, са којим дели славу и имају две разлике на упиредива 23 маркера.

Према предању Крсмановићи потичу од Радовића из Бјелопавлића. Рекао бих да је ово предање упитно.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5271
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7934 послато: Децембар 19, 2020, 03:44:29 поподне »
Бељић, Лазаревдан (раније Никољдан), Добри До, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 389=12-30, 576=20, 643=11. Нема ближих поклапања на Пројекту. Гледајући његов хаплотип, можда би могао бити релативно близак Босанцу из Славоније, са којим дели неке карактеристике и имају 4 разлике на упоредива 23 маркера. Можда и Бељић припада грани Y151633, па би му то и предложио да тестира.

По речима тестираног, презиме Бељић су добили по Јовану Бељи, који се преселио из Коњске (данашњег Михајловца) након убиства Турчина.

https://www.poreklo.rs/2014/08/28/poreklo-prezimena-selo-dobri-smederevo/

https://www.poreklo.rs/2013/12/01/poreklo-prezimena-selo-mihajlovac-smederevo/

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7935 послато: Децембар 19, 2020, 07:21:04 поподне »
Мијуков, Ђурђевдан, Ковин, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Има већи број ближих поклапања на пројекту на 21 од 23 маркера. Поседује карактеристичне маркера DYS385b=19 и DYS458=16. Вредност маркера DYS385b=19 дели са Гугом из Вршца који слави Петковдан и од чијег се хаплотипа разликује на два маркера. Од тестираних који славе Ђурђевдан и припадају истој грани, на два маркера се разликује од Ивановића из Доњег Краја код Цетиња чији је резултат скоро објављен у једном раду.

Старо презиме ове породице је Мијуковић. Писани трагови о њима сежу до почетка 19. века, а у Ковин су вероватно дошли крајем 18. века.

 Млади Мијуков се код мене интересовао за поријекло.  Упутио сам га да се тестира.
 У публикацији  "Ковин до краја  18. века", Исидора Купусаревића, међу старинцима Ковина, којих је било  1770.године 103 породице, нема породице Мијуков.  По свему судећи, породица Мијуков  је у Ковин дошла крајем 19. или почетком 20. вијека.
 Није ми познато, шта се налази у црквеним књигама у вези презимена Мијуков
Јован Ердељановић је теренска истраживања Ковина обавио 1923. године. Ј. Ердељановић  међу родовима  чије порекло није утврђено биљежи једну породицу Мијуков.
« Последња измена: Децембар 19, 2020, 07:23:27 поподне vidoje 013 »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5271
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7936 послато: Децембар 19, 2020, 07:31:06 поподне »
Дугић, Игњатијевдан, Скугрић (Горњи), Модрича

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду М у табели Српског ДНК пројекта. Овај род осим славе Игњатијевдана, дели и карактеристичне вредности: 19=15, 389=12-30(29). Дугић има и своје карактеристике: GATAH4=11, 635=24. Најближи у роду М му је чини ми се Шипрагић из Кокора, са којим има три разлике (две двоструке) на упоредива 23 маркера, али деле највећи број карактеристичних вредности.

Дугићи су се доселили у Скугрић из суседне Толисе. Даље порекло ии је из рашке области, по њиховом предању, а по Миленку Филиповићу, из Херцеговине. Старије презиме им је Панић или Пантић

Ван мреже balkanskiratnik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7937 послато: Децембар 30, 2020, 01:43:49 поподне »
Поздрав свим члановима, да ли има новотестираних из Општине Босилеград и који су резултати? Врло мало резултата и информација имамо са тог подручја одакле ја конкретно долазим из села Горње Тламино. Хвала на одговорима

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5271
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7938 послато: Децембар 30, 2020, 07:20:02 поподне »
Копитић, Јовањдан, Буковик, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности поседује 456=14, 643=11. Покушавајући да нађем неку везу са осталим тестираним на Пројекту, једино Јовањштаци из Сочанице код Лепосавића некако показују везу са Копитићем. Неки од њих имају три разлике на упоредива 23 маркера. Не знам колико је ова веза реална, али није ни искључена.

Старије презиме Копитића је Мићић. Мићићи су према предању из Телац Дола (?) у Г. Морачи. Одатле су се доселили најпре у златиборско село Рожанство, а онда се расељавали по околини.

Копитићу бих предложио свакако даља тестирања, према могућностима.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2266
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7939 послато: Децембар 30, 2020, 07:56:37 поподне »
Копитић, Јовањдан, Буковик, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Старије презиме Копитића је Мићић. Мићићи су према предању из Телац Дола (?) у Г. Морачи. Одатле су се доселили најпре у златиборско село Рожанство, а онда се расељавали по околини.

Нажалост, Буковик и цео тај крај слабо је обрађен у литератури. Не знамо ни кад ни одакле су дошли Копитићи, мада изгледа да нису много бројни.

Раније презиме им јесте Мићић - о овоме ми је причао и Бошко Копуновић - тако им стоји на на неким надгробним споменицима из 19. века.

У путописима Грогорија Божовића каже се:

Цитат
У Буковику је седам родова: Тутићи (најстарији), Перошевићи (старији), Борисављевићи, досељени из Зете отприлике пре три стотине педесет година, Мићићи из Пиве, од којих је сердар Јован Мићић, Наумовићи, Обућине и Палићи. Све са брда, осим два прва рода који не памте порекло...

Нажалост, овде је вероватно реч о накнадном повезивању Мићића из Рожанства и Мићића-Копитића, због истог презимена (а у овом случају, и славе).