Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1728138 пута)

Ван мреже Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 547
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7960 послато: Јануар 22, 2021, 04:26:26 поподне »
Пантић, Св. Симеон Богопримац, Шетоње, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема превише блиских поклапања на пројекту, а од модала у његовом хаплотипу једино одступају вредности попут 17 на 19 и 18 на 458.

Тестирани Пантић припада роду Параћинаца из Шетоња, који је у Шетоње досељен из околине Параћина (код крсне славе је грешка, Параћинци не славе Ђурђиц већ Симеона Богопримца):

Параћинци (9) из Мораве, славе Ђурђицу.

Параћинци (3) из Мораве, славе Ђурђицу.

https://www.poreklo.rs/2018/12/08/poreklo-prezimena-setonje-petrovac-na-mlavi/

Значи да немамо јасну индикацију, шта би Пантићу било најбоље да тестира даље? Шта ти мислиш?

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7961 послато: Јануар 22, 2021, 04:49:26 поподне »
Значи да немамо јасну индикацију, шта би Пантићу било најбоље да тестира даље? Шта ти мислиш?

По мом мишљењу би било најбоље да за почетак тестира маркер 561.


Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7962 послато: Јануар 22, 2021, 04:54:20 поподне »
Ђуринац, Петковдан, Беревце, Штрпце

Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Дубља грана се не може утврдити без СНП теста. Ђуринац је несумњиво повезан са још неким тестираним породицама из необјављених истраживања из Беревца које славе Никољдан, што је и стара слава тестираног (прадеда тестираног је променио славу).

Милета Букумирић помиње Ђуринце у свом раду о ономастици Сиринићке жупе:

"Ђуринац, шест кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају секундарно презиме Илијини. Слава Николовдан, мала слава Николовдан летњи. Информатор Милан Ђуринац (1942)."

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7963 послато: Јануар 28, 2021, 02:20:44 поподне »
Рајковић, Никољдан, Доња Бијела, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199, односно роду Озринића. Поседује карактеристичне Озринићке вредности (14-32 на 389 и 18 на 448) тако да нема сумње да припада њиховом роду односно грани BY93199. Међутим, Рајковић поседује и екстремно ниску вредност 8 на 385а коју до сада нико од припадника хаплогрупе I2-Y3120 ни на нашем пројекту ни у свим светским базама не поседује.

Занимљиво је да су у Доњој Бијелој присутни и Гиљени Никољштаци, који су по предању старином из Озринића, па је самим тим могућа нека ближа веза између њих и Рајковића.

За Рајковиће из Доње Бијеле код Шибалића и Караџића стоји:

РАЈКОВИЋИ

(живе у Доњој Бијелој)

Рајковићи су поријеклом из Ћеклића, одакле су се преселили у Дробњак и населили у Доњој Бијелој око 1700. године, у засеоку Добријевићима. Први се доселио Пајван Рајковић. У Бијелој су живјели у комшилуку са Гвозденовићима. Ово није бројно братство и никада их није било више од три куће.

Тома Филипов, ратник из балканских и Првог свјетског рата, у НОР-у је од првих устаничких дана. У свим борбама се истицао личном храброшћу. Био је омиљен међу борцима. Није хтио да изостане иза млађих бораца, него је са њима раме уз раме или чак испред њих јуришао на неприајтељске бункере. Погинуо је као борац Петог батаљона Четврте пролетерске црногорске бригаде децембра 1942. године код Дувна.

Новица Савов и Милош су били припадници НОП-а у чијим су јединицама и погинули (Новица код Сарајева 1944. године, а Милош приликом ослобођења Београда 1945. године).

Рајковићи су, као и Гвозденовићи, доласком у Дробњак, узели за своју крсну славу Ђурђевдан, племенску славу, а прислуживали су Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2012/03/08/poreklo-prezimena-rajkovic/

Предање Рајковића о пореклу из Ћеклића је по свему судећи нетачно.
« Последња измена: Јануар 28, 2021, 09:58:35 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7964 послато: Јануар 28, 2021, 02:43:05 поподне »
Струњаш, Ђурђевдан, Тимар, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају 10 на 391 и 11 на 643. Због вредности 10 на 391, могуће је да Струњаш припада грани Z16983>A493. Можда би Струњаш могао бити исти род са Јовашевићем из Прељине код Чачка (Јовашевићи су по предању старином из Дробњака), пре свега јер деле вредност 10 на 391 и исту славу.

Струњаша има тестираних и на 23andme, тако да је овај резултат потврда тога:

I2-M423
Струњаш, Црна Гора   

За Струњаше из Тимара код Шибалића и Караџића стоји:

СТРУЊАШИ

(живе у Тимару)

Огранак су братства Србљановића, а воде поријекло од Саве Србљановића, Томина брата, од кога су тимарски Томићи. Савини потомци се по њему прозваше Савићи. Презиме Струњаши су добили по неком свом претку који је, како се прича, носио „струњаву торбицу”. Постоји више верзија о овом називу, али је свака везана за појам „струњав”, што значи саткан од вуне мијешане са кострети да би дуже трајала.

Када су се из Бањана доселили у ове крајеве, Савићи (преци Струњаша) населили су се на границама Дробњака и били најистуренији према Кричима, који су тада у свом посједу држали Језера и Сињајевину. Предио који су Савићи населили обухватао је лијеву обалу ријеке Буковице са селима Тимар и Боровац. Касније, када су Кричи протјерани с ових простора на десну обалу ријеке Таре, Савићи су запосјели пространо земљиште, односно онолико колико им је било потребно. А. Лубурић у својој књизи Дробњаци – племе у Херцеговини, казује да су Тимарски Струњаши имали у Шаранцима у свом посједу, Његовуђу, Зауглину, Ђедово поље, Студенца и Тодоровића бару. Временом су се ови њихови посједи смањивали доласком Шаранаца, који су притискивали њихову земљу нешто силом, а нешто куповином. Ипак, све до почетка 20. вијека у њиховом власништву налазио се предио од ријеке Буковице до Стражице, Одраг поља, Сувог поља и Драгошевца. Ова мјеста чине данас границу са Шаранцима.

Најдаљи предак Струњаша, чије се име зна, јесте Ристан, који је погинуо 1805. године у Пирном Долу на Пивској планини, у борби с војском Сулејман-паше Скопљака. Ристан је имао четири сина: Марка, Јанка, Јоксима и Максима и синовце Јована и Нешка. Од Јанка, Јоксима и Максима није остало насљедника.

У породичном предању се зна да су Турци погубили три брата Струњаша на путу од Потпећа према Тари. Њих је Симо Марков осветио тако што је побио десет чланова породице Раповић у селу Кутуши код Косанице.

По разури 1813. године, сви се Струњаши иселе с овог подручја: Марко са својом породицом одсели се у Потпеће, а браћа Јован и Нешко пут Србије. Нешко се задржи у Прошћењу, код пријатеља Смоловића, с намјером да се ту стално настани. Нешков син Павић у једној свађи убије Турчина и породица пође кришом пут Тимара, па преко Сињајевине, а Турци их сустигну и побију, осим бабе Јевросиме, која је успјела да склони своја два унука Добрицу и Новицу у Морачу, код Милете Дуловића, њиховог ујака. Кад су одрасли, вратили су се на своје имање у Тимар. Јован на путу кроз Србију дође у Криву Реку код Чајетине, ту се настани и од њега су тамошњи Струњашевићи.

Струњаши су били познати ратници који су активно учествовали у свим бојевима и ратовима вођеним у њихово вријеме. У балканским и Првом свјетском рату учествује као водник Неђељко који јуначки гине у Мојковачкој бици 1916. године. Јаков је погинуо у Херцеговачком устанку 1877. године у борбама које су вођене за ослобођење Бара.

Огранак Струњаша су Усовићи, који су се од њих давно одвојили.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

https://www.poreklo.rs/2013/04/28/poreklo-prezimena-strunja%C5%A1/

Предање о блиском сродству са Томићима очигледно није тачно, јер Томићи из Тимара припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.
« Последња измена: Јануар 28, 2021, 02:59:31 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10453
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7965 послато: Јануар 28, 2021, 03:51:47 поподне »
Поповић, Никољдан, Лопаш, Пожега, J2b-M205>Y22059

Поповићи су свештеничка породица, а досељени су у Лопаш из Старог Влаха 1809. године. Хаплотип Поповића поседује неколико мутација на брзомутирајућим маркерима (DYS439 и DYS389). И поред тога, Поповић се добро уклапа у род Б (Кричи, J-Y155375), а можда још боље у род Б1, где су сврстани управо тестирани из Затарја и Доњег Полимља. Осим вредности које су карактеристичне за J-Y155375, Поповић са тестиранима из рода Б1 дели вредности 481=22 и GATAH4 = 10.
« Последња измена: Јануар 28, 2021, 03:54:03 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7966 послато: Јануар 28, 2021, 04:43:30 поподне »
Томић, Ђурђевдан, Тимар, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Са већ тестираним Томићем из Тимара има 2 разлике на 23 упоредива маркера. Има неколико потпуних поклапања на 23 упоредива маркера.

О Томићима из Тимара Караџић и Шибалић кажу следеће:
Цитат
Кад је ријеч о Србљановићима, речено је да су се разгранали на Томиће и Савиће, од којих су се врло давно одвојили Струњаши. Огранци Србљановића су још Сарићи, Поповићи, Раонићи и Богисављевићи. Све оно што је речено о Србљановићима, односи се и на Томиће, који представљају стуб овог старог братства у Дробњаку, а оно је, према предању, живјело на овим просторима прије Косова, тако да су према томе Томићи учествовали и у Косовској бици.

Негдје око 1732. године владала је у Дробњаку тешка болест куга, од које је помрло много становништва, па је и братство Томић било тако рећи уништено, осим једног старца који се звао Тома. Њега племеници наговоре да се ожени и он доби два сина: Голуба и једнога којему се не зна име, али се зна да је имао три сина: Спасоја, Сима и Обрена, од којих су сви данашњи Томићи у Тимару и Боровцу. Дијеле се, на уже, на пет огранака. Од Голуба је огранак Рамовићи, од којих је био најпознатији Раде официр. Погинуо је на Вележу 1876. године. Са њим су погинули још Новица и Радоња-Зеко. Од Сима потичу Мињевићи, који живе у Љешници код Бијелог Поља и Мојковцу. Томићи живе у Рјечинама код Колашина, а по неким сазнањима Шекуларци у Шекулару код Берана, који узеше презиме по мјесту насељења. Од Спасоја је огранак Филиповићи, од којих више нико не живи у Тимару, већ су се одселили у Никшић и Бачко Добро Поље у Војводини. Од њих су били познати Крсто и Спасоје. Од Крста је остала само једна кћерка, удата у Влаховиће, а њен је син академик Петар Влаховић. Спасоје је био изузетно храбар. У једној свађи убио је неке Чуровиће из Тушиње, због чега је био осуђен. Послије издржане казне њега Чуровићи убише из освете. Познати су били Филип, Милован и Млађен. Филипови потомци су колонизирани у Војводину-Бачко Добро Поље. Млађен је био један од најугледнијих Томића, живио је у Никшићу, гдје се бавио трговином. Имао је четири сина, од којих нико не живи у Тимару.

Од Обрена су Тојовићи и Синђићи на уже. Из огранка Синђић зна се за Радоњу који је погинуо у Сировцу у борби са Турцима 1840. године. Радоња је имао сина Обрена, а Обрен Новицу и Радоњу-Зека. Обојица су били познати јунаци који су погинули на Вележу заједно са рођаком Радом. Њима је подигнут споменж на Гребљу код Невесиња. Од Новице су остала три сина: Обрен-Мидо, десетар у Тимарској чети, који је заједно са рођаком Неђељком погинуо на Мојковцу 1916. године, а остала су му два сина Васо и Милисав. Васо је био истакнути братственик и племеник, учесник Острошке скупштине и НОР-а од првих усганичких дана. Када је умирао, рече: „Жао ми је што морам да умрем у кревету, а не негдје на бојишту гдје су ми стари умирали“. Милисав Мидов је био капетан бивше Југословенске војске, а умро је послије рата. Други Новичин син Миливоје, официр Црногорске војске, био је командир Тимарске чете у Ускочком баталлну, којом је командовао у балканским и Првом свјетском рату. Истакао се храброшћу коју је показао у борбама на Гласинцу и Мојковцу и због тога је одликован Златном медаљом за ревност, Даниловим крстом петог степена и сребрном Медаљом краља Александра. Учесник је 13-јулског устанка и Пљеваљске битке у којој је био командир чете. Трећи Новичин син Јојо имао је сина Миљана, геометра, који је живио у Никшићу.

Радоња-Зеко Обренов је имао сина Пурка, а Пурко Лазара и Алексу. Лазар је са оцем Пурком погинуо на Скадру, а Алекса као учесник Мојковачке битке рањен на Божић 1916. године.

Међу Томовићима треба истаћи официра Стојана, угледног домаћина и братственика. Многи његови потомци су изгинули у ратовима у којима су учествовали. Од њих се велики дио одселио у разна мјеста широм земље. Неколицина Томића су рањена у Мојковачкој бици у којој су се истакли својом храброшћу: Радосав, Митар, Божо, Микаило, Алекса и Јевто.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца и старјешина који су ратовали на многим бојиштима широм наше земље и остављали своје животе у борбама против непријатеља. Арсеније Владимиров, Милан Миланов и Нико Мрдов су погинули на Пљевљима 1941, Грујица на Ливну 1942, Војислав у Морачи 1943, Вуко на Сињајевини 1943, Иво на (Иванграду) Беранама 1944, Јелена на Бијелом Пољу 1944. године.

Томићи су се исељавали још од давних времена у разне крајеве. Има их на планини Јелици код Чачка, гдје су дошли почетком 19. вијека. Росићи и Томићи код Рогатице потичу од Томића из Тимара, а они у Горњој Шаторњи и Витковцу код Краљева, као и они у Бајиној Башти воде поријекло од ових Томића.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.
« Последња измена: Јануар 29, 2021, 08:01:52 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6264
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7967 послато: Јануар 28, 2021, 09:52:02 поподне »
Замолио бих све учеснике да се придржавају теме. Свака порука која излази из оквира теме ће бити обрисана. Хвала.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1179
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7968 послато: Јануар 28, 2021, 10:59:42 поподне »
Струњаш, Ђурђевдан, Тимар, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају 10 на 391 и 11 на 643. Због вредности 10 на 391, могуће је да Струњаш припада грани Z16983>A493. Можда би Струњаш могао бити исти род са Јовашевићем из Прељине код Чачка (Јовашевићи су по предању старином из Дробњака), пре свега јер деле вредност 10 на 391 и исту славу.

Струњаша има тестираних и на 23andme, тако да је овај резултат потврда тога:


Мени је чукунбаба била од Струњаша из Тимара, тј. из Боровца, тимарског засеока на Сињајевини. Њени Струњаши славе Св. Пантелејмона 9. августа.
Иначе Струњаши се деле на: Струњаше, Струњаше-Гутиће и Струњаше-Савиће. Струњаши и Струњаши-Гутићи су потомци Максима Струњаша који је живео у 18. веку. Струњаши су од његовог сина Ристана а Струњаши-Гутићи су од Милоша. Од Милошевог сина Јована су Струњашевићи из Криве Реке. Огранак Савићи су потомци Ћира Савића, кога је усвојио Добрица Струњаш-Гутић. Ћиро је променио име у Јован а његов огранак зову Струњаши-Савићи. Овај огранак није у сродству са другим Струњашима сем усвојењем. Овај огранак се иселио у Маоче код Пљеваља 1918. а потом једна породица у Сивац код Сомбора '45, док је једна остала у Маочу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1810
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7969 послато: Јануар 29, 2021, 05:47:07 поподне »
Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP335. Једино блиско поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Манићем из Масурице код Сурдулице (слава Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 18 упоредивих маркера. Могуће је да временска удаљеност Банзића и Манића до најскоријег заједничког претка и није превелика упркос овој разлици, јер сва 4 маркера спадају у релативно бржемутирајуће (DYS576, DYS570, DYS456 и DYS389II). Свакако најсигурнији доказ да су Банзић и Манић блиско повезани је уникатна вредност DYS385=11-17, коју од свих припадника хаплогрупе R1a у нашем пројекту поседују само њих двојица.

Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 984
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7970 послато: Јануар 29, 2021, 07:13:19 поподне »
Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP335. Једино блиско поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Манићем из Масурице код Сурдулице (слава Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 18 упоредивих маркера. Могуће је да временска удаљеност Банзића и Манића до најскоријег заједничког претка и није превелика упркос овој разлици, јер сва 4 маркера спадају у релативно бржемутирајуће (DYS576, DYS570, DYS456 и DYS389II). Свакако најсигурнији доказ да су Банзић и Манић блиско повезани је уникатна вредност DYS385=11-17, коју од свих припадника хаплогрупе R1a у нашем пројекту поседују само њих двојица.

Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.
Немам намеру да затрпавам тему, само бих да сазнам како ова грана и колико утиче на етногенезу Бугара?
« Последња измена: Јануар 29, 2021, 07:21:17 поподне Bojan »

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 969
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7971 послато: Јануар 29, 2021, 07:41:27 поподне »
Немам намеру да затрпавам тему, само бих да сазнам како ова грана и колико утиче на етногенезу Бугара?
https://www.yfull.com/tree/R-YP335/

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 984
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7972 послато: Јануар 29, 2021, 08:21:17 поподне »
https://www.yfull.com/tree/R-YP335/
Бугара ни на видику, занимљиво.Мада нема ни Срба на овој yfull- овој грани тако да биће свега...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2360
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7973 послато: Јануар 30, 2021, 02:57:02 пре подне »
Кулушић, Никољдан, Хатељи (село Сунићи), Берковићи, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS392=12, DYS458 =16 и DYS448=21. Прве две карактеристичне вредности поседује и тестирани Херцеговац из Катића код Бусоваче, који као и Кулушић, потиче од Вујовића из Прераца. Како и Вујовићи такође припада роду Матаруга, може се закључити да је предање о пореклу Кулушића у потпуности потврђено.

Тестирани је навео да потиче из Берковића. Међутим, Кулушића у самим Берковићима није било ни у време Шобајићевих истраживања, ни према попису из 1991. године. Према Шобајићу, али и попису из 1991. године, у Дабарском пољу их једино има у Сунићима, селу које званично припада насељу Хатељи:
Кулушићи, који су из Давидовића; дошао је Сава око 1860. са синовима Ђуром и Симом. Они су од разгранатог рода Вујовића, о коме је говорено. Има их 1 к., славе Никољдан.

Овде се под Давидовићима заправо мисли на заселак Кулушићи, који се налази изнад Сунића, у које је прешла та једна кућа коју помиње Шобајић. Заселак Кулушићи такође припада насељу Хатељи, односно општини Берковићи.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 922
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7974 послато: Јануар 30, 2021, 09:18:48 пре подне »
Пошто су Берковићи центар те општине, сигуран сам да је из тог разлога тестирани навео Берковиће, а не Хатеље (Суниће).

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7975 послато: Фебруар 01, 2021, 07:37:27 поподне »
Плавшић, село Црни Врх, Нови Пазар, Јовањдан, И2а Динарик Југ

Нити сам успио лоцирати ово село Црни Врх нити знам било шта о Плавшићима из овог мјеста. Уколико неко зна нешто више нека напише.

Сврстан је у исти род са Гавриловићем из Рамаће, Крагујевац који припада групи родова у том селу који славе Свете Враче, а који су по предању из Крајиновића(Црна Гора). У Црној Гори нисам нашао Крајиновиће, али на самој граници са Црном Гором код Сјенице постоји село Крајиновиће, па претпостављам да је ова група родова у Рамаћи одатле поријеклом.

С обзиром да је и Плавшић из недалеког Новог Пазара могуће је да су ове двије породице заиста повезане.

Тестирани Плавшић се јавио и замолио да прокоментаришемо резултат. Црни Врх је заселак села Пурће, али ни Пурће не постоји у административном смислу. Најближе насеље Пурћу заведено у административном смислу је село Попе, па сада у табели за место порекла тестираног стоји: Црни Врх/Попе/Нови Пазар. Нека ме Иван исправи ако грешим.

Такође, крсна слава ових Плавшића је Никољдан. За њих Петар Ж. Петровић наводи да су пореклом "Кучи из околине Плава", што је сада оборено са тестирањем. Тестирани такође наводи податак тј. предање о пореклу из околине Плава, одакле се доселио Радојица (1810-1883), који је био син Плавше по коме је и образовано презиме Плавшић.

Што се самог хаплотипа тиче, тестирани Плавшић је највероватније повезан са тестираним Радовићем из Жеровнице код Звечана (слава ових Радовића из Жеровнице је такође Никољдан и што је занимљиво и за њих Петар Ж. Петровић наводи да су пореклом Кучи), и са још једним тестираним родом из необјављених истраживња из села Супње код Рашке (и овде Петар Ж. Петровић наводи порекло из Куча, са успутним задржавањем у Бачевцу код Рожаја и Дежеви код Новог Пазара).
« Последња измена: Фебруар 01, 2021, 11:33:28 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7976 послато: Фебруар 01, 2021, 07:46:57 поподне »
Даничић, Никољдан, Соколово, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичнијих вредности се издвајају 16 на 385b и 16 на 458.

На попису БиХ из 1991. године су у Горњем Соколову у општини Кључ пописане две особе са презименом Даничић, док је у Доњем Соколову пописано пет особа са презименом Даничић. Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице, па ако неко зна нешто, нека напише.

« Последња измена: Фебруар 01, 2021, 07:55:43 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10453
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7977 послато: Фебруар 01, 2021, 08:09:28 поподне »
Даничић, Никољдан, Соколово, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичнијих вредности се издвајају 16 на 385b и 16 на 458.

На попису БиХ из 1991. године су у Горњем Соколову у општини Кључ пописане две особе са презименом Даничић, док је у Доњем Соколову пописано пет особа са презименом Даничић. Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице, па ако неко зна нешто, нека напише.

"...одакле је један син отишао у Крупу на Врбас, други у Лијевче Поље, а трећи у Горње Соколово и Даничићи (1 кућа, слави Никољдан, завет Св. Илија), име добили по мајци Даници, воде порекло од Бабића из Горњег Раткова, а досељен су из суседног села Доњег Соколова."

Драгица Г. Гатарић, "Насеља Змијања", 2018.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 522
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7978 послато: Фебруар 01, 2021, 08:15:30 поподне »
"...одакле је један син отишао у Крупу на Врбас, други у Лијевче Поље, а трећи у Горње Соколово и Даничићи (1 кућа, слави Никољдан, завет Св. Илија), име добили по мајци Даници, воде порекло од Бабића из Горњег Раткова, а досељен су из суседног села Доњег Соколова."

Драгица Г. Гатарић, "Насеља Змијања", 2018.

Хвала, Небојша.

Драгица Гатарић о пореклу Бабића из Горњег Раткова бележи следеће:

Бабићи (једна кућа), сматрају да су једни од најстаријих у насељу, чије порекло, по предању, води од Ситвука Бабића, војсковође Змијањца, који је учествовао у заузимању Бихаћа. На основу теренских истраживања Мирослава Нишкановића, крајем 70-их година 20. века, Бабића у Горњем Раткову је било седам домаћинстава (Нишкановић, М., 1978), који су биолошким путем угашени и расељени.

https://www.poreklo.rs/2013/01/05/poreklo-prezimena-selo-gornje-ratkovo-klju%C4%8D/
« Последња измена: Фебруар 01, 2021, 11:30:47 поподне Лука »

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7979 послато: Фебруар 01, 2021, 09:14:06 поподне »
Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP335. Једино блиско поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Манићем из Масурице код Сурдулице (слава Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 18 упоредивих маркера. Могуће је да временска удаљеност Банзића и Манића до најскоријег заједничког претка и није превелика упркос овој разлици, јер сва 4 маркера спадају у релативно бржемутирајуће (DYS576, DYS570, DYS456 и DYS389II). Свакако најсигурнији доказ да су Банзић и Манић блиско повезани је уникатна вредност DYS385=11-17, коју од свих припадника хаплогрупе R1a у нашем пројекту поседују само њих двојица.

Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.
Једна породица Банзића живи у Штрпцу. Избегли су из Средачке Жупе 1999. Верујем да су исти род са овима из Ораховца због карактеристичног презимена.