Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Селаковић]

Сретеновић, Ђурђевдан, Трнава, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А у тебели Српског ДНК пројекта.

Сретеновић, као и сви припадници овог рода, слави Ђурђевдан. Поред њега, ту су два Васиљевића (Правошево, Пријепоље) и Орестијевић (Косовица, Ивањица).

Резултат није изненађење, јер се за Сретеновиће каже:

Друга група Сретеновића, чији потомци живе с друге стране брда (близу Кевине воденице), настала је од породице Сретена Орестијевића. Он се у Трнаву доселио из Косовице, близу Ивањице. Сретен се у Трнави оженио Босиљком и с њом добио два сина. У турском тефтеру из 1822. године била је уписана породица Сретена Орестијевића.

Дакле, генетика је потврдила предање. Сретеновић има једну разлику са Орестијевићем, на YGATAH4 маркеру.

Род А у табели недавно смо издвојили из рода Д – Пилатоваца. Иако је вероватно да су и припадници рода А Пилатовци, за сада их издваја ретка вредност 10 на DYS549 (док тестирани из рода Д ту имају вредност 11 и више), као и извесна географска одвојеност.

СНП-тестирање би разјаснило све, а нажалост за Пилатовце још увек не знамо дубљу подграну.

[Лука]

Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Красић је највероватније, и поред 4 разлике на 23 упоредива маркера, повезан са Ердоглијом из Вукушице код Врњачке Бање, са којим дели исту крсну славу.

О пореклу Красића Јован Ердељановић бележи:

За Вуковиће каже старац Нешо Вуковић, да су се доселили „прије 300-400 година од Сјенице“. Од Вуковића су и Красићи. Славе Св. Врачеве (1- XI).

https://www.poreklo.rs/2013/04/03/poreklo-prezimena-selo-donja-kravarica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[Лука]

Маслар, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 14 на 389i.

Иначе је резултат сам по себи чудан, јер претходно тестирани Маслар из Крушчице припада хаплогрупи R1a-M458:

Маслар, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-M458. Нема блиских поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају високе вредности 19 на 576 и 24 на 635, као и ниска вредност 9 на 643.

Маслари из Крушчице су пореклом из Ојковице код Нове Вароши. За њих у литератури стоји:

Пре 200 година досељени су и:

–Маслари (Гароњићи) су од Новог Пазара. Од њих су Луковићи у Крушчици, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/

[Владимир Бојановић]

Маслар, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 14 на 389i.

Иначе је резултат сам по себи чудан, јер претходно тестирани Маслар из Крушчице припада хаплогрупи R1a-M458:

Лука, погледај у табели хаплотипове тестираних који су припали роду Б10, Маслар има поклапања са њима, такође сви заједно деле вредност 14 на 389i.

[Лука]

Лука, погледај у табели хаплотипове тестираних који су припали роду Б10, Маслар има поклапања са њима, такође сви заједно деле вредност 14 на 389i.

У праву си, направио сам превид ту. Притом је тестирани Тешовић такође из Крушчице. Пребацићу Маслара у род Б10.

[Селаковић]

Лешњак, Ћириловдан, Пребреза, Блаце

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Лешњаци су према предању у Пребрезу дошли око 1878, из сјеничког краја. На основу резултата, презиме би можда могло потицати од места Лијеска код Бијелог Поља.

Занимљиво је да Лешњаци из Пребрезе очито нису сродни са Лешњацима из Рашке, јер су ови највероватније I2>S17250+ (резултат Самаиловића из Кравића који су огранак Лешњака на 23andme). С тим у вези, можда им ни Љешњаци из Црвског нису сродни, јер они славе Аранђеловдан као и Лешњаци из Кравића, иако им је по предању стара слава Ћириловдан.

Тестирани Лешњак се лепо уклапа у род Љешњана Војинића, с тим што припада мањој групи тестираних у овом роду која има вредност 17 на DYS19, па би то могла бити индиција да му је матица у колашинском Старчу (одатле су тестирани Марковић и Мијајловић са DYS19 = 17).

[Nebo]

Лешњак, Ћириловдан, Пребреза, Блаце

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Лешњаци су према предању у Пребрезу дошли око 1878, из сјеничког краја. На основу резултата, презиме би можда могло потицати од места Лијеска код Бијелог Поља.

С обзиром на резултат, презиме можда пре потиче од Лијешња, само је претрпело екавизацију 

[Иван Вукићевић]

Мијуков, Ђурђевдан, Ковин, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Има већи број ближих поклапања на пројекту на 21 од 23 маркера. Поседује карактеристичне маркера DYS385b=19 и DYS458=16. Вредност маркера DYS385b=19 дели са Гугом из Вршца који слави Петковдан и од чијег се хаплотипа разликује на два маркера. Од тестираних који славе Ђурђевдан и припадају истој грани, на два маркера се разликује од Ивановића из Доњег Краја код Цетиња чији је резултат скоро објављен у једном раду.

Старо презиме ове породице је Мијуковић. Писани трагови о њима сежу до почетка 19. века, а у Ковин су вероватно дошли крајем 18. века.

[Exiled]

С обзиром на резултат, презиме можда пре потиче од Лијешња, само је претрпело екавизацију 

Мислиш претрпијело ....😊

[Nebo]

Мислиш претрпијело ....😊

Код нас - претрпјело 

[Иван Вукићевић]

Чикара, Михољдан, Петковац, Петриња, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Најближе поклапање (22 од 23 маркера) има са Јагузом из Шипова који такође слави Михољдан.

Тестирани је навео да постоји могућност да Чикаре потичу из Личке Јесенице.

[Лука]

С обзиром на резултат, презиме можда пре потиче од Лијешња, само је претрпело екавизацију 

Грана унутар рода Љешњана-Војинића којој припада тестирани Лешњак одавно не живи на Лијешњу, тако да је мала вероватноћа да су презиме понели по том месту. Томе иде у прилог и то што Љешњаци/Лешњаци из села Црвско код Сјенице и Бијелог Поља имају предање да су из Мораче (а помињу и Куче) досељени преко села Каљића Лијеска (данас само Лијеска, општина Бијело Поље) у Црвско, а касније се део одатле иселио у Бијело Поље. Можда носе презиме и по топониму Лијеска код Колашина на Тари.

Мислим да Лешњаци из Пребрезе ипак потичу од Лешњака из села Црвско, пре свега из разлога што је Лешњацима у Црвском ранија слава Ћириловдан (Лешњаковићи из села Дединце код Куршумлије који би требало да такође потичу од Лешњака из Црвског славе Аранђеловдан а Ћириловдан прислужују), а и још неки родови који су могуће пореклом из Старча, попут "Ћириловаца" из Рашковића код Кнића славе ту комбинацију славе и прислужбе ("Ћириловци" из Рашковића славе Ћириловдан а прислужују Аранђеловдан, осим једне породице из тог рода која слави Аранђеловдан а прислужује Ћириловдан).

Лешњаци из Кончулића и Кравића код Рашке заправо потичу од рода "Морачана" из Требића код Лепосавића, чији резултат имамо преко тестираног Милетића из Међухане код Блаца и тестираног Раковића из Лешка код Лепосавића, и обојица припадају хаплогрупи I2-PH908 (дакле, њихови резултати се поклапају са резултатом Самаиловића из Кравића). Оно што поред генетичких резултата не иде у прилог могућег сродства овог рода са Лешњацима из Црвског и Пребрезе је то што овај род прислужује летњи Аранђеловдан. Не знам одакле би они тачно пореклом могли бити тј. одакле су досељени у Требиће, могуће исто из Каљића Лијеске код Бијелог Поља, а занимљиво је и то да су и они по предању пореклом из Мораче (мада је ово можда и некаква конструкција Петра Ж. Петровића због истоветног презимена).

[Милош]

Крсмановић, Ђурђевдан, Слатина, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 393=12, 439=12, 458=18. Са Којићем из Бачке Паланке дели споменуте вредности, али не и славу. Имају три разлике на упоредива 23 маркера (једна разлика двострука). Ако занемаримо веома ретку вредност 12 на 393, која може бити и приватна мутација, најближи му је један тестирани из околине Руда, са којим дели славу и имају две разлике на упиредива 23 маркера.

Према предању Крсмановићи потичу од Радовића из Бјелопавлића. Рекао бих да је ово предање упитно.

[Милош]

Бељић, Лазаревдан (раније Никољдан), Добри До, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 389=12-30, 576=20, 643=11. Нема ближих поклапања на Пројекту. Гледајући његов хаплотип, можда би могао бити релативно близак Босанцу из Славоније, са којим дели неке карактеристике и имају 4 разлике на упоредива 23 маркера. Можда и Бељић припада грани Y151633, па би му то и предложио да тестира.

По речима тестираног, презиме Бељић су добили по Јовану Бељи, који се преселио из Коњске (данашњег Михајловца) након убиства Турчина.

https://www.poreklo.rs/2014/08/28/poreklo-prezimena-selo-dobri-smederevo/

https://www.poreklo.rs/2013/12/01/poreklo-prezimena-selo-mihajlovac-smederevo/

[vidoje 013]

Мијуков, Ђурђевдан, Ковин, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Има већи број ближих поклапања на пројекту на 21 од 23 маркера. Поседује карактеристичне маркера DYS385b=19 и DYS458=16. Вредност маркера DYS385b=19 дели са Гугом из Вршца који слави Петковдан и од чијег се хаплотипа разликује на два маркера. Од тестираних који славе Ђурђевдан и припадају истој грани, на два маркера се разликује од Ивановића из Доњег Краја код Цетиња чији је резултат скоро објављен у једном раду.

Старо презиме ове породице је Мијуковић. Писани трагови о њима сежу до почетка 19. века, а у Ковин су вероватно дошли крајем 18. века.

 Млади Мијуков се код мене интересовао за поријекло.  Упутио сам га да се тестира.
 У публикацији  "Ковин до краја  18. века", Исидора Купусаревића, међу старинцима Ковина, којих је било  1770.године 103 породице, нема породице Мијуков.  По свему судећи, породица Мијуков  је у Ковин дошла крајем 19. или почетком 20. вијека.
 Није ми познато, шта се налази у црквеним књигама у вези презимена Мијуков
Јован Ердељановић је теренска истраживања Ковина обавио 1923. године. Ј. Ердељановић  међу родовима  чије порекло није утврђено биљежи једну породицу Мијуков.

[Милош]

Дугић, Игњатијевдан, Скугрић (Горњи), Модрича

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду М у табели Српског ДНК пројекта. Овај род осим славе Игњатијевдана, дели и карактеристичне вредности: 19=15, 389=12-30(29). Дугић има и своје карактеристике: GATAH4=11, 635=24. Најближи у роду М му је чини ми се Шипрагић из Кокора, са којим има три разлике (две двоструке) на упоредива 23 маркера, али деле највећи број карактеристичних вредности.

Дугићи су се доселили у Скугрић из суседне Толисе. Даље порекло ии је из рашке области, по њиховом предању, а по Миленку Филиповићу, из Херцеговине. Старије презиме им је Панић или Пантић

[balkanskiratnik]

Поздрав свим члановима, да ли има новотестираних из Општине Босилеград и који су резултати? Врло мало резултата и информација имамо са тог подручја одакле ја конкретно долазим из села Горње Тламино. Хвала на одговорима

[Милош]

Копитић, Јовањдан, Буковик, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности поседује 456=14, 643=11. Покушавајући да нађем неку везу са осталим тестираним на Пројекту, једино Јовањштаци из Сочанице код Лепосавића некако показују везу са Копитићем. Неки од њих имају три разлике на упоредива 23 маркера. Не знам колико је ова веза реална, али није ни искључена.

Старије презиме Копитића је Мићић. Мићићи су према предању из Телац Дола (?) у Г. Морачи. Одатле су се доселили најпре у златиборско село Рожанство, а онда се расељавали по околини.

Копитићу бих предложио свакако даља тестирања, према могућностима.

[Селаковић]

Копитић, Јовањдан, Буковик, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Старије презиме Копитића је Мићић. Мићићи су према предању из Телац Дола (?) у Г. Морачи. Одатле су се доселили најпре у златиборско село Рожанство, а онда се расељавали по околини.

Нажалост, Буковик и цео тај крај слабо је обрађен у литератури. Не знамо ни кад ни одакле су дошли Копитићи, мада изгледа да нису много бројни.

Раније презиме им јесте Мићић - о овоме ми је причао и Бошко Копуновић - тако им стоји на на неким надгробним споменицима из 19. века.

У путописима Грогорија Божовића каже се:

У Буковику је седам родова: Тутићи (најстарији), Перошевићи (старији), Борисављевићи, досељени из Зете отприлике пре три стотине педесет година, Мићићи из Пиве, од којих је сердар Јован Мићић, Наумовићи, Обућине и Палићи. Све са брда, осим два прва рода који не памте порекло...

Нажалост, овде је вероватно реч о накнадном повезивању Мићића из Рожанства и Мићића-Копитића, због истог презимена (а у овом случају, и славе).

[нцп]

Нажалост, Буковик и цео тај крај слабо је обрађен у литератури. Не знамо ни кад ни одакле су дошли Копитићи, мада изгледа да нису много бројни.

Раније презиме им јесте Мићић - о овоме ми је причао и Бошко Копуновић - тако им стоји на на неким надгробним споменицима из 19. века.

У путописима Грогорија Божовића каже се:

Нажалост, овде је вероватно реч о накнадном повезивању Мићића из Рожанства и Мићића-Копитића, због истог презимена (а у овом случају, и славе).

Тутићи муслимани или ?