Крупеж, Никољдан, Ракова, Чачак
Припада хаплогрупи R1b>L51. Нижу подграну не можемо за сада претпоставити.
Занимљив низ R1b хаплотипова данас завршавамо Крупежима, који имају хаплотип који се одликује вредностима 15 на маркеру 19, 10 на маркеру 391, 16 на маркеру 289II, 13 на маркеру 438, и 11 на маркеру 643.
Слични хаплотипови се јављају у анонимном истраживању о Аромунима (Цинцарима) из 2006. Најближи Крупежу на српском ДНК пројекту је Јовић из Драгољевца код Истока у Метохији, који слави Ђурђиц. Различита слава, и поред значајног поклапања (21/23 СТР маркера) указује да блискост између њих потиче из неког старијег доба.
Иначе, Крупежи су значајна породица у чачанском крају. Осим у Ракови и оближњем Љубићу има их и у још неколико села око Чачка и у самом граду.
Сматра се да су Крупежевићи у селима Сенаја и Велика Крсна код Младеновца, који такође славе св Николу, заправо огранак Крупежа. Они би требало да потичу од свештеника Ивана Крупежа, који је био парох у Љуљацима у Гружи у време Првог устанка, одакле се тамошње становништво колективно одселило у Сенају. Од тих Крупежевића су били народни посланици Јаков и Никола Крупежевић, који је притом био и парох у Топчидеру и дворски свештеник крајем 19. века, као и дивизијски ђенерал Владислав Крупежевић, први командант Суботице на крају Првог светског рата.