Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Јагодић, Јошева, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Тестирани припада роду А из табеле СДНКП. Поседује две снижене вредности у односу на модални хаплотип: DYS576=17 и DYS570=18.

Јагодићи живе у мали Поточари и за њих се наводи следеће:
Јагодићи су из Горње Бадање, славе Ђурђиц.
https://www.poreklo.rs/2014/04/21/poreklo-prezimena-selo-joseva-loznica/

У Горњој Бадањи има неколико породица које славе Ђурђиц:
https://www.poreklo.rs/2014/04/08/poreklo-prezimena-selo-gornja-badanja-loznica/
Једно братство из Горње Бадање које слави Ђурђиц такође припада овом роду (резултат још увек није јаван), тако да се може закључити да су се Јагодићи заиста одатле доселили у Јошеву.

Тестирани је навео да Јагодићи потичу "из неког села иза Ваљева", што није у складу са подацима о пореклу тестиране породице из Горње Бадање.

Ако сам добро видео, Јагодићима стоје блиско неке породице са Косова и Македоније, па би ту можда могла бити даља матица?

[Иван Вукићевић]

Ако сам добро видео, Јагодићима стоје блиско неке породице са Косова и Македоније, па би ту можда могла бити даља матица?

Да, и предање тестиране породице из Горње Бадање иде у прилог томе да је матица овог рода на Косову.

[Црна Гуја]

Бата, католик, Трешњевац, Кањижа

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Најближа поклапања у табели Пројекта има са Бјелићем из Заостра код Берана и са једним Хрватом из јавних база, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Нешто даљи му је Вићентић из Бањана код Уба, од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Сви наведени би требали припадати још дубљој подграни YP6343. Поседује три нешто специфичније вредности по којима се разликује од тројице горенаведених поклапања: повишена DYS391=12, и снижене DYS576=17 и DYS570=18. О Батама нисам успео пронаћи никаквих детаљнијих података, ако неко има више информација нека напише.

[Црна Гуја]

Јагодић, Ђурђевдан, Зарожје, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од раније тестираног Јагодића из истог села разликује се на само 1 од 19 упоредивих маркера, тако да нема сумње да су јако близак род. Осим њега нема других претерано блиских поклапања у табели Пројекта, а одликује се пре свега јако високом вредношћу Y-GATA-H4=13. Ради се по свему судећи о приватној мутацији насталој у последњих неколико генерација, јер други Јагодић има модалну вредност 11.

"Јагодићи према Роговима и непосредно под механом на Гњилој Присеци су стари род из доба Васића и Барата. По причањима старих Јагодића, удова Јагода дошла је у село с два сина, из села Сопотнице близу Горажда и одатле преко Вишеграда у Рогачицу, где су неки њени даљи сродници отишли на друге стране, а она се сме- стила у Зарожје. После њене смрти један јој се син одели и оде у Ступницу у Јадар и тамо остане, а други остане овде. Од овог сина, који је имао доста деце, потомака његових бивало је на разним странама, по занатима, трговини, и разним службама, бивало их је по Ваљеву, Шапцу, Ужицу и Београду, а неколицина се иселила у Тврдојевац код Уба. Они су као и Васићи предузимљиви, вредни и економски јаки, сматрају се имућнијима од Васића (18 к. Св. Ђурђе)."

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-zaro%C5%BEje-bajina-ba%C5%A1ta/

[Иван Вукићевић]

Булат, Митровдан, Бузета, Глина, E-V13>Z1057

Припада роду В из табеле СДНКП коме припада још пар братстава из околине Бања Луке. Са претходно тестираним Булатом из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера.

О Булатима се више може прочитати на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/02/22/poreklo-prezimena-bulat/

[Окир]

Булат, Митровдан, Бузета, Глина, E-V13>Z1057

Припада роду В из табеле СДНКП коме припада још пар братстава из околине Бања Луке. Са претходно тестираним Булатом из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера.

О Булатима се више може прочитати на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/02/22/poreklo-prezimena-bulat/

Тестирани Булат је мој ђед по мајци, док је претходно тестирани човјек син његовог рођеног брата (мој ујак). Дакле, ријеч је о истом огранку Булата из Бузете (Глина, Банија), па је овакав резултат и очекиван.

Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Бузети су тада постојале најмање двије породичне задруге Булата (бројеви 4 и 5 од 1772. године, бројеви 9 и 11 од 1778. године). Године 1772. поименично су пописани Симо Булат (4), Петар Булат (5), Јосип Булат (4) и Ђерман Булат (5).



Осим у Бузети, Булати су на подручју Глине потврђени током XVIII вијека и у сусједној Дабрини, затим у Драготини и у Брестику. У сва три села Булати су од 1772. до 1786. године имали по најмање двије породичне задруге и у сва три села Булати славе Митровдан, као и у Бузети.

Што се тиче остатка Банске крајине, Булата је било и на подручју Вргинмоста, гдје су у другој половини XVIII и почетком XIX вијека потврђени у Брњавцу, Кирину, Пјешчаници и Подгорју. Тестиран је огранак из Кирина (крсна слава Митровдан) и он припада хаплогрупи R1b-PF7562.

[Иван Вукићевић]

Динчић, Аранђеловдан, Лескова Бара, Сурдулица, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. У оквиру ове гране се издваја са следеће две повишене вредности: DYS439=13 и YGATAH4=12.

Тестирани је навео да породица потиче из села Мочаре код Косовске Каменице.

[Милош]

Вујатовић, Никољдан, Велики Градац, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности: 391=10, 439=12, 458=16, 576=17, 549=12. Самим тим нема ближа поклапања. Како због маркера 391, 576 и 549, тако и због славе Никољдан, и поред вићег броја разлика, можда му је најближи Панчевачки из Црепаје у Банату. Велика је вероватноћа да и Вујатовић припада грани A493. Као даље тестирање бих препоручио овај СНП или маркер 561.

О самим Вујатовићима ће нешто више рећи Окир.

[Окир]

Вујатовић, Никољдан, Велики Градац, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности: 391=10, 439=12, 458=16, 576=17, 549=12. Самим тим нема ближа поклапања. Како због маркера 391, 576 и 549, тако и због славе Никољдан, и поред вићег броја разлика, можда му је најближи Панчевачки из Црепаје у Банату. Велика је вероватноћа да и Вујатовић припада грани A493. Као даље тестирање бих препоручио овај СНП или маркер 561.

О самим Вујатовићима ће нешто више рећи Окир.

Тестирани Вујатовић је мој крсни кум.

Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Великом Градцу је тада постојало најмање осам породичних задруга Вујатовића (бројеви 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51). Године 1772. поименично су пописани Божо Вујатовић (50), Симо Вујатовић (46), Јован Вујатовић (48), Јаков Вујатовић (44), Теодосија Вујатовић (45), Лазо Вујатовић (49) и Јовица Вујатовић (51).



Вујатовићи су на подручје Баније прешли крајем XVII или почетком XVIII вијека са подручја Поуња или Поткозарја (томе у прилог може ићи и постојање Вујатовића са истом крсном славом на подручју Босанског Новог). Пошто спадају у старије и бројније банијске родове, вјерујем да су повезани са још неким банијским родовима који славе Никољдан (вријеме ће показати који су то родови).

[Делија]

Вујатовић, Никољдан, Велики Градац, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности: 391=10, 439=12, 458=16, 576=17, 549=12. Самим тим нема ближа поклапања. Како због маркера 391, 576 и 549, тако и због славе Никољдан, и поред вићег броја разлика, можда му је најближи Панчевачки из Црепаје у Банату. Велика је вероватноћа да и Вујатовић припада грани A493. Као даље тестирање бих препоручио овај СНП или маркер 561.

О самим Вујатовићима ће нешто више рећи Окир.

Веома занимљиво име као.корен презимена-Вујат. Искрено нисам.чуо до сада то име. Иначе видео сам да данас у Црепаји има Вујатовића пореклом из Глине. По свему.судећи у питању су досељеници у периоду око 1995.године. Не знам која им.је крсна слава али у сваком случају је мали свет.

[Nebo]

Веома занимљиво име као.корен презимена-Вујат. Искрено нисам.чуо до сада то име.

Јесте мало архаично, али било га је у прошлости.
Среће се код Срба у Јужној Угарској (Банат, Срем) у 18. веку. Био је неки поп Вујат из Баје.
Познати кнез Вујат Петровић (17-18. век) из Љубомира у Херцеговини, који је био један од вође сеобе Херцеговаца на млетачко подручје у Боки 1701. године.

[Делија]

Јесте мало архаично, али било га је у прошлости.
Среће се код Срба у Јужној Угарској (Банат, Срем) у 18. веку. Био је неки поп Вујат из Баје.
Познати кнез Вујат Петровић (17-18. век) из Љубомира у Херцеговини, који је био један од вође сеобе Херцеговаца на млетачко подручје у Боки 1701. године.

У Банату и Срему је име дошло са миграцијама и више ми делује да је изворно динарског порекла. Гледајући досадашње I2PH908 Z19683 и А493 чини ми се да је највише тестираних са оваквом генетиком управо из тих југозападних динарских крајева.
Мени чак пада на памет да то може бити и хаплогрупа неког од старих српских братстава са простора старе Црне Горе и Херцеговине..рецимо Дапчевићи имају такву генетику а најстарије порекло пре доласка у околину Подгорице им се везује за околину Никшића. 

[Милош]

Тодоровић, Ђурђевдан, Јежевица, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних маркера: 19=17, 385=14-14, 389II=30, 576=19. Чини ми се да му је на пројекту најближи један тестирани Херцеговац из Хргуда код Берковића, који слави Ђурђевдан и за које Милићевић каже да се у првој половини XV века спомињу у нахији Комарница у Дробњаку. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности на маркерима 19, 389II и 576. Можда им је близак и Брујић из околине Вргинмоста.

За Тодоровиће у Јажевици се каже: "Тодоровићи су трећа породица по старини у овом селу, насељена међу двема горњим породицама, још у почетку заузели најбољи и најроднији део села. Они су из Дробњака, дошли овде у две породице, где је старија са Проданом на челу прешла на своју летишта у Богданицу а друга остала овде. Тодоровићи су се од доласка у село стално борили за првенство, извојевали га и увек одржавали, понекад и силом. Из Комарнице је дошао Стеван са два сина; Проданом и Тодором, оба су били ожењени. Стеван је у путу умро, а оба сина дођу у Јежевицу у још се прве године поделе, Тодор (од њега су Тодоровићи) остане у Јежевици а Продан је прешао у Богданицу. Ова јака и снажна породица имала је начина да на лак и брз начин дође до великих имања у селу и изван њега, у селу их је 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан".

https://www.poreklo.rs/2014/01/10/poreklo-prezimena-sela-mala-velika-jezevica-pozega/

Иначе на 23andMe имамо тестиране Продановиће из Прањана, а даљим пореклом из Богданице:

Продановић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац, I2-S17250

Продановићи, славе Аранђеловдан* и Ђурђевдан. Око 1890. године Милош Продановић из Богданице дошао је у Прањане – у Варошицу. Они су пореклом из села Комарнице у Дробњацима, одакле су кренули око 1720. године. Отац тог Продана био је добровољац у Русији 1711. године и имао је одликовање од цара Петра, које је чувано до 1916. године кда су га однели Аустријанци. Продановићи су отишли из Дробњака за раније исељеним Кнежевићима у Јежевицу. И дедови и преци су се бавили трговином. Тако је Дмитар, на путу на који је кренуо ради трговине, умро у Шопрању 1793. године, па је одатле пренет и сахрањен у Богданици, уз помоћ и старање рођака, аустријског генерала Продановића. *Аранђеловдан славе по завету неке бабе да им се одрже деца.

Све ово може јасно да указује на тачност података да Тодоровићи воде порекло из Комарнице у Дробњаку и да им је блиска породица из Хргуда у Херцеговини.

[Милош]

Матијашевић, Лучиндан, Драговољићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621, роду Никшића. Матијашевићу је најближи Феризовић из Рожаја, даљим пореклом из Никшића, који је потврђен као Y52621. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Близак му је и Булатовић из Требаљева, исто једна разлика. Такође му је близак и Јерковић који је Y52621. Са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Препоручио бих му да тестира Y52621 или маркер 490, мада је несумњиво у питању Никшић.

Можда неко други каже нешто више о Матијашевићима из Драговољића.

[Петровић Мађер]

Тодоровић, Ђурђевдан, Јежевица, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних маркера: 19=17, 385=14-14, 389II=30, 576=19. Чини ми се да му је на пројекту најближи један тестирани Херцеговац из Хргуда код Берковића, који слави Ђурђевдан и за које Милићевић каже да се у првој половини XV века спомињу у нахији Комарница у Дробњаку. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности на маркерима 19, 389II и 576. Можда им је близак и Брујић из околине Вргинмоста.

Није близак маркерима Петровића такође из Јежевице (Мађер)?

[Nebo]

Матијашевић, Лучиндан, Драговољићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621, роду Никшића. Матијашевићу је најближи Феризовић из Рожаја, даљим пореклом из Никшића, који је потврђен као Y52621. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Близак му је и Булатовић из Требаљева, исто једна разлика. Такође му је близак и Јерковић који је Y52621. Са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Препоручио бих му да тестира Y52621 или маркер 490, мада је несумњиво у питању Никшић.

Можда неко други каже нешто више о Матијашевићима из Драговољића.

Главни део племена Никшића су Никшићи насељени у средњевековној жупи и граду Оногошт, касније крај и град назван управо по њима – Никшић. Они потичу од четворице синова Никшиних: Радослава, Милутина, Владимира и Гезимира (од петог, Гојака, су Ровчани).

Према племенском предању, Владимира је Никша упутио у Грбаљ (или, пре, у Кртоле?), где су имали породично имање. Не зна се који би родови у Грбљу могли потицати од њега, уколико их уопште има. За један род се може претпоставити да потичу од ових грбаљских Никшића, а то су Милетићи који су се касније доселили из Грбља у Жупу (село Васиљевићи). ….

Братство Матијашевића из Драговољића код Никшића за себе такође тврде да су од Владимира Никшиног.

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/

Или су Матијашевићи, ипак, од почетка племена Никшића у оногошкој области ту присутни, али су неки огранак који се раније издвојио од већине племена.

Ово би можда била потврда да не потичу сви Никшићи од војводе Никше из 14. века, већ да им је родоначелник неки ранији Никша.

Наравно, пре свега другог, најбоље је урадити тестирања које си препоручио.

[Иван Вукићевић]

Милошев, Митровдан, Плочица, Ковин, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на 23 маркера. Поседује две не тачко честе вредности за ову грану: DYS437=15 и DYS391=11.
Од Костића из околине Александровца, који такође слави Митровдан, се разликује на 2 од 17 маркера.

Уколико неко зна нешто о пореклу ове породице, нека напише.

[НиколаВук]

Бабић, Јовањдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 13 на DYS439 и снижену 17 на DYS570. Има више поклапања са тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту, а због презимена, славе и географске блискости делује да би му најближи могао бити Бабић из Трубара код Бихаћа, са којим има разлику 1/23 (на маркеру DYS439). Ово је четврти тестирани Бабић који припада овој хаплогрупи у јавној бази СДП-а.

О Бабићима из Мазина нисам успео ништа да пронађем у литератури. Ако неко зна нешто више, нека напише.

[Небојша]

Бабић, Јовањдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 13 на DYS439 и снижену 17 на DYS570. Има више поклапања са тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту, а због презимена, славе и географске блискости делује да би му најближи могао бити Бабић из Трубара код Бихаћа, са којим има разлику 1/23 (на маркеру DYS439). Ово је четврти тестирани Бабић који припада овој хаплогрупи у јавној бази СДП-а.

О Бабићима из Мазина нисам успео ништа да пронађем у литератури. Ако неко зна нешто више, нека напише.

Испашће на крају сви крајишки Бабићи (св. Јован) N-P189.2

Бабићи су део оне струје која након 1712. долази у Мазин. Дакле вероватно их нема на попису Лике из те године. Без обзира на нешто каснији долазак, добро су се развијали, тако да су ускоро постали једна од бројнијих породица (35 кућа почетком 20. века). У тој су сеоби дошли још Бајићи, Шкрбићи, Мајсторовићи и Вигњевићи. Готово читаво становништво Мазина води порекло из Северне Далмације, тј. околине Книна.

[crni]

Бабић, Јовањдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 13 на DYS439 и снижену 17 на DYS570. Има више поклапања са тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту, а због презимена, славе и географске блискости делује да би му најближи могао бити Бабић из Трубара код Бихаћа, са којим има разлику 1/23 (на маркеру DYS439). Ово је четврти тестирани Бабић који припада овој хаплогрупи у јавној бази СДП-а.

О Бабићима из Мазина нисам успео ништа да пронађем у литератури. Ако неко зна нешто више, нека напише.

Испашће на крају сви крајишки Бабићи (св. Јован) N-P189.2

Бабићи су део оне струје која након 1712. долази у Мазин. Дакле вероватно их нема на попису Лике из те године. Без обзира на нешто каснији долазак, добро су се развијали, тако да су ускоро постали једна од бројнијих породица (35 кућа почетком 20. века). У тој су сеоби дошли још Бајићи, Шкрбићи, Мајсторовићи и Вигњевићи. Готово читаво становништво Мазина води порекло из Северне Далмације, тј. околине Книна.

Према Obći zagrebački Kolendar za godinu 1847. забиљежен је у Мазину, под протопрезвитератом крбавским, парох Сава Бабић.

"Mazin. Sava Babić. - Stefan Kovačević, pomoć. - 1870."

Код Милана Радеке у Неколико прилога о Сави Мркаљу, Зборник МС за историју 31, 65-78, такође је забиљежено име Саве Бабића из Мазина, једног од једанаест "субјектов" са списка "ђака који желе постићи свештенички чин" 1799. године у приватној клирикалној школи коју је отворио Сава Мркаљ у Госпићу.

Сава Бабић, парох Мазински - забиљежено 1833. у именику пренумераната на страни 359, Народне српске пјесме, књ. 4, Вука Стефановића Караџића.

Сава Бабић, Мазински - забиљежено такође у именику пренумераната на страни 114, Даница. забавник за годину 1834., издао Вук Стеф. Караџић.

Како је овдје ријеч о једном, за оно вријеме прве половине 19. вијека, образованом и угледном претку новотестираног N2-P189.2>Y7310>FGC28435 Бабића (Јовањдан, Мазин, Грачац), истраживање дјела и живота овдје поменутог пароха мазинског Саве Бабића свакако би дало неке одређеније одговоре како на питања о међусобном сродству свих крајишких N2 Бабића, тако и питање веза са другим тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту тога ширег подручја тромеђе Далмације, Лике, Кордуна и Баније и СЗ Босне.