Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1648456 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8996
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7280 послато: октобар 18, 2019, 09:00:56 пре подне »
Веома занимљиво име као.корен презимена-Вујат. Искрено нисам.чуо до сада то име.

Јесте мало архаично, али било га је у прошлости.
Среће се код Срба у Јужној Угарској (Банат, Срем) у 18. веку. Био је неки поп Вујат из Баје.
Познати кнез Вујат Петровић (17-18. век) из Љубомира у Херцеговини, који је био један од вође сеобе Херцеговаца на млетачко подручје у Боки 1701. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1174
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7281 послато: октобар 19, 2019, 07:19:46 поподне »
Јесте мало архаично, али било га је у прошлости.
Среће се код Срба у Јужној Угарској (Банат, Срем) у 18. веку. Био је неки поп Вујат из Баје.
Познати кнез Вујат Петровић (17-18. век) из Љубомира у Херцеговини, који је био један од вође сеобе Херцеговаца на млетачко подручје у Боки 1701. године.

У Банату и Срему је име дошло са миграцијама и више ми делује да је изворно динарског порекла. Гледајући досадашње I2PH908 Z19683 и А493 чини ми се да је највише тестираних са оваквом генетиком управо из тих југозападних динарских крајева.
Мени чак пада на памет да то може бити и хаплогрупа неког од старих српских братстава са простора старе Црне Горе и Херцеговине..рецимо Дапчевићи имају такву генетику а најстарије порекло пре доласка у околину Подгорице им се везује за околину Никшића. 
Смрти нема,има сеоба !


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4682
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7282 послато: октобар 21, 2019, 07:40:52 поподне »
Тодоровић, Ђурђевдан, Јежевица, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних маркера: 19=17, 385=14-14, 389II=30, 576=19. Чини ми се да му је на пројекту најближи један тестирани Херцеговац из Хргуда код Берковића, који слави Ђурђевдан и за које Милићевић каже да се у првој половини XV века спомињу у нахији Комарница у Дробњаку. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности на маркерима 19, 389II и 576. Можда им је близак и Брујић из околине Вргинмоста.

За Тодоровиће у Јажевици се каже: "Тодоровићи су трећа породица по старини у овом селу, насељена међу двема горњим породицама, још у почетку заузели најбољи и најроднији део села. Они су из Дробњака, дошли овде у две породице, где је старија са Проданом на челу прешла на своју летишта у Богданицу а друга остала овде. Тодоровићи су се од доласка у село стално борили за првенство, извојевали га и увек одржавали, понекад и силом. Из Комарнице је дошао Стеван са два сина; Проданом и Тодором, оба су били ожењени. Стеван је у путу умро, а оба сина дођу у Јежевицу у још се прве године поделе, Тодор (од њега су Тодоровићи) остане у Јежевици а Продан је прешао у Богданицу. Ова јака и снажна породица имала је начина да на лак и брз начин дође до великих имања у селу и изван њега, у селу их је 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан".

https://www.poreklo.rs/2014/01/10/poreklo-prezimena-sela-mala-velika-jezevica-pozega/

Иначе на 23andMe имамо тестиране Продановиће из Прањана, а даљим пореклом из Богданице:

Продановић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац, I2-S17250

Продановићи, славе Аранђеловдан* и Ђурђевдан. Око 1890. године Милош Продановић из Богданице дошао је у Прањане – у Варошицу. Они су пореклом из села Комарнице у Дробњацима, одакле су кренули око 1720. године. Отац тог Продана био је добровољац у Русији 1711. године и имао је одликовање од цара Петра, које је чувано до 1916. године кда су га однели Аустријанци. Продановићи су отишли из Дробњака за раније исељеним Кнежевићима у Јежевицу. И дедови и преци су се бавили трговином. Тако је Дмитар, на путу на који је кренуо ради трговине, умро у Шопрању 1793. године, па је одатле пренет и сахрањен у Богданици, уз помоћ и старање рођака, аустријског генерала Продановића. *Аранђеловдан славе по завету неке бабе да им се одрже деца.

Све ово може јасно да указује на тачност података да Тодоровићи воде порекло из Комарнице у Дробњаку и да им је блиска породица из Хргуда у Херцеговини.
« Последња измена: октобар 21, 2019, 08:05:33 поподне Лука »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4682
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7283 послато: октобар 21, 2019, 08:32:19 поподне »
Матијашевић, Лучиндан, Драговољићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621, роду Никшића. Матијашевићу је најближи Феризовић из Рожаја, даљим пореклом из Никшића, који је потврђен као Y52621. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Близак му је и Булатовић из Требаљева, исто једна разлика. Такође му је близак и Јерковић који је Y52621. Са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Препоручио бих му да тестира Y52621 или маркер 490, мада је несумњиво у питању Никшић.

Можда неко други каже нешто више о Матијашевићима из Драговољића.

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7284 послато: октобар 21, 2019, 09:13:09 поподне »
Тодоровић, Ђурђевдан, Јежевица, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних маркера: 19=17, 385=14-14, 389II=30, 576=19. Чини ми се да му је на пројекту најближи један тестирани Херцеговац из Хргуда код Берковића, који слави Ђурђевдан и за које Милићевић каже да се у првој половини XV века спомињу у нахији Комарница у Дробњаку. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности на маркерима 19, 389II и 576. Можда им је близак и Брујић из околине Вргинмоста.

Није близак маркерима Петровића такође из Јежевице (Мађер)?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8996
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7285 послато: октобар 21, 2019, 09:25:10 поподне »
Матијашевић, Лучиндан, Драговољићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621, роду Никшића. Матијашевићу је најближи Феризовић из Рожаја, даљим пореклом из Никшића, који је потврђен као Y52621. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Близак му је и Булатовић из Требаљева, исто једна разлика. Такође му је близак и Јерковић који је Y52621. Са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Препоручио бих му да тестира Y52621 или маркер 490, мада је несумњиво у питању Никшић.

Можда неко други каже нешто више о Матијашевићима из Драговољића.

Главни део племена Никшића су Никшићи насељени у средњевековној жупи и граду Оногошт, касније крај и град назван управо по њима – Никшић. Они потичу од четворице синова Никшиних: Радослава, Милутина, Владимира и Гезимира (од петог, Гојака, су Ровчани).

Према племенском предању, Владимира је Никша упутио у Грбаљ (или, пре, у Кртоле?), где су имали породично имање. Не зна се који би родови у Грбљу могли потицати од њега, уколико их уопште има. За један род се може претпоставити да потичу од ових грбаљских Никшића, а то су Милетићи који су се касније доселили из Грбља у Жупу (село Васиљевићи). ….

Братство Матијашевића из Драговољића код Никшића за себе такође тврде да су од Владимира Никшиног.

https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/

Или су Матијашевићи, ипак, од почетка племена Никшића у оногошкој области ту присутни, али су неки огранак који се раније издвојио од већине племена.

Ово би можда била потврда да не потичу сви Никшићи од војводе Никше из 14. века, већ да им је родоначелник неки ранији Никша.

Наравно, пре свега другог, најбоље је урадити тестирања које си препоручио.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7286 послато: октобар 21, 2019, 09:39:56 поподне »
Милошев, Митровдан, Плочица, Ковин, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на 23 маркера. Поседује две не тачко честе вредности за ову грану: DYS437=15 и DYS391=11.
Од Костића из околине Александровца, који такође слави Митровдан, се разликује на 2 од 17 маркера.

Уколико неко зна нешто о пореклу ове породице, нека напише.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5919
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7287 послато: октобар 25, 2019, 11:42:24 поподне »
Бабић, Јовањдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 13 на DYS439 и снижену 17 на DYS570. Има више поклапања са тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту, а због презимена, славе и географске блискости делује да би му најближи могао бити Бабић из Трубара код Бихаћа, са којим има разлику 1/23 (на маркеру DYS439). Ово је четврти тестирани Бабић који припада овој хаплогрупи у јавној бази СДП-а.

О Бабићима из Мазина нисам успео ништа да пронађем у литератури. Ако неко зна нешто више, нека напише.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10268
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7288 послато: октобар 26, 2019, 07:53:47 пре подне »
Бабић, Јовањдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 13 на DYS439 и снижену 17 на DYS570. Има више поклапања са тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту, а због презимена, славе и географске блискости делује да би му најближи могао бити Бабић из Трубара код Бихаћа, са којим има разлику 1/23 (на маркеру DYS439). Ово је четврти тестирани Бабић који припада овој хаплогрупи у јавној бази СДП-а.

О Бабићима из Мазина нисам успео ништа да пронађем у литератури. Ако неко зна нешто више, нека напише.

Испашће на крају сви крајишки Бабићи (св. Јован) N-P189.2 :)

Бабићи су део оне струје која након 1712. долази у Мазин. Дакле вероватно их нема на попису Лике из те године. Без обзира на нешто каснији долазак, добро су се развијали, тако да су ускоро постали једна од бројнијих породица (35 кућа почетком 20. века). У тој су сеоби дошли још Бајићи, Шкрбићи, Мајсторовићи и Вигњевићи. Готово читаво становништво Мазина води порекло из Северне Далмације, тј. околине Книна.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7289 послато: октобар 28, 2019, 01:10:05 поподне »
Бабић, Јовањдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 13 на DYS439 и снижену 17 на DYS570. Има више поклапања са тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту, а због презимена, славе и географске блискости делује да би му најближи могао бити Бабић из Трубара код Бихаћа, са којим има разлику 1/23 (на маркеру DYS439). Ово је четврти тестирани Бабић који припада овој хаплогрупи у јавној бази СДП-а.

О Бабићима из Мазина нисам успео ништа да пронађем у литератури. Ако неко зна нешто више, нека напише.

Испашће на крају сви крајишки Бабићи (св. Јован) N-P189.2 :)

Бабићи су део оне струје која након 1712. долази у Мазин. Дакле вероватно их нема на попису Лике из те године. Без обзира на нешто каснији долазак, добро су се развијали, тако да су ускоро постали једна од бројнијих породица (35 кућа почетком 20. века). У тој су сеоби дошли још Бајићи, Шкрбићи, Мајсторовићи и Вигњевићи. Готово читаво становништво Мазина води порекло из Северне Далмације, тј. околине Книна.

Према Obći zagrebački Kolendar za godinu 1847. забиљежен је у Мазину, под протопрезвитератом крбавским, парох Сава Бабић.

"Mazin. Sava Babić. - Stefan Kovačević, pomoć. - 1870."

Код Милана Радеке у Неколико прилога о Сави Мркаљу, Зборник МС за историју 31, 65-78, такође је забиљежено име Саве Бабића из Мазина, једног од једанаест "субјектов" са списка "ђака који желе постићи свештенички чин" 1799. године у приватној клирикалној школи коју је отворио Сава Мркаљ у Госпићу.

Сава Бабић, парох Мазински - забиљежено 1833. у именику пренумераната на страни 359, Народне српске пјесме, књ. 4, Вука Стефановића Караџића.

Сава Бабић, Мазински - забиљежено такође у именику пренумераната на страни 114, Даница. забавник за годину 1834., издао Вук Стеф. Караџић.

Како је овдје ријеч о једном, за оно вријеме прве половине 19. вијека, образованом и угледном претку новотестираног N2-P189.2>Y7310>FGC28435 Бабића (Јовањдан, Мазин, Грачац), истраживање дјела и живота овдје поменутог пароха мазинског Саве Бабића свакако би дало неке одређеније одговоре како на питања о међусобном сродству свих крајишких N2 Бабића, тако и питање веза са другим тестираним припадницима N2 хаплогрупе на Пројекту тога ширег подручја тромеђе Далмације, Лике, Кордуна и Баније и СЗ Босне.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4682
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7290 послато: октобар 29, 2019, 09:34:33 пре подне »
Поповић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристке: 391=10, 389I=12, 576=17, 570=17, и ниску вредност на 481=28. Ове карактеристичне маркере, као и славу Стевањдан дели са Јановићем и Драгутиновићем из Бучја. Веома блиски су му и Бучевцима из Бистрице код Нове Вароши и Мокре Горе код Ужица, пореклом из Бучја, као и Степанићем из Руњана код Лознице, "пореклом из Херцеговине". Изгледа да је старо презиме и Степанићима и Бучевцима било Поповић. Такође на САНУ истраживању постоји род близак њема, из околине Смедеревске Паланке. Матица би могла бити околина Требиња и Билеће, где имају везе са неким родовима, преко славе Стевањдан и маркера 389I и 576.

Овим је можда и потврђено предање Бучеваца и Степанића о старом презимену Поповић. Због добре профилисаности рода, предлажем даља тестирања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10268
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7291 послато: октобар 29, 2019, 03:28:41 поподне »
У пројекат убачени:

Узелац, Никољдан, Трнавац, Кореница, N-P189.2>FGC28435 (тестиран раније преко YSEQ)

Узелац, Никољдан, Липово Поље, Перушић, N-P189.2>FGC28435

Узелац, Никољдан, Ондић, Удбина, R1a-Z280>Y2613

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1985
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7292 послато: октобар 30, 2019, 01:22:32 поподне »
Костић, Ђурђевдан, Војка, Стара Пазова

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани није оставио податке о евентуалном предању о даљем пореклу.

Поседује прилично специфичан хаплотип, испољен пре свега кроз комбинацију вредности DYS390 = 25, DYS19 = 15, DYS439 = 11, DYS533 = 12, DYS635 = 22...

Заиста му нико није посебно близак. Можда би му неки са комбинацијом 13-25-15 на прва три маркера могли бити далеки, далеки рођаци, али и то је упитно.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7293 послато: октобар 30, 2019, 06:48:34 поподне »
Гојовић, Aранђеловдан, Секирача, Добри До, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b>L23>BY611>Z2705.

Реч је о Пиперима (грана Лутоваца тј. Радетића-Петровића) досељеним после ослобођења Топлице од Турака, после 1878. године, у село Трн, на тада тек успостављену границу према Турској, данашњу тзв. административну линију према КиМ.

Oдатле су се очигледно у међувремену Гојовићи преместили у суседну Секирачу.

Мало снижена вредност 16 на дис 576 једина је разлика Гојовића у односу на до сада тестиране Пипере.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7294 послато: новембар 04, 2019, 08:20:08 поподне »
Стаменковић, непозната слава, Београд (раније Пећ?)

Припада хаплогрупи R1b>L23>BY611>Z2705.

Тестирани очигледно није имао поуздане податке о пореклу, али је срећом оставио значајну назнаку, да претпоставља да потиче од Гојовића.

То се и потврдило, јер има потпуно поклапање 23/23 с Гојовићима Пиперима (грана Лутоваца тј. Радетића-Петровића) досељеним после ослобођења Топлице од Турака, после 1878. године, у село Трн, на тада тек успостављену границу према Турској, данашњу тзв. административну линију према КиМ. Недавно тестирани Гојовић је пореклом из суседне Секираче.

Нешто снижена вредност 16 на дис 576 једина је разлика Гојовића и Стаменковића у односу на остале до сада тестиране Пипере.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7295 послато: новембар 05, 2019, 06:09:47 поподне »
Ђорђевић, Никољдан, Београд, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Тестирани припада роду Бјелопавлића и има модални хаплотип за овај род.

Ђорђевићи су се у Београд доселили почетком 19. века из Тузле. Имају предање да су даљим пореклом из Васојевића што је сасвим могуће јер у Горњим Селима код Берана има Бјелопавлића.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4682
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7296 послато: новембар 06, 2019, 09:51:01 пре подне »
Туцовић, Пантелијевдан, Гостиље, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Маркери који би могли бити карактеристчни за овај род су: 533=14 и 635=22. Иако са Марачићем из Беле Реке код Нове Вароши има 3 разлике на упоредива 17 маркера, рекао бих да нема сумње да су исти род, како уосталом и предање Марачића каже. Деле карактеристичну 635=22, док Марачић нема тестиран маркер 533. На 23andMe имамо Николића из Брекова код Ариља, који је због хаплогрупе и славе вероватно исти род са Туцовићима из Гостиља и Обрадовићима из Трнаве. Интересантно да ову карактеристику 533=14 има неколико различитих PH908 родова са простора КиМ, који важе за старе родове. Двојица од њих имају и ниске вредности на 635=22/21. Чини ми се да је један од њих из околине Вучитрна најближи Туцовићу,  са 3 разлике на упоредива 23 маркера. Можда нека веза са њима постоји, али је вероватно прилично далека и може се везати за простор Херцеговине.

За Туцовиће се каже: "Туцовићи (Ђедовићи, Крачинићи, Поповићи, Јешићи и Мутавџићи), пореклом од неког Туцака, који се „дуго времена потуцао“, док није дошао овде из Херцеговине у првој половини 17. века. Од њих је одавно било свештеника, као што их има и данас. Славе Пантелијевдан и једна су породица са Обрадовићима у Трнави код Чајетине. Од овог рода је био Димитрије Туцовић, оснивач Српске социјалдемократске партије, покретач и уредник Радничких новина и Борбе[/i]".

https://www.poreklo.rs/2012/09/04/poreklo-prezimena-selo-gostilje-%C4%8Dajetina/

На мрежи Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 391
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7297 послато: новембар 07, 2019, 11:48:24 поподне »
Дејановић, Аранђеловдан, Врање

Припада хаплогрупи I1. Међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта нема ближих поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ових Дејановића, нека напише.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7298 послато: новембар 08, 2019, 06:14:45 поподне »
Живаљевић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Поседује скоро модалан хаплотип, једине две вредности које благо одударају од већине остали припадника ове гране су повишена DYS458=17 и нешто нижа DYS456=16. На само 1 од 23 маркера разликује се од једног тестираног из околине Клине чији резултат још увек није јаван, а поред њега једини који му је релативно близак је још један нејавни узорак, такође из околине Клине, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. Живаљевићи су једна од најстаријих породица у плавском крају:

"ЖИВАЉЕВИЋИ у Велици, Машници, Мурини, Горњој Ржаници и Метеху су од Живаља из Пипера. По неким тврдњама (мада о томе нема писаних докумената) у Велику су доселили у 16. вијеку и остали и послије Велике сеобе (1690). Касније су селили у Србију, Метохију а онда и широм бивше Југославије. Од пиперских Живаља су настала још нека црногорска братства али су промијенила презиме, мада под тим презименом (Живаљевић) има их и у околини Даниловграда, у Црмници, на Црногорском приморју, итд. Живаљевићима су родоначелници: Иван, Мартин и Новица.

Иван је имао: Радомана, Илију и Радисава. Мартин: Дима и Арсенија, чији је Грујица. Новица: Миливоја (а он Душана, Милана, Миодрага и ?) Илија (Иванов) Милутина (од кога је Вујадин, чији је Жарко), Милисава и Милована, чији је Милић, у Метохији). Радоман (Иванов): Арсенија и Спасоја. Од Арсенија су: Радосав (његов Љубо), Радован (чији је син Милорад), Радоман (син му је Васо) и Мирко; Спасојеви су: Никола (његови Душан, Божо и Новак), Ника (а његов Вучеља), Радуле (од кога је Милосав) и Микаиле. Од Илије (Ивановога) су: Мато и Панто; Матови: Петар, Милош и Вукосав (чији је Миличко) а Пантови Јован, чији је Рацо (а његови: Радоња и Радисав) и Јеремија (од кога су Ристо и Ратко). Радисавови су: Мићале (чији је Вукадин), Милош (Шако), чији су:Радивоје (његов је Митар, чији су Витомир и Горољуб), Радоња (његов је Филип, чији је Драган), Радош и Раде. Тодорови су: Максим, (од кога су Раде, Манојло, Драго и Бранко) и Милован (од кога је Радота а његови Радмило, Момчило, Ратомир и Страшимир). Тодоров брат је Јован, његов Радосав, а Радосавов Бацо. Од Радосава Радомана Ивановог су: Аксо (његови Вучко, Вуксан и Жарко и ?) и Вукашин, чији је Ђока, а његови Миљан и Богдан."

https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7299 послато: новембар 08, 2019, 06:54:50 поподне »
Дробњак, Ђурђевдан, Рипањ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Г1 ("Дробњака") у табели пројекта. Овај род одликује специфична вредност DYS438=12, а једине две вредности којима се Дробњак разликује од већине осталих припадника овог рода су нешто ниже Y-GATA-H4=11 и DYS570=19. Најближа поклапања има са Вучинићем из Вељег Бријега код Зубиног Потока и Степановићем из Рујишта код Зубиног Потока, од обојице се разликује на само 2 од 23 маркера. Врло блиски су му и остали припадници овог рода из околине Зубиног Потока, Вучитрна и Косова Поља, чији хаплотипови тренутно нису јавни. Матица свих поменутих косовских родова је у селу Пресјеци, а даљим пореклом су по предању из Дробњака/Старе Херцеговине. Припадници овог рода се такође одликују и старијом славом (или преславом) Илиндан. О самим Дробњацима из Рипња нисам успео пронаћи детаљније податке, па ако неко има више информација нека напише.
« Последња измена: новембар 08, 2019, 07:20:20 поподне Црна Гуја »