Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=13-15, 456=14, 576=19 570=19, 635=21. Карактеристичан хаплотип који нема ближа поклапања. Једино сличне "особине" показује хаплотип једног тестираног са САНУ истрживања, из Мајура код Шапца, који слави Тривуњдан и који са Пајкановићем дели 456=14 и 635=21, док на 385 има вредност 14-16. Њему, а и Пајкановићу је у том случају близак и један из Оклеца код Бајине Баште, са славом Тривуњдан, који дели са Пајкановићем 456=14, док на 635 има 22. Ове вредности има и Старчевић из околине Лознице (Тривуњдан) и Станар (Ђурђевдан) са Пала, али они имају модалну 385=14-15 и 533=13. Од оних који славе Јовањдан, а имају 456=14, скоро сви су из Босне, а најближи Пајкановићевом хаплотипу је Јевтић из Станишевца код Вишеграда. Па и поред 7 разлике на 23 упоредива маркера, можда нека веза постоји.
Тестирани је навео предање у коме се каже:
"Најстарији предак је Пајкан Чарнојевић који је оставио сведочанство (забележено од стране пароха Јосифа Продановића 1. јануара 1805.) о доласку на планину Мајевицу из Пећи. По том сведочанству, Пајкан Чарнојевић је радио као сеиз код извесног Зафир-аге у Пећи са чијом се ћерком, како наводи, више пута `мазио`, због чега су Турци одлучили да га убију. Тада креће путешествије до Вукосаваца на Мајевици, када мења презиме у Пајкановић и жени се Ружицом, ћерком Обрена Тодоровића из села Добриње (вероватно Добриња код Пожеге). У породици присутно усмено предање о пореклу из Црне Горе, али се не наводи из ког дела Црне Горе. Ово је вероватно и тачно јер сам Пајкан није навео ништа о боравку у Пећи, па је могуће да му је то било привремено боравиште."
