Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Maričić Z-283]

Поштовани господине Маричићу. Навикли смо већ на приче о бекству због убиства Турчина, као и приче о три брата, која одлазе у различита села. Дочекали смо и нешто јаче од тога. 

nigde nisam napisao da su ubili Turcina

[симо]

Po knjigama Maricic  porodica je naseljena 1638. godine, u okolinu Brinja, bas kao i spomenuti na forumu, testirani Bukvic, takodje pripadamo istoj halogrupi R1a, ali mi nije jasno da li pripadamo istoj podgrupi, mi smo R1a Z-283, a Bukvić je R-YP417, imamo takodje DYS439 = 12 .

И Буквић и Маричић припадају истој хаплогрупи R1a-M458>L1029 вјероватно грани R-YP417. То што сте ви Z283 не искључује да сте и M458>L1029>YP417, јер је Z283 узводно од М458, тј. сваки М458 је уједно и Z283.

Ово све пишем на основу постојећег резултата Маричића из Бриња, иако нисам видио ваше СТР резултате.

[Maričić Z-283]

И Буквић и Маричић припадају истој хаплогрупи R1a-M458>L1029 вјероватно грани R-YP417. То што сте ви Z283 не искључује да сте и M458>L1029>YP417, јер је Z283 узводно од М458, тј. сваки М458 је уједно и Z283.

Ово све пишем на основу постојећег резултата Маричића из Бриња, иако нисам видио ваше СТР резултате.

hvala za objasnjenje, upravo mi je to trebalo, hvala !

[Небојша]

Станковић, Никољдан, Липе, Смедерево, J2b-M205


За Станковиће (Филиповиће) се каже да су досељени пре Првог устанка из Ресаве
https://www.poreklo.rs/2014/09/02/poreklo-prezimena-selo-lipe-smederevo/

Ово је веома важан резултат за наше J-M205. Први Србин M205 за кога не можемо са сигурношћу рећи да је Y22066. Толико разлика у односу на модални хаплотип, да не знам одакле да почнем. 390=22, 19=17, 385ab=17-17, 392=11 (веома битно), 576=16, 570=20, 549=13, 456=17, 635=20, итд.

Хаплотип заправо толико одудара да лако може бити да ово и није J2b-M205.

Углавном, ако јесте, може бити доста интересантно за читаву балканску групу, тј. може значајно померити старост на Балкану. Станковићу би предложио под обавезно да тестира J2b-M205 преко YSEQ-а.
https://www.yseq.net/product_info.php?manufacturers_id=26&products_id=23048

након тога евентуално Y22063, мада би било боље Y22066 и Y22059, којих нажалост нема у понуди YSEQ-a.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985

Станковићу су стигли резултати са Yseq. Негативан је на Y22063, али је зато позитиван изгледа на J-M205. Овај резултат значајно компликује ситуацију са нашом M205, с обзиром да Станковићу нико није близак и да хаплотип као такав може значајно померити старост на овим просторима.

Нисам схватио, је ли позитиван на М205?

Ако јесте, може код YSeq да тестира Y22079 који се већ налази у понуди, а тренутно је на истом филогенетском нивоу са Y22066 и Y22059.

Станковић је позитиван на M205. Предложих му Y22079 сад.

Поставићу овде модални хаплотип J-Y22066 и испод хаплотип Станковића како би се видело колико је то заправо разлика

12 23 15 10 15-19 12 12 12 28 16 14 19 11 14 18 18 9 23 12 11 21 9
12 22 17 10 17-17 12 12 11 28 15 14 19 10 17 16 20 9 22 13 11 20 9

Биће право откриће уколико испадне Y22079+

[симо]

Станковић је позитиван на M205. Предложих му Y22079 сад.

Поставићу овде модални хаплотип J-Y22066 и испод хаплотип Станковића како би се видело колико је то заправо разлика

12 23 15 10 15-19 12 12 12 28 16 14 19 11 14 18 18 9 23 12 11 21 9
12 22 17 10 17-17 12 12 11 28 15 14 19 10 17 16 20 9 22 13 11 20 9

Биће право откриће уколико испадне Y22079+

Одлично, добро је што се и то потврдило.

Баш ме занима како ће стајати на стаблу М205.

[Милош]

Станковић је позитиван на M205. Предложих му Y22079 сад.

Поставићу овде модални хаплотип J-Y22066 и испод хаплотип Станковића како би се видело колико је то заправо разлика

12 23 15 10 15-19 12 12 12 28 16 14 19 11 14 18 18 9 23 12 11 21 9
12 22 17 10 17-17 12 12 11 28 15 14 19 10 17 16 20 9 22 13 11 20 9

Биће право откриће уколико испадне Y22079+

Колико видим поред Y22066, Y22059 и Y22079 постоје још 27 СНП-а, од чега Станковић може хипотетички да буде на пола од њих позитиван, а на пола негативан. Што би имало за резултат повећање TMRCA. Ипак је јаз 3900 година, а 1000 година на TMRCA ми изгледа нереално. Станковић је добар кандидат за BigY.

[Vasko jordanov]

Pozdrav svima
Zovem se Vasko Jordanov iz Skoplja,a moj pradeda ziiveo u selu Ulanci-opstina Gradsko-Veles. i nedavno sam
Ispitivao praporeklo u DNK beograd i dobio sam ove rezlutate 439=9 podgrupa 17264.neznam puno unazad o porodici a voleo bi neko da me uputi kako ispitivati dalje i dobiti jos informacije

[Vasko jordanov]

Dys439=9
17264

[НиколаВук]

Pozdrav svima
Zovem se Vasko Jordanov iz Skoplja,a moj pradeda ziiveo u selu Ulanci-opstina Gradsko-Veles. i nedavno sam
Ispitivao praporeklo u DNK beograd i dobio sam ove rezlutate 439=9 podgrupa 17264.neznam puno unazad o porodici a voleo bi neko da me uputi kako ispitivati dalje i dobiti jos informacije

Поздрав Васко. Када је ваш резултат изашао, прокоментарисао сам га на овој теми. Преносим вам шта сам успео да пронађем о даљем пореклу ваше породице из етнолошке литературе:

Занимљиво је да је Војислав Радовановић етнографски обрадио село Уланце у свом делу "Тиквеш и Рајец" и да сви тамошњи родови обележавају крсно име, осим једног - рода Симичијоваца-Грка (1 кућа). За њих пише: "Избегли због зулума Али паше из села Чебелево од Јањине почетком 19. века. Прво се задржали у Прилепу, и ту сазнају, да Арнаути из Конице продају чифлик у Уланцима у Тиквешу; пређу овамо, купе чифлик од Арнаута, а у Кавадарцима подигну прве дућане и отворе "трговија"; пред крај 19. века дућани им погоре у Кавадарцима, неки оду у Солун, а Костаћи остане на чифлику; после Великог Рата подигао хотел у станици Градском, такође тргује." За овај род је написано да важи за "старе досељенике". Овај род је вероватно грчког или цинцарског порекла, што би се слагало и са хаплотипом Јорданова, с обзиром да је ова грана присутна у нешто већем броју међу Грцима из Епира и Егејске Македоније на анонимним истраживањима.

[Clavdivs]

Пауновић, Стевањдан, Дучаловићи, Лучани

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Од претходно тестираних најближи му је Морачанин из Мојковца који слави исту славу и од кога се разликује на једном од 18 упоредивих маркера. Поред тога, блиски су му и неколицина тестираних из Херцеговине који такође славе Стевањдан. Од Алексића из Сврзигаћа се разликује на 7 од упоредивих 37 (од тога је на једном маркеру разлика двострука).

За Пауновиће у Дучаловићима Јован Ердељановић бележи следеће:

Старије су породице још:

Милојевићи, Миловановићи и Пауновићи, који су сви једна породица. Њихов се прадед Јован доселио из села Шапоња од Нове Вароши. По именима његових синова они се сад разно презивају, али им се заједничко порекло познаје и по истој слави – Св. Стевану. Гавриловић је такође од ове породице (од Миловановића). У Ртарима сам дознао да је старо презиме ове породице Шапоње и да је једног порекла са ртарским Шапоњама (в. у опису Ртара породицу Василијевиће).

Село Шапоње које помиње Ердељановић би требало да је данашњи заселак Шапоње у нововарошком селу Вилови.

Нисам успео да пронађем Пауновиће/Шапоње, као ни њиховог претка Јована у тефтерима од 1822, 1824. и 1833. године у Дучаловићима.

Ово је веома битан резултат будући да су Шапоњићи веома бројни у нововарошком, као и у чачанско-драгачевском крају одакле је тестирани (Шапоње су поред Дучаловића присутне и у Турици, Ртарима, Гучи, Парменцу, Пријевору, Милићевцима итд.).

[Đorđo]

да, од Шапоња потиче доста породица по западној Србији

[Милош]

Витомир, Игњатијевдан, Соколовићи, Соколац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Има потпуно поклапање на упоредивих 18 маркера са Алексићем из Видна у Опутним Рудинама, као и једну разлику на упоредива 23 маркера са једном породицом са херцеговачког подухвата, из околине Билеће, који по предању потичу од Алексића из Почековића у Опутним Рудинама.

Витомири по предању потичу од Алексића из Опутних Рудина, што је овај резултат и потврдио. Има их још у Ђедовићима, Шајићима, Џимријима, Сокоцу и др.

[Иван Вукићевић]

Пејчиновић, Лучиндан, Кокошиће, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Тестирани има прелазни хаплотип између родова Б и В из табеле Српског ДНК пројекта, али ипак нешто више нагиње роду Б.

Правац миграција према подацима тестираног је следећи:
Прњавор/Плав > Горажде/Беране или Годијево/Бијело Поље > Кнежевац/Сјеница > Штаваљ/Сјеница > Кокошиће/Сјеница
Тестирани је навео да су у Кнежевац досељени 1809. године.

Према подацима које наводи Мила Павловић, Пејчиновићи су се доселили у Кокошиће 1909. године:
https://www.poreklo.rs/2015/03/13/poreklo-prezimena-selo-kokosice-sjenica/
Пејчиновићи који су остали у Штављу су узели презиме Радуловић:
https://www.poreklo.rs/2015/03/08/poreklo-prezimena-selo-stavalj-sjenica/

Предање о даљем географском пореклу нема упоришта у досадашњим резултатима јер ниједно до сада тестирано братство из Средњег и Горњег Полимља не припада грани L241.

[Селаковић]

Лабус, Никољдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани поседује интересантан хаплотип – има вредност 15-15 на DYS385 и 17 на DYS19. Све ово јако подсећа на крајишки род „Пепић-Паројчић“, па тако Лабус има поклапање на 20 маркера, од упоредивa 23, са тестираним Пепићем.

Могућу везу Лабуса са Пепићима/Паројчићима подупире чињеница да за једног Лабуса са „23андме“ знамо да је Z17855+, док је хаплотип Пепића и Паројчића јако близак Љешњанима-Војинићима, који су потврђени припадници Z17855 гране. Требало би да је реч о некој раној миграцији, однекуд са простора данашње Црне Горе, према Далмацији и Крајини. И раније сам причао да би било добро тестирати Пепића или Паројчића на СНП-ове Љешњана-Војинића. У сваком случају, постоји велика вероватноћа да овај род припада грани I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37212>A20030.

Овде сам дужан да напоменем и следеће – Лабус има вредност 15-15 на DYS385, док Пепић и Паројчић имају, као Војинићи, 15-16. Постоје појединци који нису географски блиски Лабусу, али поседују вредност 15-15 и имају релативно близак хаплотип - Савић (Мурино код Плава, Лучиндан, поклапање 18/23), а нарочито Тодовић (Шилопај код Горњег Милановца, Лучиндан, поклапање 20/23), а близак му је и један тестирани са истраживања Херцеговаца, са предањем о пореклу „од Куча“ (поклапање 19/23). Сви ови родови могли би бити део једне, додуше доста древне, скупине.

[Лепеничанин]

Срдић, Никољдан, Бастаси (Заглавица), Дрвар

Припада хаплогрупи R1b>BY611>Z2705.

Хаплотип се не одликује неким екстремним вредностима. Иако нема неког сигурног трага
с ким би Срдић могао бити повезан, могло би се рећи да постоји ближа веза са делом Кецмана
који припадају истој хаплогрупи R1b>Z2705.

Међутим, подаци из литературе су недвосмислени и говоре да су Срдићи пореклом из Далмације,
и то највероватније са подручја Дрниша.

Наиме, у књизи Петра Рађеновића "Унац", у делу о Бастасима каже се да су: Срдићи (24 к.) славе Никољдан. Живе на два места: За Главицом 20 к. и у Жупи 4 к. О њима је већ речено да су доселили из Далмације. Пре 120—150 г. Дамјан Срдић отселио одавде у Корјеницу. У разговору рекао он бегу Кулену да му је појата већа од бегове. Он то рекао у шали мислећи на велики планински пашњак Шаторницу. Бег му ту реч узе за зло и оглоби га са стотину дуката. Због тога се Дамјан крене с кућишта и отсели. Једни су Срдићи отселили и у Срем. Пре 70 г. Петар, звани Шпего, преселно у Колунић. Ти су по њему прозвани Шпегари.

У тексту о Колунићу (код Петровца) у књизи Петра Рађеновића "Бјелајско Поље и Бравско"  каже се: Шпегар — седам кућа. Славе Никољдан. Звали се некада Срдић. Дошли овамо пре 100 година иза Главице у Унцу Доњем. Тамо су доселили испод Црног Врха (Горњи Унац).

Да би у тексту о Црном Врху (код Гламоча) у књизи "Унац" стајало: Срдић (28 к.) славе Никољдан. Досељени пре којих шест колена из Далмације, од Дрниша. Најпре мало живели у Рорама, а отуда их „турски наџак ишћерао“ овамо горе у Срдића Долину. Њихов предак Стеле имао пет синова. Од двојице су му потомци овде у Црном Врху, од трећег у Главици, од четвртог у Клачинама, а пети се није ни женио. Одавде су Срдићи селили у крајеве око Бања Луке.

[Црна Гуја]

Метлић, Никољдан, Роре, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Као и већина припадника општег рода, нема неких специфичних вредности па има велики број релативно блиских поклапања. Када поређење сузимо на тестиране из Босанске Крајине који славе Никољдан, издваја се поклапање са Копањом из Бања Луке, од ког се разликује на само једном релативно бржемутирајућем маркеру (DYS456).

"Роквић (9 к.) и Метлић (3 к.) истог су рода. Славе Никољдан. Они су од Ћулума у Црном Врху, те су према томе даљим пореклом из Далмације. Роквићи овде били најпре на месту где су сада Костадиновићи те се доцније премакли на садашњу своју земљу. Метлићи казују да је њихово кућиште овде најстарије, па онда иза њих да су закућили Костадиновићи и иза ових Травари. Све њихово земљиште било једна „баштина“. Чистине било тада много мање, шума се дизала ниско у селу. Боровине свуда изобила; од ње се кадила паклина. Уз буну једна грана Метлића преселила у Ребровац, код Бање Луке."


https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-rore-glamo%C4%8D/

[Црна Гуја]

Радановић, Никољдан, Поточани, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Као и горепоменути Метлић, поседује скоро модални хаплотип па има велики број релативно блиских поклапања. Такође му је најближи Копања из Бања Луке, разликују се на само 1 од 23 маркера, а од Метлића се разликује на 2 од 23. Тестирани је у упитнику навео да су Радановићи по предању раније из оближњих Штрбаца, из засеока Брда.

[Лука]

Тестирани је у упитнику навео да су Радановићи по предању раније из оближњих Штрбаца, из засеока Брда.

Не, већ је из Штрбаца код Босанског Грахова пореклом. Миграција у Прњавор је вероватно с краја 19. века:

— Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради- Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).

https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1trpci-veliki-bosansko-grahovo/

Штрбци као "род" сада прилично "шарају" са хаплогрупама. Ту су N2-P189.2, R1a-M458>L1029, R1b>BY611>Z2705 и R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608.

[Лука]

"Роквић (9 к.) и Метлић (3 к.) истог су рода. Славе Никољдан. Они су од Ћулума у Црном Врху, те су према томе даљим пореклом из Далмације. Роквићи овде били најпре на месту где су сада Костадиновићи те се доцније премакли на садашњу своју земљу. Метлићи казују да је њихово кућиште овде најстарије, па онда иза њих да су закућили Костадиновићи и иза ових Травари. Све њихово земљиште било једна „баштина“. Чистине било тада много мање, шума се дизала ниско у селу. Боровине свуда изобила; од ње се кадила паклина. Уз буну једна грана Метлића преселила у Ребровац, код Бање Луке."


https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-rore-glamo%C4%8D/

Ћулума је у Далмацији било у Оћестову код Книна, слава им је наравно Никољдан. По Накићеновићу су у Оћестово дошли "из Босне" у 16. или 17. веку. Предање Роквића и Метлића о пореклу од Ћулума би на основу исте славе требало да је тачно.

[Лука]

Лабус, Никољдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани поседује интересантан хаплотип – има вредност 15-15 на DYS385 и 17 на DYS19. Све ово јако подсећа на крајишки род „Пепић-Паројчић“, па тако Лабус има поклапање на 20 маркера, од упоредивa 23, са тестираним Пепићем.

Могућу везу Лабуса са Пепићима/Паројчићима подупире чињеница да за једног Лабуса са „23андме“ знамо да је Z17855+, док је хаплотип Пепића и Паројчића јако близак Љешњанима-Војинићима, који су потврђени припадници Z17855 гране. Требало би да је реч о некој раној миграцији, однекуд са простора данашње Црне Горе, према Далмацији и Крајини. И раније сам причао да би било добро тестирати Пепића или Паројчића на СНП-ове Љешњана-Војинића. У сваком случају, постоји велика вероватноћа да овај род припада грани I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37212>A20030.

Овде сам дужан да напоменем и следеће – Лабус има вредност 15-15 на DYS385, док Пепић и Паројчић имају, као Војинићи, 15-16. Постоје појединци који нису географски блиски Лабусу, али поседују вредност 15-15 и имају релативно близак хаплотип - Савић (Мурино код Плава, Лучиндан, поклапање 18/23), а нарочито Тодовић (Шилопај код Горњег Милановца, Лучиндан, поклапање 20/23), а близак му је и један тестирани са истраживања Херцеговаца, са предањем о пореклу „од Куча“ (поклапање 19/23). Сви ови родови могли би бити део једне, додуше доста древне, скупине.

Узимајући у обзир крсну славу и географску блискост, највероватније да јесте повезан са Пепићем и Паројчићем.

Такође је врло вероватно да је овај род A20030+, и уколико заиста јесу позитивни на тај СНП, мислим да удаљеност од рода ЉВ сигурно није мања од неких 500. година, а вероватно је и већа.