Војводић, Аранђеловдан, Шабац, (раније вероватно Колашин)
Припада хаплогрупи R1b>L51>P312>U152>Z36>Z67*, роду Морачана Богићеваца.
Могло би се рећи да је породично предање потврђено, узимајући у обзир да тестирани наводи порекло од војводе Мине Радовића из Мораче. Будући да са тестираним Радовићем има 1 разлику на 23 тестирана маркера, могло би се закључити да је то заиста тако. Занимљиво је да се разликују на споромутирајућем маркеру 390, али претпостављам да је то ипак породична мутација Војводића.
На интернету не нађох много о војводи Мини, вероватно има више у неким записима. Наводи се да су Војводићи из матице расељени одавно, што се уклапа и са породичном историјом тестираног који је из Шапца....
О војводи Мини и Војводићима писао је Мирко Добричанин у књизи "Добричани родом Морачани", на стр. 65, где цитира навод из књиге С. Добричанина "Доња Морача":
ВУЧИЦА (Вуча) Добријин имао је сина Ивана, а он РАДА и ЈАНКА.
Од Рада је настало братство РАДОВИЋИ.
На једном месту рукописног еванђеља Манастира Мораче помињу се синови Радови, који је био кнез: Иван, Никић и Радивоје, и мати њихова, књегиња Деспа, као приложници Иванових врата Морачком манастиру. Прилог је учињен 1720. године.
Према Радовим синовима Радовићи се гранају у три групе: Ивановићи (који се деле на Радуловиће и Ратковиће), Никићевце и Радивојевиће. Сви се они зову Радовићи, сем потомака војводе Мине.
Иван, син кнеза Рада, имао је Радула, Ђура и Тома. Од Радула је уже братство Радуловићи. Радуле је имао Јована и Мину, војводу. Јован се није зародио, а војвода Мина је имао Стевана и Јована. Од Стевана су били Шале (Радуле), Спасоје и Сава. Ова грана Радовића развила се до 12–ог колена.
По војводи Мини, његови потомци носе презиме. Било их је 19 домова у Горњој Морачи, Исељених има у Санџаку и другим местима и у Америци. Шема њиховог развијања: Радуле–Милика- Шоле–Стеван—војвода Мина–Радуле-Иван–Вучица-Добрија–војвода Богић.
Рашковићи су од Ђура Иванова, који је имао Рашка, а он Радуна, Радун Радоша и Ђура. Томо, син Иванов, имао је Нова, а он Божа, од кога су били Илија, Антоније, Лакић, Ново и Марко. (С. Добричанин, Доња Морача, стр 52 и 53)