Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4588227 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6500 послато: Јануар 21, 2019, 02:15:59 поподне »
Врло тешко се уклапају јер би то значило да Мрке потичу из Васојевића за шта нема било каквих назнака.


Сасвим уклопиво  :)

Од Лопата до Мрка има једно 20 километара ваздушном линијом.


Да напоменем да Маројевићи преслављају Спасовдан. И по томе се види да нису племенски Васојевићи. Да ли ова преслава говори нешто више о њима?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6501 послато: Јануар 21, 2019, 03:42:13 поподне »
Да напоменем да Маројевићи преслављају Спасовдан. И по томе се види да нису племенски Васојевићи. Да ли ова преслава говори нешто више о њима?

Итекако. Исту преславу имају и Мрке.
Као што већ рекох, или су се кратко задржали у Васојевићима или су директно дошли из Мрка.

Ван мреже Александар Новитовић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 23
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6502 послато: Јануар 21, 2019, 06:31:24 поподне »
Јовановић, Лучиндан, Добраче, Ариље, I2-M423

Тестирани каже да имају предање о пореклу из Роваца (од Булатовића). На ФТДНА постоји и неки Јоксимовић из истог места, који такође слави Лучидан и требало би да је пореклом од Булатовића из Роваца.

извор: 23andMe

Старо презиме Јовановића је Самарџић, по књизи " Добраче - историја села и родослови ". Јоксимовићи су у Добраче дошли на мираз. Родоначелник Јоксимовића у Добрачама је Тадија Јоксимовић, он је син Луке Јоксимовића са Подова.

Ван мреже herceg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6503 послато: Јануар 21, 2019, 06:42:18 поподне »
Јанић, Стевањдан, Бенковац, Окучани, Славонија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Има велики број блиских поклапања (1-4 разликe), а најближе поклапање има са Мареновићем из Плешина код Рашке, разликују се на само 1 од 23 маркера. Релативно блиски су му и Петковић (3/23), Бјелошевић (4/23) и Бардак (5/23), који су му географски јако блиски, и такође славе Стевањдан. Они припадају низводној грани Y3226>>Y18555. Једина нешто ређа вредност је благо повишена DYS643=11.

Nezahvalno je izvoditi zakljucke na 23 markera, ali s obizrom na slave, ocigledno se radi o jednom rodu.. Izgledno je da je najstarije prezime Petkovic s obzirom na rasprostranjenost po shematizmu iz 1882. na relativno kompaktnom prostoru. Dodatnu potvrdu pruzaju austrijski popisi iz 1773. i 1850. gdje se katolicki Petkovici poiavljuju u neposrednoj blizini sa slavonske strane, npr. Bebrina i Zbjeg.

Ocigledno su jako dugo na ovom prostoru.

Ako moze preslava ovih porodica zahvalan sam, a spreman i pomoci u daljim testiranjima.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 910
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6504 послато: Јануар 21, 2019, 08:26:19 поподне »
Старо презиме Јовановића је Самарџић, по књизи " Добраче - историја села и родослови ". Јоксимовићи су у Добраче дошли на мираз. Родоначелник Јоксимовића у Добрачама је Тадија Јоксимовић, он је син Луке Јоксимовића са Подова.

Колико видим, у истој књизи се наводи друкчије. Наводи се то да је поменути Тадија праунук родоначелника Јоксимовића у Добрачама, Јоксима. За Јоксима се наводи да је "чукунунук Милоша Булатовића". За саму породицу Јоксимовић се исто тако наводи да јесте сродна по мушкој линији осталим фамилијама у том месту које славе Лучиндан, између осталог и тестираним Јовановићима, тако да то што је Небојша навео не би требало да је спорно.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14345
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6505 послато: Јануар 21, 2019, 08:39:42 поподне »
Ковач, Стевањдан, Врхпрача, Пале, раније Модро Поље, I2-Y3120>S17250

За Коваче се у литератури каже да су доселили "однекуд из Црне Горе", преко Јабуке и Модрог Поља. Раније су се презивали Радуловић, а садашње презиме су добили по занату.

извор: 23andMe

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6506 послато: Јануар 21, 2019, 09:13:18 поподне »
Што се тиче Дабетића,помиње се у вријеме Краљице Јелене Анжујске на територији Васојевића СОКОЛАР СМИЉ ДАБЕТИЋ

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14345
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6507 послато: Јануар 21, 2019, 09:14:23 поподне »
Јевремовић, Лазаревдан, Грабовац, Кнић, I2-Y3120>S17250

У Грабовцу нисам нашао Јевремовиће. Лазаревдан славе Марићи, непознатог порекла.
https://www.poreklo.rs/2015/02/05/poreklo-pezimena-selo-grabovac-knic/

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14345
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6508 послато: Јануар 21, 2019, 09:29:06 поподне »
Жалица, Аранђеловдан, Високо, Средња Босна, E-V13

Жалице су према литератури пореклом из Херцеговине (Миленко С. Филиповић). Нису исто са Жалицама-Марковићима из тог краја који славе Никољдан. У породици постоји прича да су цинцарског порекла, а најстарији познати предак звао се Дионисије Жалица (у литератури се помиње да је пре њега Перо Жалица). Питање колико је ова прича о цинцарском пореклу тачна, будући да је Миленко С. Филиповић не помиње у свом раду о Височкој нахији, а прилично је детаљно обрадио Жалице.

Режисер Пјер Жалица је од ове друге гране (Никољдан).


извор: 23andMe

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6509 послато: Јануар 21, 2019, 09:55:49 поподне »
Што се тиче Дабетића,помиње се у вријеме Краљице Јелене Анжујске на територији Васојевића СОКОЛАР СМИЉ ДАБЕТИЋ

Некако се неке појединости подударају (осим Јелене Анжујске), па се питам да ли се не ради о Смиљу Дабижеву из записа из Манастира Чечево из 1344. године, званом "Василије Зли", чрнорисца, "цара од Кома у Доброреци". У запису пише да су у Доброј Р(иј)еци власт "народ из села Секула". Добра Р(иј)ека је била мала жупа у долини (тако касније назване) леве притоке Лима - Злорјечице, дакле у подручју каснијег племена Васојевића. О томе је писао Миомир Дашић у свом раду о Шекулару.

У време Јелене Анжујске Васојевићи као нека организована заједница под тим називом нису постојали, а чак и ако јесу, сигурно нису били у својој каснијој области у источним Брдима.

Ђорђије, о којем запису из времена Јелене Анжујске је реч?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6510 послато: Јануар 21, 2019, 10:08:32 поподне »
Што се тиче Дабетића,помиње се у вријеме Краљице Јелене Анжујске на територији Васојевића СОКОЛАР СМИЉ ДАБЕТИЋ

   Дијелим Небово мишљење!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6511 послато: Јануар 21, 2019, 10:10:10 поподне »
   Дијелим Небово мишљење!

 ;) 8)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6512 послато: Јануар 21, 2019, 10:19:51 поподне »
Покушаћу да пронађем,то је из књиге Васојевићи у свијету ономастике од Милоша Остојића

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6513 послато: Јануар 21, 2019, 10:22:40 поподне »
Покушаћу да пронађем,то је из књиге Васојевићи у свијету ономастике од Милоша Остојића
Знамо за  пок. Милоша Остојића...

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6514 послато: Јануар 21, 2019, 10:27:50 поподне »
Он тврди да податак о првом помињању Васојевића  чини ми се 1426,пионира помињање презимена ДАБЕТИЋ које се помиње у доба Краљице Јелене на територији којој припадају Коњуси и Зла ријека,гдје се помиње извесни Соколар СМИЉ ДАБЕТИЋ

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6515 послато: Јануар 21, 2019, 10:30:41 поподне »
Помиње се у Дечанској Хрисовуљи...помиње Га и Ђуро Даничић у речнику као соколара у старе краљице у Доброј ријеци

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6516 послато: Јануар 21, 2019, 10:37:13 поподне »
Иначе на запису нађеном на рушевинама манастира  у Чечеву,пише
РОДИТЕЉИ НАШИ ДОЂОШЕ ИЗ ДРВЕЋА И ДРЕЗГЕ И ОВДЈЕ ИМ ЈЕ КОЛАЦ,ДОМ И ПЛЕМЕ.У ДЕБРЕЦИ...
ПОТПИСАН 1349 год. Црнац? СМИЉ Дабижив звани
Василије Зли

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6517 послато: Јануар 21, 2019, 10:38:35 поподне »
Иначе постоји мјесто и данас се зове Дрезга у Пиперима

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6518 послато: Јануар 21, 2019, 10:42:19 поподне »
Убедљиву већину становништва у Моракову у Никшићкој Жупи чине четири братства која имају предање о пореклу од Дабетића из Лопата: Маројевићи, Мушикићи, Драгнићи и Ћоровићи. Ова група братстава је по бројности међу најбројнијима међу исељеницима из Васојевића (односно онима који имају такво предање), али као и са Караџићима и братствима из Дупила и Глухог Дола, и овде се испоставило да је предање нетачно, барем у делу где се тврди да потичу од рода Васојевића. Само предање је донекле контрадикторно јер Дабетића нема у Лопатама, већ тамо живе братства која припадају грани Лопаћана.

Ово је још једна потврда да Васојевића изван граница свог племена у Црној Гори сразмерно има знатно мање у односу на друге веће родове.


 Старина Дабетића је село Ками - Лијева Ријека, одакле су се развили огранци. Дабетића има у: Лијевој Ријеци, Барама Краљским, Врањештици, Краљима, Присоји, Цецуну, Машници, Мурини, Горњој Ржаници, Доњој Ржаници, Беранама, Полици и др. мјестима.
 Дабетићима припадају сљедећа братства са огранцима: Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи, Дабетићи (дијеле се на:Лекиће, Ђекиће, Нововиће, Рајовиће, Вуковиће и Мирчиће); Лабовићи (Роснићи, Ћировићи и Грозданићи), Лазаревићи (Станисавићи- Илићи, Ласковићи, Радуновићи - Дрндари, Кубуровићи, Османлијићи); Вулинићи (Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи - Сјеножети који се уже дијеле на Бакиће и Рајовиће).
 Наведено према  др Р.Ј. Вешовићу, Племе Васојевића...  Већи дио ( можда и сви) носилаца наведених презимена су ми била и лично позната, током школовања или касније.
 Има ли тестираних Дабетића  у ширем смислу, као друге велике подгрупе Рајевића - Васојевића?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6519 послато: Јануар 21, 2019, 10:59:33 поподне »
Иначе на запису нађеном на рушевинама манастира  у Чечеву,пише
РОДИТЕЉИ НАШИ ДОЂОШЕ ИЗ ДРВЕЋА И ДРЕЗГЕ И ОВДЈЕ ИМ ЈЕ КОЛАЦ,ДОМ И ПЛЕМЕ.У ДЕБРЕЦИ...
ПОТПИСАН 1349 год. Црнац? СМИЉ Дабижив звани
Василије Зли


 Можда ширим причу, ако гријешим нека админ то пренесе да друго мјесто.  Не могу да одолим.
 Ријеч је о љетопису попа Драгоља.
 ... народ од села Секула (Шекулар, па. а.) са свим сјекирашима (брадварима)
И свим заселцима области
(власт)
Овдје: и дјед, отац ми и дијак
Стубица и сањар васелоца по обавези
Вјерна и на сабору обједињује и
Господар (аз - господар)
И сабор удостојава племе.
Секул- Шекулар
1349. године                                                              Црнац Смиљ Дабижов
                                                                                     Звани Василије Зли
 (Драгољуб Шћекић, " На светим водама Лима", Беране, 1994. стр. 51, пренијето из: Ратко Делетић, Комови, Љетопис времена, Подгорица, 1995. стр.87).
 
 Небо је с правом поменуо академика проф. др Миомира Дашића.