Ристовски, Ђурђиц, Капиново, Чашка (Македонија)
Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Ристовски је први припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у нашој бази. Грана L1307 је јако стара (време до најстаријег заједничког претка свих припадника ове гране је око 7800 година), и једна је од највећих и најраширенијих грана хаплогрупе L, распрострањена од Европе до Индије. Ристовском су најближи један Италијан са Сицилије (3 разлике на 19 маркера) и Немац (5 разлика на 18 маркера), мада се ни ту по свему судећи не ради о претерано блиској вези, тј. на основу овог броја маркера лако би се могло радити и о вези старој преко 1000 година.
Ово је шести тестирани Брсјак у оквиру акције тестирања брсјачких и мијачких родова. Пренећу овде шта сам о пореклу Ристовских из Капинова написао на затвореном делу форума:
"Ристовски пореклом из села Капиново (општина Чашка, област Азот, близу Богомиле и Велеса) са славом Ђурђиц. Према књизи Јована Трифуноског "Област Бабуне и Тополке", село је обновљено око 1850. године од стране досељеника из поречке области; Пореч се рачуна као брсјачки крај а и кандидат има предање да су његови Брсјаци, тј. да потичу од њих. У горепоменутој књизи је овај род забележен под надимком "Станковци или Ристевци" са четири куће, према предању су пореклом из поречког села Црешнево. Кандидат зна да уназад наброји претке до родоначелника Ристе - отац Игњат (рођен 1928, са породицом се преселио у Србију 1946. године), деда Димитрије, прадеда Петко, чукундеда Риста."
Погледао сам у књизи "Порече" Петра С. Јовановића (на основу истраживања вршених 1926. године) шта пише о родовима из села Црешњево (Црешнево), међутим тамо ниједан род не слави Ђурђиц или Ђурђевдан али била су четири рода са славом "Св. Ђорђе Алимпије" (Алимпијевдан), три староседелачка и један досељен из кичевског краја. Колико сам схватио, у црквеном календару се на исти дан када се обележава Св. Алимпије Столпник (26.11. по јулијанском, 9.12. по грегоријанском календару) у Руској и Грчкој цркви слави и освећење моштију и/или храмова Св. Великомученика Георгија; још један назив који се у Македонији користи за овај дан је "Св. Ђорђе посен" (посни Св. Ђорђе). На порталу "Порекла" је коментарисана ова ситуација:
"Miroslav B Mladenovic Mirac
21. новембра 2017. у 16:48
Крсна слава:-СВЕТИ ЂОРЂЕ(посна слава“ 9 децембар) – св. АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК(9 децембар се пада у исти дан али није наша крсна слава, истог дана у месецу (9 децембра) су у Грчкој и Руској православној цркви освећене мошти два свеца Св. Ђорђе и Св- Алимпије Столпника)."
"Махом је овај СВЕТАЦ(„посна“ Св. Ђорђе-кога нема у црквеном календару, него тог дана пише Св. Алимпије Столпник) у Призрену била слава занаталија мутавџија, а код сточара: за ситну и крупну стоку."
"Срамота да у родном крају ни СВЕШТЕНА лица не знају да се слави „Св. Ђорђе“(„Посна слава“ на дан Светог Алимипије Столпника-него се само помиње „св.Алимпије Столпник“."
"То је стога, што се тога дана слави спомен освећења два храма св. Велико Мученика Георгија (Ђорђа) у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у једном."
https://www.poreklo.rs/2012/03/04/veli%C4%8Dkovi%C4%87/Ако је код наведених родова из Црешњева ипак у питању прослављање Св. Ђорђа а не Св. Алимпија, онда би неки од њих могли да буду повезани са тестираним Ристевцима из Капинова (у питању су стариначки родови Милошоваца, Сокреваца и Џароваца и род Поповаца досељен из кичевског краја).
