Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Дробњак]

Да, овим се доводи у питање предање о нашем пореклу са Чева. Једино решење је да кад будем следећи пут у Црној Гори замолим неког од Чевљанских Ненезића да се тестира...

Можда би најбоље било да нађете неког из Вашег братства али по могућству да Вам буде што даљи рођак, да би проверили да ли сте једнородни као братство. Може да буде случај као са Касалица за које постоји предање да нису од Новљана него од Грахова а испало је на крају да припадају роду Дробњака Новљана и да нису нови досељеници него вероватно повратници у матицу.

[Небојша]

Ушљебрке је обрадио Бачко у свом раду о Жегару. Требали би бити домазети, поријеклом од католичких Ушљебрка из Бјелине. Ушљебрке у Бјелини су далеко бројнији, па је то предање вјероватно тачно.

Ово би објаснило зашто се Ушљебрке толико разликују од осталих Крајишника I2-PH908 са славом Стевањдан.

Сличан пример имамо код оних Родића из околине Петровца, који су пореклом католици из Далмације, а "узели" су презиме и славу крајишких Родића. Тако да не постоји генетско поклапање.

[Nebo]

Да, по свој прилици предање Ненезића из Бијеле о вези са велестовским Ненезићима није тачно. Вероватно је дошло до покушаја родног повезивања на основу истог презимена с познатим братством Ненезића - Озринића.

Премда, презиме Ненезић није искључиво привилегија озринићког братства. Ненезића је било и у Кучима и од њих у барском приморју. Чак у 15. веку, у дефтеру за Смедеревски санџак (1476), као један од влашких главара пописан је Радивој Ненезић.

Тако да би дробњачки Ненезићи своје старије порекло ипак требало да потраже међу Дробњацима Новљанима, с којима деле и исту славу и генетику.

[Небојша]

Кокановић, Доњи Статовац, Прокупље, J2b-M205


Кокановиће нисам нашао у Доњем Статовцу. Било их је зато у суседном Власову. Нисам нашао више о пореклу и слави тих Кокановића, па ако неко има податак, нека напише. Тестирани зна само да му је најстарији познати предак рођен у Доњем Статовцу.

[Небојша]

Станковић, Никољдан, Липе, Смедерево, J2b-M205


За Станковиће (Филиповиће) се каже да су досељени пре Првог устанка из Ресаве
https://www.poreklo.rs/2014/09/02/poreklo-prezimena-selo-lipe-smederevo/

Ово је веома важан резултат за наше J-M205. Први Србин M205 за кога не можемо са сигурношћу рећи да је Y22066. Толико разлика у односу на модални хаплотип, да не знам одакле да почнем. 390=22, 19=17, 385ab=17-17, 392=11 (веома битно), 576=16, 570=20, 549=13, 456=17, 635=20, итд.

Хаплотип заправо толико одудара да лако може бити да ово и није J2b-M205.

Углавном, ако јесте, може бити доста интересантно за читаву балканску групу, тј. може значајно померити старост на Балкану. Станковићу би предложио под обавезно да тестира J2b-M205 преко YSEQ-а.
https://www.yseq.net/product_info.php?manufacturers_id=26&products_id=23048

након тога евентуално Y22063, мада би било боље Y22066 и Y22059, којих нажалост нема у понуди YSEQ-a.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985

[Небојша]

Станковић, Никољдан, Липе, Смедерево, J2b-M205


За Станковиће (Филиповиће) се каже да су досељени пре Првог устанка из Ресаве
https://www.poreklo.rs/2014/09/02/poreklo-prezimena-selo-lipe-smederevo/

Ово је веома важан резултат за наше J-M205. Први Србин M205 за кога не можемо са сигурношћу рећи да је Y22066. Толико разлика у односу на модални хаплотип, да не знам одакле да почнем. 390=22, 19=17, 385ab=17-17, 392=11 (веома битно), 576=16, 570=20, 549=13, 456=17, 635=20, итд.

Хаплотип заправо толико одудара да лако може бити да ово и није J2b-M205.

Углавном, ако јесте, може бити доста интересантно за читаву балканску групу, тј. може значајно померити старост на Балкану. Станковићу би предложио под обавезно да тестира J2b-M205 преко YSEQ-а.
https://www.yseq.net/product_info.php?manufacturers_id=26&products_id=23048

након тога евентуално Y22063, мада би било боље Y22066 и Y22059, којих нажалост нема у понуди YSEQ-a.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985

Што дуже гледам овај хаплотип, чини ми се да то није J2b-M205, иако неке вредности асоцирају. Превише је разлика, готово је немогуће да се појави овако усамљен M205. Можда може бити нека H? Шта остали мисле.

[симо]

Што дуже гледам овај хаплотип, чини ми се да то није J2b-M205, иако неке вредности асоцирају. Превише је разлика, готово је немогуће да се појави овако усамљен M205. Можда може бити нека H? Шта остали мисле.

Најближи му јесу J2b-M205 хаплотипови,али и ти најближи су на 7-8 разлике, тако да му је најпаметније да уради SNP тест. Мислим да му се на овом нивоу не може потврдити хаплогрупа.

[Небојша]

Савић, Ђурђевдан, Горњи Градац, Коњиц, I2-M423

САВИЋ (п,к,м). Савићи (п), у Жањевици (Гацко), Кљену, Слату, Засјену, Југовићима (Невесиње), Браном Долу (Билећа), Поријема (Борач), Грабовици (Чапљина), Добричу и Прову (Широки Бријег). У Жањевицу су доселили из Полица у Требињу. Старином су Влачићи (147:591). У Кљен су дошли из Дабра. Поријеклом су од тамошњих Миловића. Славе Лазаревдан. Савићи у Слату су од Вишњића „испод Голије“. У Слато су дошли око 1700. године из Југовића. Неке су породице прешле из Слата у Засјен око 1850. године. У Грабовицу су доселили из Жабице (Љубиње). У Порије је неки Савић дошао „као слуга из Бијење“, засновао породицу и ту остао. Слави Јовањдан. Савићи у Жањевици славе Ђурђевдан (59:135. 203.215,228,229.264.320). У Добрич су Савићи доселили давно из Раштана код Мостара «на кметство Јанића« из Мостара, а у Прову су прешли из Добрича. Славе Ђурђевдан (189:189). Савића има у Крековима код Невесиња (славе Јовањдан), Браном Долу (Љубомир, Требиње) и у Мостару. Савићи (к) су у Орашцу (Прозор). Дошли су из Прослапа прије окупације 1878. године. Поријекло им се у извору не наводи (79:71). Савићи (м) су у Дудлама (Главатичево, Коњиц).

Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.


Спајић, католик, Груде, Херцеговина, I2-M423

СПАИЋ (п.к). Спаићи (п), у Грабу и Тулима (Зупци, Требиње). Старином су из Роваца у Црној Гори. Сматра се да су засновали село Граб. У овом селу и раселицама око њега било их је почетком XX вијека 40 кућа. Један од Спаића пребјегао је на ово подручје због „неког зла“, око 1770. године, са ”7-8 синова и населио се у хан код Граба“. Спаићи у Тулилима су од Раичевића из Полица код Требиња. Један су род са Раичевићима и Асановићима у Грабу. Славе Јовањдан, а прислужују „Малу Госпођу“ (75:1248.1255,1267). Спаићи (к) су у Горњим Добрковићима и Трну (Широки Бријег). Старином су из Груда у Бекији, гдје се спомињу 1743. и 1768. године. Има их и у Радишићима код Љубушког. Дедијер их наводи као Спајићи и каже да су дошли из Груда у Бекији „прије 60 година“ (189:73,79; 59:296). Настањени су и у Блацама, Љубунцима и Дугама (Прозор). У Блацама и Љубунцима су из Груда, а у Дуге су дошли из Броћна прије 1878. године (79:114,118).

Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.


извор: 23andMe

[Небојша]

Витор, Савиндан, Хаџићи, Сарајево, E-V13

За сада се код Срба из околине Сарајева јавља прилично E-V13. Више о Виторима:
https://vesti-online.com/Riznica/Vesti/60429/Vitor


Стојановић, Јовањдан, Љељенча, Бијељина, E-V13

Ацо, ово јесте Стојановић, али из Љељенче (Бијељина), не из Дворова. Моја грешка. Мајчина страна су му Лопаднићи из Дворова (такође E-V13). У Љељенчи је било 34 Стојановића на попису из 1991. Не знам можемо ли наћи шта славе.

Јовањан. Надимачко презиме им је Ћућуровићи.

Јовановић, Петковдан, Творило, Даниловград, E-V13



извор: 23andMe

[Милош]

Што дуже гледам овај хаплотип, чини ми се да то није J2b-M205, иако неке вредности асоцирају. Превише је разлика, готово је немогуће да се појави овако усамљен M205. Можда може бити нека H? Шта остали мисле.

Баш чудан хаплотип. Нешто између Х и Ј.

[Небојша]

Голубовић, Аранђеловдан, Пљевља, J2b-M205

ГОЛУБОВИЋИ

Поријеклом су од Голубовића из Котлајића, код Крупица, из Затарја. У Шумановац су се доселила браћа Мијаило и Мелентије, због сукоба с турцима Ђурђевићима, на дан крсне славе Голубовића – Светог Аранђела. У овом сукобу Голубовићи убише два Турчина Ђурђевића, и зато су морали да бјеже преко Таре; доселише се у Језера, у село Шумановац, 1852. године, са својим породицама.

Славе Аранђеловдан

Голубовићи су од Ћировића. Не може се утврдити када су се по неком претку прозвали Голубовићи. Од Ћировића су и Пејовићи и Ђаковићи. Андрија Лубурић у свом делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” пишући о Ћосовићима у Вашкову износи да су Турци хтели да им се доведе у постељу нека лепа Голубовића девојка, али Ћосовићи нису пристали, већ су побили Турке харачлије око 1770. године. Голубовићи су затим живели у Котлајићима, а до њих, у Гариштима, Ћировићи, док су Пејовићи живели код Рељина камена. Било их је по једна кућа. Изгледа да се ту нису дуго задржавали, већ су сви одселили.

Двојица Голубовића су се населила и живела извесно време код Милешева. Један је ту остао, а други отишао у Ограде код Бабина и ту је дуже живео. Његови су потомци дошли у Клопет, у Вруљу, затим су се сељакали по Маочу и Бетешевини.

Неки Ћировић је прешао из Доње Мораче у Горњу око половине 17. века. Имао је два сина, једног су убили Ровчани, а други је још био мали. Остао му је и унук од погинулог сина. Тај Ћировић је доселио у Вашково. Ту су се од Ћировића одвојили Голубовићи и Пејовићи. Око 1720. године три братства, односно свега три куће (једна Ћировића, једна Голубовића и једна Пејовића) доселе у Крупице. Голубовићи се населе у Котлајићима, Ћировићи северно од њих - у Гаришту, а Пејовићи код Рељиног камена.

извор

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло"
Порекло становништва Пљеваљског краја, Милета Војиновић: "Порекло становништва Пљеваљског краја"

извор: 23andMe

[Селаковић]

Што дуже гледам овај хаплотип, чини ми се да то није J2b-M205, иако неке вредности асоцирају. Превише је разлика, готово је немогуће да се појави овако усамљен M205. Можда може бити нека H? Шта остали мисле.

Најближи му је, чини ми се (премда и то уз доста разлика), један са Кавказа, из Chald Laz Colchian фтдна пројекта. Требало би да јесте J-M172.

[Небојша]

Најближи му је, чини ми се (премда и то уз доста разлика), један са Кавказа, из Chald Laz Colchian фтдна пројекта. Требало би да јесте J-M172.

Мислиш на Кахетиана из Грузије? Он јесте M205, али је пуно разлика у односу на Станковића.

[Селаковић]

Мислиш на Кахетиана из Грузије? Он јесте M205, али је пуно разлика у односу на Станковића.

На њега сам мислио. Јесте доста разлика, али некако то ми је тај хаплотип  Мада нисам неки стручњак.

[Банска крајина]

Голубовић, Аранђеловдан, Пљевља, J2b-M205

Овим је на неки начин потврђена повезаност Ђорђевића-Котлајића из Суботице код Александровца са Голубовићима-Котлајама из пљеваљског краја.

[gillle]

Голубовић, Аранђеловдан, Пљевља, J2b-M205

извор: 23andMe

Ево шта о Голубовићима каже моја пријатељица из Крагујевца, родом из Пљеваља:

Moji Golubovići slavi Aranđelovdan, naša postojbina je selo Kotlajići u kojem nas jos ima, a raselili su se u sela Maoče, Njivice (odakle su moj) i jedno selo Ograde u blizini Pljevalja, a koje teritorijalno pipada Srbiji. Svi slavimo Aranđelovdan. Postoji i porodica Golubovića ovde u selu Vrbica ali oni nisu od naseg plemena i slave Đurđevdan...

[Иван Вукићевић]

Карамарковић, Ђурђевдан, Сјеница, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Милошевића-Плањана из Шаранаца чија је крсна слава такође Ђурђевдан. Најближе поклапање има са Анђелићем из Жабљака (4/23), а на основу појединих вредности које су карактеристичне за овај род може се закључити да су сродни.

Карамарковићи су пореклом из Дробњака према предању које је навео тестирани, а овај резултат то и потврђује с обзиром да Шаранци спадају у шире подручје Дробњака.

[Небојша]

Самарџија, Ђурђевдан, Буковача, Босански Петровац, I2-M423

Самарџија — две куће у Баљковцу, три у Подђуриновачи. Славе Ђурђевдан. Населили пре 130 година из Кистања у Далмацији.
https://www.poreklo.rs/2012/04/23/bukova%C4%8Da-selo-kod-bosanskog-petrovca/



Хрњез, Ђурђиц, Гацко, Херцеговина, I2-Y3120>S17250

ХРЊЕЗ (п), у Дубљевићима и Сливљу (Гацко). Има их „и у Гацку и у Пиви“, а неки су се „колонизирали” или раселили послије Другог свјетског рата. Старином су од Прстојевића. (Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.)



Пјешчић, Стевањдан, Равно, Плужине, R1a-M417

Пјешчићи (22 к., Шћепан-дан – св. Стефан), живе у Криводолу;

Пјешчићи би требали бити исти род са Јокановићима (Стевањдан), R1a-YP4278
https://www.poreklo.rs/2012/08/17/poreklo-prezimena-selo-ravno-plu%C5%BEine-piva/
https://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/



Радека, Часне вериге, Мекињар, Удбина, E-V13

Интересантан резултат због родова који у Крајини славе Часне вериге, а већ су потврђени као E-V13-PH1246



Гркинић, Никољдан, Рамљане, Северна Далмација, E-V13>L241

Поред Гркинића, овој подграни E-V13 припадају још Клеути (Михољдан) и Грубачи (Лучиндан) из Северне Далмације. Гркинићима је матица у Горњим Рамљанима. Било их је 19 кућа средином 20. века. Исељавали су се и у јужнобачки округ (према А. Бачку). Један огранак ове породице има породични надимак Пилиповићи.



Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина, I1-P109

Ацо би могао знати ово боље, али вероватно су у питњу Лукићи из Дворова. Ово о њима пише Р. Кајмаковић (Семберија):

- Mahala Dijelovi naseljena je Hercegovcima, koji su u Dvorove doselili iz Krivaka. To su: Stanojevići, Đurići, Pantići, Lukići, Petrovići, Savatići i Jeftići.
- U Krivoj Bari su: Dragići iz Gradačca, Đurići iz Podgore kod Vlasenice, Mirkovići iz Ostojićeva, Lukići, zvani Dragojlovići, iz Ljeskovače, Lukići, zvani Šojići iz Gradačca i Ilići iz Ostojićeva. Posle oslobođenja 1945. godine kolonizirani su iz okoline Šekovića: Pavlovići, Bar- jaktarovići, Stupari, Kusmuk, Prodanović, Cvjetković i Pjevačić.

[Romanijski]

Самарџија, Ђурђевдан, Буковача, Босански Петровац, I2-M423

Самарџија — две куће у Баљковцу, три у Подђуриновачи. Славе Ђурђевдан. Населили пре 130 година из Кистања у Далмацији.
https://www.poreklo.rs/2012/04/23/bukova%C4%8Da-selo-kod-bosanskog-petrovca/



Хрњез, Ђурђиц, Гацко, Херцеговина, I2-Y3120>S17250

ХРЊЕЗ (п), у Дубљевићима и Сливљу (Гацко). Има их „и у Гацку и у Пиви“, а неки су се „колонизирали” или раселили послије Другог свјетског рата. Старином су од Прстојевића. (Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.)



Пјешчић, Стевањдан, Равно, Плужине, R1a-M417

Пјешчићи (22 к., Шћепан-дан – св. Стефан), живе у Криводолу;

Пјешчићи би требали бити исти род са Јокановићима (Стевањдан), R1a-YP4278
https://www.poreklo.rs/2012/08/17/poreklo-prezimena-selo-ravno-plu%C5%BEine-piva/
https://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/



Радека, Часне вериге, Мекињар, Удбина, E-V13

Интересантан резултат због родова који у Крајини славе Часне вериге, а већ су потврђени као E-V13-PH1246



Гркинић, Никољдан, Рамљане, Северна Далмација, E-V13>L241

Поред Гркинића, овој подграни E-V13 припадају још Клеути (Михољдан) и Грубачи (Лучиндан) из Северне Далмације. Гркинићима је матица у Горњим Рамљанима. Било их је 19 кућа средином 20. века. Исељавали су се и у јужнобачки округ (према А. Бачку). Један огранак ове породице има породични надимак Пилиповићи.



Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина, I1-P109

Ацо би могао знати ово боље, али вероватно су у питњу Лукићи из Дворова. Ово о њима пише Р. Кајмаковић (Семберија):

- Mahala Dijelovi naseljena je Hercegovcima, koji su u Dvorove doselili iz Krivaka. To su: Stanojevići, Đurići, Pantići, Lukići, Petrovići, Savatići i Jeftići.
- U Krivoj Bari su: Dragići iz Gradačca, Đurići iz Podgore kod Vlasenice, Mirkovići iz Ostojićeva, Lukići, zvani Dragojlovići, iz Ljeskovače, Lukići, zvani Šojići iz Gradačca i Ilići iz Ostojićeva. Posle oslobođenja 1945. godine kolonizirani su iz okoline Šekovića: Pavlovići, Bar- jaktarovići, Stupari, Kusmuk, Prodanović, Cvjetković i Pjevačić.

Nebojša molimte da provjeriš ovo Pjevačić da nije u pitanju Pljevančić

[Небојша]

Продановић, Ђурђиц, Руменка, Нови Сад, R1b-U152>L2

R1b у Бачкој 12.8%