Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Марковић, Јовањдан, Прибеља, Гламоч, I2-Z17855


Марковића је у Прибељи било 11 чланова на попису БиХ из 1991. године. Исти су род са Станивуцима из околине Гламоча:

"Станивука је старо презиме Палибиљетине. С њима су род Марковићи и у великој старини имали су заједничку земљу. Славе Св. Јована. Они су се доселили давно из Херцеговине и кућа им је прво била на Поду. На месту садашње куће била је шума, где су им ишла говеда. На садашње место преселили су се по савету неких калуђера. Њихов прадед је био „потребит“, па је служио бега и уз њега и војевао. Бег му је поклонио земљу, па су хранећи и подмићујући Турке, имали своју земљу и за турског времена."
https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-prijani-glamoc/

Из тог краја имамо тестиране Чвокиће I2-Z17855, који такође славе Јовањдан и огранак су Станивука. Можемо рећи да је овим резултатом потврђено да су Станивуци (и њихови огранци) I2-Z17855 (кластер Мириловића).

"Чвокићи су Станивуци, дакле пореклом из Херцеговине, као и они у Пријанима. Овде су одавна"
https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-krasinac-glamoc/

[Небојша]

Торлаковић, Никољдан, Крагујевац, N-P189.2


Један резултат који смо коментарисали и раније и који је занимљив због самог корена презимена.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg66498#msg66498
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Може бити да упућује на порекло из југоисточних крајева Србије, али исто тако може бити по топониму који помиње Clavdivs. Углавном презиме постоји и у динарским крајевима.

Тестирани каже да су бар 3-4 генерације у Крагујевцу, пре тога не знају. Видећу да ли су то ови из Мрсаћа.

[Небојша]

Торлаковић, Никољдан, Крагујевац, N-P189.2


Један резултат који смо коментарисали и раније и који је занимљив због самог корена презимена.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg66498#msg66498
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Може бити да упућује на порекло из југоисточних крајева Србије, али исто тако може бити по топониму који помиње Clavdivs. Углавном презиме постоји и у динарским крајевима.

Тестирани каже да су бар 3-4 генерације у Крагујевцу, пре тога не знају. Видећу да ли су то ови из Мрсаћа.

Ово су Торлаковићи из самог града. Предак им је био један од оснивача ватрогасног дома у Крагујевцу, па верујем да је реч о Торалковићима које помиње извесна Татјана на Порталу:

znam da prezime TORLAKOVIC potice iz Negotinske krajne gde su tri brata otisli ,, trbuhom za kruhom,, jedan je ostao na rodnoj grudi , drugi je krenuo ka Bosni a treci ka Srbiji . Krsna slava je SVETI NIKOLA a jedan od brace slavi SVETOG JOVANA . LAZAR je dosao u Srbiju 1885 god .Sva Lazareva deca su rodjena u Kragujevcu gde je Lazar jedan od osnivaca vatrogasnig doma Sinovi Mihailo , Milan i Petar.Mihailo je imao jednog sina Miroljuba.Mihailo je mlad umro (1958) i Miroljub posle vojske odlazi za Nemacku, gde do dan danas zivi. Tamo se ozenio sa Andjelkom ima sina Mihaila i cerku Klaudiju.Sto se tice Milana (1907) znam da se ozenio sa Jelenom iz sela Pusiljevo kod Svilajnca. Njihov sin, Rajko (Radoslav) ozenio Milku (koja je nazalost umrla u Maju 2007). Zajedno imaju dvoje dece: sina Sasu i cerku Tatjanu. Petar(1902) i ozenio se Desankom ima tri sina Lazara,Miroslava i Branka kao i tri cerke Danica ,Natalija(Bela )i LJubica.Ovo su Lazarevi potomci itd.
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Занимљиво је ово порекло "из Неготинске крајине", уколико је тачно предање наравно.

[НиколаВук]

Ово су Торлаковићи из самог града. Предак им је био један од оснивача ватрогасног дома у Крагујевцу, па верујем да је реч о Торалковићима које помиње извесна Татјана на Порталу:

znam da prezime TORLAKOVIC potice iz Negotinske krajne gde su tri brata otisli ,, trbuhom za kruhom,, jedan je ostao na rodnoj grudi , drugi je krenuo ka Bosni a treci ka Srbiji . Krsna slava je SVETI NIKOLA a jedan od brace slavi SVETOG JOVANA . LAZAR je dosao u Srbiju 1885 god .Sva Lazareva deca su rodjena u Kragujevcu gde je Lazar jedan od osnivaca vatrogasnig doma Sinovi Mihailo , Milan i Petar.Mihailo je imao jednog sina Miroljuba.Mihailo je mlad umro (1958) i Miroljub posle vojske odlazi za Nemacku, gde do dan danas zivi. Tamo se ozenio sa Andjelkom ima sina Mihaila i cerku Klaudiju.Sto se tice Milana (1907) znam da se ozenio sa Jelenom iz sela Pusiljevo kod Svilajnca. Njihov sin, Rajko (Radoslav) ozenio Milku (koja je nazalost umrla u Maju 2007). Zajedno imaju dvoje dece: sina Sasu i cerku Tatjanu. Petar(1902) i ozenio se Desankom ima tri sina Lazara,Miroslava i Branka kao i tri cerke Danica ,Natalija(Bela )i LJubica.Ovo su Lazarevi potomci itd.
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Занимљиво је ово порекло "из Неготинске крајине", уколико је тачно предање наравно.

Овде представљено предање је мало конфузно, наиме пише да презиме потиче из Неготинске крајине а одмах затим да су тамо "отишли трбухом за крухом". Одакле су онда отишли у Неготинску крајину, која им је била првобитна матица? Такође не знам зашто се Неготинска крајина у том цитату подваја у односу на Србију.

[Небојша]

Овде представљено предање је мало конфузно, наиме пише да презиме потиче из Неготинске крајине а одмах затим да су тамо "отишли трбухом за крухом". Одакле су онда отишли у Неготинску крајину, која им је била првобитна матица? Такође не знам зашто се Неготинска крајина у том цитату подваја у односу на Србију.

Мени се лично чини да се то по аутоматизму, због корена "Торлак", повезују са истоком Србије. Може име лако бити по оном топониму. У супротном, N-P189.2 у Неготинској Крајини би био право откриће, пошто се до сада хаплогрупа није појављивала источно од Мораве.

[ДушанВучко]

Ово су Торлаковићи из самог града. Предак им је био један од оснивача ватрогасног дома у Крагујевцу, па верујем да је реч о Торалковићима које помиње извесна Татјана на Порталу:

znam da prezime TORLAKOVIC potice iz Negotinske krajne gde su tri brata otisli ,, trbuhom za kruhom,, jedan je ostao na rodnoj grudi , drugi je krenuo ka Bosni a treci ka Srbiji . Krsna slava je SVETI NIKOLA a jedan od brace slavi SVETOG JOVANA . LAZAR je dosao u Srbiju 1885 god .Sva Lazareva deca su rodjena u Kragujevcu gde je Lazar jedan od osnivaca vatrogasnig doma Sinovi Mihailo , Milan i Petar.Mihailo je imao jednog sina Miroljuba.Mihailo je mlad umro (1958) i Miroljub posle vojske odlazi za Nemacku, gde do dan danas zivi. Tamo se ozenio sa Andjelkom ima sina Mihaila i cerku Klaudiju.Sto se tice Milana (1907) znam da se ozenio sa Jelenom iz sela Pusiljevo kod Svilajnca. Njihov sin, Rajko (Radoslav) ozenio Milku (koja je nazalost umrla u Maju 2007). Zajedno imaju dvoje dece: sina Sasu i cerku Tatjanu. Petar(1902) i ozenio se Desankom ima tri sina Lazara,Miroslava i Branka kao i tri cerke Danica ,Natalija(Bela )i LJubica.Ovo su Lazarevi potomci itd.
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Занимљиво је ово порекло "из Неготинске крајине", уколико је тачно предање наравно.

Ја бих ово повезао са миграцијама из Црне Горе у Неготинску крајину, па одатле каснија миграција у Шумадију, поготово што ако би тај хаплотип био бањански, а један део рода слави Св. Јована, па претпостављам да би овај други део тог рода променио славу у Св. Николу из неких разлога ( да би се родбина посећивала међусобно на славама). А по доласку у Крагујевац, тј. Шумадију, постоје презимена која се изводе из краја одакле су дошли, као напр. Маџаревић, па можда је и ово Торлаковић добијено по доласку у Шумадију. То треба видети, да ли су се тако презивали по доласку, или су то презиме имали тамо...мада торлачки крај је везан за Књажевац, Зајечар, па ми се Неготин не уклапа, али по питању краја одакле се долази, може да дође и до неког географског уопштавања, па да је остало предање о Неготинској крајини...Ипак ми има више логике да се то презиме добије по крају одакле је неко дошао

[НиколаВук]

Ја бих ово повезао са миграцијама из Црне Горе у Неготинску крајину, па одатле каснија миграција у Шумадију, поготово што ако би тај хаплотип био бањански, а један део рода слави Св. Јована, па претпостављам да би овај други део тог рода променио славу у Св. Николу из неких разлога ( да би се родбина посећивала међусобно на славама). А по доласку у Крагујевац, тј. Шумадију, постоје презимена која се изводе из краја одакле су дошли, као напр. Маџаревић, па можда је и ово Торлаковић добијено по доласку у Шумадију. То треба видети, да ли су се тако презивали по доласку, или су то презиме имали тамо...мада торлачки крај је везан за Књажевац, Зајечар, па ми се Неготин не уклапа, али по питању краја одакле се долази, може да дође и до неког географског уопштавања, па да је остало предање о Неготинској крајини...Ипак ми има више логике да се то презиме добије по крају одакле је неко дошао

Јовањдан и Никољдан су две најчешће славе код динарских родова који припадају N2-FGC28435 хаплогрупи. То још више учвршћује претпоставку да је та хипотетичка миграција у Неготинску Крајину потекла из динарских крајева (ако се уопште све збило по наведеном предању, које је конфузно).

[ДушанВучко]

Јовањдан и Никољдан су две најчешће славе код динарских родова који припадају N2-FGC28435 хаплогрупи. То још више учвршћује претпоставку да је та хипотетичка миграција у Неготинску Крајину потекла из динарских крајева (ако се уопште све збило по наведеном предању, које је конфузно).

Да, славе (нисам знао за Св. Николу поред Св. Јована) и хаплотип упућују на сеобу из динарских крајева у источну Србију, па после у Шумадију...а и презиме има географску основу по доласку у нови крај... у предању се вероватно изгубило извориште и запамтило само претходно боравиште...Да је било који други хаплотип у питању, па и да буде дилеме, овако... (Неготински Бањанин у Шумадији )

[Небојша]

Медић, Ђурђевдан, Дољани, Доњи Лапац, Лика, R1a-M417

Важан резултат за крајишке Медиће, будући да имамо већ тестиране две породице Медић из Босанске Крајине (околина Дрвара), обе R1a-Z280>YP237. Медићи су 1915. године били убедљиво најбројнији род у Дољанима са чак 95 кућа.



Грујић, Ђурђевдан, Коритник, Вишеград, J2b-M205

Иако није велики узорак, већ имамо неколико J2b-M205 породица у Горњем Подрињу, што је донекле и очекивано због близине Доњег Полимља и Затарја. У том крају има и муслимана Жунића J2b-M205 (село Цријеп, Вишеград).


извор: 23andMe

[Милош]

Ушљебрка, Стевањдан, Жегар, Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS391=10, DYS385=14-14, DYS458=16, DYS576=19 и DYS635=21. Овакву комбинацију вредности маркера нема нико на пројекту, па тако Ушљебрка нема блиских поклапања. Иако сам покушао да нађем везу са појединцима, нисам то успео, због великог броја разлике са свима њима. Пре свега бих ту издвојио родове који славе Стевањдан из Ратара код Смедеревске Паланке и из Костајнице... мада је велики број разлика на упоредивим маркерима, да би веза била јача.

Ако неко има више података о Ушљебркама, нека напише.

[Небојша]

Мијатовић, Ђурђевдан, Врандук, Зеница, I2-S17250

Недавно се Српском днк пројекту на ФТДНА придружио и Мијатовић из Љубетова крај Зенице (12 маркера, I2-Y3120), па је можда реч о истом роду.

извор: 23andMe

Мијатовић, Љубетово, Зеница, Средња Босна, I2-Y3120


У овом селу није било Мијатовића на попису из 1991. Иначе су ту живели само Срби и муслимани. Нисам успео наћи шта славе ови Мијатовићи, па ако неко има податак, било би од користи.

Тестирани је пренео резултат са iGENEA и има свега 12 маркера, па није лако прогнозирати коме из пројекта би могао био најближи.


извор: FTDNA

[Милош]

Ристић, Петковдан, Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим DYS385=14-14, има модалан хаплотип. Нема потпуна поклапања. Најближи му је један из Г. Вртогоша код Врања (22/23), Пејчић из Мерџелета код Сврљига (21/23) и Бауцало из околине Фоче (21/23) са којим дели и маркер DYS385. Од оних што славе Петковдан, најближи му је Ћирић из Ужица. Са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера.

Ристићи би могли да буду:

"Лујанци (12) у средини села, досељеници из Ћовдина у Горњој Млави – славе Петковицу."

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/

У Ћовдину има један род који слави Петковдан:

"Косовци (35) у Косовској Мали, досељеници од Сјенице – Косова – славе Петковицу."

https://www.poreklo.rs/2018/12/29/poreklo-prezimena-covdin-petrovac-na-mlavi/

[vojislav.ananic]

УШЉЕБРКА

https://www.poreklo.rs/2012/03/18/u%C5%A1ljebrka/

[Златан]

Ристић, Петковдан, Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим DYS385=14-14, има модалан хаплотип. Нема потпуна поклапања. Најближи му је Станковић из Г. Вртогоша код Врања (22/23), Пејчић из Мерџелета код Сврљига (21/23) и Бауцало из околине Фоче (21/23) са којим дели и маркер DYS385. Од оних што славе Петковдан, најближи му је Ћирић из Ужица. Са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера.

Ристићи би могли да буду:

"Лујанци (12) у средини села, досељеници из Ћовдина у Горњој Млави – славе Петковицу."

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/

У Ћовдину има један род који слави Петковдан:

"Косовци (35) у Косовској Мали, досељеници од Сјенице – Косова – славе Петковицу."

https://www.poreklo.rs/2018/12/29/poreklo-prezimena-covdin-petrovac-na-mlavi/

Милан је мој кандидат, близак рођак по женској линији.

Милоше, то је била и моја претпоставка кад сам читао истраживања Љубомира Јовановића у књизи "Млава, Хомоље, Звижд". Међутим, Милан није поменуо следеће када се пријавио за тестирање:

Његов најдаље познати предак је Ристо (Курђел), који се према породичном предању у другој половини 19. века као момак доселио из села Грамада (или Грмада) из Бугарске и донео са собом славу Петковицу.

То домаћинство није имало мушког потомства, те се он ту призетио и остао. Ранија слава тог домаћинства по причи данашњих чланова није била Петковица. Такође, пропитао сам укућане на тему "Лујанца" из Ћовдина, али им ништа о томе није познато.

[Небојша]

Мијатовић, Ђурђевдан, Врандук, Зеница, I2-S17250

Недавно се Српском днк пројекту на ФТДНА придружио и Мијатовић из Љубетова крај Зенице (12 маркера, I2-Y3120), па је можда реч о истом роду.

извор: 23andMe

Добих данас информацију да и ови Мијатовићи из Љубетова славе Ђурђевдан.

[симо]

Ушљебрка, Стевањдан, Жегар, Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS391=10, DYS385=14-14, DYS458=16, DYS576=19 и DYS635=21. Овакву комбинацију вредности маркера нема нико на пројекту, па тако Ушљебрка нема блиских поклапања. Иако сам покушао да нађем везу са појединцима, нисам то успео, због великог броја разлике са свима њима. Пре свега бих ту издвојио родове који славе Стевањдан из Ратара код Смедеревске Паланке и из Костајнице... мада је велики број разлика на упоредивим маркерима, да би веза била јача.

Ако неко има више података о Ушљебркама, нека напише.

Ушљебрке је обрадио Бачко у свом раду о Жегару. Требали би бити домазети, поријеклом од католичких Ушљебрка из Бјелине. Ушљебрке у Бјелини су далеко бројнији, па је то предање вјероватно тачно.

[Clavdivs]

Ненезић, Никољдан, Доња Бијела, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста релативно блиских хаплотипова (од Вишњића са Кордуна и Јањатовића из Сомбора се разликује на једном од 23 упоредива маркера, док се од Станишића из Винића разликује на 2 од 23 маркера).

За Ненезиће су Стојан Караџић и Вук Шибалић записали следеће:

Поријекло им је од Ненезића са Велестова, одакле се једна удовица, послије разуре Велестова од стране Турака 1714. године, са синчићем Марком преселила у Пјешивце, у свој род, гдје је Марко у ујчевини одрастао. Негдје у првој половини 18. вијека Марко се из Пјешиваца доселио у Доњу Бијелу. Имао је три сина: Николу, Лакету и Пеша.

Ненезићи су до доласка у Дробњак славили Светог Аранђела, а доласком у Бијелу узели су за своју славу Ђурђевдан, племенску славу, а прислуживали су Никољдан.

[Зрно]

Ушљебрке лично имају предање да им је предак дошао из Бјелине као домазет. У Жегару је настарији познат био Ђуро Ушљебрка, рођен око 1730. године. Бачко (ако је уопште битан) не тврди да су били католици раније, штавише, сматра се да су ови у Бјелини били православци, па да су прешли у католике.

Да је у питању период после 1800. године, знало би се тачно из матичних књига, а овако су само претпоставке. На млетачком катастру из 1709. године, уписане су у Бјелини неке особе са презименом Vusebrescha, које су по свему судећи Ушљебрка - Пава, Вуко, Раде.


 

[Дробњак]

Ненезић, Никољдан, Доња Бијела, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста релативно блиских хаплотипова (од Вишњића са Кордуна и Јањатовића из Сомбора се разликује на једном од 23 упоредива маркера, док се од Станишића из Винића разликује на 2 од 23 маркера).

Ненезићи су били бројно братство у Доњој Бијелој. Очигледно да предање о њиховом пореклу није истинито.

[Драгутин]

Да, овим се доводи у питање предање о нашем пореклу са Чева. Једино решење је да кад будем следећи пут у Црној Гори замолим неког од Чевљанских Ненезића да се тестира...