Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Јорданов, Уланци, Градско, E-V13>Z5017>CTS6377>PH1173

Припада роду А из табеле СДНКП у оквиру кога има неколико ближих поклапања.
Тестирани нема славу, а у упитнику није навео било какве податке о даљем пореклу.

[Sergius]

Тестирани је навео мјесто поријекла: Уланци, Велеско (код Велеса), и он је етнички Македонац.

[Sergius]

Ова подграна са 439=9 је обрађена на овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1883.msg71911#msg71911

Мислим да је ово значајан резултат за наше E-V13>Z17264, јер потврђује јужније поријекло ове гране.

[НиколаВук]

Јорданов, Уланци, Градско, E-V13>Z5017>CTS6377>PH1173

Припада роду А из табеле СДНКП у оквиру кога има неколико ближих поклапања.
Тестирани нема славу, а у упитнику није навео било какве податке о даљем пореклу.

Занимљиво је да је Војислав Радовановић етнографски обрадио село Уланце у свом делу "Тиквеш и Рајец" и да сви тамошњи родови обележавају крсно име, осим једног - рода Симичијоваца-Грка (1 кућа). За њих пише: "Избегли због зулума Али паше из села Чебелево од Јањине почетком 19. века. Прво се задржали у Прилепу, и ту сазнају, да Арнаути из Конице продају чифлик у Уланцима у Тиквешу; пређу овамо, купе чифлик од Арнаута, а у Кавадарцима подигну прве дућане и отворе "трговија"; пред крај 19. века дућани им погоре у Кавадарцима, неки оду у Солун, а Костаћи остане на чифлику; после Великог Рата подигао хотел у станици Градском, такође тргује." За овај род је написано да важи за "старе досељенике". Овај род је вероватно грчког или цинцарског порекла, што би се слагало и са хаплотипом Јорданова, с обзиром да је ова грана присутна у нешто већем броју међу Грцима из Епира и Егејске Македоније на анонимним истраживањима.

[Иван Вукићевић]

Тестирани је навео мјесто поријекла: Уланци, Велеско (код Велеса), и он је етнички Македонац.

То место је и наведено у табели, али тестирани ништа није написао о даљем пореклу.
Можда потиче од рода који је Никола споменуо.

[Лепеничанин]

Радић, Илијаш, R1b-Z2103>BY611>Z2705

Што се тиче хаплотипа, Радић има потпуно поклапање на 23 маркера са Качаром из Стројица код Шипова. Близак је по маркерима не само са њим, већ и са веома бројном групом родова који славе св Николу а пореклом су из различитих крајева (Полимље, Подриње, Крајина, али и Косово и Југ Србије).

Уколико је заинтересован за даља тестирања, најбоље би било да се обрати господину Зрнићу који је недавно добио свој резултат "big y" тестa, jeр највероватније и Радић и Зрнић припадају поменутој групи родова, што би требало потврдити и тестирањем.

Иначе, занимљиво би било сазнати и нешто више о времену и начину досељавања Радића у Илијаш. На попису 1991. наведено је да их има и у оближњим Подлуговима и Балибеговцима. У недалекој Вогошћи постоји топоним Радића Поток (Радића Ријека), што можда има везе с њиховим досељавањем.

[Зрно]

Радић није Y32147, ако је мој род, што би требало да буде. Задње је Z2705.

[Милош]

Миливојевић, Аранђеловдан, Маршић, Крагујевац

Припада хаологрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића, подроду "Аранђеловштака". Од карктеристичних вредности се могу издвојити DYS389II=32 и DYS481=32. Ове високе вредности има једини од свих "Тарских Никшића"у табели Српског ДНК пројекта. Такође има једини од "Аранђеловштака" DYS635=24, док остали имају 25. Самим тим нема потпуна поклапања. Због славе, места порекла и генетских резултата, Миливојевићу је најближи Ковачевић из Горњих Горачића код Сјенице. С њим има 3 разлике на 23 упоредива маркера. Ковачевићи су један род са Биочанима који славе Аранђеловдан, из Биоца. Па је вероватно и ту негде у кругу од 30 km етапна станица Миливојевића, од Потарја до Шумадије. Ковачевићи, Спасојевићи из Брњице и Биочани су по предању Рабреновићи, па је вероватно и Миливојевић од Рабреновића.

За Миливојевиће из Маршића се каже:

"Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

Миливојевићи (Миливојевићи, Костићи и Милићи), Сјеница, Аранђеловдан."

https://www.poreklo.rs/2015/04/26/poreklo-prezimena-selo-marsic-pivara-kragujevac/

Свакако ће ускоро бити доступан на Yseq-у "Тарски Никшићи панел", који ће обухватати приватне СНП-ове Милетића и Рабреновића.

[Иван Вукићевић]

Радић није Y32147, ако је мој род, што би требало да буде. Задње је Z2705.

Не би требало да сте исти род јер не делите специфичне вредности које ти имаш:
DYS458: Зрнић 13, Радић 15
YGATAH4: Зрнић 10, Радић 11
Радићев хаплотип је типичан за грану Y32147.

[Зрно]

Не би требало да сте исти род јер не делите специфичне вредности које ти имаш:
DYS458: Зрнић 13, Радић 15
YGATAH4: Зрнић 10, Радић 11
Радићев хаплотип је типичан за грану Y32147.

Ниси у праву. Те вредности имам само ја, тако да су то моје неке јединствене мутације. Качар се идеално поклопио у историјској причи, јер су управо из његовог краја доселили моји. Анализирам доста дуго маркере. За нас је карактеристично 13-13-13 три пута заредом и 17-17 два пута заредом.

[Зрно]

За Y32147 је карактеристично 12-13-13 и 18-17. Ово друго не толико, али прво сигурно.

[Clavdivs]

Живановић, Аранђеловдан, Божурња, Топола

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неколико специфичних вредности, па нема толико блиских поклапања.

За Живановиће у Божурњи Боривоје М. Дробњаковић је забележио следеће:

Хаџићи (Гајићи, Глишићи, Велићи, Живановићи, Јовичићи) 38 к. Слава: св. Аранђел. - Дошао Хаџи Радован са седам синова од Сјенице. Седмо су колено од досељења. За време Кочине Крајине бежали у Аустрију, доцније се вратили и ратовали уз Карађорђа. Радована звали хаџијом што је имао много стоке, „по 1000 брава“.

[Лепеничанин]

Антонић, Михољдан, Коренита, Лозница

Припада хаплогрупи R1b-U106., највероватније грани L48>Z326>Y6669

Род коме Антонић највероватније припада карактерише вредност 20.2. на дис 448. Припадници тог рода раштркани су у више крајева, и славе различите славе, па се не може извести образац како су текле миграције у прошлости. Од личних то јест породичних мутација Антонић поседује вредност 12 на дис 391, и 18 на дис 576.

За Антониће у Коренити Боривоје Милојевић у књизи „Рађевина и Јадар" бележи:

Стари досељеници непознатог порекла су:

–Мићићи, Јовићи, Несторовићи, Глигорићи, Димитрићи, Ђурђићи, Антонићи и Пантићи славе Михољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/07/04/poreklo-prezimena-selo-korenita-loznica/

[НиколаВук]

Антонић, Михољдан, Коренита, Лозница

Припада хаплогрупи R1b-U106., највероватније грани L48>Z326>Y6669

Род коме Антонић највероватније припада карактерише вредност 20.2. на дис 448. Припадници тог рода раштркани су у више крајева, и славе различите славе, па се не може извести образац како су текле миграције у прошлости. Од личних то јест породичних мутација Антонић поседује вредност 12 на дис 391, и 18 на дис 576.

За Антониће у Коренити Боривоје Милојевић у књизи „Рађевина и Јадар" бележи:

Стари досељеници непознатог порекла су:

–Мићићи, Јовићи, Несторовићи, Глигорићи, Димитрићи, Ђурђићи, Антонићи и Пантићи славе Михољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/07/04/poreklo-prezimena-selo-korenita-loznica/

Можда би се као заједнички именитељ за до сада тестиране родове који припадају овој подграни (Y6669) могла навести - близина средњовековних рудника?

[Иван Вукићевић]

Ниси у праву.

То је твоје мишљење, али Радићев хаплотип је ближи онима који су потврђени припадници Y32147 гране него теби. То што потиче из истог краја не значи много јер је Y32147 врло распрострањена широм српског етничког простора. Видећемо уосталом кад још неко од тестираних који славе исту славу, а за које сматраш да су ти сродни, уради додатни тест.

[Милош]

Можда би се као заједнички именитељ за до сада тестиране родове који припадају овој подграни (Y6669) могла навести - близина средњовековних рудника?

Да, индикативни су и хаплогрупа и слава.

[Зрно]

То је твоје мишљење, али Радићев хаплотип је ближи онима који су потврђени припадници Y32147 гране него теби. То што потиче из истог краја не значи много јер је Y32147 врло распрострањена широм српског етничког простора. Видећемо уосталом кад још неко од тестираних који славе исту славу, а за које сматраш да су ти сродни, уради додатни тест.

Y32147 je za sada jedino Mihajlovic. Ostali nisu potvrdjeni, nego se samo pretpostavlja, kao sto se za mene pretpostavljalo, pa bije bilo. Bila bi velika slucajnost da testirani koji su mi najblizi po markerima, uz to geografski najblizi, odakle i moji poticu, a pritom i slave istu slavu, ispadne da mi nisu bliski. Ali, u pravu si, bice sve jasno kad se neko od njih dodatno testira.

[Иван Вукићевић]

Y32147 je za sada jedino Mihajlovic. Ostali nisu potvrdjeni, nego se samo pretpostavlja, kao sto se za mene pretpostavljalo, pa bije bilo.

Заборавио си на Аговића из Бихора који је потврђени припадник гране Y32147. Он припада роду A на нашем пројекту који је убедљиво најбројнији (Лутовци, Мурићи, братства из Бихора итд.).

[aleksandar I]

Мислим да овога нема на српском днк пројекту а има га на и2а пројекту фтдна, вероватно је Србин

264676 Nikolic       Bosnia and Herzegovina   I2a   13   23   16   10   14-16   11   13   14   13   11   32

Николића сад видјех на FTDNA као Z16982, значи А493+.

[Гаџић Црнчевић]

Шолаја, Ђурђевдан, Хасанбеговци, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, а једино што бих могао издвојити је нешто виша вредност 19 на DYS458. На пројекту су му најближи Јеж који слави Стевањдан из околине Босанске Крупе (21/23), Рељић који слави Јовањдан из околине Келесије (20/23), као и један са херцеговачког подухвата из околине Стоца. Али рекао бих да му је, и поред 4 разлике на 23 упоредива маркера, близак и Икач из Коларине код Бенковца, са којим дели исту славу. Најближи му је Лукић из Бијелог Бучја код Теслића, са којим дели славу и са којим има две разлике на 23 упоредива маркера.

Шолаје су се у Хасанбеговце доселили средином 19. века из Брајића, а по предању су старином из Далматинске Загоре, што би ишло у прилог вези са Икачима. Иначе Шолаја је било у Кожловцу поред Коларине и они су пописани у оближњој Островици 1709. године у варијанти Шолајић.

https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-hasanbegovci-glamoc/

https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-brajici-glamoc/

Брајићи су дио Хасанбеговаца (Хасанбеговци су Брајићи, Ђурелићи,Нинковићи,Мали Брајићи т.ј. за вријемена отоманског ови засеоци су били под управом неког турског великаша и имали су заједничко име Хасанбеговци )