Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Зрно]

Ови Вишњићи вероватно потичу из Гнојница, које су такође у општини Цетинград.

[симо]

Ови Вишњићи вероватно потичу из Гнојница, које су такође у општини Цетинград.

Вишњићи су по свему судећи једна од старијих кордунских српских породица. Највише су концентрисани на потезу Кладуша-Цетин-Слуњ. Послије окупације 1879. године Вишњићи су насељавани у кладушким насељима Шиљковачи и Јоховици. За њих Карановић пише да су досељени из слуњског насеља Кремена. Сам Маљевац одакле је тестирани је насељаван након 1791. године (тек тад је припао Аустрији) и логично је да су и у њему Вишњићи насељани са те кордунске стране.

Вишњићи су по свему судећи били дио сеобе 1605. године. Тада је група српских породица из околине Острошца у Босанској Крајини насељена код Отока (Огулин). Вишњићи се појављују и у пописима Отока, Поповић Села (1668), Скрада (1725). Логично би било да су Вишњићи у Маљевцу и Кремену од ових из Скрада и Отока, али код крајишких породица се то никад не зна.

[Небојша]

Вишњић, Никољдан, Маљевац, Цетинград

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних најближи су му Божанић из Оптеруше код Ораховца, као и неколицина Јањатовића из Сомбора. Са свима има потпуно поклапање (23/23). Од тестираних који су му географски релативно блиски, могао би бити повезан са Декићем из Новог Града и Нуждом са Баније. Обојица славе Никољдан, а од Вишњића се разликују на 1 од упоредивих 18 маркера.

Вишњићи се не помињу у попису становништва СР Хрватске од 1948. године у Маљевцу. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу - нека напише.

Вишњић, I1-P109

Помињу се неки Вишњићи пореклом из Бањана. Осим тога, презиме је присутно на Сокоцу, али и у другим српским крајевима. Код Лубурића и Караџића постоји податак да је старије презиме дробњачких Ћеранића гласило Вишњић. Штета што нема више података.

Вероватно смо открили овако одакле је онај Вишњић I1-P109 са 23andMe.

[Radul]

Колико видјех, према шематизму у Босни Вишњића са славом Никољдан има на Романији, у Костајници и Глиници.

[Иван Вукићевић]

Ралевић, Алимпијевдан, Калудра, Беране, E-M35>Z827>L19>PF2431

Од предходно тестираног Ралевића из истог места се разликује на 2 од 23 маркера. На основу хаплотипа се основано може сматрати да Ралевићи припадају грани PF2431, али било би добро уколико би тестирани урадио СНП тест да би се то и потврдило:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=20999
Поред двојице Ралевића, за сада нико други на пројекту не припада овој грани.

Ралевићи су највеће братство из Калудре где чине половину становништва. Према предању потичу од Ђурашковића, међутим за њих је утвђено да као и остали Горњаци припадају грани I2-Z17855, тако да је овим резултатом потврђено да то предање није тачно.

Ралевићи се рођакају са братствима из Велике (који се заједно називају Цеклињанима) и Ђуричанима из Ђуричке Ријеке код Плава који такође славе Алимпијевдан. Међу овим братствима до сада нема тестираних, тако да то предање још увек није потврђено иако се може очекивати да је тачно с обзиром на доста ретку славу.

[НиколаВук]

Ралевић, Алимпијевдан, Калудра, Беране, E-M35>Z827>L19>PF2431

Од предходно тестираног Ралевића из истог места се разликује на 2 од 23 маркера. На основу хаплотипа се основано може сматрати да Ралевићи припадају грани PF2431, али било би добро уколико би тестирани урадио СНП тест да би се то и потврдило:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=20999
Поред двојице Ралевића, за сада нико други на пројекту не припада овој грани.

Ралевићи су највеће братство из Калудре где чине половину становништва. Према предању потичу од Ђурашковића, међутим за њих је утвђено да као и остали Горњаци припадају грани I2-Z17855, тако да је овим резултатом потврђено да то предање није тачно.

Ралевићи се рођакају са братствима из Велике (који се заједно називају Цеклињанима) и Ђуричанима из Ђуричке Ријеке код Плава који такође славе Алимпијевдан. Међу овим братствима до сада нема тестираних, тако да то предање још увек није потврђено иако се може очекивати да је тачно с обзиром на доста ретку славу.

Зна ли се нешто више о пореклу гране PF2431? На интернету сам углавном пронашао информације о М81 која је паралелна са њом, али слабо шта о PF2431. Ево карте њеног распростирања са Википедије:

[Иван Вукићевић]

Михајловић, Петковдан, Ливађе, Липљан, E-V13>Z1057

Најближе поклапање (3/23) има са једним тестираним из истог места чији резултат још увек није објављен.

Учитељ Вукадин Поповић је о Михајловићима забележио следеће:
Из Мораве пресељени су пре 250 година преци Станоја Михајловића, који је имао 16 чланова и Наста Димића 3 члана. И они су обрађивали чифлуке аге Муртеза – први 35, а други 10 дана орања.
Извор: https://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-selo-liva%C4%91e-lipljan/

Тестирани је у упитнику навео да је на основу података из црквених књига могуће да је предак његовог братства имао надимак Моравац и да се доселио око 1661. године.

[Небојша]

Хаџиахметовић, муслиман, Доњи Вакуф, Средња Босна, I2-Y3120>PH908


Авдовић, муслиман, Тузла, J2a-M92>PF7412

Ова подграна је присутна код Срба из Расинског округа/са Косова и из Средње Босне. Авдовићу је близак и муслиман Биџевић (порекло Сјеница?). Тестирани има предање о пореклу из Херцеговине (околина Мостара). У околини Купреса има Срба са презименом Црногорац, који припадају истом кластеру J2a-M92.

[filipi]

Хаџиахметовић, муслиман, Доњи Вакуф, Средња Босна, I2-Y3120>PH908


Авдовић, муслиман, Тузла, J2a-M92>PF7412

Ова подграна је присутна код Срба из Расинског округа/са Косова и из Средње Босне. Авдовићу је близак и муслиман Биџевић (порекло Сјеница?). Тестирани има предање о пореклу из Херцеговине (околина Мостара). У околини Купреса има Срба са презименом Црногорац, који припадају истом кластеру J2a-M92.

Tacnije okolina Bilece.Ovaj rezultat Avdovica je poznat od ranije.

[Небојша]

Tacnije okolina Bilece.Ovaj rezultat Avdovica je poznat od ranije.

Познат, али сада је и у пројекту, па га морамо објавити.

[filipi]

Познат, али сада је и у пројекту, па га морамо објавити.

treba napomenuti da su vec vise generacija u Tuzli.Vjerovatno kao i vecina muslimana iz tuzlanskog kraja dosli sa migracijama hercegovaca.

[Белић]

Ступар, Лазаревдан, Грдановци, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од свих Лазаревштака се разликује на 4 и више маркера. Са Карићем из Гориња има чак 6 разлике на 24 маркера. Од Лазаревштака из Далмације (Жегар) и Лазаревштака са Кордуна се такође разликује на више маркера, па се поставља питање да ли се ради о истом роду. Гледајући маркере, рекло би се да не.
.....
Тестирани је навео да имају предање да су пореклом са Косова.

Ипак бих рекао да је то све исти род. Осим што их повезује иста слава и исти миграциони пут, може се то и по комбинацији неких маркера закључити. А код ових Лазаревштака са Кордуна се јавља висока вредност на DYS439, као и код Ступара, па нема сумње да нека веза постоји.

Ово ми је родбина по мушкој линији (дедина мајка је од Ступара), па сам хтео рећи коју о њима, али је Милош већ написао ону основну причу о пореклу. Змијање или Северна Далмација. Али није искључено да је миграциони пут ишао управо тако, тј. да једно не искључује друго: Змијање - Сев. Далмација - Крајина.

Углавном је реч о доста разгранатом роду на простору Поуња (64 куће почетком 20. века). У тај крај су долазили из Лике и Северне Далмације заједно са Жегарцима, Карићима, Вурдељама, Станаревићима (који се помињу и у предању) Лукачима и Карићима, који кажу да су пореклом баш од Ступара и такође су I2-PH908. Све ове породице славе Лазаревдан.

Доста чудан резултат, с обзиром на славу  и да има свега 1/23 разлике са родом Бјелићи/Белићи који славе Ђурђевдан, а разликује се  на много више маркера са  презименима који славе Лазареву суботу.
Бјелићи са Ступаром деле 439=14, док остали са Лазаревом суботом  имају 12 или 13 на 439.

Са портала :
djoka stanarevic
4. новембра 2015. у 01:23
poreklo stupara je sa podrucja stare srbije,posle kosovskog boja bratstvo stupara se povlaci prema crnoj gori jedan dio,drugi se povlace prema hercegovini i tu se zadrzavaju oko 150god,.zatim se povlace prema rjeci zrmanji na granici like i dalmacije gdje se zadrzavaju negdje do 1700 a zatim se prebacuju na skakavac i dalje preko une u bihacku opstinu,drugi krecu prema kljucu i ostalim destinacijama,stanarevici su po poreklu stupari,slavimo lazarevu subotu,ponovljena migracija 1945 ih je rasula,ima stanarevica u srbiji iz bosne koji su se doselili pred prvi svjetski rat……

Могуће да је гранање настало негде у Херцеговини....

[Иван Вукићевић]

Глишић, Алимпијевдан, Сребреница, E-V13>Z1057

Најближе поклапање (2/17) има са једним тестираним у оквиру истраживања САНУ из Мале Плане код Смедеревске Паланке који такође слави Алимпијевдан. Тестирани не поседује специфичне вредности.

Према предању које има породица тестираног, потичу из околине Бање Луке.

[Небојша]

Коминац, Ђурђевдан, Рвати, Рашка, I2-M423

За Коминце из рашког округа се каже да су из "Комина у Старој Србији". Презиме је присутно и ван Рвата. тамошњи Коминци такође славе Ђурђевдан и кажу да су даљим пореклом из Дробњака. Не знам где би тачно било то место у Старој Србији и како се сеоба из Дробњака ту уклапа.


Извор: 23andMe

[Дробњак]

Коминац, Ђурђевдан, Рвати, Рашка, I2-M423

За Коминце из рашког округа се каже да су из "Комина у Старој Србији". Презиме је присутно и ван Рвата. тамошњи Коминци такође славе Ђурђевдан и кажу да су даљим пореклом из Дробњака. Не знам где би тачно било то место у Старој Србији и како се сеоба из Дробњака ту уклапа.


Извор: 23andMe

Постоји место Комине у близини Пљеваља. Мислим да је тамо археолошко налазиште "Муниципијум С".

[Црна Гуја]

Петровић, Аранђеловдан, преслава Мала Госпојина; Добрско Село, Цетиње

Припада хаплогрупи R1а-Z280, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му тестирани из рода Z280 A (род Милутина Бојића и Милана Ракића): од Миловановића из Осечине разликује се на 2 од 23 маркера, од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице на 3 од 23, а од Драгојевића из Горње Сипуље код Лознице, двојице Јаковљевића из Криваје код Шапца, Васића и Бојића из Земуна и Радовановића из Широких Њива код Прокупља на 4 од 23 маркера. Све наведене породице славе Јовањдан. Са тестиранима из овог рода дели две нешто ређе вредности, DYS385=12-14 и YGATAH4=12, а од већине се разликује за једну вредност на маркерима DYS19, DYS458 и DYS570.

У тексту о братствима Добрског Села нисам нашао никаквог помена Петровића, па би било добро ако би се јавио неко ко има више информација. Тестирани је такође као могуће раније презиме навео Роловић, "али је то несигурно".

https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

[Nebo]

С обзиром на хаплогрупу, одмах сам помислио на ћеклићко братство Петровића. Но, они славе Илиндан.
Црмнички Роловићи такође славе Илиндан.
Слава Аранђеловдан је типична за родове из Глухог Дола у Црмници, са предањем о досељењу "из Васојевића". И они имају исту хаплогрупу.
Коначно, у Црмници (Дупило) постоје Петровићи који славе данашњу славу - Аранђеловдан, а који су мали род, пореклом из Врања у Зети.
Између побројаних, можда је највише изгледа да род тестираног има везе с овим родом из Дупила.

[Nebo]

Постоји место Комине у близини Пљеваља. Мислим да је тамо археолошко налазиште "Муниципијум С".

С обзиром на место Комине, предање, славу и хаплогрупу, могли би бити од дробњачких Тепчана.

[Небојша]

Прилично је раширена и разноврсна R1a на простору Зете/Катунске нахије. Међу резултатима без маркера имамо Рамадановиће и Јоветиће (R-Z280), који би требали бити из Ћеклића. Конкретно од тестираних из Добрског Села, ту је Сјеклоћа (слава Св. Агатоник?), такође R1a-M512.

[Иван Вукићевић]

Прилично је раширена и разноврсна R1a на простору Зете/Катунске нахије. Међу резултатима без маркера имамо Рамадановиће и Јоветиће (R-Z280), који би требали бити из Ћеклића. Конкретно од тестираних из Добрског Села, ту је Сјеклоћа (слава Св. Агатоник?), такође R1a-M512.

Ако је заиста пореклом из Добрског Села како тврди, онда вероватно потиче од Горевука управо због резултата који си споменуо:

Сјелкоћа, Црна Гора, R-M512 (R1a)

Колико ми је познато, ово презиме постоји у Добрском Селу (Цетиње). Тамошње Сјеклоће огранак су тзв. Горевука.

Међутим, слава се не поклапа.
Порекло од Роловића би могло бити по женској линији јер њих нема у Добрском Селу.