Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Људи, ја сам из Шетоња, Петровац на Млави.
Синоћ сам добио свој резултат на ФТДНА на свом Y-67 тесту. ХГ: E-35.

Да ли неко може да ми кратко објасни нешто више?

Гледам стабло на еупедији и капирам да је E1b1b1 = E35.1 - у принципу то је доста високо тј неодређено јер се тек доле рачва у медитеранску и северно-афричку линију. Јел је то ова коју ми описујемо као V13, или то још не могу да тврдим са сигурношћу?

Стигли су Златанови резултати. Припада хаплогрупи E-V13>Z19851


Стевић (раније Цолић), Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13


Предак Стевића досељен је у 18. веку из Неготинске Крајине. На FTDNA су му најближи Божовић и Пејановић из Мостара. 3, тј. 4 разлике на 67 маркера.

Yfull стабло E-Z19851
https://www.yfull.com/tree/E-Z19851/

Видим да Стевић на 37 маркера има -3 поклапање са извесним Јовом Курбалијом. Курбалије су Срби из Крајине. Матица им је у Северној Далмацији (Стрмица, Книн). Досељени су из Босне, надимак "Вешкали", слава Јовањдан.

[Небојша]

Митровић, Аранђеловдан, Барајево, J2a-M67


Није прецизирано место порекла, али је тестирани вероватно из Баћевца. Тамо је било Митровића са овом славом (досељени после Првог устанка)

–Митровићи су из Бајевца код Уба у Тамнави, Аранђеловдан.
https://www.poreklo.rs/2013/10/15/poreklo-prezimena-selo-bacevac-barajevo/

У Бајевцу Аранђеловдан слави род Катанића (досељени из Доњег Полимња)

После Колаковића, али у првој половини 18. века доселили су се Катанићи из Доњег Полимља, славе Светог Арханђела. У њих спадају: Јовановићи (Ковачевићи), Степановића и Димитријевићи
https://www.poreklo.rs/2013/01/13/poreklo-prezimena-selo-bajevac-lajkovac/

Невген показује да су највеће шансе за J-Z7671
https://www.yfull.com/tree/J-Z7671/

У пројекту нема поптуних поклапања, али има неколико потенцијално блиских са простора Централне и Источне Србије.

[НиколаВук]

Митровић, Аранђеловдан, Барајево, J2a-M67

Невген показује да су највеће шансе за J-Z7671
https://www.yfull.com/tree/J-Z7671/

У пројекту нема поптуних поклапања, али има неколико потенцијално блиских са простора Централне и Источне Србије.

Највећи степен вероватноће Невген даје за CTS6804, подграну од Z7651.

https://yfull.com/tree/J-CTS6804/

[Селаковић]

Шишић, Никољдан, До, Требиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Шише су на последњем попису пре рата биле најбројнија фамилија у Долу. Дошли су, према предању и литератури, из Струјућа, и једно су са тамошњим Вулићима, чији би требало да су огранак. За Вулиће се пак каже да су "из Риђана у Црној Гори". Из Струјића их има одсељених у Завалу и Габелу.

Хаплотип је специфичан због четири вредности, DYS391=12, DYS385=15-15, DYS389 I=12 и DYS576=16. Не могу са сигурношћу да тврдим да им је ико близак.

Када сам видео вредност 15-15 одмах сам помислио на групу старинаца из Пиве, међутим од најближег из ове групе Шишић се разликује на четири маркера од 23 упоредива, при чему је једна разлика двострука. Најближи хаплотипови из истраживања Херцеговине, и уопште са Пројекта, укључивши чак и динарик-југ, разликују се на пет или више места. Има пар ближих поклапања, али са појединцима тестираним на малом броју маркера.

[Милош]

Киш, нема славу, Черевић, Беочин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17 и DYS385=14-16. Ову комбинацију маркера имају Николић из Чачка и Чаркиловић из Залуга код Пријепоља. Обојица славе Лазареву суботу. Иако на мањем броју упоредивих маркера, обојица су блиска Кишу. Постоји још један са САНУ истрживања из околине Бојника (раније Лебане), али је удаљенији. У том случају би му могао бити близак и Гачевић из Матаруга код Пљевља и један тестирани са славом Лазарева субота из Башаида код Кикинде. Све њих карактерише слава Лазарева субота и маркер DYS19=17.

О овом роду је писао Синиша:

3. Бијелићи, назвао сам их по најстаријем родовском имену из села Матаруге код Пљеваља.Иако неки истраживачи за овај род пишу да је стариначки у пљеваљским Матаругама, они сами кажу да су поријеклом из Гацка. Како год, доста су стари у Матаругама код Пљеваља. У самом мјесту поријекла тестирани су Гачевићи. Из истог пљеваљско-пријепољског краја су и Чаркиловићи. Занимљиво је и ово поклапање презимена са истим коријеном гатати-чарати. У околини Чачка овом роду припадају тестирани Николићи. Николићи са још једном необјављеном породицом из Видове код Чачка, чине подрод у оквиру овог рода, јер имају неке заједничке вриједности. Још два необјављена резултата из Војводине, говоре да је овај род учествовао и у Великим Сеобама 1690. године. Једну од тих породица налазимо у Помиришју, одакле се у другој половини 18. вијека преселила у Башаид, Банат.

Тестирани нема много података о пореклу, па је свака помоћ добродошла.

[Селаковић]

Бракоч, Јовањдан, Шекулар, Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855*, роду Б1 у тебели Српског ДНК пројекта - Шекуларцима.

Раније презиме Бракоча је Бракочевић и они су огранак Вукољеваковића.

До сада смо имали два тестирана Вукољеваковића. Један је Јашовић, и са њим Бракоч има поклапање 9/10. Други је са САНУ истраживања; са њим је поклапање 16/17. Ово је први Вукољеваковић тестиран на 23 маркера.

Од осталих Шекулараца најближи је Рмуш, поклапање 21/23 (уз претпоставку да Рмуш има DYS437=14, а то је извесно јер је сви остали из овог рода имају ту вредност). Уопштено, чини се да је Рмуш најближи хипотетичком модалном-предачком хаплотипу овог разгранатог рода.

Честитке и нашем Видоју013 на рођаку!

[Amicus]

Киш, нема славу, Черевић, Беочин

Зна ли се да ли је Србин?

На попису из 1828. године (Germans & Hungarians 1828 Land Census, Szerem County, Hungary), ако сам добро успео да пропратим, Киша нема у Черевићу. Али их зато има по другим местима у Срему. Киш на мађарском значи мали, а у поменутом попису, забележено су као Kiss.

[Nebo]

Бракоч, Јовањдан, Шекулар, Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855*, роду Б1 у тебели Српског ДНК пројекта - Шекуларцима.

Раније презиме Бракоча је Бракочевић и они су огранак Вукољеваковића.

Занимљиво. Нисам знао да се неки огранак Бракочевића презива - Бракоч.
Сигурно ће Видоје о овоме рећи неку више.

[Јовица Кртинић]

Занимљиво. Нисам знао да се неки огранак Бракочевића презива - Бракоч.
Сигурно ће Видоје о овоме рећи неку више.

Тестирани је скратио презиме на Бракоч - до њега су се у његовој лози презивали Бракочевић.

[Nebo]

Тестирани је скратио презиме на Бракоч - до њега су се у његовој лози презивали Бракочевић.

Тако нешто сам и помислио, да је у питању нека савремена промена.

[Милош]

Киш, нема славу, Черевић, Беочин

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Зна ли се да ли је Србин?

На попису из 1828. године (Germans & Hungarians 1828 Land Census, Szerem County, Hungary), ако сам добро успео да пропратим, Киша нема у Черевићу. Али их зато има по другим местима у Срему. Киш на мађарском значи мали, а у поменутом попису, забележено су као Kiss.

Ево шта је тестирани навео о свом пореклу:

"Знамо јако мало података који су непотпуни.

-неки даљи предак је био војвода и он је наводно основао Војводину па се она тако зове по њему и дан данас. Борио се против Мађара и Немаца. Био је дакле племићког порекла и побегао је негде са југа Србије или из Црне Горе. Имао је огромно богатство, између осталог и дрвну индустрију па је поседовао или основао национални парк Фрушка гора, и основао је Черевић и који је сада поред Беочина.

- Неки каснији потомак који је наследио део богатства морао је прећи на римокатоличку веру како би то и задржао заједно са главом на раменима, и узео је презиме Киш али у српском облику, јер Мађари пишу са 2 слова „С“ као КИСС.

- Сви потомци касније имају српска имена и то сам лично видео из књига рођених у Аустроугарској када сам их прегледао 90-тих година. За родне књиге пре 1712 нисам имао увид, јер би се њихово отварање завршило распадањем по речима свештеника католичке цркве у Черевићу где се и налазе. Православна црква у то време није водила овакве књиге по речима истог свештеника.

- Мој деда Петар је био у 1. светском рату као млади борац на руској страни, завршио је у немачком логору одакле је на сву срећу побегао. За време 2. светског рата побегао је са породицом у Темерин када су усташе провалиле у Срем и направиле покољ у Черевићу где данас има споменик жртвама тог злочина, борио се на српској страни и вратио се 1946. у Беочин. 
Рођен је 1897. у Черевићу а умро је 1974. у Беочину."

Издвојио сам отприлике оно најважније што је тестирани навео.

[Nebo]

Сви знамо да се Војводина тако назива од 1848. године, а да је први војвода Србске Војводине био Стеван Шупљикац.
Черевић се као насеље под тим називом помиње још у 12. веку.
Све ово остало је јако занимљиво за проучавање.
У сваком случају, похвале за тестираног што држи до порекла и поред друге вере.

[vidoje 013]

Тестирани је скратио презиме на Бракоч - до њега су се у његовој лози презивали Бракочевић.

 Тачно тако.  Знам  о коме је ријеч...  Отац  се презивао до умрлог сата ( јули 2018.године) Бракочевић.

 Из неких само њему познатих разлога, скратио  је презиме... Не бих коментарисао.

[vidoje 013]

Бракоч, Јовањдан, Шекулар, Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855*, роду Б1 у тебели Српског ДНК пројекта - Шекуларцима.

Раније презиме Бракоча је Бракочевић и они су огранак Вукољеваковића.

До сада смо имали два тестирана Вукољеваковића. Један је Јашовић, и са њим Бракоч има поклапање 9/10. Други је са САНУ истраживања; са њим је поклапање 16/17. Ово је први Вукољеваковић тестиран на 23 маркера.

Од осталих Шекулараца најближи је Рмуш, поклапање 21/23 (уз претпоставку да Рмуш има DYS437=14, а то је извесно јер је сви остали из овог рода имају ту вредност). Уопштено, чини се да је Рмуш најближи хипотетичком модалном-предачком хаплотипу овог разгранатог рода.

Честитке и нашем Видоју013 на рођаку!

    Хвала Селаковићу!
Може ли коментар ко му је ближи Јашовић или  тестирани на САНУ истраживању? По предању  требало би да је тестирани  са САНУ истраживања.

[Иван Вукићевић]

Богићевић, Петковдан, Аранђеловац, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Тестирани припада роду Бјелопавлића. Хаплотип је близак модалу за овај род и не поседује ниједну вредност која се не јавља код других припадника овог рода.

Богићевићи припадају грани Петрушиновића према предању које је овим резултатом потврђено.

[Селаковић]

    Хвала Селаковићу!
Може ли коментар ко му је ближи Јашовић или  тестирани на САНУ истраживању? По предању  требало би да је тестирани  са САНУ истраживања.

Без сумње онај са САНУ истраживања. Ретка вредност 14 на првом маркеру, који споро мутира, им је заједничка. Очигледно обележје Бракоч(евић)а! 

[Иван Вукићевић]

Ивановић, Никољдан, Подгорица, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Једина специфична вредност коју поседује је YGATAH4=12 коју не поседује ниједан други припадник овог рода на пројекту.

Ивановићи су грана Дрекаловића-Иликовића и једно су од највећих братстава из Куча. Ужа презимена Ивановића и њихови огранци су наведени у тексту о роду Куча:
https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/

[Nebo]

Нека ме неко исправи ако грешим, али и Богићевић из Аранђеловца има вредност 12 на YGATAH4, за разлику од осталих у роду Бјелопавлића, код којих је вредност на овом маркеру 11.

[Иван Вукићевић]

Богићевић има вредност 11 на YGATAH4. ДНК центар из Београда у својим резултатима на том маркеру из неког разлога увек уноси већу вредност за један (у овом случају 12) у односу на FTDNA стандард. Ако се добро сећам, различите стандарде је Невски први приметио пре пар година и од тада уредништво коригује вредност на YGATAH4 приликом уношења резултата у табелу.

[Clavdivs]

Вишњић, Никољдан, Маљевац, Цетинград

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних најближи су му Божанић из Оптеруше код Ораховца, као и неколицина Јањатовића из Сомбора. Са свима има потпуно поклапање (23/23). Од тестираних који су му географски релативно блиски, могао би бити повезан са Декићем из Новог Града и Нуждом са Баније. Обојица славе Никољдан, а од Вишњића се разликују на 1 од упоредивих 18 маркера.

Вишњићи се не помињу у попису становништва СР Хрватске од 1948. године у Маљевцу. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу - нека напише.