Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1507679 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6140 послато: октобар 21, 2018, 09:39:17 пре подне »
Гардиновачки, Стевањдан, Зрењанин, E-V13>Z1057

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја DYS549=14 која је врло ретка за ову грану. Међутим, није близак ниједном од свега пар тестираних који имају повишену вредност на овом маркеру.

Презиме Гардиновачки је изведено од имена села Гардиновци код Титела.

1828. ih je bilo 8 kuća u samom gradu.  1772. i 1773. je u selu zabilježen Stanko Gardinovački koji je stanovao u Opavačkoj mahali.  Imao je ukupno 15 duša u domaćinstvu što možda objašnjava kako su se do 1828. namnožili i stigli do 8 domaćinstava.  1765. nema prezimena Gardinovački u Zrenjaninu, a jedina osoba s imenom Stanko se preziva Sarajlija.   Kao da su doselili između 1765. i 1772.  U Farkaždinu 1740. imamo zabilježeno prezime Gardinovčanin, no ne znam može li se dovesti u vezu s ovim rodom iz Zrenjanina.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
  • I2-Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6141 послато: октобар 21, 2018, 06:48:27 поподне »
У дигиталној библиотеци нађох  ''Матичне књиге жупе Ивањска 1729-1779'' - Бања Лука
2250. 334. Istog dana i godine. Ја fra Ambroža Vučković, kapelan, krstio sam Luciju, kćer Matia
Vukića (Vukich) i njegove zakonite žene Ružice. Kuma je bila Agata Šalakić (Csalakich). Svi
iz Novakovića.

Ради се о крштењу 1770 године.
Може бити да су од раније тамо.  Мислим да им је село Вилуси / Баља Лука било матица.

Књига КАРЛОВАЧКО ВЛАДИЧАНСТВО-1891 год. аутор Манојло Грбић, на страни 17 пише:
„Бањалуку и околину њену, крајем 15 и почтком 16 вијека (а Турци су је заузели 1528 м.оп.)насељавају Срби из Старе Рашке, Херцеговине, Зете и ист. Босне… затим Лику и Крбаву после 1526 године“.

Тако у њеној околини налазе се и сада два села са истим именом,Вилуси, западно и сјеверно од Бањалуке, као и у Жумберку,гдје су се и тамо Срби насељавали у периоду 1463-1528, али и касније.
Од презимена у Вилусима и њеној близини, западно од Бањалуке, јужна страна Змијања, спомињу се 1882, као и данас, ова презимена:
Антонићи, Дринићи, Лубурићи, Рађен, Станић, Дроњић,Росић,Чалакић, Чавић, Бајић, Репић, Пантелић, Батар, Јелисавац, Мајсторовић, Стојановић,Марјановић, Зарић, Стојаковћ, Милаковић, Милошевић, Нколић, Ољаче, Вулетић, Јовићи, Грујичићи,, Ђурићи, Вукићи, Бунићи, Лакћи, Јовићи, Кочићи, Ритани, Шкрбић.
Занимљиво је да је и мени деда причао неку верзију нашег порекла везану за Вилусе, да смо наводно одатле дошли у Лилић тј. у околину Српца. То је вероватно и тачно јер смо поуздано род са Полићима из Борковића, а то је близу Вилуса. И сад се појавио овај Чалакић, са различитом славом, али близак по маркерима. Мислим да смо врло вероватно повезани тј. један род и мислим да је код њих вероватно дошло до промене славе, јер већина нас Y56203 од Херцеговине до Босанске Крајине слави Никољдан.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
  • I2-Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6142 послато: октобар 21, 2018, 07:05:03 поподне »
Може бити да су од раније тамо.  Мислим да им је село Вилуси / Баља Лука било матица.

Књига КАРЛОВАЧКО ВЛАДИЧАНСТВО-1891 год. аутор Манојло Грбић, на страни 17 пише:
„Бањалуку и околину њену, крајем 15 и почтком 16 вијека (а Турци су је заузели 1528 м.оп.)насељавају Срби из Старе Рашке, Херцеговине, Зете и ист. Босне… затим Лику и Крбаву после 1526 године“.

Тако у њеној околини налазе се и сада два села са истим именом,Вилуси, западно и сјеверно од Бањалуке, као и у Жумберку,гдје су се и тамо Срби насељавали у периоду 1463-1528, али и касније.
Од презимена у Вилусима и њеној близини, западно од Бањалуке, јужна страна Змијања, спомињу се 1882, као и данас, ова презимена:
Антонићи, Дринићи, Лубурићи, Рађен, Станић, Дроњић,Росић,Чалакић, Чавић, Бајић, Репић, Пантелић, Батар, Јелисавац, Мајсторовић, Стојановић,Марјановић, Зарић, Стојаковћ, Милаковић, Милошевић, Нколић, Ољаче, Вулетић, Јовићи, Грујичићи,, Ђурићи, Вукићи, Бунићи, Лакћи, Јовићи, Кочићи, Ритани, Шкрбић.
Бићу слободан да да кажем да је са овим Чалакићем из Вилуса почело да се одмотава и моје порекло :) Претпоставимо да су крајем 15 и почетком 16 века Вилусе код Бањалуке основали Срби који су се ту населили са Вилуса, данас на граници Црне Горе и Херцеговине, дакле из Херцеговине. Није тешко претпоставити да су онда Полићи из Подриња, чија је матица Кратово код Прибоја, такође један огранак који се уместо у Босанску Крајину, одселио нешто северније. Остаје само тест да потврди ову моју претпоставку.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6143 послато: октобар 21, 2018, 08:32:50 поподне »
Занимљиво је да је и мени деда причао неку верзију нашег порекла везану за Вилусе, да смо наводно одатле дошли у Лилић тј. у околину Српца. То је вероватно и тачно јер смо поуздано род са Полићима из Борковића, а то је близу Вилуса. И сад се појавио овај Чалакић, са различитом славом, али близак по маркерима. Мислим да смо врло вероватно повезани тј. један род и мислим да је код њих вероватно дошло до промене славе, јер већина нас Y56203 од Херцеговине до Босанске Крајине слави Никољдан.

Шта је са Полићима из Грахова који такође славе Никољдан? Логично ми би било, с обзиром на смјер миграција, да би могло бити неке везе са вама.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
  • I2-Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6144 послато: октобар 21, 2018, 08:39:08 поподне »
Шта је са Полићима из Грахова који такође славе Никољдан? Логично ми би било, с обзиром на смјер миграција, да би могло бити неке везе са вама.
Мислим да смо са њима такође повезани. Полићи из Дрвара, тј. из Мокронога нам сигурно нису род, јер су они исти род са Пузигаћама, они су Р1а.
Само је питање да ли је смер миграције ишао од Херцеговине према Грахову, а потом ка Бањалуци, или је код Бањалуке матица из које су онда отишли у Грахово.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6145 послато: октобар 21, 2018, 08:59:12 поподне »
Мислим да смо са њима такође повезани. Полићи из Дрвара, тј. из Мокронога нам сигурно нису род, јер су они исти род са Пузигаћама, они су Р1а.
Само је питање да ли је смер миграције ишао од Херцеговине према Грахову, а потом ка Бањалуци, или је код Бањалуке матица из које су онда отишли у Грахово.

Да, видио сам да једни Полићи у уначком крају припадају роду Кукиловића и да славе Јовањдан. Ови други граховски (Никољштаци) живе и у Преодцу.Нажалост, само Грахово није етнографски обрађивано па нема података о њима. У сваком случају било би корисно да се имају резултати граховских и Полића из Борковића.

Слажем се да је резултат Чалакића из Радманића значајан за Y56203 род у Крајини. Западно од Врбаса, чини ми се да смо имали само Џаиће на Банији и Дошене у Лици.

Ван мреже Белић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 70
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6146 послато: октобар 21, 2018, 09:29:12 поподне »
Пронађох и да су од истог Чалакића рода са истом славом и Чолаковић, Чолакић и Марић. Након 1945 им мењаше презимена.
По речима тестираног Чалакића,  скоро сав род је расељен из тог краја после 1945. године, а били су у немилости код нових власти због ''веза'' са четницима.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6147 послато: октобар 21, 2018, 09:34:35 поподне »
Бићу слободан да да кажем да је са овим Чалакићем из Вилуса почело да се одмотава и моје порекло :) Претпоставимо да су крајем 15 и почетком 16 века Вилусе код Бањалуке основали Срби који су се ту населили са Вилуса, данас на граници Црне Горе и Херцеговине, дакле из Херцеговине. Није тешко претпоставити да су онда Полићи из Подриња, чија је матица Кратово код Прибоја, такође један огранак који се уместо у Босанску Крајину, одселио нешто северније. Остаје само тест да потврди ову моју претпоставку.

U Foči postoji prezime Šalaka (muslimani) a ima muslimana i sa prezimenom Polić.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
  • I2-Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6148 послато: октобар 21, 2018, 09:38:33 поподне »
U Foči postoji prezime Šalaka (muslimani) a ima muslimana i sa prezimenom Polić.
Da, ima dosta Polića Muslimana.Jedna anegdota, još pre ovog rata devedesetih, moji su radili sa stokom i sa paprikama, prešpartali ex-Yu uzduž i popreko.I jednom im dođe neki nakupac kamionom, i deda nije video ime ali je video na vratima kamiona da piše Polić.Upita deda čoveka koju slavu slave, a čovek se zvao Muharem :)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6149 послато: октобар 21, 2018, 09:53:19 поподне »
Da, ima dosta Polića Muslimana.Jedna anegdota, još pre ovog rata devedesetih, moji su radili sa stokom i sa paprikama, prešpartali ex-Yu uzduž i popreko.I jednom im dođe neki nakupac kamionom, i deda nije video ime ali je video na vratima kamiona da piše Polić.Upita deda čoveka koju slavu slave, a čovek se zvao Muharem :)

Треба тестират и ове Чалаковиће код Тутина, мого би Ти бит поријеклом санџаклија :)
Шалу настрану, вло Ти је занимљив СНП !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9769
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6150 послато: октобар 21, 2018, 09:57:04 поподне »
Пронађох и да су од истог Чалакића рода са истом славом и Чолаковић, Чолакић и Марић. Након 1945 им мењаше презимена.


Ако може бити од користи, на 23andMe има Чолаковића I2-M423. Тестирани је из БиХ и рекао бих Србин пореклом.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6151 послато: октобар 21, 2018, 10:11:41 поподне »
Ако може бити од користи, на 23andMe има Чолаковића I2-M423. Тестирани је из БиХ и рекао бих Србин пореклом.

Чини ми се да је презиме са основом "чолак" пречесто да би се они родовски повезивали. Ово са Шалакић, Шалака, Чалакић, Чалаковић, Полић је јако занимљиво и највероватније да ће ту бити неке везе. Ја срећем ове Полиће, Шалаке и Чалаковиће, можда нешто сазнам од њих.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже herceg

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 96
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6152 послато: октобар 22, 2018, 07:12:40 пре подне »
Çolak oznacava osobu kojoj je oduzet dio tijela, cesta pojava prije cijepljenja.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2123
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6153 послато: октобар 22, 2018, 07:23:56 пре подне »
Фаркаш, католик, Суботица, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са једним од тестираних Петијевића из истоименог села код Херцег-Новог (3/23). Петијевићи припадају E-L17 грани, али не мора да значи да истој грани припада и Фаркаш. Једина специфична вредност коју тестирани поседује је DYS456=18.

Фаркаши су у Суботици дуже од једног века, а досељени из Чантавира. Ово место данас припада Суботици, а до 1963. је имало статус општине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2123
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6154 послато: октобар 22, 2018, 07:46:00 пре подне »
Визин, католик, Келебија, Суботица, E-V13>Z1057

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту. Од Миловановића из Земанице код Лешка (општина Лепосавић) се разликује на 4 од 23 маркера, а њим дели специфичну вредност DYS635=20 која је доста ниска за E-V13.

Према подацима које је оставио тестирани, породица Визин живи на простору Суботице од 1687. године.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
  • I2-Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6155 послато: октобар 22, 2018, 08:05:16 пре подне »
Фаркаш, католик, Суботица, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са једним од тестираних Петијевића из истоименог села код Херцег-Новог (3/23). Петијевићи припадају E-L17 грани, али не мора да значи да истој грани припада и Фаркаш. Једина специфична вредност коју тестирани поседује је DYS456=18.

Фаркаши су у Суботици дуже од једног века, а досељени из Чантавира. Ово место данас припада Суботици, а до 1963. је имало статус општине.
Колико је мени познато, Чантавир је мађарско село, а и презиме је мађарско, па мислим да је тестирани по националности Мађар.
Чудна ми је зато веза (ако је има) са Петијевићем.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1728
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6156 послато: октобар 22, 2018, 12:35:52 поподне »
Јурић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са недавно објављеним Јурићем, такође из Суботице, па нема сумње да су врло близак род.

Јурић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које нису превише честе код ове гране, па нема претерано блиских поклапања. У питању су вредности: DYS390=26, DYS458=15 и DYS549=13. Најближи му је Перишић из Сарајева (слава Ђурђевдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, с тим што је на маркеру DYS549 разлика двострука, и Зековић из Тушине код Шавника и Миловановић за кога нажалост немамо детаљнијих података, од којих се разликује на 4 од 23 маркера.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6157 послато: октобар 22, 2018, 01:04:39 поподне »
Мутаповић, Никољдан, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова. Од Церовића из Тушине и Јегдића из Превиша се разликује на једном од упоредива 23 маркера (за две вредности).

Мутаповићи су потомци војводе Лазара Мутапа. Радомир Илић је за Мутаповиће у Прислоници забележио следеће:
Цитат
Први досељеници пред устанак били су: Милошевићи (Илићи, Поповићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Глишовићи), доселили су се из Старог Влаха. Славе Ђурђиц. После њих доселио се Лазар Мутап из села Бистрице из бихорске нахије. Шкипићи су се доселили одмах после Мутапа из Херцеговине. Шкипићи славе Светога Василија.

Kад је Карађорђе 1809. г. продро с војском у Стару Србију, у бихорску нахију, био је с њим и Мутап. Мутап позове сад своје рођаке из села Гошева и они приме његов позив и населе се у Прислоницу. То су данашњи: Бојовићи (Мартићи, Трнинићи, Мулићи, Божовићи), славе Ђурђев-дан; Ракићевићи, Богдановићи и Радошевићи, славе Св. Николу.
Илић је вероватно мислио на Бистрицу код Бијелог Поља, међутим, Петар Ж. Петровић је код описа новопазарског Гошева записао следеће:
Цитат
Старо Гошево запустело је 1739. године. Око средине 18. века населили су га рођаци Лазара Мутапа из Бистрице у Горњим Пољима на Тари, па их је Мутап преселио 1809. године у Прислоницу код Чачка. С њима је тада отишло неколико рододова из Гошева; били су старином из Невесиња. Од старих родова остао је род Карапанџе и старо Гробље према Штитарима.

Имајући у виду резултат Мутаповића, логичније делује оно што је записао Петровић, односно да су Мутаповићи из мојковачке Бистрице.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6158 послато: октобар 22, 2018, 01:05:43 поподне »
Што се порекла војводе Лазара Мутапа тиче, у литератури је забележено доста тога.

Тако на пример, др Радослав-Јагош Вешовић је о пореклу Лазара Мутапа записао следеће:
Цитат
Племенско предање говори да је руднички војвода Лазар Мутап из Васојевића, од Мијомановића. Саичићи из Виницке (Мијомановићи) казују да је тај јунак Карађорђева доба од њихове гране. Истина, неки испитивачи тврде да је он из Роваца (П. Шобајић и А. Лубурић), а неки (Ђ. Мрваљевић) да је из Липе из Цуца). Посљедње је казивање забиљежио и г. д-р Јован Ердељановић у своме дјелу о Ст. Црној Гори. Казивање o писму Л. Мутапа св. Петру (што наводе Шобајић и Мрваљевић) и питање за рођаке на Липи ослања се на причање мјештана, који хоће да је војвода од њих, и изгледа мало поуздано. У Пиви, у Стаблинама, предају да је он отуда. Познато је да се често разни наши крајеви отимљу о поријекло старијих војвода и казују их сваки са свога мјеста. Предање Поповића на Липи, да је Лазар Мутап прешао из њихова братства с Липе (побјегао од оца) у Мостар, из Мостара се преселио у Травник, отуда у Сјеницу, из Сјенице у Србију (в. споменуте писце), једва да може одговарати стварности. Један Црногорац у оно вријеме (турско доба) није се могао тако пробијати и сељакати по Херцеговини, Босни, Санџаку и у Србију. Зна се какве су онда биле прилике. Једва да се кад ко селио из Цуца у Сјеницу, нарочито би то мало имало смисла преко Мостара и Травника. За Мутапово поријекло из Васојевића Говоре Вишњићеве устаничке пјесме: »Не остави Мутапа Лазара, јер је Лазо од Васојевића«. Значи, још у то доба у Србији се држало да је Мутапу старина из Васојевића. Тако је сматрао и Вук Kapaџић који наводи споменуте стихове. Мутапа има у с. Прислонима Љубићки срез код Чачка. Од њих је по једном саопштењу Лазар Мутап. Они се сматрају као прави Васојевићи и држе се као рођаци са пресељеним Бојовићима тамо (Љуб. Павловић). У прилог је овоме и чињеница да су Васојевићи често насељавали око Сјенице и да је то, како је познато, била једна главна етапа у миграционом струјању из тога краја и племена у Србију. Има још Мутапа на Тамнави (у селу Головићу) и у Азбуковачком срезу (у Горњим Кошљама), али није испитано јесу ли једно са овима код Чачка, а по обавештењу славе и ови св. Арханђела.
А Владимир Тошић следеће:
Цитат
Лазар Мутап рођен је око 1765. године у Црној Гори, y Братоножићима код Колашина, а на источној страни реке Мораче. Но још док је био у своме родном месту, по свом оцу Шћепану презивао се Шћепановић. Славио је Св. ахранђела, али је 1810. године на Лозници променио славу и узео Св. Николу.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6159 послато: октобар 22, 2018, 01:08:56 поподне »
Најдаље су, ипак, отишли Ровчани, чији је хроничар Стеван Поповић о Мутапу забележио следеће:
Цитат
У рудничкој нахији, у селу Прислоницу код Чачка, доселила се породица Лазара Мутапа послије Кочине крајине. Мутапи су Ровчани, (Чачански глас, бр. 22, од 15. 6. 1954. г. изјава Ђура Милутиновића Црногорца) Шћепановићи из Међуријечја, заселак Липје (Липље). Отац Лазара Мутапа, Петар Мутавџија (мутавџије, или мутабџије, правили су од козје длаке кострети покровце, вреће и зобнице) одселио се због сиромаштине у Васојевиће - Лијеву Ријеку, одатле у Полице код Берана, одакле је прешао у Бистрицу у бихорској нахији. (Р. Илић, О љубићким селима, Насеља, II, стр. 39, 1903. - Илић погрешно каже да је Мутап позвао своје рођаке Бојовиће из Гошева у Бихору, Бојовићи су Васојевићи и нијесу никакав род са Мутапима–Шћепановићима из Роваца). Из Бистрице Мутапова породица пресели се у рудничку нахију, гдје се такође много сељакала: прво су Мутапови били насељени на Љубићу, па у Горњој Трепчи, и најзад, послије Кочине крајине, у Прислоници. По дједовом имену Лазар се називао и Михаиловић. (Миодраг Јаћимовић, Лазар Мутап војвода моравски и чачански, стр. 33, Чачак, 1973.).

Када је Карађорђе продро у Стару Србију до Сјенице 1809. г. и ушао у бихорску нахију, био је с њиме и Лазар Мутап који позове своје земљаке из Роваца, Васојевића и других племена који су се били доселили у Бистрицу и Гошево, те они дођу у Прислоницу и тамо се населе.
Цитат
Сем сина Вука који је умро 1871. г., зна се да је Лазар Мутап имао два брата, Митра који је остао да живи у Брезови више Ивањице, и млађег брата Кара, од кога су Каровићи у Горњој Трепчи који се данас зову Јовановићи (М. Ристић, Стари Влах, стр. 302, Београд, 1963.) и сестру Миросанду (Миросаву) која је приликом пропасти устанка била заробљена од Турака, али је успјела да побјегне у Црну Гору, па је владика Петар I, 1816. г. препоручује главарима да јој излазе у сусрет, јер жели да се врати у Србију. (Д. Вуксан, Посланице Петра I, стр. 101, Цетиње, 1935. г.).

Много забуна и неспоразума потекло је и због мјешања имена и замјене оца за сина. То се исто догађа и код Ровчана, иако је традиција код њих врло жива и вјеродостојна, у колико то традиција може уопште да буде. И они узимају Лазара за његовог оца Петра, па се тако ствара збрка, јер су се и отац и син (син бар у почетку) бавили истим, мутабџијским занатом.

За друга два сина Петра Шћепановића мутабџије, Митра и Кара, у Ровцима се не зна, јер нијесу тамо рођени него негдје у Васојевићима или у Бистрици, Бихору, гдје се Петар бавио неко вријеме, а затим прешао са породицом у рудничку нахију. Петар се послије одсељења из Роваца оженио по други пут у Васојевићима неком Гогом (предање каже да је била од неких мајстора, гога, од Бијелог Поља, док други да је била од Рајевића из Лијеве Ријеке). Пород са том другом женом остао је у Васојевићима, и они су се по мајци назвали Гогићима, јер су остали тамо да живе са мајком, а њих и данас тамо има и сматрају се Ровчанима, док су се неки иселили у Србију.

Сви Мутаповићи (данас их има 6 кућа у Прислоници и 2 у Прељини код Чачка) знају не само да су из Роваца поријеклом, него знају и како се зове заселак (Липје) гдје су њихови преци Шћепановићи живјели, и гдје и сада живе Шћепановићи, а да су се назвали Мутаповићи по занимању њиховог претка. Отуда и назив Мутаповина мјеста гдје је била кућа и имање оца Лазара Мутапа, Петра. Лазарев млађи брат, Каро, у Горњој Трепчи, није се звао Мутап него Стјепановић (Шћепановић) по њиховом братству у Ровцима.