Аутор Тема: Срби из Северне Албаније и Старе Србије  (Прочитано 6097 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4754
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #60 послато: мај 03, 2019, 01:29:52 поподне »
Tačno za slovenska pod dva čime Vi objašnjavate prisutnost i proslavljanje Krsnih Slava po toj logici koja nema činjenično uporište .Naime koliko onda to ne računajući Malesiju pogotovo knjigu popa Jovićevića koji i sam pripadao Klimentima .Ispada da slovenske halpogrupa uopšte nema i da su Albanci većina...Samo nemojte da me trpate u nacionalne korporacije....Dakle po sistemu mi znamo postojanost slovenskih halpogrupa i lokusa ali oni su Albanci...Dakle nemam komentar nije nužno da dokazujete više bilo šta.Najlepše bih Vas zamolio da ovo što sam napisao nema veze sa političkim već demografskim kontekstom.Apsolutno u čemu se slažem sa Vama je početak Vašeg teksta ...HVALA

Међу самим племеном Климената нема хаплогрупа I2a и R1a које се везују за словенску експанзију. Генетски су они много ближи својим албанским суседима него било ком српском брдском племену. Код неких исељених родова који се везују за Клименте (у Срему и у Цеклину у ЦГ) се јавља I2a-YP196 али у самој матици их нема. Ови сремски су нарочито "проблематични" због велике удаљености и протока времена, сасвим је могуће да они и не потичу из саме племенске територије Климената већ да су их "прави" Клименти током сеобе ка северу "покупили", вероватно негде у Брдима, с обзиром да се у документима након 1737. године и Друге сеобе Срба становништво Брда које има словенска-српска имена а доселило се у Срем назива "Арнаутима". Цеклињани би могли да представљају словенске старинце у области Климената које је арбанашки гро племена истерао, што је иначе честа појава у Малесији и Брдима, међутим за овакву хипотезу нам треба још доказа, односно још тестираних.

Што се тиче Бериша, Краснића, Хота и осталих, за њих је излишно говорити. Поседују хаплотипове типичне за албанску популацију, без ближих подударања са било којим српским родом. Истина је да је у жупи Алтин (центар жупе је било насеље Требопоље, данашња Тропоја) постојао својеврстан словенски "џеп" што се види на основу турских дефтера али је он нестао вероватно већ до краја 17. и почетка 18. века; слична ситуација је била и у Љуми. Исто тако је постојао и арбанашки "џеп" у области Паштрика (Хас-Патково), што се види и по топонимији (села Ђонај, Кушнин, Зјум, итд.). У сваком случају, тестиран је солидан број припадника тих фисова и сви они имају хаплотипове који су чести код Албанаца, а ређи код Срба, што указује да Срби старинци који су живели на данашњим племенским територијама тих племена у највећем броју случајева нису бивали асимиловани већ су протеривани.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4754
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #61 послато: мај 03, 2019, 01:45:50 поподне »
Pored albamskih imena jko su zastupljena srpska imena kkao sto su Milo, Dobrosav, Drago, Dragan, Pavle . Ipak je vremenom preovladao albanski jezik.


Има словенских имена, наравно, ја то нисам ни спорио, али шта ћемо са онима који имају албанско-словенске комбинације, нпр. Мараш (албанско име), син Лазара (српско име) или обрнуто Вуксан (српско име), син Мараша (албанско име)? Мислим да таквих имена има понајвише, што је типично за један такав крај (Клименти) који се налази на самој етничкој граници Срба и Арбанаса, где је било интензивних етничких мешања; то говори да је арбанашки елемент чак и у тој граничној области био знатан још током касносредњовековног периода и да они нису "пали са неба" током 18. века и онда магичним триком за пар година све поарбанасили, како говори "примаријус" Шарић.
« Последња измена: мај 03, 2019, 01:52:17 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #62 послато: мај 03, 2019, 01:51:15 поподне »
Za Vašu informaciju proslavu Krsnih Slava je uveo Rastko Nemanjić poznatiji kao Sveti Sava zbog čega bi uzimali nečiji tudj običaj ?Da slučajno ne budu asimilovani i pobijeni ?Govorim o znatno starijem periodu pre njihovog pomena u spisima .

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4754
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #63 послато: мај 03, 2019, 02:00:13 поподне »
Za Vašu informaciju proslavu Krsnih Slava je uveo Rastko Nemanjić poznatiji kao Sveti Sava zbog čega bi uzimali nečiji tudj običaj ?Da slučajno ne budu asimilovani i pobijeni ?Govorim o znatno starijem periodu pre njihovog pomena u spisima .

Славски обичај је знатно старији од Растка Немањића - Св. Саве. Око преузимања обичаја имате богату етнолошку литературу која би могла да вам одговори на постављено питање.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #64 послато: мај 03, 2019, 02:01:08 поподне »
Govorim o Malisorima. Verovatno zbog relativizacije Treba da prihvatim ideju da Vaši preci nisu osnovali Rovca da niste pre toga bili u Grblju i da se niste mešali sa drugim plemenima mislim na pleme Nikšića

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #65 послато: мај 03, 2019, 02:04:37 поподне »
Da nisu zatekli starosedeoce i pomlatili se sa Ugrenovićima

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3546
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #66 послато: мај 03, 2019, 02:23:22 поподне »
Govorim o Malisorima. Verovatno zbog relativizacije Treba da prihvatim ideju da Vaši preci nisu osnovali Rovca da niste pre toga bili u Grblju i da se niste mešali sa drugim plemenima mislim na pleme Nikšića
Нису основали Ровца него су дошли у Ровца, а наравно да смо се мешали са другима

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4754
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #67 послато: мај 03, 2019, 02:24:29 поподне »
Цитати из "Књиге о Косову" Димитрија Богдановића који се на прегледан начин позабавио српско-арбанашком "зоном симбиозе" на подручју које углавном обухвата данашњу северну Албанију:

"Етнолошка истраживања нису још у довољној мери извршена да би се могло са више сигурности рећи које је од ових племена српског, а које албанског порекла. Стање ове српско—албанске прелазне зоне или „зоне симбиозе" око Дрима, Скадарског језера и Зете, а онда Проклетија и Паштрика у XV веку може се данас веома поуздано реконструисати на основу турских докумената и ономастичке грађе, као и статистичких података који се одатле могу извући. Колико год старосрпске повеље остављају доста отворених питања за геолингвистичку обраду, такав увид у имена на зетско–хумско—рашком простору, како добро примећује Митар Пешикан, омогућавају нам тек турски опширни дефтери, систематски пописи домаћина — феудалних обвезника са налозима и дажбинама које су разрезиване и наплаћиване, у ствари катастри и пореске књиге. Проучени су дефтери за област Бранковића из 1455, дефтер Скадарског санџака из 1485, дефтер Старе Црне Горе из 1521. и попис Херцеговине из 1477. Први се односи на слив Ситнице и Лаба, делове Подримља, Поибарја и сливова Топлице, Јужне Мораве и Лепенца /дакле углавном источни део територије Косова/, док се дефтер скадарски односи на простор између реке Зете и Мораче и Белог Дрима, па и преко овога, односно од околине Бродарева на Лиму до Великог Дрима и Јадрана; уз овај дефтер је и попис насеобина Пипера и Климената из 1497, као што је и уз попис Старе Црне Горе и попис исте области из 1523. Херцеговина у попису из 1477. је традиционална хумска област. У геолингвистичкој анализи лик имена узима се као поуздано сведочанство о етно-језичким границама, те су изразите одлике староарбанаских имена омогућиле да се поуздано одређују насеобине са именима старосрпског типа, са именима староарбанаског типа и са мешовитом ономастиком."

"Мада je утврђивање конкретне границе било отежано и тиме што се известан број места у граничним зонама не да ближе локализовати, има довољно поуздано размештених насеобина да се могло доћи до веома егзактних налаза за сам почетак турског доба, тј. за средину и другу половину XV века. С обзиром на квалитет и поузданост ових налаза, навешћемо главне резултате истраживања Митра Пешикана. Мркојевићи /данас Мрковићи у залеђу Бара и Улциња/ имају у основи словенска имена, мада са извесним албанским примесама и утицајима; Крајина /северно од Мрковића, тј. између Црмнице, планине Румије и Бојане или садашње државне границе/ представља мешовиту зону; источно од Бојане у оно време нема словенских насеобина, али је источно од Скадарског језера у простору Купелник—Кадарун–Подгора постојала зона са именима старосрпског типа, док су даље ка истоку, све до граница Алтина, само арбанске насеобине; мешовитог су карактера и имена око реке Цијевне, почев од Климената у Албанији, преко Куча, па до Зетске равнице /историјског Подлужја/; насеља са арбанаском ономастиком нема у Старој Црној Гори /потоња Катунска, Љешанска, Ријечка и Црмничка нахија/ и уопште западно од језера и Мораче, што вреди за Подгорицу, Пипере, Васојевиће, плавско–гусињски крај и цело Полимље, а такође за читаву област Бранковића /поречје Клине, Горњег Ибра, Ситнице, Лаба, Топлице и Косанице, Лепенца, Јужне Мораве/, нема их ни у старом Хвосну /северна Метохија/, укључујући Ругово, а ни јужније — y североисточном делу међуречја Белог Дрима и његове притоке Рибнице. Стање се, међутим, мења западније од овога простора, те турска нахија односно старосрпска покрајина Алтин представља изразито мешовиту зону. При томе у албанском делу Алтина преовлађују српске насеобине, док је највећа концентрација арбанских насеобина с обе стране реке Рибнице /Ереника/, између Јуника и Ђаковице, у којој већ доминирају старосрпска имена. Арбанаских насеобина има и око Ђаковице, али ту већ ка југу залазимо у предео из којега за XV век имамо само местимичне податке недовољне за праћење етнојезичких граница, јер недостају дефтери за област Дукађина и Призрена. Један век касније, према објављеним деловима Дукађинског дефтера од 1571, у пределима око Паштрика влада албанска антропономија, али то je већ друго доба, чија се слика не би смела механички пројектовати у прошлост."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 165
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #68 послато: мај 06, 2019, 02:02:02 пре подне »
Изгледа да је предање Гулића тј. Димића о пореклу из Мирдита истинито. Јован Цвијић у књизи "Антропогеографски и етнографски списи" бележи да у изворишту Биначке Мораве, Горњој Морави преовлађују албански досељеници из "Фанде" и Кабаша у северној Албанији. Фанде или Фани је барјак племена Мирдите. То значи да су Димићи досељени из Фана у Мирдитама око 1780. године исто кад и Дабићи из Горњег Неродимља. Занимљиво је да код Димића постоји предање да нису пореклом Албанци, већ да су у Мирдите досељени из Црне Горе и да су око 1680. године примили католичанство, док код Дабића постоји предање да су пореклом Албанци католици. У Мирдитама се не појављује хаплогрупа којој припада Дабић из Неродимља па се за њих не може рећи да потичу од барјака Фани, али то не значи да нису пореклом из Мирдита. Можда се и предак Дабића, као и предак Димића доселио из Црне Горе у Мирдите.

Ван мреже адимић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #69 послато: мај 06, 2019, 12:03:39 поподне »
У делу Атанасије Урошевића, Горња Морава и Изморник, поред дела у којем се врши набрајање родова из села Ранилуг, породица Гулић се спомиње и у делу о узроцима миграција становништва Изморника.

У том делу пише следеће:
"Гулићи у Ранилугу прво су из Црне Горе прешли у Миридите, где су пребивали око 100 година, па и привидно прешли у католичку веру да би се што боље заклонили од освете због које су избегли, па тек отуда прелазе у Изморник."

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 165
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #70 послато: мај 06, 2019, 12:45:26 поподне »
У делу Атанасије Урошевића, Горња Морава и Изморник, поред дела у којем се врши набрајање родова из села Ранилуг, породица Гулић се спомиње и у делу о узроцима миграција становништва Изморника.

У том делу пише следеће:
"Гулићи у Ранилугу прво су из Црне Горе прешли у Миридите, где су пребивали око 100 година, па и привидно прешли у католичку веру да би се што боље заклонили од освете због које су избегли, па тек отуда прелазе у Изморник."
Дефинитивно сте из Мирдита и на Косово сте дошли заједно са осталим Албанцима из барјака Фани. Цвијић бележи да су се Фанди досељавали у Горњу Мораву у периоду од 1820-1840. године. Сада је тренутно најбитније је да се открије којем генетски профилисаном роду у Црној Гори припаде.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 165
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #71 послато: мај 06, 2019, 02:08:08 поподне »
Ово су миграције Албанаца из фиса Фани на Косово. Постојале су значајне колоније племена Фани на западу Косова (око Пећи, Ђаковице и Призрена). У Бајгорској Шаљи код Косовске Митровице у селима Сељанце и Баре живе албански родови од фиса Фанде-Фани. Дошли су као католици, али су у новом крају сви примили ислам.
« Последња измена: мај 06, 2019, 02:59:27 поподне НиколаВук »

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 165
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #72 послато: мај 27, 2019, 11:48:37 поподне »
У Ђаковици је живела породица Стефић пореклом из Кастрата у Албанији. Ево шта је Алија Џоговић забележио о Стефићима током свог истраживања у Ђаковици 1980. године:

"Стефић, две куће. Чувају предање да су им преци пореклом из места Кастрате у Албанији. У Ђаковицу су дошли давно. Прво презиме било им је Кастратовић, па су га, да би избегли крвну освету, променили и узели презиме Танчетовић, по прадеди, којег су звали Танче. Међутим, у Ђаковици су доцније и ово презиме променили и узели презиме Стефић. Стефа је био информатору деда. Мењали су и славу. Ранија слава била им је Свети Ранђео (слава Кастратовића). Данас се Стефићи овде осећају као Срби страници и њихов говор је ђаковичког типа. Слава: Свети Никола; мала слава: Свети Никола (летњи). Информатор Благоје Стефић (1906)".

ИЗВОР: „Алија Џоговић – Ономастика Ђаковице и суседних села“. ОП, књ. VIII, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Београд 1987.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1736
  • Васојевић
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #73 послато: мај 28, 2019, 04:56:52 поподне »
Прво презиме било им је Кастратовић, па су га, да би избегли крвну освету, променили и узели презиме Танчетовић, по прадеди, којег су звали Танче. Међутим, у Ђаковици су доцније и ово презиме променили и узели презиме Стефић. Стефа је био информатору деда. Мењали су и славу. Ранија слава била им је Свети Ранђео (слава Кастратовића).

Пре ће бити да су од Кастратовића из Васојевића него да су из Кастрата. Они не славе Аранђеловдан.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 165
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #74 послато: мај 28, 2019, 07:53:06 поподне »
Пре ће бити да су од Кастратовића из Васојевића него да су из Кастрата. Они не славе Аранђеловдан.
Стефићима је породични надимак "Кастрати" што потврђује да су пореклом из Кастрата у Албанији. А притом у Ђаковици живи доста Кастрата о чему пише и албанолог Роберт Елси.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1736
  • Васојевић
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #75 послато: мај 28, 2019, 09:08:24 поподне »
Стефићима је породични надимак "Кастрати" што потврђује да су пореклом из Кастрата у Албанији. А притом у Ђаковици живи доста Кастрата о чему пише и албанолог Роберт Елси.


Само генетика може да потврди да ли су заиста из Кастрата. Али слава и ретко презиме (у овом случају Кастратовић) су далеко битнији од надимка. Уосталом, опште је познато да су се презимена и надимци тог типа често прожимали. Навешћу само пример Бјелоша из Цетиња који су познати и као Бјелошевићи. Некада су презимена скраћивана, а некада продужавана. Нема правила.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 165
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #76 послато: јун 29, 2019, 05:59:26 поподне »
Имамо још један српски род пореклом из Мирдита. У селу Љубижда обитавао је род Пирковци. Пирковци или Пирковићи су некада били католици, али су по досељавању прешли на православље. Нажалост не зна се од којег су барјака, нити фиса, јер област Мирдита обухвата фисове тј. племена: Орош, Спачи, Кушнени, Фани, Дибри, Ктела и Селита.

"Пиркови — Пирковци (8 дом., Пречисти) су пореклом из Мирдита у бившем скадарском, округу и били су католици. Пирковцима су прозвани што им је предак био самац, „пир“ Јован, дед Кузмана Пирковића, био је у селу кмет 37 година, а у задрузи му је било 40 душа."

Занимљиво је предање Гулића из Ранилуга да су у Мирдите дошли око 1680. године због крвне освете, што ме је мало зачудило. У књизи "Orbis Seraphicus" из 1682. године помиње се да су људи са свих страна и из Дубровника ишли на ходочашће у опатију тј. манастир у Орошу који је посвећен светом Александру, римском војнику. У том манастиру налазиле су се мошти светог Александра и део истинског крста на којем је разапет Исус. Та опатија је била велика светиња и није ни чудо што су људи долазили из тако далеких крајева на ходочашће у Мирдите. Такође, спомиње се да су велике албанске и српске породице даровале овај самостан са веома скупоценим даровима. Иван Јастребов бележи да је ова опатија некада била православни манастир, али га је папа Климент VIII дао фрањевцима.

Гулићи (данас Димићи) су се тестирали, припадају хаплогрупи I2a-PH980. Ова хаплогрупа се не појављује у Мирдитима и према добијеним резултатима може се потврдити предање да су Гулићи у Мирдите дошли из Црне Горе

Ван мреже Lazar Stailkovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #77 послато: август 11, 2019, 07:35:52 поподне »
Da li neko zna kako se prezivaju Ljumci u selo Trnićevce,tražim nekog ali problem je zato što skoro svi slave Sv.Arhangela.