Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 20559 пута)

Ван мреже Rus

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 55
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #160 послато: април 22, 2019, 03:39:28 поподне »
Мислите линк са овим Ћосовићи текстом о историји Грбља,или сте мислили на линк о Кулизама.Нисам Вас разумео.

Sa Cosovicevim tekstom

Ван мреже Saponjic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 350
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #161 послато: април 22, 2019, 04:19:52 поподне »
Линк Грбљани Порекло.Имате текст Након војног слома Грбаљ је насељен...на порталу Аналитика,коментар текста Ћосовић Мирослав,уз цитате др.Невенке Глушчевић,историчар Црне Горе.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 244
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #162 послато: март 27, 2020, 11:55:50 поподне »
Досад сам написао само оно што већ знамо  :)
Радољуб Глигоријевић у својој књизи „У престоници војводе Мркше“ даје преглед породица у селу Штави на Копаонику:
Цитат
-засеок Миочиће (Мијочиће): Радисављевићи, Гавриловићи, Стевићи и Нешићи.
-засеок Жељево: Јовићи, Миленковићи (Гавриловићи), Митровићи,  Вучковићи и Младеновићи
-засеок Малкићи:  Танасковићи, Смилићи, Милетићи и Гавриловићи
-засеок Трешница: Јовићи, Лазаревићи, Стојковићи, Симићи и Виторовићи
засеок Добро Брдо: Миленковићи, Ђокићи и Митровићи
-засеок Крњци: Милетићи, Гавриловићи, Симићи, Смилићи и Милићи.
Из Штаве се, после ослобођења од Турака 1878. године, одселила породица Ковачевић. Три брата су отишла у три различита правца – у Тмаву код Куршумлије (сада Петровић), у Калудру, код Прокупља (задржали презиме Ковачевић), и у Паваштицу, код Куршумлије (сада Ристић). Четврти брат је остао у Штави и није имао потомака.
Фамилије у Штави славе Светог Мину, осим засеока Крњци, чија је слава Свети Агатоник, који сваке године пада 4. септембра. Литије у Штави се одржавају на Богојављање и Мали Спасовдан.


Радослав Љ. Павловић у свом раду "Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године" (Гласник Етнографског института САН, књ. IV-VI, Београд, 1957) на страни 65 набраја копаоничке усташке породице, као и оне српске породице које су заостале по одласку усташа , а које су се под притиском мухаџира из Топлице иселиле у ослобођене крајеве.
Међу њима се налазе и оне које су се после рата 1877-1878 вратиле у новоослобођене крајеве међу којима је и Младеновић Смил за кога каже да су од њега Смилићи из истог села. За њега, Смила, даље наводи да је исти род са осталим Штављанима који славе светог Мину и да су Кулизе, Кулизићи, по предању дошли "пре Косова (Косовске битке 1389.) из Штавице" (на горњем Ибру), а старином су из Северне Арбаније. Слава св. Мина, прекада "Богојавце" (Богојављање). Вратили се у ослобођену Штаву.

То би значило да је Младеновић старије презиме Смилића из засеока Малкићи (слава св. Мина).
« Последња измена: март 27, 2020, 11:59:00 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић