Форум - Порекло

Порекло становништва => Србија => Тему започео: Lazar Stailkovic новембар 04, 2018, 09:52:47 поподне

Наслов: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic новембар 04, 2018, 09:52:47 поподне
Добро вече,ја сматрам да је потребна ова тема,јер има Срба који су одатле.И ја сам, који сам део једне породице која потиче из тих крајева.Ко има жељу за ову тему може да остави неки одговор.А жеља ми је да се овде напишу родови из тих крајева.Хвала поздрав.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Делија новембар 04, 2018, 11:32:38 поподне
Добро вече,ја сматрам да је потребна ова тема,јер има Срба који су одатле.И ја сам, који сам део једне породице која потиче из тих крајева.Ко има жељу за ову тему може да остави неки одговор.А жеља ми је да се овде напишу родови из тих крајева.Хвала поздрав.

Добро вече Лазаре и свака част за тему. Ево једног од људи који је старином са горе наведених простора.У питању је Лазар Чокић нишанџија Трећег вода пољске батерије српске војске,јунак из Првог Светског рата. Чокићима су сродни Вујичићи, који негују предање о пореклу из Скадра. Лазар Чокић је из села Ковачевац код Младеновца у Шумадији.Ова породица слави Ђурђиц.

https://prvisvetskirat.rs/licnosti/ucesnici-ratova/cokic-lazar/
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Антонин новембар 05, 2018, 09:15:40 пре подне
У Љубићу, код Чачка, живи породица Рацковића. Старином су из Бера, али постоји, сада већ предање, да су у Бер дошли из Кроје у Албанији. У Љубићу се јављају већ 1823.

П.С. Ко зна нешто више, нека ми јави, породица ме је замолила да истражим њихово порекло и родослов колико могу.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Clavdivs новембар 05, 2018, 09:30:09 пре подне
Занимљиво. Кажи им да се тестирају.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic децембар 16, 2018, 04:57:28 поподне
Inače možda nije ovo za temu,ali ja sam odradio porodično stablo,pa ko želi da vidi staviću.I ako neko zna koliko godina je od prilike navrhdeda rodjen.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic децембар 16, 2018, 06:27:46 поподне
Evo stabla samo muska linija.Inace ima jos jedan decak sedme generacije.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 09, 2019, 08:26:32 поподне
У село Врбештица код Штрпца живе породице Станисављевићи и Бандулићи пореклом су из северне Албаније. А. Урошевић је 1939. године забележио следеће о њима: "Станисављевићи (19 кућа) и Бандулићи (3 кућа) дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине 18. века од преко Дрима, из данашње северне Албаније."
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 12, 2019, 12:49:11 пре подне
У селу Горњи Макреш код Гњилана такође живи један српски род "Поточани или Ђоринци" који је пореклом из Љуме као и Стаилковићи из Драганца код Гњилана. Поточани или Ђоринци славе Аранђеловдан исто као и Стаилковићи. Ево шта је Атанасије Урошевић забележио о роду "Поточани или Ђиринци": Поточани или Ђоринци (12 кућа., св. Арханђео), су оснивачи садашњег села. Досељени су из Кречова у Љуми још док није било Арбанаса у Кривој Реци. Из Љуме су избегли од крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.

"Поточани или Ђоринци" из Горњег Макреша и Љумци тј. Стаилковићи из Драганца су највероватније у сродству. Миграција ових породица из Љуме ка Косову се по мојој процени десила негде крајем 1790-тих или почетком 1800-тих због крвне освете или због исламизације. Пре бих рекао да су се наведене породице из Љуме доселиле на Косово због исламизације која је тада захватила Љуму и суседну Гору  ;)

Село "Кречево" у Љуми нисам успео да пронађем, јер је име села највероватније промењено. Ово су села у Љуми у којима живе поарбанашени Горанци, из неког од ових села су се иселили преци родова "Љумци" и "Поточани или Ђоринци".

Бранислав Нушић је у Љуми боравио двадесетак дана и забележио је да је много људи у Љуми до 1820. године говорило српски језик.  Имена села у Љуми за­др­жа­ла су се и данас још српска, та­ко: Топољане, Побрег, Ново Село, Гостиљ, Добруша, Враница итд. У свим љумским селима држи се још слава, и то по старом обичају; го­сти се го­сте по три да­на. Највише се слави Св. Никола, Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Илија”.
(https://i.ibb.co/1fjtgf2/topoj.png)
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 12, 2019, 02:39:56 пре подне
Имамо још пар  српских породица са Косова које имају предање да су пореклом из северне Албаније;

1. Кевкићи (25 кућа) и Тороћеви (23 кућа) из Готувуше (Штрпце), оба са славом Св. Николе, досељени крајем 18. века из околине Скадра, из села Сероја. Појасеви уназад за Кевкиће од досељења: Добросав 90 година, Симеон, Миленко, Стеван.

2. Ристићи и Пoпoвићи из Бостана (Ново Брдо) (1 кућа. Митровдан); су досељени на Ново Брдо из Малесије пре 170 година. Ускоро су потом прешли у Плавицу. Из Малесије су се иселили да би избегли крвну освету. За њих се каже да још имају „жицу“ за оружје и коње и да су врло пргави.

3. Маринкови из Штимња (Штимље) (7 кућа., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Северне Албаније прво у Давидовце, где још на месту „Старо Село“ има њиховог гробља. Одатле су се преселили у Штимњу по доласку Арбанаса у Давидовце почетком 19. века.

Село Сероја из којег се доселила прва породица на списку нисам могао да нађем. Што се тиче породица "Ристићи и Поповићи", оне су се највероватније доселиле исто као и прва породица из Скадра и околине. Велика је штета што ове породице нису тестиране у подухвату "Бесплатно Y-ДНК тестирање Срба са Косова и Метохије".
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Милош фебруар 12, 2019, 08:27:17 пре подне
Имамо још пар  српских породица са Косова које имају предање да су пореклом из северне Албаније;

1. Кевкићи (25 кућа) и Тороћеви (23 кућа) из Готувуше (Штрпце), оба са славом Св. Николе, досељени крајем 18. века из околине Скадра, из села Сероја. Појасеви уназад за Кевкиће од досељења: Добросав 90 година, Симеон, Миленко, Стеван.

У селу Горњи Макреш код Гњилана такође живи један српски род "Поточани или Ђоринци" који је пореклом из Љуме као и Стаилковићи из Драганца код Гњилана. Поточани или Ђоринци славе Аранђеловдан исто као и Стаилковићи. Ево шта је Атанасије Урошевић забележио о роду "Поточани или Ђиринци": Поточани или Ђоринци (12 кућа., св. Арханђео), су оснивачи садашњег села. Досељени су из Кречова у Љуми још док није било Арбанаса у Кривој Реци. Из Љуме су избегли од крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.


Тестирани су Кевкићи и Поточани, Аранђеловдан (али из Ранилуга).
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 13, 2019, 01:15:12 пре подне
У Љубићу, код Чачка, живи породица Рацковића. Старином су из Бера, али постоји, сада већ предање, да су у Бер дошли из Кроје у Албанији. У Љубићу се јављају већ 1823.

П.С. Ко зна нешто више, нека ми јави, породица ме је замолила да истражим њихово порекло и родослов колико могу.

Антонине јел можеш мало да прецизираш где се налази то место Бер?
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG фебруар 13, 2019, 03:00:04 пре подне
Jokići u Topoli Simeunovići -Davidovići u Koraćici i Eskići u Kovačevcu smatraju da potiču od tri brata .Smatraju da im je starina iz okoline Skadra.Ne tako definisano kretanje braće sa različitih mesta .Jokići po popu Djordeviću čiji tekst postoji smatraju da su preci čuvenog buljubaše došli iz Skadra.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 13, 2019, 03:19:11 пре подне
Свака од ових породица које сте навели имају различита предања о пореклу. Јокићи у Тополи тврде да су из Сјенице, Ескићи мисле да су им преци дошли из Босне, Давидовићи у Кораћици тврде да су њихови преци дошли из околине Ђаковице у Метохији. Али то предање да су пореклом  из Скадра нисам успео да нађем.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 13, 2019, 03:28:50 пре подне
У Ораховцу живи породица Мојсић (1 кућа., слава Ђурђевдан) пореклом су из Скадра. Извор: Ораховац, антропогеографска монографија варошице, Краснићи Марк, Гласник музеја Косова и Метохије II.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Radomir фебруар 13, 2019, 05:57:01 пре подне
Антонине јел можеш мало да прецизираш где се налази то место Бер?

To su Beri u Lješanskoj nahiji, pored Podgorice.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 13, 2019, 06:51:22 пре подне
Није ми познато да је у Кроји било Срба. Сачекајмо да неко од искусних уредника са форума напише нешто више о пореклу ове породице и њиховом предању о пореклу из Кроје.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 13, 2019, 07:02:41 пре подне
Пронашао сам још једну српску породицу са предањем о пореклу из Албаније, али ова породица долази из потпуно другог краја него што сам очекивао. Ради се о породици Шћековићи из села Бурово (Лазаревац), која има предање да је пореклом из Албаније. Петар Ж. Петровић је забележио је забележио ову породицу током свог ономастичког пописа 1930-их година;"Шћековићи (Алексићи и Вукашиновићи – који су изумрли) су један род и они су од „Арбаније“, славе Аранђеловдан."

Нажалост нису сачували предање из којег су се места или области у Албанију иселили, али с обзиром да је највише Срба у Албанији живело и дан данас живи у Скадру, рекао бих да је та породица пореклом из Скадра или околине.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук фебруар 13, 2019, 10:35:02 пре подне
Није ми познато да је у Кроји било Срба. Сачекајмо да неко од искусних уредника са форума напише нешто више о пореклу ове породице и њиховом предању о пореклу из Кроје.

Можда првобитно нису ни били Срби, већ Албанци који су прихватили православну веру и временом се посрбили. Нема много таквих случајева у забележеним предањима, али су ипак присутни.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Милош фебруар 13, 2019, 10:44:36 пре подне
Можда првобитно нису ни били Срби, већ Албанци који су прихватили православну веру и временом се посрбили. Нема много таквих случајева у забележеним предањима, али су ипак присутни.

Не треба сметнути с ума и ону двојицу из Комса и Курдарија у области Мат који су R1a-Z280>CTS1211>Y33*. Али њих би повезао пре са бугарском експанзијом.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Clavdivs фебруар 13, 2019, 11:20:13 пре подне
To su Beri u Lješanskoj nahiji, pored Podgorice.
То су ови које у свом тексту помиње Небо :
Цитат
„Крусе“ (није познато да ли је братство добило име по селу, или село по братству), чине родови: Бојановићи, Ћетковићи, Раичевићи, Рацковићи, Перовићи. Према предању, даљом старином су из Кроје из Албаније.
У сваком случају сумњам да су љубићки Рацковићи које помиње Антонин од ових Рацковића (иако би било занимљиво да јесу). Док се не тестирају не може се ништа рећи.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG фебруар 13, 2019, 04:33:54 поподне
Slatinac imajući u vidu da Drobnjakovićevi učenici su napravili mnogo grešaka npr mnoge porodice u šumadijskim selima nisu navedena predanja oprečna kada budete čitali poreklo stanovništva Koraćice uvodni tekst je posvećen njima trojici braće neki smatraju da ih je bilo više.Pop Djordjević jasno navodi Manojloviće ili Miajloviće da su u Topolski kraj došli iz Skadra ili okoline.Pokojni Mile Nedeljković takodje navodi priču o braći.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG фебруар 13, 2019, 04:41:28 поподне
Манојловићи (Јокићи) 21 к. Слава: св. Ђурђиц. Пошла браћа Станко, Видоје и Рескија од Сјенице. Станко остао овде, други брат отишао у Ковачевац, трећи у Кораћицу. Има их у Срему. Из ове фамилије је Петар Јокић, који се родио у Тополи око 1779. г.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG фебруар 13, 2019, 10:43:27 поподне
http://www.selovodice.org/wp-content/uploads/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG фебруар 13, 2019, 10:44:57 поподне
Poglavlje 25 na strani 30
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 14, 2019, 05:21:30 пре подне
Интересантно. Мали број српских породица из централне Србије има предање да су пореклом из северне Албаније.

Нисам успео да нађем ово село "Власојевиће" код Скадра из којег је протопоп Вуле Ђорђевић. Да се не ради можда о Васојевићима? Можда је тај протопоп Ђорђевић био из Васојевића, па је службовао у Скадру, па се из Скадра се иселио за Шумадију.

Хвала на овом линку. На истој страници се спомиње и "Радосав Јовановић из Крагујевца, пореклом из села Тинића у Метохији". Село Тиниће налази близу села Крлигата у Дреници из којег потичу моји преци. Ти Јовановићи из Тинића су сигурно била староседелачка породица, која се иселила за време Сеобе Срба 1690. након, кад су они отишли онда су се у Тиниће и околна села почеле да насељују породице из Црне Горе, Метохије итд...
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 14, 2019, 05:45:54 пре подне
Мало сам истраживао о месту Сероја из којег према предању потичу породице Кевкић и Тороћеви из Готовуше код Штрпца. То село се не налази код Скадра, већ у Љуми. Мада мало ми је чудно да је у овом делу Љуме било Срба. Ове две породице су највероватније пореклом из Љуме, чему сведочи и њихова слава свети Димитрије, коју је Бранислав Нушић забележио да слави велики број породица у Љуми. Ток сељења је сигурно ишао Серој-Кукеш-Призрен-Штрпце-Готовуша. Приметио сам да се српске породице са Косова са предањем о пореклу из Љуме иселиле из Љуме крајем 18. века, када ја почела исламизација у том делу Љуме.

https://en.wikipedia.org/wiki/Surroj

Највероватније су и породице  Станисављевићи и Бандулићи из Врбештице о којима сам већ писао пореклом из Љуме, они славе св. Илију коју је поред Митровдана славило велики број породица у Љуми.

(https://i.ibb.co/dDnzCQW/xaf.png)
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG фебруар 14, 2019, 03:44:27 поподне
Ukoliko je stanovnišvo a jeste dolazilo iz pravca Sjenice Peštera pod Šakabentom je došlo 700 malisorskih svega 300 porodica je bilo srpskih mnogi su se asimilovali i postali Srbi .Dakle reč je o Šumadiji.Sve te seobe su se odvijale početkom i krajem 18 veka .
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: jana.mirjana фебруар 26, 2019, 12:20:53 пре подне
Treba mi podatak o Makedoniji pre 1903 godine

Moji su izbegli posle Ilindenskog ustanka iz Kaze Kicevo u Nis

Radovic Milan i Jelena
deca Cira rodjen oko 1899 ( imao 4 ili 5 godina kada su bezali ) i Milan oko 3 godine je tad bio star

Po predanju smo dobili prezime od dede Rada ili Rado ali ne mogu naci makedonski oblik u to vreme za tu oblast

Neka ideja gde poceti
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Витомир Радовић март 01, 2019, 09:50:16 пре подне
Мирјана,
писао сам о вашим Радовићима. Јавите ми се на телефон 063 724 684 7
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Rugovac март 01, 2019, 12:14:30 поподне
Мирјана,
писао сам о вашим Радовићима. Јавите ми се на телефон 063 724 684 7

Kad će biti objavljena ta knjiga o svim Radovićima?
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Витомир Радовић март 01, 2019, 07:25:20 поподне
Књига о Радовићима је управо на коричењу, што значи за десетак дана. Тако каже штампар, па да му вјерујем.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic март 18, 2019, 07:44:42 поподне
Da li neko zna za Djokice i Simice iz Novog Brda.Posto cuo sam da su te dve familije takodje Ljumci.Slave isto Sv. Arhangela Mihaila.Ako moze neko da stavi imena svih rodova sa tim prezimenom.Hvala unapred.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац април 09, 2019, 09:25:56 поподне
Одувек су ме занимале ове ретке миграције родова из Црне Горе у Албанију и то у делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ.

Пример Гулићи из Ранилуга који су се иселили из Црне Горе у Мирдите, где су примили католичанство:
""Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада.""

Затим Каваје од којих Никола Каваја. Каваје су се презивали Радишићи и због крвне освете побегли су у место Каваја у централној Албанији.

Зна ли неко зашто су се баш селили у ове делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ и где није било уопште Срба.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац април 16, 2019, 02:17:40 пре подне
У селу Сливово код Урошевца има род Новићи, пореклом су „од Шкодре“ тј. од Скадра у северној Албанији.

Одломак о Новићима из књиге Атанасија Урошевића "Косово": Новићи (3 куће., слава Св. Никола). Давнашњи су досељеници „од Шкодре“. Било је „потурчењака“ и од овог рода, али су се затрли.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац април 16, 2019, 07:11:17 поподне
Имамо још један род са КиМ-а пореклом из северне Албаније. Ради се о роду "Кабасовци – Радивојевићи" из Средске код Призрена. Пореклом су из Кабаша у северној Албанији, сигурно си од фиса Кабаши. Највероватније се ради о посрбљеном католичко албанском роду или су били Срби, али су се можда због крвне освете побегли у Кабаш попут Гулића из Ранилуга који су побегли у Мирдите и Радишића са Цетиња који су побегли у Кавају. Ево шта је Татомир Вукановић забележио о Радивојевићима током свог испитивања 1947. године: "Кабасовци – Радивојевићи, далеком старином су из села Кабас у северној Албанији – подигли су црквицу покајницу због убиства свештеника у старом завичају. Из овог рода је чувена видарица Јасна Кабасова, чија су три сина били добровољци у руској војсци и руско-турском рату 1876. године, а један од њих је био руски конзул Петко Радивојевић у Софији, где су га убили Бугари, као и Никанор – Петроније, старешина манастира св. Марка код Призрена". Извор: [1] (https://www.poreklo.rs/2012/05/05/prezimena-selo-sredska-prizren/)

Албанаца Кабаша има баш пуно у Призрену и околини и пореклом су сви од фиса Кабаши из северне Албаније.

Локација фиса Кабаши на мапи.
(https://i.imgur.com/Pvwvi7b.jpg)
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Скардус април 16, 2019, 10:52:15 поподне
Кабаш је село у општини Призрен. Некада су у њему живели Срби. Тада се село звало Свети Петар по испосници Светог Петра Коришког. Досељени Албанци из Албаније из рода Кабаши су му променили име у Кабаши.
У селу Вича у општини Штрпце живи српски род Веланоћи са славом Св. Никола који се у Вичу доселио из Кабаша.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: адимић мај 01, 2019, 08:35:05 поподне
Поздрав добри људи,

желео сам да се активирам на овој теми поводом следећег уписа:

Одувек су ме занимале ове ретке миграције родова из Црне Горе у Албанију и то у делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ.

Пример Гулићи из Ранилуга који су се иселили из Црне Горе у Мирдите, где су примили католичанство:
""Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада.""

Зна ли неко зашто су се баш селили у ове делове Албаније који су баш удаљени од ЦГ и где није било уопште Срба.

Моја породица Димић потиче од Гулића који су споменути у овом тексту. Оно што такође може бити занимљиво јесте да је породица Гулића, преносећи са оца на сина поповско звање, дала преко 30 православних свештеника, што ову породицу, према неким изворима, смешта у време Косовске трагедије. Ово привидно прихватање католичанства је вероватно било ради бољег заклањања од крвне освете. Један од најистакнутијих потомака ове породице је Зарија Р. Поповић, истакнути српски национални и просветни радник, књижевник и начелник Државне статистике. У тексту који је објављен у Политици у вези Заријине смрти 1934. године спомиње се чак и братство а не породица Гулића. (http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1934/08/27#page/5/mode/1up)

С обзиром да правим родослов своје породице такође сам почео да истражујем узроке овог исељавања које је и вама занимљиво. Са тим у вези нашао сам јако штур текст Димитрија Богдановића (Књига о Косову):

"Четири су тока или "струје" албанског исељавања из матичне земље и ширења по суседним областима. На југу je "струја Тоска" обухватала углавном православне Албанце, те сe почев од друге половине XIV века као вероватно "најјача арбанашка
миграција" кретала уздужним епирским путем у средњу Грчку све до Атике и Пелопонеза; Јован Цвијић их после првога светског рата броји у Грчкој на 250.000. То je сад доста пространа зона Епира, коју Албанци зову "Ћамерија", и која у извесном
смислу представља прелазну па и мешовиту грчко-албанску област. [На територији Албаније сачувало сe, тако, и грчко становништво, а у Грчкој има етничких слојева албанског порекла. На обе стране су ове етничке групе изложене дејству спонтане или планске асимилације и денационализације]. Остале три струје ударају на јужнословенско становништво: "струја Шкумбије", "дукађинска струја" и "малисорска струја". Прва од њих обухватала je становништво средње Албаније, које сe кретало једним делом старим римским путем Via Egnatia, а већим делом нешто северније од Струге и Охрида, преко високих планинских прелаза. Резултати ове миграције су сразмерно скромни, мада су, и такви какви су, угрозили малобројно словенско
становништво Македоније. Прилично разбијене групе Албанаца нису сe могле лако обједињавати због јаког отпора македонских Мијака и Брсјака.[12]
Северније од ове струје текла je тзв. "дукађинска струја", која je обухватала албанско становништво око Дрима са Миридитима и становништво из области Мата и Лурје. То je она струја која je продрла најдаље на исток, до Масурице и Лесковца. Идући попречним путевима, нарочито зетским, Албанци су превладали најпре у Љуми, а затим и у другим шарпланинским жупама у околини Призрена, у Метохији и на Косову. У новим земљама већина католичких Миридита примила je ислам. Најзад, на крајњем северу je "малисорска струја", која обухвата малисорска племена махом мешовитог српскоалбанског порекла, настањена у долинама Проклетија између Скадра и Метохије. Ова сe струја рачвала у две гране, од којих je једна ишла метохијској и косовској котлини, а друга je преко превоја на Проклетијама прешла у долину горњега Лима око Гусиња и Плава [поглавито Клименти] и у долину горњега Ибра између Рожаја и Рибарића, па сe одатле разливала на запад од Новог Пазара и Сјенице и асимиловала сe са исламизираним српским становништвом. Осим на север, Малисори и Миридити су сe, најзад, последњих векова селили у приморје, од Улциња до Љеша, и у залеђе овог појаса. [13]"

Моја последња истраживања се тичу проналажења било какве повезаности старих црногорских племена са албанским братством Мирдита.

С обзиром да се презиме Гулић формира тек на Косову, остаје непознаница порекло и локација боравишта породице у Црној Гори пре исељавања на север Албаније, за шта сам такође веома заинтересован.

С обзиром да има доста добрих познавалаца ове теме, замолио бих за одређене смернице у ком правцу да усмерим своје даље истраживање. Ствари које ме првенствено занимају су следеће:

- Да ли је постојало неко масовније исељавање црногораца на север Албаније, област Мирдите или су то више били спорадични случајеви?

- Да ли постоје неки старији савези између црногораца (одређених племена) и католичких албанаца усмерени ка борби против турака?

- Који би били релевантни извори за проучавање изложене проблематике?


Унапред сам захвалан на одговору свим члановима форума који могу на било који конструктиван начин да допринесу мојој даљој потрази.

П.С. Као једну занимљивост прилажем слику припадника албанског племена Мирдита који су католици, Скадар 1913.

(https://prvisvetskirat.rs/wp-content/uploads/2018/02/albert-khan-kolekcija-693.jpg)


Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Иван Вукићевић мај 01, 2019, 09:56:17 поподне
- Да ли је постојало неко масовније исељавање црногораца на север Албаније, област Мирдите или су то више били спорадични случајеви?

Масовнијег исељавања Црногораца на север Албаније није било. Врака је једина област која је у нешто већем броју насељена од стране досељеника из Црне Горе, док поред Гулића мислим да нема забележених примера да се било које српско братство населило у Мирдитама. Они који су се и преселили на север Албаније по правилу су одлазили у Скадар, а не у чисто албанске племенске области.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 01, 2019, 10:14:54 поподне
Масовнијег исељавања Црногораца на север Албаније није било. Врака је једина област која је у нешто већем броју насељена од стране досељеника из Црне Горе, док поред Гулића мислим да нема забележених примера да се било које српско братство населило у Мирдитама. Они који су се и преселили на север Албаније по правилу су одлазили у Скадар, а не у чисто албанске племенске области.
У праву си Иване. Срба је углавном било у Скадар и околини о томе се већ писало овде. Уосталом зашто би Албанци примали у свој фис тек тако неког странца који нит је Албанац, нит је њихове вере и плус није из Албаније. Таквих случајева да Албанци у свој фис тј. племе приме Србина православца је било само на Косову, али у Албанији није. А миграција из Мирдита и Мата у Србију и тај део Косова никада није ни било, а и ако јесте онда је у веома малом броју. Албанци из Мата и Мирдита су углавном мигрирали у Призрен и Ђаковицу и околину близу границе са Албанијом. Ова предања косово-метохијских родова што је рекао Милош требају се узимати са великом резервом. Слична је прича са још једним српским родом са Косова који има предање да је албанског порекла, а генетика је доказала да немају везе са албанским фисовима.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 01, 2019, 11:05:36 поподне
Ево ако неком затреба мапа албанских племена из 1918. године. Бајраци племена Мирдите су означени под редним бројевима:
7. Фанди-Фани
8. Кушнени
9. Ороши
10. Спачи

(https://image.jimcdn.com/app/cms/image/transf/dimension=683x10000:format=png/path/sccc878db2fcfc101/image/i23d34e93060e7f0e/version/1525957417/image.png)

Ево текст о бајраку Фани из Елсијеве књиге преведен на српски:

Фани
Фани или Фанди је бајрак или племе племена Мирдита, налази се у области Мирдита у централном делу северне Албаније. Фани се налази у горњем делу реке Фани и Вогељ. Граничи се са албанским племенима Мали и Зи на северу, Љума и Арени на истоку, Лура и Ороши на југу и Спачи на западу. Главна насеља Фана су: Бисак, Клос, Шењин, Домђон и Тира. Доминантна религија код Фана је католицизам.

Историја
Бајрак Фани је добило име по реци Фан. Први пут се помињу као Фанти 1515. године. Помињу се у извештају Марина Биција 1610. година као Фанди; затим у писму Пјетер Будија као "Pandeimade" (тј. Фани и Мадх). Апостолски посетилац у Албанији Пиетро Стефано Гаспари током свог путовања 1671-1672. године бележи да у селу Качинару у Фану постоји црква изграђена од камена посвећена рођењу пресвете Госпе. Постоји и олтар који је посвећен Госпи. У првом поузданом попису становништва у Албанији 1918. године под аустроугарском администрацијом, популациона статистика племена Фани била је следећа: 504 домаћинства са укупно 3.332 становника. То су била насеља: Бисак, Домђон, Конај, Сериљја, Шенђин и Џуџа. Постојале су значајне колоније племена Фани на западу Косова (око Пећи, Ђаковице и Призрена). Регион Фани био је веома сиромашан и услови за обраду земљишта су били лоши што је био један од разлога да се из племена Фани 1840. године 300 породица исели у планине Хаса код Ђаковице. 1850-их година 4.000 Фана је чувало своја стада оваца тамо. Емиле Вијет, француски конзул у Скадру, приметио је присуство племена Фани у Ђаковици 1866. године: "Католички елемент чине колонисти из бајрака Фани пореклом из Мирдите. Они су живели на овом подручју неколико генерација и сами управљају собом, не препознајући никога осим принца Мирдите као њиховог вођу. Они су у потпуности посвећени султану и представљају јединствену оружану силу која му је на располагању у случају напада муслиманских горштака у планинама."

Порекло
Фани је један од пет бајрака племена Мирдити, мада не један од три оригинална бајрака (Спачи, Кушнени и Ороши). Првобитно је био део племена Лура на истоку, али се придружила Мирдитима када је Љума исламизована. Фани није сродник са три оригинална бајрака. Фани су били непокорна група у османском временима и након тога. Због сталних пљачки, Фани су 1666. године од стране санџакбега Верлација протерани са племенске територије. Међутим, неколико година касније, они су се вратили у своју домовину. Такву казнену политику пресељења, као што су то радили Турци у Албанији, се ретко примењивала.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 02, 2019, 03:10:57 пре подне
Сарановци (Живановићи, Кркићи, Јеремићи, Бинићи, Бацкићи, Виторовићи, Митрашиновићи, Сенићи). Има их око 60 кућа. Славе св. Климентија. Око 1770. године доселила се два брата, Никола и Стека из Саранова (данас општина Рача), а трећи брат Петар, отишао у Тополу. Род су им Кузмићи у Мраморцу. Гитарићи у Добродолу од ове су породице, и тамо су отишли на своја имања.Вран код Скадра одатле су дошли у села Смедеревске Паланке

Кузмићи (Јоцковићи, Пајковићи) 25 к. Слава: св. Климентије. Њихови прадедови дошли много пре Устанка из села Вране (Црна Гора). Задржали се и неко време остали у селу Мачетову (призренски), одакле дошли у Шумадију. По њиховом причању, у исто време и из истих крајева су дошли: Маринковићи у Церовац, Старчевићи у Церовац, па у Башин, Гитарићи у Саранове, одакле прешли у Селевац и Добраву (смедеревски).

Маринковићи (Кочићи, Којадиновићи, Станковићи, Радојковићи, Јанковићи) 35 к. Слава: св. Климентије. Доселили се из Црне Горе у истс време када и Кузмићи у Мраморац.Вран наравно код Скадра затим у Церовац код Смедеревске Паланке

Старчевићи 7 к. Слава: св. Климент. Ово су најстарији досељеници. Прво су се настанили у Церовцу, а одатле дошли овде. Досељени око 1730. г. из Црне Горе, из села Вране. Куће су им у Доњем Крају. Башин код Смедеревске Паланке

Васићи 6 к. Слава: св. Климент. Род су са Пајковићима, Јоцковићима из Мраморца, одакле су дошли у Баничину.

Маринковићи 2 к. Слава: св. Климентије. Доселио се из Вишевца прадед Маринко .Топола Све наведене родове који славе Светог Климента Римског везује род са Карађорђевом фамилијом

Као што је познато, Карађорђе је, будући дубоко побожан, као и већина људи његовог времена, славио Св. Климента. Његов син, кнез Александар, врло је ревносно, и као владар (1842-1858), проводио кућанску славу, долазећи о њој у Тополу, да је прослави на очинском огњишту. Карађорђев унук, кнез Петар (потоњи краљ-Ослободилац), променио је славу 1890. године, када је, уз митрополитово допуштење, престао да светкује Св. Климента и узео за кућног заштитника Св. Андрију Првозваног, одлучивши се на тај корак услед недаћа које су га снашле: у тој години њему, прогнанику, без отаyбине и иметка, умиру супруга Зорка и тек рођени синчић, а он остаје удовац са троје деце. Данас Карађорђевићи празнују Св. Андрију.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: vojislav.ananic мај 02, 2019, 10:36:52 пре подне
                                        К Л И М Е Н Т И

   Ђорђе Кастриотић, јунак познат под именом Скендер – бег, са колико храбрости толико и мудрости, бранио је двадесет и четири године своју малу дедовину против Турака. Тек после његове смрти, могао је Мурат 2. да подјарми Албанију, која је тада остављена сама себи. Најсуровијом грубошћу, владао је сирови победник и беснео међу побеђеним становништвом. Многи од њих су примили мухамеданску веру.
   Тада је један човек подигао главу и донео одлуку да спасе свој народ од пропасти. Тај јунак, звао се Климент. Био је веома храбар и мудар, а храброст је опробао већ са славним Кастриотићем. Своју намеру је саопштио неколицини пријатеља. Ускоро се окупило око две хиљаде Албанаца који су се ставили под Климентово заповедништво и 1465. године са својим породицама напустили су домовину и населили се у непроходна брда која деле Албанију од Србије. Овде су засновали слободну државицу, а за поглавара изабрали свога спасиоца Климента, по коме су доцније добили и име. Утаборени у својим брдима дуго времена су бранили независност и осујећивали све покушаје Турака да их опет присиле на плаћање данка. Али, после битке код Мохача 1526. године, Турци су од хришћана освојили све илирске земље. Тада су подлегли и Клименти и морали плаћати годишњи трибут од 4.000 дуката. Но, они су остали у својим брдима, бавили се углавном сточарством и намножили се до великог племена. Најзад, 1737. године, подстакао их је православни епископ београдски, Арсеније Јовановић, да се иселе у Србију, на шта је он раније већ био наговорио многе босанске и бугарске породице. Око двеста хиљада ових људи скупило се на месту које им је означено. Али, њихова намера је била издана, а Турци су их напали и побили око хиљаду људи. Међу онима који су бекством спасили главу, налазило се и око три стотине Климената са својим породицама.
   Они су побегли у Београд, а онда, пошто се ни овде нису осећали сигурним, прешли су Саву. Тако су под вођством једног духовника дошли у Срем где су се населили око Митровице и основали два лепа села – ХРТКОВЦЕ  и  НИКИНЦЕ. Мада су се нашли у нарочитом устројству Војне границе у непрестаном додиру са својим суседима, одржавали су чистим своје племе. Климент је међу девојкама тражио себи жену из свога племена, а Климентка се није удавала за момка неке друге нације. Њихов живот и обичаји постепено су губили од своје првобитности. Војничко устројство, постепено их је учинило сличним словенском Граничару. Само у одевању, разликовали су се по шаренилу од правог Славонца.
   Овај народ је уопште веома радан, вредан и марљив. Језик Климента је албански, а неки језикословци су у њему проналазили трагове старих Илира.

               (На основу књиге Спиридона Јовића „Етнографска слика Славонске војне границе“, репринт издање „Чигоја штампе“, Београд, 2004. године)
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 02, 2019, 01:26:41 поподне
Село Врањ (Врана) одакле су дошли Карађорђеви преци и њему сродне породице се не налази ни у северној Албанији ни у Старој Србији већ у Зетској равници. Писано је о томе опширно на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2299.0
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: адимић мај 02, 2019, 05:38:58 поподне
Branko Horvat, Kosovsko pitanje:
"Jedna  od  konzekvenci  viteškog  kodeksa  plemenskog  društva  jest  institucija  azila  -utoka.  Ugroženome  valja  pomoći.  Tko  god  traži  utok  u  Albanca, naći  će  ga;  neka  i  najveći  neprijatelj  uđe  u  kuću,  dobit  će  zaštitu.  Zanimljivo  je da  utok  poznaju  i  Crnogorci  i  Srbi  na  Kosovu,  ali  ne  i  Toske  u  južnoj  Albaniji. Utok  nije  samo  pojedinačan  nego  je  i  grupni,  koji  se  koristi  za  vrijeme  ratova  . i  progona.  Tako  je  albansko  bratstvo  Gaši  iz  Čabića  bilo  pod  zaštitom  srpskog bratstva  Kizići  za  vrijeme  policijske  racije  1918.  Zauzvrat,  albanska  bratstva pru~ala  su  zaštitu  srpskim  bratstvima  za  vrijeme  posljednjeg  rata.  Milutin Đuričić  navodi  da  je  280  srpskih  obitelji  iz  Srbobrana,  Dobruše,  Kovraga, Gusara  i  Verića  našlo  utok  kod  albanskog  bratstva  Kabaši  Đurakovcu. U  isto  vrijeme  Srbi  iz  Prekala  bili  su  na  utoku  kod  bratstva  Paljokaj  također u  Đurakovcu  itd.  U  selu  Kijevom  u  prvoj  polovici  ovog  stoljeća  bili  su  na utoku  naizmjenično  Srbi  kod  Albanaca  i  obrnuto  (Đuričić)."
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 02, 2019, 05:55:20 поподне
Branko Horvat, Kosovsko pitanje:
"Jedna  od  konzekvenci  viteškog  kodeksa  plemenskog  društva  jest  institucija  azila  -utoka.  Ugroženome  valja  pomoći.  Tko  god  traži  utok  u  Albanca, naći  će  ga;  neka  i  najveći  neprijatelj  uđe  u  kuću,  dobit  će  zaštitu.  Zanimljivo  je da  utok  poznaju  i  Crnogorci  i  Srbi  na  Kosovu,  ali  ne  i  Toske  u  južnoj  Albaniji. Utok  nije  samo  pojedinačan  nego  je  i  grupni,  koji  se  koristi  za  vrijeme  ratova  . i  progona.  Tako  je  albansko  bratstvo  Gaši  iz  Čabića  bilo  pod  zaštitom  srpskog bratstva  Kizići  za  vrijeme  policijske  racije  1918.  Zauzvrat,  albanska  bratstva pru~ala  su  zaštitu  srpskim  bratstvima  za  vrijeme  posljednjeg  rata.  Milutin Đuričić  navodi  da  je  280  srpskih  obitelji  iz  Srbobrana,  Dobruše,  Kovraga, Gusara  i  Verića  našlo  utok  kod  albanskog  bratstva  Kabaši  Đurakovcu. U  isto  vrijeme  Srbi  iz  Prekala  bili  su  na  utoku  kod  bratstva  Paljokaj  također u  Đurakovcu  itd.  U  selu  Kijevom  u  prvoj  polovici  ovog  stoljeća  bili  su  na utoku  naizmjenično  Srbi  kod  Albanaca  i  obrnuto  (Đuričić)."
Ово за пружање помоћи и утока је заиста тачно. Срби и Албанци на Косову за време Османлија су се увек помогали и штитили једни друге . Навешћу један пример у Дреници, тамо су Срби улазили у албанске фисове тј. племена: Гаши, Шаља, Краснићи, Кучи, Берише да би стали под њихову заштиту и Албанци су Србима који би ушли у њихове фисове увек пружали помоћ и штитили их од пљачки и напада Албанаца и Турака.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: ЛукаОБ мај 02, 2019, 06:31:07 поподне
Албански фис Кучи? Боже ти сачувај... Не треба нама нико други сами ћемо себе уништити. Умјесто да причамо о томе како су Краснићи, Берише и Клименте поарбанашени ми овдје дискутујемо о томе јесу ли Кучи албански фис...
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Иван Вукићевић мај 02, 2019, 07:45:06 поподне
Албански фис Кучи? Боже ти сачувај... Не треба нама нико други сами ћемо себе уништити. Умјесто да причамо о томе како су Краснићи, Берише и Клименте поарбанашени ми овдје дискутујемо о томе јесу ли Кучи албански фис...

Кучи јесу српско племе, али чињеница је да обухвата и два мања албанска племена (Затријебач и Коћи). Претпостављам да је Слатинац мислио на исељене Затријепчане и Коће на Косову који су себе често називали Кучима.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: адимић мај 02, 2019, 08:08:50 поподне
Можда неком буде занимљиво:
Црногорци на тлу данашње Албаније кроз векове
http://www.maticacrnogorska.me/files/51-52/10%20blagoje%20zlaticanin.pdf

Један мали офф топик:
Занима ме где је најбоље да потражим информације о мајкиној породици. Презиме је Марковић, и по речима мога деде (који памти до свог прадеде) оно се није мењало по коленима. Настањени су били претежно у селу Међе, околина Сребренице. Село је у последњим ратовима потпуно уништено. Крсна слава је Свети Сава.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 02, 2019, 09:55:26 поподне
Nikola Vuk šta su tražili 1912 na Skadru nego da povrate staru srpsku prestonicu mislim na klapu kralja Nikole. Da li pop Djordjević toliko izmišišlja priču koju potvrdjuje  i Petar I .Odakle je Krsna Slava da ne nabrajam autore da li neko može da uvaži uticaj Barske dijeceze .Neka su i konvertiti u pleme ali jedno vreme su bili u plemenu.Nije mi jasno čemu mitogoleme o njima na populistički komercijalni način .Što treba da umrem što mi je pradeda Aleksa Žujović meni stvarno nije jasno o čemu se polemisalo na toliko strana.......

Kosti Crnog DJordja ,živi potomci sem Kuzmića niko uradjen dakle ....nemam komentar.Medjutim bitno je šta ima Kljajević da kaže .

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/05/srpski/F01040401.shtml

Evo jedan u nizu tekstova .Slatinac nije obavešten sem tekstova Drobnjakovićevih učenika .Prosečan Šumadinac zna kao da nisu bili na ,,terenu,,
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 02, 2019, 10:29:37 поподне
Кучи јесу српско племе, али чињеница је да обухвата и два мања албанска племена (Затријебач и Коћи). Претпостављам да је Слатинац мислио на исељене Затријепчане и Коће на Косову који су себе често називали Кучима.
Sjajno Ivane više od činjenice
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 12:00:24 пре подне
Nikola Vuk šta su tražili 1912 na Skadru nego da povrate staru srpsku prestonicu mislim na klapu kralja Nikole. Da li pop Djordjević toliko izmišišlja priču koju potvrdjuje  i Petar I .Odakle je Krsna Slava da ne nabrajam autore da li neko može da uvaži uticaj Barske dijeceze .Neka su i konvertiti u pleme ali jedno vreme su bili u plemenu.Nije mi jasno čemu mitogoleme o njima na populistički komercijalni način .Što treba da umrem što mi je pradeda Aleksa Žujović meni stvarno nije jasno o čemu se polemisalo na toliko strana.......

Шта је писац хтео да каже? У овом хаосу од текста који сте написали просто не могу да се снађем.

Албански фис Кучи? Боже ти сачувај... Не треба нама нико други сами ћемо себе уништити. Умјесто да причамо о томе како су Краснићи, Берише и Клименте поарбанашени ми овдје дискутујемо о томе јесу ли Кучи албански фис...

Како су то "поарбанашени"? Управо је велика грешка да се на мегаломанију суседа која нема никаквог упоришта у чињеницама одговара некаквом нашом мегаломанијом упереном према њима, такође без икаквог упоришта у чињеницама. После се чудимо зашто су Деретић, Шарић и компанија толико популарни код необразованих или недовољно образованих људи.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 03, 2019, 12:14:16 пре подне
Nikola pod jedan izvoli reci javno zbog čega tačnije za koga je Deretić napisao tačnije na čiju molbu? Stojan Novaković je koristio Orbinijeve tekstove koji su vezani za Slovene ne za Srbe strašno velika razlika.Ivan je jasno naveo da Kuči nisu albansko pleme osim navedenih bratstva

Odakle je samo pleme Klimenta u novoj istoriji i šta je čudno to toliko poimanje Skadra da li je u Zeti ili Albaniji ?Mnogo je bitna stvar da li su Malisori a jesu stanovnici severne Albanije

Mladja,, Krsna Slava,,Klimenta Rimskog odakle je došla nego iz Barske dijeceze

Kralj Petar I  je potvrdio ono o čemu je pop Djordjević sasvim jasno napisao.,,Moji preci su došli iz okoline Skadra,

Koja megalomanija kod gradjana Srbije uopšte mi nisi jasan ? 1912 Kosovo je vraćeno Srbiji .Pre toga .......koliko je vremena prošlo?Megalomanija zanimljivo

Do kog zaključka se došlo na osnovu samo jednog uradjenog testa od toliko potencijalnih članova porodice? Čemu sve to pritom da nije do sada uradjen ni jedan uporedni ne računajući da su neki rodovi otpali za koje se mislilo na osnovu predanja.

Na kraju Crna Gora je izašla iz Skadra 12 tokom balkanskih ratova i kralj Zogu je nešto kasnije likovao zbog toga.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Скадар

https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/ljdurkovic-skadar_l.php

na Vranjini uz Skadarsko jezero; vidi: Petrović (Karadjordjević) Miljanići
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 03:35:56 пре подне
Nikola pod jedan izvoli reci javno zbog čega tačnije za koga je Deretić napisao tačnije na čiju molbu? Stojan Novaković je koristio Orbinijeve tekstove koji su vezani za Slovene ne za Srbe strašno velika razlika.Ivan je jasno naveo da Kuči nisu albansko pleme osim navedenih bratstva

Odakle je samo pleme Klimenta u novoj istoriji i šta je čudno to toliko poimanje Skadra da li je u Zeti ili Albaniji ?Mnogo je bitna stvar da li su Malisori a jesu stanovnici severne Albanije

Mladja,, Krsna Slava,,Klimenta Rimskog odakle je došla nego iz Barske dijeceze

Kralj Petar I  je potvrdio ono o čemu je pop Djordjević sasvim jasno napisao.,,Moji preci su došli iz okoline Skadra,

Koja megalomanija kod gradjana Srbije uopšte mi nisi jasan ? 1912 Kosovo je vraćeno Srbiji .Pre toga .......koliko je vremena prošlo?Megalomanija zanimljivo

Do kog zaključka se došlo na osnovu samo jednog uradjenog testa od toliko potencijalnih članova porodice? Čemu sve to pritom da nije do sada uradjen ni jedan uporedni ne računajući da su neki rodovi otpali za koje se mislilo na osnovu predanja.

Na kraju Crna Gora je izašla iz Skadra 12 tokom balkanskih ratova i kralj Zogu je nešto kasnije likovao zbog toga.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Скадар

https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/ljdurkovic-skadar_l.php

na Vranjini uz Skadarsko jezero; vidi: Petrović (Karadjordjević) Miljanići

Као прво, пишите уређено, а не хаотично. Написали сте по једну реченицу у девет објава, што је врста спамовања. Претпостављам да то нисте урадили из намере већ из незнања, па сам све што сте написали пребацио у прву објаву. Свако следеће спамовање ће вам бити аутоматски брисано.

Као друго, ја сам управо и написао да је Врањ место одакле потичу преци Карађорђевића, те ми није јасно са киме се ви овде расправљате и око чега?

Село Врањ (Врана) одакле су дошли Карађорђеви преци и њему сродне породице се не налази ни у северној Албанији ни у Старој Србији већ у Зетској равници. Писано је о томе опширно на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2299.0

Порука око мегаломаније је била упућена ономе што је Твртко написао о тобожњем албанизовању Бериша, Краснићија и Климената, дакле тема тога није био Скадар. Мало пажљивије читајте оно што се пише.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: ЛукаОБ мај 03, 2019, 09:16:07 пре подне
Па људи драги погледајте имена Климента из 18./19. вијека, сви имате интернет па мало истражите. Све сама српска тј. словенска имена и презимена, а и саме Клименте имају предање да су поријеклом из Босне. Колико ја знам Краснићи и Хоти су поарбанашена браћа Васојевића и Пипера, барем према предању. Каплан Буровић је изнио толико доказа о арбанашењу Срба а ви мене овдје етикетирате као неког Деретићевца. Ако има и један аргумент ја ћу да нагињем воду на своју воденицу, само је проблем што то није један аргумент него стотину и један. Само ви ћутите и говорите како то нису наша посла, има да Албанци присвоје и сва остала брдска племена као што већ и раде.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 09:33:22 пре подне
Па људи драги погледајте имена Климента из 18./19. вијека, сви имате интернет па мало истражите. Све сама српска тј. словенска имена и презимена, а и саме Клименте имају предање да су поријеклом из Босне. Колико ја знам Краснићи и Хоти су поарбанашена браћа Васојевића и Пипера, барем према предању. Каплан Буровић је изнио толико доказа о арбанашењу Срба а ви мене овдје етикетирате као неког Деретићевца. Ако има и један аргумент ја ћу да нагињем воду на своју воденицу, само је проблем што то није један аргумент него стотину и један. Само ви ћутите и говорите како то нису наша посла, има да Албанци присвоје и сва остала брдска племена као што већ и раде.

Ово за имена једноставно није тачно. Погледај мало турске дефтере из 15. и 16. века, дакле још раније од 18. века и видећеш да се појединачно јављају словенска имена, али да преовлађују арбанашка. Што се тиче мита о четворици или петорици браће из Босне, родоначелницима Васојевића, Озринића, Краснића, Хота и Пипера, то је генетичка генеалогија одавно "разбуцала" јер ниједно од ових племена по мушкој линији нема никакве везе једно са другим, читај, припадају потпуно различитим хаплогрупама. Каплан Буровић није релевантан за оно што говориш с обзиром да је он био политички затвореник па самим тим се не може рећи да је непристрасан, напротив; такође, он није историчар. Нико не говори да то нису "наша посла", само треба бити аргументован, тј. да аргументи не буду видеи са Јутуба као код аутохтонаша - деретићеваца, шарићеваца и остале булументе.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: ЛукаОБ мај 03, 2019, 12:40:51 поподне
Па наравно... Чим ја споменем неку особу која тврди супротно од ваше тезе о албанском поријеклу Климента одмах је та особа невјеродостојна јер је тобоже била политички затвореник итд.. Баш ме занима који су то дефтери? Пошто нисам стручан што се тиче убацивања слика на форум предлажем да погледаш један видео на јутјубу под именом "Историја и генетика Рашке области" па да ми га мало прокоментаришеш, јер ме баш занима твоје мишљење. Оно што Горан Шарић и Каплан Буровић износе је можете ви рећи пристрасно итд. али не можете рећи да није аргументовано и да нема одређене истине у свему томе. Одмах да кажем не браним Шарића јер знам какве оптужбе је послао на рачун ДНК пројекта и какве је будалаштине напричао, али што се тиче поријекла Албанаца и поријекла албанских племена је изузетно прецизан и тачан. У Климентима је познато и предање да је Србин православац из Мораче оженио дјевојку из Куча и да они воде поријекло од њиховог сина Климента. Зашто то предање нико није споменуо? Зашто је проблем рећи да су Клименте поарбанашене као и њихови сународници Краснићи,Хоти и Берише? Још у 15. вијеку Срби својим синовима дају име Бериша у Љубињу : http://slobodnahercegovina.com/turski-defter-iz-15-vijeka-capljina-je-srpska-zemlja-od-davnina/ "Бериша син Милорада", a Берише као племе се први пут у писаним изворима помињу два вијека КАСНИЈЕ!!!
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 03, 2019, 12:43:46 поподне
Ово за имена једноставно није тачно. Погледај мало турске дефтере из 15. и 16. века, дакле још раније од 18. века и видећеш да се појединачно јављају словенска имена, али да преовлађују арбанашка. Што се тиче мита о четворици или петорици браће из Босне, родоначелницима Васојевића, Озринића, Краснића, Хота и Пипера, то је генетичка генеалогија одавно "разбуцала" јер ниједно од ових племена по мушкој линији нема никакве везе једно са другим, читај, припадају потпуно различитим хаплогрупама. Каплан Буровић није релевантан за оно што говориш с обзиром да је он био политички затвореник па самим тим се не може рећи да је непристрасан, напротив; такође, он није историчар. Нико не говори да то нису "наша посла", само треба бити аргументован, тј. да аргументи не буду видеи са Јутуба као код аутохтонаша - деретићеваца, шарићеваца и остале булументе.

Tačno za slovenska pod dva čime Vi objašnjavate prisutnost i proslavljanje Krsnih Slava po toj logici koja nema činjenično uporište .Naime koliko onda to ne računajući Malesiju pogotovo knjigu popa Jovićevića koji i sam pripadao Klimentima .Ispada da slovenske halpogrupa uopšte nema i da su Albanci većina...Samo nemojte da me trpate u nacionalne korporacije....Dakle po sistemu mi znamo postojanost slovenskih halpogrupa i lokusa ali oni su Albanci...Dakle nemam komentar nije nužno da dokazujete više bilo šta.Najlepše bih Vas zamolio da ovo što sam napisao nema veze sa političkim već demografskim kontekstom.Apsolutno u čemu se slažem sa Vama je početak Vašeg teksta ...HVALA
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: ЛукаОБ мај 03, 2019, 12:52:28 поподне
И да се надовежем на господина Драгана, како можете објаснити појаву слава код свих тих племена? Па Марко Миљанов у Примјерима чојства и јунаштва наводи тачно које племе слави коју славу!
Хоти - Ивањдан, Кастрати - Марковдан, "Груди који су Латини" - "Госпођиндан", а "Груди који су Турци" - Ђурђевдан.
Вукали, Никали, Берише и Мртури - Госпођиндан итд....
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 01:10:06 поподне
Одакле да почнем...ајде прво око прослављања слава. Мало више читајте и информишите се, албанска племена не прослављају славу на исти начин као Срби. Код Срба је то везано за породицу, код Албанаца искључиво за племе. Дакле Албанци не прослављају породичне славе, већ се на одређени дан окупљају сви чланови племена-фиса који могу да дођу; подсећам, једно племе може да броји и више стотина или хиљада људи, тако да то више подсећа на наше сеоске саборе него на интимнију породично-пријатељску атмосферу српске славе. Нема ломљења славског колача, свеће и осталих, типично српских обичаја. То што је нешто слично, не значи да је исто. Сасвим је могуће да су због вековног блиског контакта са Србима Арбанаси преузели неке елементе српске славе, али то свакако није исто што и наша слава.

Шарић није ауторитет ни у чему, ни за историју, ни за генетику, па ни за Албанце. Није ни најмање прецизан ни тачан око било чега, око Албанаца понајмање. Човек је Деретић 2.0, доведен ради слуђивања широких народних маса јер им је први пулен већ остарио па им је потребна свежа крв. Ако вас занима реална слика демографских процеса који су се дешавали на северу Албаније у касном средњем веку и у рано турско доба, предлажем да, за почетак, прочитате прва поглавља "Књиге о Косову", коју је написао Димитрије Богдановић; имамо је у нашој дигиталној библиотеци. "Универзитет Јутуб" никоме није срећу донео, понајмање ако о некој теми имате слабије знање.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 03, 2019, 01:29:22 поподне
Klimenti 1497
NAHIJA KLIMENTI

Katun Liceni

Selo Selcisa

Knez Rabjan, sin Kola; Djordjal, sin Rabjana; Vuk, sin Kola; Vuksan, sin Kola; Kole, sin Licena; Petro, sin Marasa; Vojko, sin Petrov; Maras, sin Radasa; Djuras, sin Petrov; Marko, sin Petrov; Vukic, sin Lazarev; Lazar, sin Vuka; Martin, sin Vuka; Martin, sin Lazara; Djerdjas sin Martina; Vukic, sin Martina; Ulic, sin Lazara; Djon, sin Klemendita; Vukca, sin Klemendita; Vuceta, sin Martina; Niko, sin Bracov; Deda, sin Nikov; Jovan, sin Nikov; Vuk, sin Braca; Radenko, sin Vuka, samac; Niko, sin Vuka, samac; Melko, sin Vuka, samac; Kole, sin Martina; Vuk, sin Martina; Deda, sin Martina; Vlad, sin Licena; Vuk, sin Vlada; Petro, sin Vlada; Vuk, sin Martina; Petro, sin Martina; Lubko, sin Martina; Vlad, sin Klemendita; Vuk, sin Mana; Petro, sin Mana; Mihalj, sin Mana, samac; Rajko, sin Bojkov; Vukale, sin Bojkov; Radko, sin Bojkov; Vuksan, sin Vukov; Pejo, sin Djordjev; Novak, sin Djurov;

kuca 40, samaca 6, ispendze 1150, desetak na zito danak 2 4, jecam karte 2, danak 6 26, pica karte 3, danak 7 21, taksa na ovce 84, brakovi i taksa na mlade i mladozenje 138, suma takse bez ovaca 1339.

Katun Djonovic

Selo Cpaja

Knez Maras, sin Lazara; Vuksan, sin Lazara; Vuceta, sin Lazara; Rasko, sin Marasa; Vuksan, sin Marasa; Decko, sin Novaka; Djurasin, sin Jovana; Vuksan, sin Djurasina, samac; Vuk, sin Klemendita; Mile, sin Vuka, samac; Pral, sin Vuka, samac; Martin, sin Vuka; Bojko, sin Vuka; Vuk, sin Nikole, ne placa; Djon, sin Vuka, samac; Stepan, sin Vuka, samac; Deda, sin Stepana; Vucko, sin Dede; Dako, sin Vukote; Dabo, sin Milana; Vuk, sin Nika; Vlado, sin Vukote; Luma, sin Nika; Vuk, sin Nika; Vlado, sin Vuka; Marin, sin Nika; Nina, sin Bora, samac; Lakic, sin Vuksana; Vlad, sin Vukote; Lula, sin Vukote, samac; Petko, sin Nika, samac; Petro, sin Vuja; Maras, sin Boce; Niko, sin Vukote; Leka, sin Boce; Niko, sin Ulkasa; Vucko, sin Ulkasa; Luc, sin Nika, ne placa; Djon, sin Kole; Vucko, sin Vucica; Maras, sin Dede, samac; Vucerin, sin Novakov; Vuceta, sin Leke, samac; Leka, sin Djonov, samac; Pavle, sin Mara; Leka, sin Mara; Duka, sin Andrije; Bogoja, sin Daba; Djon, sin Jovana; Maras, sin Pavla; Radosav, sin Mraca; Duka, sin Petra; Djuro, sin Radosava; Leka, sin Nika, samac; Bozidar, sin Lalje; Mile, sin Radosava; Radonja, sin Prespe; Vuk, sin Radosava; Vukica, sin Nika; Vuksan, sin Bozidara; Lulic, sin Prespe; Lulic, sin Nika;

kuca 47, samaca 13, ispendze 1500, desetak na zito, karte 1, danak 3 26, jecam karte 8, danak 3 83, pica karte 4, danak 6 27, danak na pcele 6, taksa na ovce 204, brakovi i taksa na mladozenje i mlade 180, suma takse bez ovaca 1822.

Katun Lesovic

Selo Cpaja

Knez Niko, sin Djona; Vuk, sin Nikov; Lala, sin Djonov; Vlad, sin Lala, samac; Lazar, sin Komana; Vucko, sin Lazara; Vukic, sin Lazara; Lakic, sin Vuka, samac; Djon, sin Petra; Vuceta, sin Djona; Lula, sin Mara; Lala, sin Mara; Petro, sin Rajkov; Djon, sin Petrov; Prespa, sin Rajkov; Rasko, sin Prespe; Lale, sin Petra; Deda, sin Petra; Matas, sin Petra; Djon, sin Mara; Vuk, sin Djona; Urana, sin Djona; Maras, sin Djona; Leka, sin Novaka; Stepan, sin Novaka, samac; Niko, sin Novaka, samac; Vucerin, sin Djona;

kuca 23, samaca 4, ispendze 675, desetak na zito danak 6, jecam karte 3, danak 9 39, pica karte 3, danak 4 20, taksa na ovce 43, svadbarina 81, suma takse bez ovaca 827.

Katun Muric

Selo Cpaja

Knez Stepan, sin Ulgasa; Vlado, sin Stepana; Niko, sin Vlada, samac; Djec, sin Petrov; Peras, sin Lapkov; Vuk, sin Perasa; Leko, sin Pavlusa; Dako, sin Leka; Pavle, sin Leka; Deda, sin Leka; Kole, sin Leka; Leko, sin Vesara; Petro, sin Vuckov; Lula, sin Djonov; Niko, sin Lule; Petro, sin Lule, samac; Roko, sin Djona; Vukac, sin Djona; Ulgas, sin Lazara; Vukic, sin Ulgasa; Deda, sin Lapkov; Vukic, sin Dede; Leko, sin Lazarev; Lula, sin Lazarev; Niko, sin Nika; Nina, sin Nika; Vuk, sin Dede; Pavle, sin Dede; Deda, sin Kelmendita;, ne placa; Stepan, sin Kelmendita; Maras, sin Stefana, samac; Pavle, sin Dode; Vuceta, sin Pavla, samac;

kuca 27, samaca 4, ispendze 775, desetak na jecam karte 2, danak 9 29, pica karte 1, danak 9 11, taksa na ovce 48, svadbarina 93, suma takse bez ovaca 908.

Katun Kolemadi

Selo Cpaja

Knez Lula, sin Djordja; Mikalj, sin Martina; Vucerin, sin Martina; Kom, sin Luma; Ulgas, sin Markise, Mluc, sin Nika; Dragan, sin Djordja, Petro, sin Draga; Vukoja, sin Draga; Mile, sin Djordja; Noksa, sin Mila; Lazar, sin Mila, samac; Petar, sin Mila, samac; Pavle, sin Mila; Kac, sin Pavla; Niko, sin Kaca; Vuksan, sin Nika; Baleta, sin Nika; udovica Dobrova; sina Nina;

kuca 15, samaca 3, udovica 1, ispendze 456, desetak na jecam, karte 1, danak 9 19, pica karte 1, danak 9 10, taksa na ovce 24, svadbarina 54, suma takse bez ovaca 539, ukupno prinosa od sela Klemendita bez takse na ovce 5435.

Pored albamskih imena jko su zastupljena srpska imena kkao sto su Milo, Dobrosav, Drago, Dragan, Pavle . Ipak je vremenom preovladao albanski jezik.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 01:29:52 поподне
Tačno za slovenska pod dva čime Vi objašnjavate prisutnost i proslavljanje Krsnih Slava po toj logici koja nema činjenično uporište .Naime koliko onda to ne računajući Malesiju pogotovo knjigu popa Jovićevića koji i sam pripadao Klimentima .Ispada da slovenske halpogrupa uopšte nema i da su Albanci većina...Samo nemojte da me trpate u nacionalne korporacije....Dakle po sistemu mi znamo postojanost slovenskih halpogrupa i lokusa ali oni su Albanci...Dakle nemam komentar nije nužno da dokazujete više bilo šta.Najlepše bih Vas zamolio da ovo što sam napisao nema veze sa političkim već demografskim kontekstom.Apsolutno u čemu se slažem sa Vama je početak Vašeg teksta ...HVALA

Међу самим племеном Климената нема хаплогрупа I2a и R1a које се везују за словенску експанзију. Генетски су они много ближи својим албанским суседима него било ком српском брдском племену. Код неких исељених родова који се везују за Клименте (у Срему и у Цеклину у ЦГ) се јавља I2a-YP196 али у самој матици их нема. Ови сремски су нарочито "проблематични" због велике удаљености и протока времена, сасвим је могуће да они и не потичу из саме племенске територије Климената већ да су их "прави" Клименти током сеобе ка северу "покупили", вероватно негде у Брдима, с обзиром да се у документима након 1737. године и Друге сеобе Срба становништво Брда које има словенска-српска имена а доселило се у Срем назива "Арнаутима". Цеклињани би могли да представљају словенске старинце у области Климената које је арбанашки гро племена истерао, што је иначе честа појава у Малесији и Брдима, међутим за овакву хипотезу нам треба још доказа, односно још тестираних.

Што се тиче Бериша, Краснића, Хота и осталих, за њих је излишно говорити. Поседују хаплотипове типичне за албанску популацију, без ближих подударања са било којим српским родом. Истина је да је у жупи Алтин (центар жупе је било насеље Требопоље, данашња Тропоја) постојао својеврстан словенски "џеп" што се види на основу турских дефтера али је он нестао вероватно већ до краја 17. и почетка 18. века; слична ситуација је била и у Љуми. Исто тако је постојао и арбанашки "џеп" у области Паштрика (Хас-Патково), што се види и по топонимији (села Ђонај, Кушнин, Зјум, итд.). У сваком случају, тестиран је солидан број припадника тих фисова и сви они имају хаплотипове који су чести код Албанаца, а ређи код Срба, што указује да Срби старинци који су живели на данашњим племенским територијама тих племена у највећем броју случајева нису бивали асимиловани већ су протеривани.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 01:45:50 поподне
Pored albamskih imena jko su zastupljena srpska imena kkao sto su Milo, Dobrosav, Drago, Dragan, Pavle . Ipak je vremenom preovladao albanski jezik.


Има словенских имена, наравно, ја то нисам ни спорио, али шта ћемо са онима који имају албанско-словенске комбинације, нпр. Мараш (албанско име), син Лазара (српско име) или обрнуто Вуксан (српско име), син Мараша (албанско име)? Мислим да таквих имена има понајвише, што је типично за један такав крај (Клименти) који се налази на самој етничкој граници Срба и Арбанаса, где је било интензивних етничких мешања; то говори да је арбанашки елемент чак и у тој граничној области био знатан још током касносредњовековног периода и да они нису "пали са неба" током 18. века и онда магичним триком за пар година све поарбанасили, како говори "примаријус" Шарић.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 03, 2019, 01:51:15 поподне
Za Vašu informaciju proslavu Krsnih Slava je uveo Rastko Nemanjić poznatiji kao Sveti Sava zbog čega bi uzimali nečiji tudj običaj ?Da slučajno ne budu asimilovani i pobijeni ?Govorim o znatno starijem periodu pre njihovog pomena u spisima .
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 02:00:13 поподне
Za Vašu informaciju proslavu Krsnih Slava je uveo Rastko Nemanjić poznatiji kao Sveti Sava zbog čega bi uzimali nečiji tudj običaj ?Da slučajno ne budu asimilovani i pobijeni ?Govorim o znatno starijem periodu pre njihovog pomena u spisima .

Славски обичај је знатно старији од Растка Немањића - Св. Саве. Око преузимања обичаја имате богату етнолошку литературу која би могла да вам одговори на постављено питање.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 03, 2019, 02:01:08 поподне
Govorim o Malisorima. Verovatno zbog relativizacije Treba da prihvatim ideju da Vaši preci nisu osnovali Rovca da niste pre toga bili u Grblju i da se niste mešali sa drugim plemenima mislim na pleme Nikšića
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: DraganP-BG мај 03, 2019, 02:04:37 поподне
Da nisu zatekli starosedeoce i pomlatili se sa Ugrenovićima
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: ДушанВучко мај 03, 2019, 02:23:22 поподне
Govorim o Malisorima. Verovatno zbog relativizacije Treba da prihvatim ideju da Vaši preci nisu osnovali Rovca da niste pre toga bili u Grblju i da se niste mešali sa drugim plemenima mislim na pleme Nikšića
Нису основали Ровца него су дошли у Ровца, а наравно да смо се мешали са другима
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук мај 03, 2019, 02:24:29 поподне
Цитати из "Књиге о Косову" Димитрија Богдановића који се на прегледан начин позабавио српско-арбанашком "зоном симбиозе" на подручју које углавном обухвата данашњу северну Албанију:

"Етнолошка истраживања нису још у довољној мери извршена да би се могло са више сигурности рећи које је од ових племена српског, а које албанског порекла. Стање ове српско—албанске прелазне зоне или „зоне симбиозе" око Дрима, Скадарског језера и Зете, а онда Проклетија и Паштрика у XV веку може се данас веома поуздано реконструисати на основу турских докумената и ономастичке грађе, као и статистичких података који се одатле могу извући. Колико год старосрпске повеље остављају доста отворених питања за геолингвистичку обраду, такав увид у имена на зетско–хумско—рашком простору, како добро примећује Митар Пешикан, омогућавају нам тек турски опширни дефтери, систематски пописи домаћина — феудалних обвезника са налозима и дажбинама које су разрезиване и наплаћиване, у ствари катастри и пореске књиге. Проучени су дефтери за област Бранковића из 1455, дефтер Скадарског санџака из 1485, дефтер Старе Црне Горе из 1521. и попис Херцеговине из 1477. Први се односи на слив Ситнице и Лаба, делове Подримља, Поибарја и сливова Топлице, Јужне Мораве и Лепенца /дакле углавном источни део територије Косова/, док се дефтер скадарски односи на простор између реке Зете и Мораче и Белог Дрима, па и преко овога, односно од околине Бродарева на Лиму до Великог Дрима и Јадрана; уз овај дефтер је и попис насеобина Пипера и Климената из 1497, као што је и уз попис Старе Црне Горе и попис исте области из 1523. Херцеговина у попису из 1477. је традиционална хумска област. У геолингвистичкој анализи лик имена узима се као поуздано сведочанство о етно-језичким границама, те су изразите одлике староарбанаских имена омогућиле да се поуздано одређују насеобине са именима старосрпског типа, са именима староарбанаског типа и са мешовитом ономастиком."

"Мада je утврђивање конкретне границе било отежано и тиме што се известан број места у граничним зонама не да ближе локализовати, има довољно поуздано размештених насеобина да се могло доћи до веома егзактних налаза за сам почетак турског доба, тј. за средину и другу половину XV века. С обзиром на квалитет и поузданост ових налаза, навешћемо главне резултате истраживања Митра Пешикана. Мркојевићи /данас Мрковићи у залеђу Бара и Улциња/ имају у основи словенска имена, мада са извесним албанским примесама и утицајима; Крајина /северно од Мрковића, тј. између Црмнице, планине Румије и Бојане или садашње државне границе/ представља мешовиту зону; источно од Бојане у оно време нема словенских насеобина, али је источно од Скадарског језера у простору Купелник—Кадарун–Подгора постојала зона са именима старосрпског типа, док су даље ка истоку, све до граница Алтина, само арбанске насеобине; мешовитог су карактера и имена око реке Цијевне, почев од Климената у Албанији, преко Куча, па до Зетске равнице /историјског Подлужја/; насеља са арбанаском ономастиком нема у Старој Црној Гори /потоња Катунска, Љешанска, Ријечка и Црмничка нахија/ и уопште западно од језера и Мораче, што вреди за Подгорицу, Пипере, Васојевиће, плавско–гусињски крај и цело Полимље, а такође за читаву област Бранковића /поречје Клине, Горњег Ибра, Ситнице, Лаба, Топлице и Косанице, Лепенца, Јужне Мораве/, нема их ни у старом Хвосну /северна Метохија/, укључујући Ругово, а ни јужније — y североисточном делу међуречја Белог Дрима и његове притоке Рибнице. Стање се, међутим, мења западније од овога простора, те турска нахија односно старосрпска покрајина Алтин представља изразито мешовиту зону. При томе у албанском делу Алтина преовлађују српске насеобине, док је највећа концентрација арбанских насеобина с обе стране реке Рибнице /Ереника/, између Јуника и Ђаковице, у којој већ доминирају старосрпска имена. Арбанаских насеобина има и око Ђаковице, али ту већ ка југу залазимо у предео из којега за XV век имамо само местимичне податке недовољне за праћење етнојезичких граница, јер недостају дефтери за област Дукађина и Призрена. Један век касније, према објављеним деловима Дукађинског дефтера од 1571, у пределима око Паштрика влада албанска антропономија, али то je већ друго доба, чија се слика не би смела механички пројектовати у прошлост."
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 06, 2019, 02:02:02 пре подне
Изгледа да је предање Гулића тј. Димића о пореклу из Мирдита истинито. Јован Цвијић у књизи "Антропогеографски и етнографски списи" бележи да у изворишту Биначке Мораве, Горњој Морави преовлађују албански досељеници из "Фанде" и Кабаша у северној Албанији. Фанде или Фани је барјак племена Мирдите. То значи да су Димићи досељени из Фана у Мирдитама око 1780. године исто кад и Дабићи из Горњег Неродимља. Занимљиво је да код Димића постоји предање да нису пореклом Албанци, већ да су у Мирдите досељени из Црне Горе и да су око 1680. године примили католичанство, док код Дабића постоји предање да су пореклом Албанци католици. У Мирдитама се не појављује хаплогрупа којој припада Дабић из Неродимља па се за њих не може рећи да потичу од барјака Фани, али то не значи да нису пореклом из Мирдита. Можда се и предак Дабића, као и предак Димића доселио из Црне Горе у Мирдите.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: адимић мај 06, 2019, 12:03:39 поподне
У делу Атанасије Урошевића, Горња Морава и Изморник, поред дела у којем се врши набрајање родова из села Ранилуг, породица Гулић се спомиње и у делу о узроцима миграција становништва Изморника.

У том делу пише следеће:
"Гулићи у Ранилугу прво су из Црне Горе прешли у Миридите, где су пребивали око 100 година, па и привидно прешли у католичку веру да би се што боље заклонили од освете због које су избегли, па тек отуда прелазе у Изморник."
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 06, 2019, 12:45:26 поподне
У делу Атанасије Урошевића, Горња Морава и Изморник, поред дела у којем се врши набрајање родова из села Ранилуг, породица Гулић се спомиње и у делу о узроцима миграција становништва Изморника.

У том делу пише следеће:
"Гулићи у Ранилугу прво су из Црне Горе прешли у Миридите, где су пребивали око 100 година, па и привидно прешли у католичку веру да би се што боље заклонили од освете због које су избегли, па тек отуда прелазе у Изморник."
Дефинитивно сте из Мирдита и на Косово сте дошли заједно са осталим Албанцима из барјака Фани. Цвијић бележи да су се Фанди досељавали у Горњу Мораву у периоду од 1820-1840. године. Сада је тренутно најбитније је да се открије којем генетски профилисаном роду у Црној Гори припаде.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 06, 2019, 02:08:08 поподне
Ово су миграције Албанаца из фиса Фани на Косово. Постојале су значајне колоније племена Фани на западу Косова (око Пећи, Ђаковице и Призрена). У Бајгорској Шаљи код Косовске Митровице у селима Сељанце и Баре живе албански родови од фиса Фанде-Фани. Дошли су као католици, али су у новом крају сви примили ислам.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 27, 2019, 11:48:37 поподне
У Ђаковици је живела породица Стефић пореклом из Кастрата у Албанији. Ево шта је Алија Џоговић забележио о Стефићима током свог истраживања у Ђаковици 1980. године:

"Стефић, две куће. Чувају предање да су им преци пореклом из места Кастрате у Албанији. У Ђаковицу су дошли давно. Прво презиме било им је Кастратовић, па су га, да би избегли крвну освету, променили и узели презиме Танчетовић, по прадеди, којег су звали Танче. Међутим, у Ђаковици су доцније и ово презиме променили и узели презиме Стефић. Стефа је био информатору деда. Мењали су и славу. Ранија слава била им је Свети Ранђео (слава Кастратовића). Данас се Стефићи овде осећају као Срби страници и њихов говор је ђаковичког типа. Слава: Свети Никола; мала слава: Свети Никола (летњи). Информатор Благоје Стефић (1906)".

ИЗВОР: „Алија Џоговић – Ономастика Ђаковице и суседних села“. ОП, књ. VIII, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Београд 1987.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Иван Вукићевић мај 28, 2019, 04:56:52 поподне
Прво презиме било им је Кастратовић, па су га, да би избегли крвну освету, променили и узели презиме Танчетовић, по прадеди, којег су звали Танче. Међутим, у Ђаковици су доцније и ово презиме променили и узели презиме Стефић. Стефа је био информатору деда. Мењали су и славу. Ранија слава била им је Свети Ранђео (слава Кастратовића).

Пре ће бити да су од Кастратовића из Васојевића него да су из Кастрата. Они не славе Аранђеловдан.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац мај 28, 2019, 07:53:06 поподне
Пре ће бити да су од Кастратовића из Васојевића него да су из Кастрата. Они не славе Аранђеловдан.
Стефићима је породични надимак "Кастрати" што потврђује да су пореклом из Кастрата у Албанији. А притом у Ђаковици живи доста Кастрата о чему пише и албанолог Роберт Елси.
(https://i.imgur.com/vmWNnbD.jpg)
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Иван Вукићевић мај 28, 2019, 09:08:24 поподне
Стефићима је породични надимак "Кастрати" што потврђује да су пореклом из Кастрата у Албанији. А притом у Ђаковици живи доста Кастрата о чему пише и албанолог Роберт Елси.
(https://i.imgur.com/vmWNnbD.jpg)

Само генетика може да потврди да ли су заиста из Кастрата. Али слава и ретко презиме (у овом случају Кастратовић) су далеко битнији од надимка. Уосталом, опште је познато да су се презимена и надимци тог типа често прожимали. Навешћу само пример Бјелоша из Цетиња који су познати и као Бјелошевићи. Некада су презимена скраћивана, а некада продужавана. Нема правила.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац јун 29, 2019, 05:59:26 поподне
Имамо још један српски род пореклом из Мирдита. У селу Љубижда обитавао је род Пирковци. Пирковци или Пирковићи су некада били католици, али су по досељавању прешли на православље. Нажалост не зна се од којег су барјака, нити фиса, јер област Мирдита обухвата фисове тј. племена: Орош, Спачи, Кушнени, Фани, Дибри, Ктела и Селита.

"Пиркови — Пирковци (8 дом., Пречисти) су пореклом из Мирдита у бившем скадарском, округу и били су католици. Пирковцима су прозвани што им је предак био самац, „пир“ Јован, дед Кузмана Пирковића, био је у селу кмет 37 година, а у задрузи му је било 40 душа."

Занимљиво је предање Гулића из Ранилуга да су у Мирдите дошли око 1680. године због крвне освете, што ме је мало зачудило. У књизи "Orbis Seraphicus" из 1682. године помиње се да су људи са свих страна и из Дубровника ишли на ходочашће у опатију тј. манастир у Орошу који је посвећен светом Александру, римском војнику. У том манастиру налазиле су се мошти светог Александра и део истинског крста на којем је разапет Исус. Та опатија је била велика светиња и није ни чудо што су људи долазили из тако далеких крајева на ходочашће у Мирдите. Такође, спомиње се да су велике албанске и српске породице даровале овај самостан са веома скупоценим даровима. Иван Јастребов бележи да је ова опатија некада била православни манастир, али га је папа Климент VIII дао фрањевцима.

Гулићи (данас Димићи) су се тестирали, припадају хаплогрупи I2a-PH980. Ова хаплогрупа се не појављује у Мирдитима и према добијеним резултатима може се потврдити предање да су Гулићи у Мирдите дошли из Црне Горе
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic август 11, 2019, 07:35:52 поподне
Da li neko zna kako se prezivaju Ljumci u selo Trnićevce,tražim nekog ali problem je zato što skoro svi slave Sv.Arhangela.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац октобар 07, 2019, 02:18:15 пре подне
У селу Станевце  (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B5)у Горњој Пчини било је српских досељеника који су се звали Басановци и према предању пореклом су били из околине Елбасана. Срби су још почетком 16. века живели у области Опари (https://en.wikipedia.org/wiki/Maliq-Opar), јужно од Елбасана. Кад је српска војска заузела Елбасан један комита је јавио у допису у новинама да су наишли на пет српских села јужно од Елбасана и да су им ти српски сељаци послужили као вође и тумачи.

Дегранд и историчар Гопчевић и др. помињу српске мањине у Скадру и Драчу, затим друге у Тирани и Кроји, где Срби са Цинцарима и Грцима чине црквене православне општине. Лежан је око половине 19. века нашао оазе српског становништва у средњој Албанији код Новог Села близу Берата, на ушћу Арзена код Драча итд., и обележио их на својој етнографској карти.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Цуце октобар 07, 2019, 09:47:04 поподне
Како су то "поарбанашени"? Управо је велика грешка да се на мегаломанију суседа која нема никаквог упоришта у чињеницама одговара некаквом нашом мегаломанијом упереном према њима, такође без икаквог упоришта у чињеницама. После се чудимо зашто су Деретић, Шарић и компанија толико популарни код необразованих или недовољно образованих људи.

Poarbanasenje sledilo pokatolicenje srpskog stanovnistva Skadra u 15om vijeku od strane Venecije. O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Izvorni Siptari su mahom bili Katolici od vremena Normanske Albanije Karla Anzujskog, tada je granica Srba i Siptara bila oko rijeke Mat i Fan. Tokom Carstva Cara Dusana Siptari su se sirili do rijeke Drima, pa poslije predaje Skadra srpskih Balsica Mlecanima 1396 g. veliki broj Siptara je doveden u Skadar, pod pritiskom Mlecana mnogi Srbi bjeze u danasnju Crnu Goru ili predju u katolicanstvo. Posto Siptari su imali primat u Katolicanstvu, vremenom ta pokatolicena srpska plemena u sjevernoj Albaniji postala Albanofoni pa na kraju Siptari, ili "Malesori". Ali Malisori se razlikuju od ostalih Siptara po govoru, fizionomiji, srpsko-slovenskim imenima, guslama, slavljenju Krsne Slave i istorijska naklonost Srbima.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук октобар 07, 2019, 10:03:05 поподне
Poarbanasenje sledilo pokatolicenje srpskog stanovnistva Skadra u 15om vijeku od strane Venecije. O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Izvorni Siptari su mahom bili Katolici od vremena Normanske Albanije Karla Anzujskog, tada je granica Srba i Siptara bila oko rijeke Mat i Fan. Tokom Carstva Cara Dusana Siptari su se sirili do rijeke Drima, pa poslije predaje Skadra srpskih Balsica Mlecanima 1396 g. veliki broj Siptara je doveden u Skadar, pod pritiskom Mlecana mnogi Srbi bjeze u danasnju Crnu Goru ili predju u katolicanstvo. Posto Siptari su imali primat u Katolicanstvu, vremenom ta pokatolicena srpska plemena u sjevernoj Albaniji postala Albanofoni pa na kraju Siptari, ili "Malesori". Ali Malisori se razlikuju od ostalih Siptara po govoru, fizionomiji, srpsko-slovenskim imenima, guslama, slavljenju Krsne Slave i istorijska naklonost Srbima.

А шта ћемо са податком да је у другој половини 12. века Стефан Немања "од Рабна (Арбанона) узео Пилот (долина Дрима)"? Само тај један податак руши све ово што сте написали.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Иван Вукићевић октобар 07, 2019, 10:46:47 поподне
O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Не постоји било какава назнака да су данашњи Шестани били православци. Они тврде  да потичу од Шкријеља који су католичко албанско племе, а за Шкријеље је утврђено да припадају типично албанској грани J2b2 хаплогрупе (дакле, Шкријељи сигурно нису српског порекла). На подручју Шестана су постојале православне цркве, и то уопште није спорно, али те цркве су вероватно градили старинци из тог племена, а не данашњи Шестани који су католици досељени из Албаније. У овом племену је слична ситуација као у Грудама и Хотима - некадашње српско становништво се највећим делом иселило, док су досељени Албанци асимилирали преостале малобројне Србе.

У Шестанима се међутим догодила и асимилација у обрнутом смеру - православни Шестани (Вучедабићи) који славе Врачевдан (а не Савиндан) према предању потичу од католика Вуче Караникића који се оженио са православком, а пошто је био домазет, прешао је на православље. Како се тачно зове рад у коме се Савиндан спомиње као слава Шестана? Први пут чујем за тај податак, па бих волео да прочитам више о томе.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 11, 2020, 09:09:15 поподне
У Ђаковицу је живела још једна српска породица која се доселила из Албаније. Ради се о породици Глигоријевић, пореклом из Црне Горе, из Пипера, која се због крвне освете иселила у Албанију.

Слично предање о исељавању из Црне Горе у Албанију због крвне освете присутно је још код пар српских породица у Црној Гори и на Косову. Пример, Каваје из Добрског Села имају предање  да су се због крвне освете иселили у Кавају и касније се поново вратили у Црну Гору. Затим Гулићи тј. Димићи из Ранилуга, имају предање да су се због крвне освете иселили из Црне Горе у Мирдите.

Текст о Глигоријевићима из књиге Алије Џоговића "Ономастика Ђаковице и околних села" из 1987. године, страна. 277: "Глигоријевић, две куће. Чувају предање да су им даљи преци пореклом из Црне Горе, из Пипера. По овом предању, Из Пипера су побегли од крвне освете прво y Албанију, а одавде су касније прешли y Призрен. Пре двеста година преселили су се из Призрена у "Ђаковицу. Овде су им преци били занатлије: лончари, ћурчије, опанчари, као и трговци. Њихов говор је ђаковичког типа. Велика слава: Свети Ранђео; мала слава: Свети Ранђео (летњи); пир: Свети Илија (заједничка слава ћурчија и опанчара). Информатор Јордан Глигоријевић (1911)."
(https://i.ibb.co/8mh5Tws/Screenshot-4.jpg)
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 11, 2020, 11:28:58 поподне
У Клокоту код Витине постоји род Торлићи пореклом из Малесије. Ево шта је Урошевић забележио о њима: "Торлићи (7 кућа, Св. Никола); досељени око 1780. године из Малесије заједно са Арбанасима села Љубишта и Доње Слатине (само са онима из фиса Соп) као један род и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе у Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби. Поносно се називају Малисорима".
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац фебруар 20, 2020, 10:27:22 поподне
Ваља поменути да је Срба сем у Скадру, Љуми, Елбасану било такође и у Драчу, долини Мата, у областима Мокре, Черменика и Булћизе. Преци тих Срба су се населили у ове области највише за време владавине Немањића током 14. века. Њих помиње Јован Цвијић у својој књизи "Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице" из 1922. године, стр. 9:
(https://i.ibb.co/gtNCRRL/Screenshot-9.jpg)

Поред Јована Цвијића, помиње их Ђоко Слијепчевић у својој књизи "Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време" из 1974. године, стр. 107; "Највећа оаза са српским становништвом је Голо Брдо; ово становништво је архаичних особина и делимично исламизирано. Северно од Голог Брда. У областима Черменика, Булчизи и у долини Маће (Мата), наилази се на арбанашке породице српскога порекла, каје су очувале српске u хришћанске обичаје. Многе српске породице на другој бали Дрима y Радики и Малој Реци, пореклом су из ове три, данас арбанашке области. Оне одржавају везе са оним својим исламизираним и поарбанашеним рођацима, посећују их о празницима и до скора су се сматрали обавезним да освете крв."
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: адимић фебруар 26, 2020, 02:25:09 поподне
Роду Гулића, о којем је било речи на претходним страницама, припадао је и Зарија Поповић. У вези његове смрти, у Политици је објављен чланак који говори о његовом животу и делу. Први пасус је посебно занимљив, који говори о великом броју свештених лица код Гулића, што је остало и у усменом предању моје породице, а такође се може наћи и у неким другим изворима. Уколико неко има више детаља о животу и раду Зарије Поповића, молим да ми проследи.

(http://media.milosmilojevic.macva.info/2018/01/politikazarijapopovic.jpg)


Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Милош фебруар 27, 2020, 08:55:12 поподне
Роду Гулића, о којем је било речи на претходним страницама, припадао је и Зарија Поповић. У вези његове смрти, у Политици је објављен чланак који говори о његовом животу и делу. Први пасус је посебно занимљив, који говори о великом броју свештених лица код Гулића, што је остало и у усменом предању моје породице, а такође се може наћи и у неким другим изворима. Уколико неко има више детаља о животу и раду Зарије Поповића, молим да ми проследи.

(http://media.milosmilojevic.macva.info/2018/01/politikazarijapopovic.jpg)

И сам сам заинтересован за овај род, самим тим што ми је прабаба (мајка мога деде по мајци) из овог рода- Анђелина Гулић. Она је била сличних година као и њен рођак, а Заријин син, Реља Поповић.

(https://i.postimg.cc/J8gxgCDH/20200227-204826.jpg)

Реља је рођен 1883. у Београду. Био је редовни професор на Правном и Филозофском факултету. Предавао је Римско право. Да ли се зна да ли данас има живих потомака ових Поповића у Београду?
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Милош фебруар 27, 2020, 09:30:03 поподне
Роду Гулића, о којем је било речи на претходним страницама, припадао је и Зарија Поповић. У вези његове смрти, у Политици је објављен чланак који говори о његовом животу и делу. Први пасус је посебно занимљив, који говори о великом броју свештених лица код Гулића, што је остало и у усменом предању моје породице, а такође се може наћи и у неким другим изворима. Уколико неко има више детаља о животу и раду Зарије Поповића, молим да ми проследи.

(http://media.milosmilojevic.macva.info/2018/01/politikazarijapopovic.jpg)

Сам Зарија Поповић је издао 1900. године своје белешке за период 1874-1878 "Пред Косовом", где је забележио један мало познат догађај о привременом и краткотрајном ослобођењу Гњилана 23.01.1878. године, када је око поднева, српска војска ушла у Гњилане. Сусрет српских војника и Гњиланаца Зарија Поповић је овим речима забележио:

Ах, велик је то дан!... Величанствен је тренутак!... благословен је... јер га тек векови доноси!... Коњица је српска пред нама... Лагано иде... А ми јој се журимо на сусрет. У један мах хаџи Стајко ме ухвати за руку и стеже, па, у необичној радости, која кроз сузе говори, чисто не верујући својим очима, не знајући је ли ово јава или сан, који се од Косова снива, упита ме: „Је ли ово истина?“ – Истина је, хаџија! Ово је српска војска!... Ми смо слободни!... Старац се сав наслони на мене, дал у мал не падох, те викнух за снег... расхладисмо чело хаџијино, а он отвори очи и прошапута речи Симеуна Богопримца: „Сад ми, Господе, прими душу – радо ћу умрети, јер моје очи видеше спасење!“ Гњиланци притрчаше коњима па их грле... љубе... љубе у лица, рамена, руке, колена, ноге... коња – како ко стигне – љубе и плачу. И војници бришу сузе... Тишина.... Да, необична радост не може да се искаже обичним усклицима. Највећа је и најсвечанија – тишина! Ја се једва прибрах те поздравих војску. Руком пружих на Косово, да је близу... нека похита, да мученицима... потомцима косовских јунака слободу донесе! Заврших са Живео Кнез Ослободилац! Војска громко прихвати: „Живео!“... а необична осећања ослободилаца и ослобођених спојише се у урнебесна клицања: „Живео!Живео! Живео!“
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: адимић фебруар 28, 2020, 08:08:46 поподне
Покушао сам својевремено да нађем потомке проф. Реље Поповића, који је као неподобан протеран са факултета од стране комуниста, али неуспешно.

Додатни податак који сам нашао о З. Поповићу је:

"У трећој књизи Тамнине на 140, 141 стр. национални радник и приповедач Зарија Р. Поповић (1856-1934) пише: У оно време , од најистакнутијих српских домова у Гњилану био је и дом једнога од Гулића. Гулићи су старином из села Ранилуга у Доњој Морави. По укорењеној братственој традицији, Гулићи су од Заријина рођења, од оца на сина, дали више од тридесет свештеника, по чему се може узети
да њихово порекло датира још из времена косовске трагедије. Потомак Гулића рода у Гњилану био је Заријин отац Риста. У време Заријина рођења отац му је био свештеник. Као истакнутога свештеника, рашко-призренски митрополит Мелетије га је, негде почетком 1800 - шездесетих година, назначио за свога намесника - иконома у Гњиланском мидирлику.

Зарија Р. Поповић је рођен 05. фебруара 1856. године од оца Ристе, свештеника и мајке Ане, домаћице.
1870. године уписује Богословију у Београду.
1883. године у Београду, родио му се син јединац Реља, који ће касније постати редовни професор римског права на Правном
факултету у Београду.
1892. године Поповић постаје благајник Народног позоришта у Београду.
1893. године Поповић добија место статистичара  3 класе у Министарству просвете.
1895. године добија повишицу и постаје статистичар 2 класе.
1907. године за приповетку Српска борија добија награду из фонда Николе Ј. Маринковића Српске краљевске академије.
1923. године пензионисан је на дужности начелника Државне статистике.
1934. године 25. августа умро је Зарија Р. Поповић, а 27. августа је сахрањен на Новом гробљу у Београду."
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic март 27, 2020, 10:34:50 поподне
(https://www.dodaj.rs/images/91345945_2947885751959967_5546194301295263744_n.jpg)
(https://www.dodaj.rs/images/90815436_1464319927079134_7550516707815587840_n.jpg)
Пронашао сам ове податке у Косовским приликама у 19. и 20. веку.Засигурно знам да су ми ови људи родбина.Јефта је мој директан чукундеда.Него по причи целе фамилије ми смо Стоиљковићи.Не знам шта би то могло да буде,пошто овде пише Стојиљковић.
Хвала унапред!

Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: ДушанВучко март 27, 2020, 10:44:27 поподне
(https://www.dodaj.rs/images/91345945_2947885751959967_5546194301295263744_n.jpg)
(https://www.dodaj.rs/images/90815436_1464319927079134_7550516707815587840_n.jpg)
Него по причи целе фамилије ми смо Стоиљковићи.Не знам шта би то могло да буде,пошто овде пише Стојиљковић.
Хвала унапред!
Још већу забуну прави што ти пише у имену Stailkovic  :D
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic март 27, 2020, 10:46:52 поподне
Хехе,то је иначе грешка само код мог деде.Уствари грешка у документацији....
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: ДушанВучко март 27, 2020, 10:49:47 поподне
Хехе,то је иначе грешка само код мог деде.Уствари грешка у документацији....
Па и овамо вероватно...немој да сумњаш због слова "ј" који је у том извору...имамо имена која су код једне особе уписивана другачије у различитим документима "Михајило, Михаило, Мијајло". ..то је вероватно случај и овде :)
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: НиколаВук март 28, 2020, 08:45:19 поподне
Добар део становништва данашњег западног дела Северне Македоније потиче од словенског становништва које се прилично касно, у 18. веку, расељавало са подручја централне Албаније, из крајева који су данас чисто албански, као нпр. из долине реке Мати. У дебарском Дримколу једна велика група родова потиче из села Мартанеш у централној Албанији, у горњем току реке Мат, о чему нас обавештава Миленко Филиповић у свом раду "Дебарски Дримкол" из 1939. године (стр. 31):

"Значајну досељеничку групу претстављају родови пореклом из Мата или Матје у Арбанији, где више нема ни Срба ни православних. Из села Мартинеши у изворишту Mаћe је дошло  8 родова са 49 породица, из Лузуније 2 са 11 породица,  a из Булчизе код Мартинеши 1 са 10 породица, свега 11 родова са 70 породица. Сви су дошли у 18 веку и сви претставници ових родова сагласно тврде да су им преци избегли из Арбаније да не би морали да пређу на ислам (поменута места данас су чисто муслиманска). У Модричу је данас група од пет таквих родова, чији су преци дошли пре неких 180 год. (дакле око 1740-1750): Турмаковци, Џакеловци, Цацановци, Радевци и Ојлевци, а тој су групи припадали и изумрли Трајковци, Поповци и Лингуровци. Данас се ти родови у Модричу сматрају посебним родовима, али се верује да су били заједничког порекла, да су једно „племе“: куће су им и сада ублизу, на гробљу су им родовске парцеле једне поред других, а сви имају исту славу ("Mapтиден"). Досељенике из Мартинеши у Дебарском Дримколу зову општим именом Љушовци (y једнини Љуш)."

Такође је занимљиво да је до ових крајева долазила чак и динарска струја, са етапном станицом у Голом Брду, крају који се данас налази у источном делу Албаније а насељен је словенским становништвом (стр. 30):

"Сви родови пореклом из Херцеговине, Новог Пазара, од Подгорице и од Скадра — 9 родова са 92 породице –– спадају у старије досељенике из 18 века (ту рачунам и оне који веле да су дошли „давно") и с почетка 19 века. Џутевци (из Херцеговине), Богдановци (од Новог Пазара), те Домазетовци, Грујовци, Шабовци и Асковци (сви некада jeдан род а пореклом од Подгорице) задржавали су се у Голом Брду као у етапној области. Као узрок поласку из матичне области три рода наводе „крв“, а остали не знају прави повод. Међу овим досељеницима нарочито се истиче група коју чине православни родови Домазетовци у Јабланици и Грујовци у Пискупштини и муслимански Шабовци и Асковци, оба у Јабланици, који су сви некада били један род, па из Голог Брда једни по једни прелазили у Дримкол и сада су међу собом већ толико разрођени да се сматрају посебним родовима, чему је допринела и верска подвојеност а и то што сви нису у истом селу. Православни Грујовци и Домазетовци се разликују данас и по родовској слави. Асковци су дошли као муслимани из Голог Брда, Шабовци су изгледа примили ислам тек у Јабланици. Грујићи мисле да су и остали Стеблевчани, који су сада у Пискупштини, такође пореклом од Подгорице, као и они, али остали не знају о томе ништа."

Још нека запажања о овим родовима (стр. 29-30):

"Међу досељеничким редовима се нарочито истичу, пo старости и снази, родови пореклом из Голог Брда и крајева даље на западу у Арбанији, који су сада муслимански и арбанашки, а тој групи односно струји припадају и неколики родови пореклом из динарских крајева. Овој струји са северозапада припадају стога што су се кретали у том правцу и што им је делимично као етапа послужило Голо Брдо. Досељеници из ове групе обновили су село Пискупштину и знатно попунили становништво других села. Родови који су раније дошли боље су се разгранали и већ се понашају као староседеоци, а неки родови су се толико разгранали да се већ поједини огранци сматрају посебним родовима. Досељеници ове струје придолазили су, како изгледа, стално од краја 17 века па до наших дана."

"Распитивао сам марљиво да ли су преци свих тих родова из ове струје били Срби или Арбанаси и увек сам добијао одговор да су били Срби који су бежали од крви или од арбанашких насиља. Немајући других доказа, мора се ово казивање примити као тачно (а не може ни бити сумње да су Срби били они из динарских крајева). У прилог томе говори и то што и данас на тлу Арбаније има српских оаза и што је некада српског живља било у многим крајевима Арбаније."

https://en.wikipedia.org/wiki/Martanesh
https://en.wikipedia.org/wiki/Bulqiz%C3%AB
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)

Занимљиво је да за бекташку текију у Мартанешу родови из села Модрич који су из њега исељени говоре да је била црква Св. Николе која је након одласка свих који нису хтели да се исламизују претворена у текију.

https://en.wikipedia.org/wiki/Tekke_of_Martanesh

Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Слатинац април 04, 2020, 04:02:29 поподне
Из северне Албаније је пореклом и српска породица Фандић из села Врбовац код Витине, славе светог Јована. Само презиме "Фандић" говори да су пореклом из Фана у Мирдитима. Ово је већ трећа српска породица са КиМ која има предање о пореклу из Мирдита.
Наслов: Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
Порука од: Lazar Stailkovic април 10, 2020, 07:53:27 поподне
Da li negde postoje zapisi o porodicama u albanskim selima.Vilja i Koliš