https://www.athensjournals.gr/history/2021-7-3-3-Staretu.pdfAthens Journal of History - Volume 7, Issue 3, July 2021 – Pages 217-232
https://doi.org/10.30958/ajhis.7-3-3 doi=10.30958/ajhis.7-3-3
Serbian Royal Right to the Throne of Hungary at the Basis of
the Formation of Medieval Romanian Orthodox States
By Stefan Staretu
Овај Старет(ц)у је врло плодан аутор, колико сам видео на нету. Ово је један његов чланак из 2021 г.
Иначе, објавио је и књигу:
https://www.amazon.com/Europe-Serbian-Despotate-Romanian-Centuries/dp/1939757800Europe: Serbian Despotate of Srem and the Romanian Area: Between the 14th and the 16th Centuries
Рад Стефана Старецуа из 2021. године под називом „Serbian Royal Right to the Throne of Hungary at the Basis of the Formation of Medieval Romanian Orthodox States” анализира политичке и династичке процесе у Панонско-балканском простору између 14. и 16. века, посебно у контексту улоге српске аристократије у формирању средњовековних румунских држава.
Главне тезе и аргументи:
Српско право на угарски престо као основа за формирање румунских православних држава
Старецу тврди да је експанзија српске цивилизације у Угарску повезана са српским краљем Стефаном Драгутином, који је након слома династије Арпада имао претензије на угарски престо.
Формирање Влашке и Молдавије посматра као наставак династичке борбе између потомака угарског краља Андрије III (последњег Арпада) и Анжујаца.
Тиме, православна српска аристократија постаје кључни чинилац у стварању румунских држава.
Периодизација и утицаји на развој средњовековних држава у региону
Прва фаза: Долазак угарских племена у Панонију и њихова доминација над Словенима.
Друга фаза: Христијанизација Угарске под краљем Стефаном I и обликовање западног модела аристократије.
Трећа фаза: Период колонизације под Анжујцима и Сигизмундом Луксембуршким, где се различите групе (немачке, понтске, балканске) интегришу у угарску племићку структуру.
Српски утицај на православље и политичку структуру у Угарској и Влашкој
Српски племићи и краљевске породице, укључујући Бранковиће и Лазаревиће, имали су значајну улогу у Угарској и њеним вазалним државама (Влашкој и Молдавији).
Православни племићи, укључујући и избегле српске великаше, обликовали су политичку елиту у Влашкој и Молдавији, док су се браковима повезивали са локалним бојарима.
Конфликт између угарског католичког племства и православне елите
Католичка Угарска под Анжујцима водила је „анти-православни рат”, који је довео до јачања православних држава јужно од Карпата.
Православно племство у Угарској, посебно оно у Марамурешу и Хацугу, повезано је са формирањем молдавске и влашке аристократије.
Душанова Србија и њен утицај на политичке процесе у Угарској и Влашкој
Српски цар Стефан Душан је имао кључну улогу у јачању православне компоненте у региону, посебно кроз финансијску и војну подршку против угарске доминације.
Закон ик цара Душана додатно је заоштрио односе између православља и католичанства, што је изазвало сукобе са Угарском и Ватиканом.
Владарска генеалогија и политичко наслеђе
Старецу користи генеалошке податке да повеже династичке претенденте из Србије, Угарске и Влашке.
Указује да су се православни великаши у Влашкој и Молдавији често ослањали на легитимацију кроз српско порекло и везе са немањићком династијом.
Еклектична структура православне елите у Угарској
Православна аристократија у Угарској и Влашкој укључивала је различите етничке и географске компоненте, укључујући Србе, Бугаре, Кумане и руске избеглице.
Ова елита се интегрисала у угарски систем власти, али је задржала православни идентитет и независну црквену структуру.
Закључак:
Рад Стефана Старецуа нуди интерпретацију према којој су српски династички интереси и православна аристократија имали кључну улогу у формирању средњовековних румунских држава. Аутор наглашава да су се кроз међудржавне везе, династичке борбе и православно наслеђе обликовали идентитет и политички развој Влашке и Молдавије.