Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 21395 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Топонимија Београда
« послато: октобар 05, 2018, 01:06:40 поподне »
У листу Општине Палилула нађох неке занимљиве податке, које ни сам нисам знао, о настанку назива неких приградских насеља ове београдске општине, па ми паде на памет да отворим ову тему.

Верујем да ни многи људи одрасли у Београду не знају како су неки крајеви Београда добили своје називе.

Надам се да ће и други познаваоци дати свој допринос износећи своја сазнања у коментарима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #1 послато: октобар 05, 2018, 01:11:16 поподне »
Елем, ево шта се наводи у листу „Палилула“ (број 125, октобар 2017. године), уз неке моје додатке о етимологији ових топонима:

Борча се помиње у 1521. као „острво“ повезано скелом са Београдом, већински србско место. Етимологија је вероватно од речи – бара, с обзиром да се 1427. године помиње као Barcha у запису о боравку угарског краља Жигмунда у овом крају (Жигмунд је логоровао у Борчи чекајући да му буде предат Београд, након смрти деспота Стефана Лазаревића), а 1456. спомиње се као Barczi.

Крњача се први пут спомиње 1832. године као – Нова Борча. 1952. године постаје општина, а 1955. године заједно са Борчом, Овчом и Падинском Скелом чини Општину Крњача. Десет година касније, Крњача губи статус општине и постаје део Општине Палилула. Крај који се данас назива Крњача служио је као пасиште за сточаре из околних села. Први стални насељеници ту су дошли 1913. године.
Порекло самог назива Крњача није баш поуздано. Могуће је да потиче од придева крње, крњаво, окрњено. У банијском говору, крњача је једна врста проје. Постоји село Крњача и у Доњем Полимљу, код Прибоја. Према предању старих родова из полимске Крњаче, село је добило назив по бритвама „крњачама“ које су они производили још у средњем веку. Такође, тамошњи родови сматрају да се село Крњача код Београда добило име по њиховом селу, од некадашњих исељеника. Село са називом Крњача постоји у околини Никшића. Код Вршца постоји земљиште Крњача, чији је старији назив Керњача. Звездана Павловић („Ороними Србије“) топоним Крњача на Голији тумачи од придева крње. У Морињу у Боки постоји један извор који људи зову Крњача. Такође и у Биограду код Невесиња постоји неколико извора и пашњак под називом Крњача.

Падинска Скела је настала као привремено станиште Словака из Падине, који су у том крају закупили земљу за напасање стоке. До закупљених парцела морали су се превозити скелама. Отуд назив каснијем насељу – Падинска Скела.

Насеље Ковилово добило је назив по руском пилоту Михаилу Ковилову, који је погинуо у паду авиона у јесен 1944. године током операција ослобађања Београда крајем Другог светског рата.

Насеље Врбовско добило је назив по руском инжењеријском капетану Виктору Вербовском који је, као и Ковилов, погинуо током ослобађања Београда 1944. године.

Насеље Котеж основано је 1968. године, а назив добило по француској речи cottage - летњиковац, викендица, јер је план био да се изгради мирно насеље породичних кућа.

Назив насеља Овча је јасан, према занимању становништва. Овча се под тим називом спомиње 1521. године, када су је заузели Турци у склопу освајања Београда. Село је запустело у време aустро-турских ратова у 18. веку. Касније у подручје Овче долазе сточари из Румуније са својим стадима, па су се касније ту и населили.

Насеље Бесни Фок, једно од најзабаченијих насеља на подручју Београда засновано је 1948. године у склопу имања Пољопривредног комбинату Београд (ПКБ). Место је било насељено и раније, од краја 19. века, углавном од стране банатских Немаца и Мађара, али се ни они нису ту дуго задржали, због честих поплава (Фок је у крају између Дунава и Тамиша). Уочи Другог светскг рата изграђен је систем канала за овод вишка воде и тиме омогућено заснивање насеља. Онај придев „бесни“ у називу насеља се везује за честе поплаве, јер су „бесне воде“ уништавале све пред собом. Легенда каже да је Фок било име неког љутог рибара, Немца, који је ту живео. Ипак, реалније је да Фок долази од мађарске речи fok, што значи јарак или прелив (у смислу преливања воде).

Најудаљеније палилулско насеље од Београда на север је Дунавац, које је удаљено око 30 километара од центра града, стешњено између Дунава и Тамиша.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #2 послато: октобар 05, 2018, 01:18:45 поподне »
Мапа београдског Баната, ко не зна где се налазе ова насеља:


(црвеном заставицом обележен је Бесни Фок)


Села Овча (Offza) и Борча (Borza) на аустријској мапи из 1740. године:




Крњача:


(Котеж је лево од Крњаче, ово "Сутјеска")


Дунавац:


« Последња измена: октобар 05, 2018, 01:20:24 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #3 послато: октобар 05, 2018, 02:45:54 поподне »
Сад из Баната у јужна предграђа, мени најлепши део Београда.

Два суседна насеља - Петлово брдо и Лабудово брдо су настала на брду изнад старих насеља Кијева, Кнежевца и Ресника. Географски се ради о једном брду, а само су називи насеља различити, с обзиром да су настала у различитом раздобљу. Припадали су некадашњој Кнежевачкој општини. Осим шумарка у јужном делу, ту су углавном биле кнежевачке њиве и ливаде. Шумарак на Петловом брду је занимљив јер поседује бујну флору и разноврсну фауну, а налази се у непосредној близини једног модерног насеља и две прометне саобраћајнице (Ибарска магистрала и Кијевски кружни пут). На североисточној страни Лабудовог брда налазе се остаци некадашњег рудника, вероватно из турског доба. Петлово брдо засновано је 1950-их, а Лабудово брдо 1960-их. И њихови називи су нови, не појављују се на ранијим мапама. Свој данашњи изглед урбаних насеља добијају крајем 1960-их година.

Према једној причи, Петлово брдо је добило назив по неком опасном петлу који је ту боравио и кукурикао веома гласно. Петлово брдо се помиње под тим називом у Другом светском рату, као кота у операцијама партизанске војске и црвеноармејаца у јесен 1944. године. Локалитети под називом Петлово брдо постоје и код Обреновца (Звечка), испод Космаја (Сибница), код Свилајнца, код Рожаја.

За назив Лабудово брдо постоје две верзије: према једној (мање вероватној) пре изградње модерног насеља, ту је била бара у којој су се окупљали лабудови. Према другој, име је добило од стране неког житеља Раковице који је једном рекао како му те високе беле зграде на брду изгледају као лабудови.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7241
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #4 послато: октобар 05, 2018, 02:56:00 поподне »
Као и увек, занимљиви прилози, Небо. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #5 послато: октобар 05, 2018, 03:07:47 поподне »
Благодарим, друже мој.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #6 послато: октобар 05, 2018, 03:14:05 поподне »
Кад споменух рудник који се некада налазио на данашњем Лабудовом брду изнад Кијева, са друге стране овог насеља је брдо Стражевица, познато по подземној војној бази и даноноћном бомбардовању од стране NАТО 1999. године. Оно је свој назив добило по стражама које су са брда контролисале пут који је водио долином Топчидерске реке, па отуд и назив брду. Вероватно из турског доба, а можда и из веће давнине. Стражевица је чест топоним у нашем подручју. Обично су у питању брда, ређе назив села или заселака, а у Дабру у Херцеговини постоји и једна црква коју народ зове - Стражевица. И у подножју Стражевице некада су се налазила рударска окна. Уопште је овај крај богат рудом. Чини једну географску целину са Авалом, што је северни крак Шумадијске греде. Рудника је било још по околини, а најзначајнији су били управо на Авали, у подручју Железника и Рудиште у подручју Рипња.

О рудном богатству Авале сведочи и њен назив из времена римске власти - Mons Aureus (Златно брдо). Назив Авала за београдску планиницу је турцизам. У време Србске деспотовине називана је Жрновица, али је тај назив дошао по тврђави Жрнов (или Жрнован) на планини, а непознато је како су је Срби звали раније. Реч жрнов, иначе, значи - воденички камен. Али, означава и јак извор - врело неког водотока погодног за воденички рад. Овај назив није усамљен. Тако у средњем веку имамо две жупе под називом Жрновница, једна код Дубровника, друга у Македонији.

Тврђава Жрнов подигнута је, највероватније, у 12. веку (на темељима ранијих римске и византијске утврде). Вероватно је имала значај у прво време, јер се налазила у граничном подручју између Србије и Угарске. Касније је изгубила на значају и вероватно и није било посаде у њој. Обновили су је Турци током 1440-их, као стратешку тачку у планираном освајању Београда. Кад је Београд освојен 1521. године, Жрнов губи на значају. Тврђава је опстала само захваљујући рудницима на источним падинама Авале због којих је подграђе било прилично насељено (почетком 17. века, ту је било око стотину кућа). Иначе, турски назив за Жрнов био је Güzelçe Hisar („љупка утврда“), а за Жрновицу Havala (што у основи значи - препрека, али се у конкретном случају може превести и као „брдо које доминира околином“), од чега долази данашњи назив. 

Рудник је замро у 17. веку, а за њим и подграђе. На месту некадашњег подграђа („чаршије“) која се развила по околини рудника данас је шума и њиве села Зуце. Током археолошких истраживања пронађено је разног рударског оруђа и других предмета. Тамо се, верујем, може и данас свачег наћи. 


Реконструкција тврђаве Жрнов


Једна занимљивост за коју је, верујем, мало ко чуо. Након поновног освајања Србије у Аустро-турском рату 1737. године, приликом Друге сеобе Срба на север, једна велика колона Климената (око 300 породица), који су се такође повлачили пред Турцима, заузела је празну и оштећену тврђаву на Авали. Одатле су правили испаде по околини и пљачкали подавалска села. Након што се приближила Београду, босанска војска Мехмед-паше је опколила тврђаву на Авали. У изненадном ноћном нападу, успели су да се пробију унутра, и савладају Клименте: сви мушкарци су поубијани, а жене и деца одведени у робље (из „Тврђава Авала (Гјузелџе) 15-18. век“, Срђан Катић). Након овог догађаја, авалска тврђава је коначно напуштена и никад није обнављана. По наређењу краља Александра, тврђава је минирана и разрушена 1934. године а на њеном месту подигнут маузолеј незнаног јунака. 

Иначе, за Жрнов се везују многе мистериозне појаве. О чему има доста текстова на мрежи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #7 послато: октобар 06, 2018, 10:56:17 поподне »
Како се изглед Београда брзо мењао у 20. веку показују случајеви две велике сеоске општине у близини Београда. То су Кнежевац и Жарково. Оне постају део Београда тек после Другог светског рата.

Кнежевац је поменут као данашње насеље између Петловог брда и Стражевице, на подручју Општине Раковица. Међутим, некада је Кнежевац био главно насеље овог јужног дела Београда и обухватало је далеко већи простор. На север обухватало је подручје данашњих насеља Раковица и Видиковац, где су биле границе према атарима суседних села Миљаковац и Жарково; на исток су Стражевица и село Кијево; на југу је обухватало Петлово брдо и граничило се са Ресником; на запад се простирало преко данашње Ибарске магистрале и граничило са атаром Железника.

Најстарији помен Кнежевца је у турском дефтеру из 1560. године. Међутим, родови који су у Кнежевцу живели почетком 20. века (према Ристи Николићи, „Околина Београда“, 1903) су ту насељени већином у 19. веку, а најстарији род – Крезићи, пред крај 18. века. Предак Крезића, Живко Павловић доселио се са севера Косова. Старо село Кнежевац тада није постојало, већ је било обрасло густом шумом, а само на локалитету Муминовац било је селиште, за које су мештани околних села говорили да је било „маџарско село“.

Сама етимологија назива села је јасна, по сеоском кнезу, који је, могућно, био кнез за шире подручје, те је његово седиште прозвано – Кнежевцем. Ранији назив (дефтер из 1528. године) био је Хум или Хумска. С обзиром на ову промену, могло би се закључити да је у овом раздобљу 1528-1560, а вероватно и касније, у Хуму било седиште кнеза који је био представник ових подавалских села према турској власти.

Током 20. века, једно по једно, из подручја Кнежевца издвајају се нова насеља, тако да ће Кнежевац временом бити, што би се рекло модерним речником – маргинализован.


Подручје Кнежевца некад (црна линија - оквирно) и данас (црвена линија)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #8 послато: октобар 06, 2018, 11:03:56 поподне »
Најпре се издвојила Раковица. Ово индустријско насеље добило је назив по Раковичком потоку који туда протиче и улива се у Топчидерску реку. Према записима из 19. века, овај поток је некад био много богатији водом, па је сматран реком. И у турском дефтеру из 1528. године, Раковица се наводи као река. Назив, свакако, потиче због богатства ове речице раковима. Име је дала и селу Раковица које се налази на неколико километара на исток, на авалском путу (и ово село се помиње 1528. године, а данас је на подручју Општине Вождовац). Отуд данас на малом простору имамо и насеље и село истог имена – Раковица.

Назив Раковица за део Кнежевца у долини Топчидерске реке потиче из 1884. године, када је ту постављена железничка станица „Раковица“. Временом ће се уз станицу развити насеље, а у периоду између два светска рата биће заснована и железничка колонија и индустријска зона, а на брдима на запад и виле богатих Београђана. То је данашња Стара Раковица. Временом се назив шири на околно подручје, тако да читав овај део долине Топчидерске реке временом почиње да се назива Раковица. Коначно, издвајањем из подручја Општине Чукарица, 1974. године, образована је Општина Раковица.

На подручју Кнежевца, осим Раковице, Петловог и Лабудовог брда, 1970-их година настаће и насеље Видиковац. Етимологија овог топонима је јасна, с обзиром на поглед који са овог брда пуца на Авалу, Торлак и источна предграђа Београда.

Раковица је назив и манастира који се налази у ширем подручју Кнежевца. Манастир посвећен Пресветој Богородици, према предању саграђен у време сремског краља Драгутина, налазио се на подручју поменутог села Раковица, по чему је и добио назив. Међутим, Турци су овај манастир разорили крајем 16. века (1594) у знак одмазде због побуне Срба. Монаси су се касније настанили на свом метоху неколико километара даље, где је била нека капелица, а у подручју некадашњег малог села Долац (помиње се почетком 16. века). Током 19. века ту је заснован данашњи Манастир Раковица посвећен Светим арханђелима. Ту су сахрањени патријарси Димитрије и Павле.


Манастир Раковица
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #9 послато: октобар 06, 2018, 11:09:51 поподне »
Још један занимљив топоним на подручју Кнежевца је Мандра. Риста Николић наводи брда Велика и Мала Мандра, обрасле церовом шумом, где је у Карађорђевој Србији био збег Срба пребеглих са турске територије, као и гробље.

Нисам сасвим сигуран, али бих рекао да су ове две Мандре два брда између Кнежевца и Миљаковца. Иначе, назив Мандра долази од истоимене речи, преузете из грчког језика, која означава катун или бачију, место где се лети јаве стада, музе млеко и прави сир.

"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #10 послато: октобар 07, 2018, 11:08:20 пре подне »
Занимљиви прилози Небо. И слажем се с тобом, најживописнији дио Београда јесу та разна брда и долине на југу.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #11 послато: октобар 07, 2018, 11:20:10 пре подне »
Како се изглед Београда брзо мењао у 20. веку показују случајеви две велике сеоске општине у близини Београда. То су Кнежевац и Жарково. Оне постају део Београда тек после Другог светског рата.

Кнежевац је поменут као данашње насеље између Петловог брда и Стражевице, на подручју Општине Раковица. Међутим, некада је Кнежевац био главно насеље овог јужног дела Београда и обухватало је далеко већи простор. На север обухватало је подручје данашњих насеља Раковица и Видиковац, где су биле границе према атарима суседних села Миљаковац и Жарково; на исток су Стражевица и село Кијево; на југу је обухватало Петлово брдо и граничило се са Ресником; на запад се простирало преко данашње Ибарске магистрале и граничило са атаром Железника.

Најстарији помен Кнежевца је у турском дефтеру из 1560. године. Међутим, родови који су у Кнежевцу живели почетком 20. века (према Ристи Николићи, „Околина Београда“, 1903) су ту насељени већином у 19. веку, а најстарији род – Крезићи, пред крај 18. века. Предак Крезића, Живко Павловић доселио се са севера Косова. Старо село Кнежевац тада није постојало, већ је било обрасло густом шумом, а само на локалитету Муминовац било је селиште, за које су мештани околних села говорили да је било „маџарско село“.

Сама етимологија назива села је јасна, по сеоском кнезу, који је, могућно, био кнез за шире подручје, те је његово седиште прозвано – Кнежевцем. Ранији назив (дефтер из 1528. године) био је Хум или Хумска. С обзиром на ову промену, могло би се закључити да је у овом раздобљу 1528-1560, а вероватно и касније, у Хуму било седиште кнеза који је био представник ових подавалских села према турској власти.

Током 20. века, једно по једно, из подручја Кнежевца издвајају се нова насеља, тако да ће Кнежевац временом бити, што би се рекло модерним речником – маргинализован.


Подручје Кнежевца некад (црна линија - оквирно) и данас (црвена линија)

За овај Кнежевац, први пут чујем сад.

симо

  • Гост
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #12 послато: октобар 07, 2018, 11:41:10 пре подне »
За овај Кнежевац, први пут чујем сад.

Е Зрно, а трамвај тројка?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #13 послато: октобар 07, 2018, 11:55:23 пре подне »
Е Зрно, а трамвај тројка?

Нисам никад ишао до краја с тројком. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #14 послато: октобар 07, 2018, 12:09:03 поподне »
Стварно, Зрно... И ја сам затечен...

Домаћи задатак за професора Зрнића:
Ући у трамвај број 3, нпр. на Славији, и возити се до последње станице, али према Кнежевцу, не у правцу Богословије.
На окретници напустити возило и пешке обићи задато подручје.
Понети мапу Београда за сваки случај, али остварити и контакт с урођеничким становништвом, по старом начелу "карту читај, ал' сељака питај".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #15 послато: октобар 07, 2018, 12:26:30 поподне »
Стварно, Зрно... И ја сам затечен...

Домаћи задатак за професора Зрнића:
Ући у трамвај број 3, нпр. на Славији, и возити се до последње станице, али према Кнежевцу, не у правцу Богословије.
На окретници напустити возило и пешке обићи задато подручје.
Понети мапу Београда за сваки случај, али остварити и контакт с урођеничким становништвом, по старом начелу "карту читај, ал' сељака питај".

Да знаш да сам већ скоро кренуо тамо. Само мислим да нема више старих кућа, па је бесмислено. :)

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 220
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #16 послато: октобар 07, 2018, 12:36:52 поподне »
Ако се неко сећа, тј. ако неко зна, била је једна једина сеоска кућа остала на Видиковцу 80-тих, у оквиру тзв. другог круга у Партизанској улици и кућа тог сељака је била при дну круга од 6 солитера -Партизанска 15, 17, 19, итд - као седми објекат у кругу. Држао је свиње, које су се слободно шеткале по Видиковцу, ту му је био паркиран и трактор, а лети је његова жена продавала кукуруз испред продавнице ПКБ/атомског склоништа које је било у центру круга...
Ако сам добро разумео, то је била једина преостала кућа села Кијево, тј. насеље Видиковац је изграђено на месту некадашњег Кијева. А у Кијеву је Живојин Павловић снимао неки филм, почетком 70тих...не знам сад који...

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #17 послато: октобар 07, 2018, 12:39:26 поподне »
Ако се неко сећа, тј. ако неко зна, била је једна једина сеоска кућа остала на Видиковцу 80-тих, у оквиру тзв. другог круга у Партизанској улици и кућа тог сељака је била при дну круга од 6 солитера -Партизанска 15, 17, 19, итд - као седми објекат у кругу. Држао је свиње, које су се слободно шеткале по Видиковцу, ту му је био паркиран и трактор, а лети је његова жена продавала кукуруз испред продавнице ПКБ/атомског склоништа које је било у центру круга...
Ако сам добро разумео, то је била једина преостала кућа села Кијево, тј. насеље Видиковац је изграђено на месту некадашњег Кијева. А у Кијеву је Живојин Павловић снимао неки филм, почетком 70тих...не знам сад који...

На Коњарнику су пре само пар година шетале нечије свиње. Баш бих отишао до тог домаћина, да видим имање :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #18 послато: октобар 07, 2018, 12:45:03 поподне »
Тачније, шетају и данас https://www.blic.rs/vesti/beograd/uzas-na-konjarniku-svinje-konji-i-magarci-godinama-tumaraju-ulicama-ali-sada-je-potez/8r4p459

Али питање је да ли је уопште староседелац. :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #19 послато: октобар 07, 2018, 01:02:44 поподне »
Има једна ствар која ме годинама интригира, а везана је за Нови Београд.

Знамо да је на простору Новог Београда раније постојало само село Бежанија, ту близу мене, и очуване су старе куће и дворишта. Међутим, има неколико старих кућа, у Јурија Гагарина, преко пута Кинеског тржног центра. Ту су углавном аутомеханичари.



Питао сам једног старијег колегу, и он каже да су они то звали Мала Бежанија. Кад укуцам на гуглу, не изађе ми апсолутно ништа (не постоји тај појам).