Аутор Тема: Порекло српског етнонима  (Прочитано 187317 пута)

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #400 послато: Октобар 11, 2024, 12:24:23 поподне »

Да је аутор и сам Чак Норис, ја не хајем за тим ко је аутор, него за тим што се тврди.
Сви ти називи само су реконструкције, које су најчешће чиста нагађања у зависности од тога ко их спроводи.
За Bautzen и Будишин можеш бити сигуран, јер ту имамо живо посвједочење словјенскога назива, али за мјеста за која немамо, можемо се играти и гледати какве су закономјерности.


Пошто је ово отишло предалеко од теме на којој се писало, а расправљамо о топонимима који имају везе са српским етнонимом, ја ћу наставити овде.

Да ли мислиш да су оно једини примери у топонимији где се види немачко иницијално "Z" као рефлекс лужичког иницијалног "S"? Навео сам ти примере који су ми били при руци, а има их још подоста. Живо ме занима, ако се немачки топоним из 1263. Zeniste не може објаснити од лужичког *Sěnišče <- *sěno, како ти твдиш, која му је онда етимологија? Да није можда било место где су Лужички Срби постизали менатлно стање "зена"?

Пошто не верујеш реконструкцијама, једном од основних методолошких алата ономастике и компаративне лингвистике, ево ти директан пример баш поред Бауцена како си и тражио:

Ztraele (1228. - 1241.)  данашња Strehla североисточно од Бауцена.



Што се тиче гомиле пољских назива Sarbinowo на просторима с којих су протјерани Њемци, ти су називи усвојени тек 1945. без обзира на етимологију која је од њемачкога презимена Соребом (=Sauerbaum). Ево ти пољски чланак: Sarbinowo (4), wś, kosz., gm. Mielno, 16,5 km na płn.-zach. od Koszalina: Sorenbom 1306, Sorebom … Surenboum 1309 PU IV 248, 353; Zorenbom 1313 PU V 101; Sorebom 1330 PU VII 392; Sorenbohm 1554 PomKirch II 350; Sovenbom (!) 1618 MpLub; Sorenbohm 1789 MpGillyPom; Sorenbohm 1890 SG XI 80; Sorenbohm — Sarbinowo, -wa, sarbinowski 1947 MPol XXVI nr 37; Sarbinowo, -wa 1982 WUN III 196. — Nazwa niem. zapewne od nazwiska właściciela *Sôrebôm, por. śrdniem. nazw. Soreman BahlowNdN 451. Do n. os. por. śrdniem. sôr ‛suchy, bezsilny’ i bôm ‛drzewo’ Lübben 363, 60, też sor ‛bagienna woda’ BahlowNdN 451. E. Rzetelska-Feleszko i J. Duma dopuszczają pochodzenie pierwszego członu od słow. ap. sarna. Nazwa Sarbinowo wprowadzona urzędowo po 1945 r.

Тако да на све то гледам веома критично. Неки назив који има везе са етнонимом Срби очекујем више на једном мјесту ван првобитне зоне Срба, куда су Срби можда прибјегли, као што је западна Чешка уз границу с Њемачком или Пољска уз границу с Њемачком.

Ко је уопште поменуо Sarbinowo? Ја сам поменуо топониме:

1. Zurbici (помен из 961. г.) сада немачки Zörbig,

2. Zarbie  (помен из 1202.),  сада пољски  Sarbia

Старије верзије ова два топонима (из 961. и 1202.) фонолошки се изводе из корена Сурб. То је став лингвиста који су своје животе и каријере посветили овој науци, а тi веруј у шта год хоћеш. На крају крајева, ниси понудио никакво алтернативно објашњење за конкретно ова два топонима већ их вешто избегаваш.

Кад си већ поменуо пољске топониме под именом Sarbinowo, погледај историјски развој имена истоименог топонима у општини Dębno, у округу Мишлиборском, Западнопоморско Војводство:

Zorbamstorp (из 1262.) -> Tzorbensdorf (из 1335.) -> Czorbendorf (из 1337.) -> Czorbindorff (из 1400.) -> Tzornendorff (из 1451.) -> Zornendorff  (из 1460.) -> Zorndorf (из 1758. где се исте године одиграла чувена битка из Седмогодишњег рата) -> Sarbinowo (1945.)

А ево и објашњења за облик Zorbamstorp из 1262. - поставићу у оригиналу на немачком:

Цитат
Durch Lautverschiebung und Lautveränderung entwickelte sich aus Zorbamstorp, dessen Name sehr wahrscheinlich auf das Exonym Sorbe zurückzuführen ist, 1335 der Name Tzorbensdorf.

Дакле, Zorbamstorp се изводи из етнонима Сорб и ово је још један пример где се лужичко иницијално "S" рефлектује у немачко иницијлано "Z", а већ трећи конкретно у вези са српским етнонимом Сурб/Сорб. Тако да сада имамо:

1. Zurbici (помен из 961. г.) сада немачки Zörbig,

2. Zarbie  (помен из 1202.),  сада пољски  Sarbia,

3. Zorbamstorp (помен из 1262. г.) немачки Zorndorf односно пољски Sarbinowo

Да резимирамо:

1. Лужичко иницијално  "S" могло се рефлектовати у  немачко иницијлано "Z" бар од друге половине 10. века.

2. Облик српског етнонима Сурби фигурирао је источно од реке Зале, баш у простору у коме се лоцирају досељени Срби са истока и који су носиоци етнонима Лужичких Срба, бар до друге половине 10. века.

Ван мреже Бранкова

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 77
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #401 послато: Октобар 12, 2024, 04:24:12 поподне »

У вези са поруком изнад и дискусијом на поменутој другој теми :
 
Zörbig  и Zerbst се доводе без сумње у везу са Сорбима/Србима и то са " de Veteribus Colonis Sorabis teftantur oppida SORBECUM & Serveftum" . О томе је писао и M. Friedrich Gottfried Elteste ( arhiđakon iz tog mesta ) 1727.г.
Осим свог личног истраживања, он наводи и друге ауторе који су пре њега о томе писали ( 16. век ).
 Зорбиг су још звали и Sorbeck.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #402 послато: Октобар 13, 2024, 12:57:49 поподне »
Можда су Немци једноставно имали више имена за исту популацију и записивали их онако како су их чули.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #403 послато: Октобар 14, 2024, 02:16:07 поподне »
Можда су Немци једноставно имали више имена за исту популацију и записивали их онако како су их чули.

Немци су имали различита имена зато што су ревносно записивали онако како су чули од самих Срба, а сама промена имена проистиче из фонолошког развоја српског имена у старо-лужичкоспрском.

Ако су код Фредегара записали тачно како су чули 630/640-их година "Surbi" (а да јесу записали исправно сведоче каснији записи у изворима као и топонимија око реке Зале, видети горње постове), што би било малтене непосредно (пар деценија) након доласка Срба са истока, онда и етимологију српског етнонима треба тражити у корену *Surb, Овим би пале све тренутне словенске и иранске теорије које овај корен скоро да не узимају у обзир.

Што се тиче облика Sorb, овде већ имамо мало замршенију ситуацију. Да будем искрен, до скора сам мислио да је ово немачки облик јер у високонемачком језику у раном средњем веку негде око 8. или 9. века постојала je промена u -> o која би из Surb дала Sorb. Међутим, скоро налетех на један коментар једног од админа на немачкој википедији који је вероватно лужичког порекла:

Цитат: j.budissin
Not exactly. The actual Sorbs, living along Saale (Solawa) river in the 9th and 10th century, were already then called "Surbi". Schuster-Šewc suggests, that there was some kind of u or o between the S and the rb. So the o in Sorbs is no German invention. -- j.budissin

А ево и шта је Шустер-Шевц писао:

Цитат
Oblik prihvaćen u današnjem govornom nemačkom jeziku sa vokalom o- (takođe i starija forma sa -u), nepoznat je lužičkosrpskom jeziku u Gornjoj i Donjoj Lužici, a prema izvorima bio je ograničen samo na zapadni deo starolužičkog, zapadno od reke Mulde i Saale.

Дакле на западу Старе Лужице (која је много већа од данашње Горње и Доње Лужице) око реке Зале и Мулде, сам Шустер-Шевц каже да је постојао облик Surb/Sorb. Поставља се питања зашто Шустер-Шевц каже да је облик Surb старији? Зато што по фонолошким карактеристикама старо-лужичког језика да је старији, облик Sorb би морао да прође кроз метатезу ликвида која је завршена до половине 9. века, па би у том случају добили облик Srob који не постоји. Са друге стране, облик Surb по истим законима није пролазио кроз метатезу ликвида. Значи ако су сами Срби око Зале користили облик Sorb он је морао доћи после 9. века, што се и генерално слаже са изворима. Како се облик Sorb развио међу самим Србима од облика Surb писаћу касније.

« Последња измена: Октобар 14, 2024, 02:24:53 поподне Lajbnic »

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #404 послато: Октобар 14, 2024, 05:26:50 поподне »

Пошто не верујеш реконструкцијама, једном од основних методолошких алата ономастике и компаративне лингвистике ...


Шта треба значити "веровати реконструкцијама"? Је ли то ствар вјере или је ствар оцјене успјелости покушаја реконструкције. Аргументација мора одговарати реалијама, да би реконструкција била валидна. Ако се један аргумент не слаже с устаљеним реалијама, правилност те одређене реконструкције ја ћу довести у питање. Мислим, да то и јест цијењено критично размишљање.


Протекли разговори с мојим цијењеним пријатељима на овом мјесту показали су ми, да је још увијек актуелан феномен величања србскога имена и пожуде за неком историјском важношћу. Они представљају препреку критичному мишљењу и воде до тога, да се србско име види тамо гдје га није било. (Serboi или Sirvan на Кавказу, Zeriuani Баварскога Географа) Но узме ли се у посматрање један већи сет података из разних наука, закључи се да се ради о лажном аларму;


Тако при реконструкцијама топонима у Њемачкој посматрам законитости фентске конверзије, је ли топоним у подручју полабскога или лужичкога ареала, као и морфолошке и деривационе законе истих.


Ако се предложи да је Zerbst одраз лужичкога Serbište, то се не подлаже вјери и не прихвата само зато што је етноним Срба у близини и што постоји суфикс -иште, него се гледа дубље, нпр., да у том крају постоје два конкурирујућа суфикса, један је -isko а други -išćo, треба се географски положај топонима Zerbst поставити на карту распореда isko - išćo варијаната, јер ће случај, да лежи у -isko зони можда пољуљати предлог да задњи дио назива Цербст представља рефлекс -ište. Освијем тога треба имати у виду како -isko / -ištje, ако се додају на именицу граде пејоратив (holka > djevojka, holčisko - djevojčura, psyc - psić, psyčisko - ružno pašče, hora - gora, horisko - gorski div); а ако се додају на основу глагола означавају локацију bernišćo, brodzišćo, bydlišćo од bernać, brodzić, bydlić. Стога би теоретизовано Serbištje значило "ружан Србин". С друге стране у лужичкосрбском постоји облик[size=78%] [/size]cerwišćo - црвиште, гнијездо инсеката, које одговара чешком črvovište; https://www.dolnoserbski.de/ndw/pokaz/Muka/cerwi%C5%A1%C4%87o, а такођер и глагол https://www.dolnoserbski.de/ndw/pokaz/Starosta/cerwi%C5%9B%20se


Први помен је Ciervisti, а други Zirwisti, а за оне који не знају симболом Z се још у староњемачком записује глас "ц". Што се тиче њемачкога уха, оно веома јасно разликује звук "с" од звука "ц" јер оба постоје у њемачком и не бркају се, како се бркају звучни и беззвучни парови с са з, т са д, г са к, б са в. Њемачки знаш. Лажем ли ово?


Наравно, да ће једно србиште подигнути народни дух и понос и тако ослабљених Лужичана, а тако и нас, Срба, за разлику од једнога црвишта, али реалији су реалији и у њима је много више буњишта и стратишта него што је србишта, босништа и хрватишта.

„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #405 послато: Новембар 06, 2024, 11:04:08 пре подне »
Шта треба значити "веровати реконструкцијама"? Је ли то ствар вјере или је ствар оцјене успјелости покушаја реконструкције.

Кад неко напише овако нешто:


Сви ти називи само су реконструкције, које су најчешће чиста нагађања у зависности од тога ко их спроводи.


, како не посумњати да писац ових речи не верује у један од основних лингвистичких алата као што су реконструкције речи.


Протекли разговори с мојим цијењеним пријатељима на овом мјесту показали су ми, да је још увијек актуелан феномен величања србскога имена и пожуде за неком историјском важношћу. Они представљају препреку критичному мишљењу и воде до тога, да се србско име види тамо гдје га није било. (Serboi или Sirvan на Кавказу, Zeriuani Баварскога Географа) Но узме ли се у посматрање један већи сет података из разних наука, закључи се да се ради о лажном аларму;

Не знам само зашто би немачки лингвисти, који топоним Zurbici из 10. века доводе у везу са српским етнонимом, имали неки интерес да "величају српско име".


Ако се предложи да је Zerbst одраз лужичкога Serbište, то се не подлаже вјери и не прихвата само зато што је етноним Срба у близини и што постоји суфикс -иште, него се гледа дубље, нпр., да у том крају постоје два конкурирујућа суфикса, један је -isko а други -išćo, треба се географски положај топонима Zerbst поставити на карту распореда isko - išćo варијаната, јер ће случај, да лежи у -isko зони можда пољуљати предлог да задњи дио назива Цербст представља рефлекс -ište. Освијем тога треба имати у виду како -isko / -ištje, ако се додају на именицу граде пејоратив (holka > djevojka, holčisko - djevojčura, psyc - psić, psyčisko - ružno pašče, hora - gora, horisko - gorski div); а ако се додају на основу глагола означавају локацију bernišćo, brodzišćo, bydlišćo од bernać, brodzić, bydlić. Стога би теоретизовано Serbištje значило "ружан Србин". С друге стране у лужичкосрбском постоји облик[size=78%] [/size]cerwišćo - црвиште, гнијездо инсеката, које одговара чешком črvovište; https://www.dolnoserbski.de/ndw/pokaz/Muka/cerwi%C5%A1%C4%87o, а такођер и глагол https://www.dolnoserbski.de/ndw/pokaz/Starosta/cerwi%C5%9B%20se


Први помен је Ciervisti, а други Zirwisti, а за оне који не знају симболом Z се још у староњемачком записује глас "ц". Што се тиче њемачкога уха, оно веома јасно разликује звук "с" од звука "ц" јер оба постоје у њемачком и не бркају се, како се бркају звучни и беззвучни парови с са з, т са д, г са к, б са в. Њемачки знаш. Лажем ли ово?


Наравно, да ће једно србиште подигнути народни дух и понос и тако ослабљених Лужичана, а тако и нас, Срба, за разлику од једнога црвишта, али реалији су реалији и у њима је много више буњишта и стратишта него што је србишта, босништа и хрватишта.

Сунце, ево написаћи ти и други пут: није спорно да лужички топоними које почињу са 'Č', 'C' или 'Z' изворно, преведени у немачком средњевековном дају у многим случајевима 'Z'. Али то исто важи и за многе лужичке топониме који почињу сугласником 'S', а за то сам ти показао десетак примера из литературе са детаљним етимологијама и историјским фонолошким развоjем. Поставићу ти овде још два примера и стварно не бих да се више натежем око тог питања које ионако излази из ове теме:

1. Zuetie (981. г.),  сада Zwethau,  округ Torgau,  изведено од  *swet-,  видети  ГорњоЛуж. и ДоњоЛуж.   swet  'свет'

2. Zoppoten (okrug Зале-Orla, Тирингија) и Zoppot (немачки) тј. Sopot - Sopoth (1283.) и Sopot (1291.) (кашубски, град у Источној Померанији) од слов. Sopot 'поток', 'извор'.


Што се тиче Zerbst-а (Cieruisti (948. г.), Scherwist  (1200. г.)), Gunter Schaarschmidt изводи овај топоним од придева 'црвен' од ГорњоЛуж. čerwjeny односно ДоњоЛуж. cerwjeny, што значи да нема везе са српским етнонимом али и са cerwišćo - црвиштем које ти помињеш.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #406 послато: Новембар 06, 2024, 04:42:47 поподне »


како не посумњати да писац ових речи не верује у један од основних лингвистичких алата као што су реконструкције речи.



Поштовани Лајбниц, твоја сумња је посљедство не разликовања између "метода установљења првобитнога облика" и "хипотезе о првобитном облику" јер се обоје називају реконструкцијом.
Ја признајем реконструкцију као метод ( или како ти кажеш алат) и њом се служим, али с правом доводим у питање тачност хипотеза ако увиђам, да се граде на премисама које су климаве или нагађањима.  Ако ћеш лакше разумијети, могу префразирати свој став овако "ти називи само су реконструкције хипотезе, које су најчешће чиста нагађања у зависности од тога ко их спроводи."
Надам се, да смо прожвакали ово и да можемо поћи даље с дискусијом о материји.



Сунце, ево написаћи ти и други пут: није спорно да лужички топоними које почињу са 'Č', 'C' или 'Z' изворно, преведени у немачком средњевековном дају у многим случајевима 'Z'. Али то исто важи и за многе лужичке топониме који почињу сугласником 'S', а за то сам ти показао десетак примера из литературе са детаљним етимологијама и историјским фонолошким развоjем. Поставићу ти овде још два примера и стварно не бих да се више натежем око тог питања које ионако излази из ове теме:

1. Zuetie (981. г.),  сада Zwethau,  округ Torgau,  изведено од  *swet-,  видети  ГорњоЛуж. и ДоњоЛуж.   swet  'свет'

2. Zoppoten (okrug Зале-Orla, Тирингија) и Zoppot (немачки) тј. Sopot - Sopoth (1283.) и Sopot (1291.) (кашубски, град у Источној Померанији) од слов. Sopot 'поток', 'извор'.





Не постоји случај топонима у Њемачкој за који се може неоспорно доказати, да је у Словијена био називан овако или онако, пошто је словијенски језик у тим крајевима замро. Све што имамо су њемачки одрази и на основу њих и сазнања о историјском развоју њемачкога и прасловјенскога покушавају се успоставити везе и поставити хипотезе.


Размишљајући логично нема разлога зашто би Њемци 11.в. словијенско [с] преносили с [ц], ако то нијесу чинили ни у ријечима које су преузели из романских језика.
saccus > Sack, seccurus > sicher, soccus > Sock; sola > Sohle, speculum > Spiegel, brevis > Brief; moneta > Müntze; Такође нема знаних случајева у којем би сами Словијени тих крајева премјењивали с>ц. Еволуција поморских, полабских и лужичких говора су нам знане.


Дакле ако неки предложи, да Zossen потиче од "сосна" само на основу сазвучности, такву хипотезу ћу сматрати неваљаном, ако постоји друга ријеч која не крши правило да ц предаје ч или ц, али не и с.
Тако не видим чим би хипотетско Сосна надвладало хипотетско Чесно или Чесново, при чем је посљедње потврђено као топоним (Czosnowo, Warmia) које Њемци зову Knobloch. Ако ти видиш, упути ме!
Тако и за Zwethau и особито сугласнички скуп "св" нема потребе преносити га с "цв" пошто и сами њемци често имају "св"; Њемци су пак записали Svantevit. Тако је вјеројатније, да је Zwethau потекло од једно од лужичких ријечи које почињу с цв* или чв* (čwěla, čwila, čweja, čwica, čwor, čwork, čwak, cwolch, cwolba ...) или пак свједочи о присуству јужнослов. елемента "цветава, цветно" умјесто очекиванога кветава, кветно, поготово јер се сусједно њемачко село зове Rosenthal. Поразмисли мало са мном што би то могло бити умјесто, да се само слијепо ослањаш на хипотезе других.


Што се тиче Zerbst-а (Cieruisti (948. г.), Scherwist  (1200. г.)), Gunter Schaarschmidt изводи овај топоним од придева 'црвен' од ГорњоЛуж. čerwjeny односно ДоњоЛуж. cerwjeny, што значи да нема везе са српским етнонимом али и са cerwišćo - црвиштем које ти помињеш.


Гунтер рек'о = слово божије. Баш си довјерљив, само је ли Швабо рекао  ;D
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #407 послато: Јануар 20, 2025, 08:29:57 поподне »
Не могу да нађем тему "Срби" на форуму. Само "Срби". Има тема Лужички Срби, Небски Срби, о Пореклу српског имена и итд. и итд.

Повод да покренем тему ми је интервју у Новостима, из 2024,  са универзитетским професором др Радмилом Маројевићем са Катедре за славистику Филолошког факултета Увирезитета у Београду.

"ILIRI SE STOPILI SA SRBIMA I SLOVENIMA: Albanci su na Balkan došli mnogo kasnije..."

https://www.novosti.rs/reportaze/vesti/1399761/iliri-stopili-srbima-slovenima-albanci-balkan-dosli-mnogo-kasnije

Очигледно је да заступа тезу о иранском пореклу првобитних Срба или прото Срба. Без узимања у обзир генетике....већ само лингвистике и етнологије (обичаја...).

Може се дискутовати....
Враћа древне Србе на простор између Осета и Лаза...

Из интервјуа...

"KOJE značenje ima etnonim indoiranskog porekla Srbi?

- Mada je Oleg Trubačov, vodeći etimolog epohe, o imenima slovenskih naroda pisao u svojim radovima, postavio sam mu ovo pitanje. On mi je, uz izvesno snebivanje, odgovorio: "Golovorez, tj. 'oni koji odsecaju glave'". Mesta snebivanju nema ako se zna da je Francuz Giljoten izumeo giljotinu kao oblik "humanog" izvršenja smrtne kazne. Srbi nisu mučili svoje protivnike nego su junački ginuli i junački pobeđivali donoseći turske glave kao ratni trofej. Sa značenjem etnonima Srbi vezana je i semantička komponenta "oni koji jednim zamahom mača mogu odseći glavu, i volu oraćemu ako treba". Za to je bila potrebna izuzetna snaga u ruci, po kojoj se sa Srbima niko nije mogao meriti - zaključuje Marojević."

Знам да се на форуму заступају другачија гледишта, али....

Ако тема постоји  онда, молим вас, пребаците ово на ту тему...

Да ли је Трубачов пошао од речи "срп" као врсте сечива тј. алатке???
« Последња измена: Јануар 20, 2025, 08:36:54 поподне нцп »

Ван мреже kocovic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 471
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #408 послато: Јануар 21, 2025, 03:09:09 пре подне »
Не могу да нађем тему "Срби" на форуму. Само "Срби". Има тема Лужички Срби, Небски Срби, о Пореклу српског имена и итд. и итд.

Повод да покренем тему ми је интервју у Новостима, из 2024,  са универзитетским професором др Радмилом Маројевићем са Катедре за славистику Филолошког факултета Увирезитета у Београду.

"ILIRI SE STOPILI SA SRBIMA I SLOVENIMA: Albanci su na Balkan došli mnogo kasnije..."

https://www.novosti.rs/reportaze/vesti/1399761/iliri-stopili-srbima-slovenima-albanci-balkan-dosli-mnogo-kasnije

Очигледно је да заступа тезу о иранском пореклу првобитних Срба или прото Срба. Без узимања у обзир генетике....већ само лингвистике и етнологије (обичаја...).

Може се дискутовати....
Враћа древне Србе на простор између Осета и Лаза...

Из интервјуа...

"KOJE značenje ima etnonim indoiranskog porekla Srbi?

- Mada je Oleg Trubačov, vodeći etimolog epohe, o imenima slovenskih naroda pisao u svojim radovima, postavio sam mu ovo pitanje. On mi je, uz izvesno snebivanje, odgovorio: "Golovorez, tj. 'oni koji odsecaju glave'". Mesta snebivanju nema ako se zna da je Francuz Giljoten izumeo giljotinu kao oblik "humanog" izvršenja smrtne kazne. Srbi nisu mučili svoje protivnike nego su junački ginuli i junački pobeđivali donoseći turske glave kao ratni trofej. Sa značenjem etnonima Srbi vezana je i semantička komponenta "oni koji jednim zamahom mača mogu odseći glavu, i volu oraćemu ako treba". Za to je bila potrebna izuzetna snaga u ruci, po kojoj se sa Srbima niko nije mogao meriti - zaključuje Marojević."

Знам да се на форуму заступају другачија гледишта, али....

Ако тема постоји  онда, молим вас, пребаците ово на ту тему...

Да ли је Трубачов пошао од речи "срп" као врсте сечива тј. алатке???

Нажалост, у тексту има више класичних примера пристрасности потврђивања. По мени, јако је тужно што је то тако свакодневна појава у нашем народу и мислим да би неко требало да предузме нешто поводом тога.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #409 послато: Јануар 21, 2025, 07:07:04 пре подне »
Нажалост, у тексту има више класичних примера пристрасности потврђивања. По мени, јако је тужно што је то тако свакодневна појава у нашем народу и мислим да би неко требало да предузме нешто поводом тога.

На страну остали делови интервјуа.

Велико питање је шта је Трубачов писао о имену Срба- - не могу да нађем ништа о томе...а шта је мислио о Србима када је у том неком неформалном разговору професору Маројевићу рекао "Головорез" јер на руском то, између осталог, значи "и отпадник"?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9194
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #410 послато: Јануар 21, 2025, 08:29:48 пре подне »
На страну остали делови интервјуа.

Велико питање је шта је Трубачов писао о имену Срба- - не могу да нађем ништа о томе...а шта је мислио о Србима када је у том неком неформалном разговору професору Маројевићу рекао "Головорез" јер на руском то, између осталог, значи "и отпадник"?

Прочешљајте тему на којој се сада налазе ваше објаве. Индоиранску тезу је Сунце, рекао бих, прилично убедљиво "деконструисао". Ове глупости са мачевима и главама не бих ни удостојио коментара.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #411 послато: Јануар 21, 2025, 08:36:17 пре подне »
Прочешљајте тему на којој се сада налазе ваше објаве. Индоиранску тезу је Сунце, рекао бих, прилично убедљиво "деконструисао". Ове глупости са мачевима и главама не бих ни удостојио коментара.

Ма, читала сам ја ту тему.... овде се ради о јавном мњењу....и ауторитету једног професора. Верује се на реч.

Не би било за одбацивање да Сунце и остали напишу неку књигу о пореклу српског етнонима.Објаве публикацију са (пожељно) или без рецензије. Сучеле досадашње тезе и размишљања. Историјска, лингвистичка и итд.

А да ДСР буде издавач.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #412 послато: Јануар 21, 2025, 08:44:25 пре подне »
На страну остали делови интервјуа.

Велико питање је шта је Трубачов писао о имену Срба- - не могу да нађем ништа о томе...а шта је мислио о Србима када је у том неком неформалном разговору професору Маројевићу рекао "Головорез" јер на руском то, између осталог, значи "и отпадник"?


Као Срб Србу, мани се тога смијера, јалово је то дијело.
Размишљања тога човјека одраз су призме саздане душевном траумом дјетиње личности кроз неиспуњене потребе за похвалом и за примљеношћу. Касније у животу такве личности лијепе се за било-што што одише славом и силом у покушају попунити своју празнину у души. Дјелић славе Ђоковића, дјелић Марка Краљевића, дјелић дријевних Сармата, дјелић велике мајке Русије, смијешај у комовину, дестилуј и вуала - како је лијепо бити Србин - сад ће ме цигли свијет поштовати и вољети, ако већ није рођени отац. Ракија је укусна и пружа сладку утјеху трауми, али није нужно одраз истине.
Не казујем тим, да он лаже, него јадан сам вјерује у тај мисаони конструкт који је сазидао. У том и лежи сав проблем.
« Последња измена: Јануар 21, 2025, 08:56:02 пре подне ⲥуⲛцⲉ »
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #413 послато: Јануар 21, 2025, 08:52:17 пре подне »
Ма, читала сам ја ту тему.... овде се ради о јавном мњењу....и ауторитету једног професора. Верује се на реч.

Не би било за одбацивање да Сунце и остали напишу неку књигу о пореклу српског етнонима.Објаве публикацију са (пожељно) или без рецензије. Сучеле досадашње тезе и размишљања. Историјска, лингвистичка и итд.

А да ДСР буде издавач.


Добра замисао, нцп. Ево обећавам, да ћу написати научни рад на ту тему. И давно бих написао, да ме жена не нагони да се оканим Порекла, лингвистике и предака, него да идем зарађивати више пара својим другим талентима, јер кућа у Њемачкој кошта најмање пола милиона евра.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #414 послато: Јануар 21, 2025, 09:58:10 пре подне »

Добра замисао, нцп. Ево обећавам, да ћу написати научни рад на ту тему. И давно бих написао, да ме жена не нагони да се оканим Порекла, лингвистике и предака, него да идем зарађивати више пара својим другим талентима, јер кућа у Њемачкој кошта најмање пола милиона евра.

За све се нађе време.

Ван мреже kocovic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 471
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #415 послато: Јануар 21, 2025, 10:34:46 пре подне »

Добра замисао, нцп. Ево обећавам, да ћу написати научни рад на ту тему. И давно бих написао, да ме жена не нагони да се оканим Порекла, лингвистике и предака, него да идем зарађивати више пара својим другим талентима, јер кућа у Њемачкој кошта најмање пола милиона евра.

Izgleda da nećeš uspeti da pokriješ 500 000 od prodaje knjige, prema ChatGPT:

Zarada od objavljivanja knjige o poreklu srpskog etnonima zavisi od različitih faktora, uključujući kvalitet knjige, promociju, distribuciju, ciljno tržište i način na koji je knjiga distribuirana (samostalno izdanje ili kroz izdavača). Evo kako bi to moglo izgledati u optimističnoj, realnoj i pesimističnoj proceni:

### 1. Optimistična procena:
- **Zarada**: 10,000 – 30,000 evra
- Ako knjiga naiđe na dobar prijem, bude dobro promovisana i postane popularna među ljubiteljima istorije, etnologije i šire zainteresovane javnosti, može se prodati više hiljada primeraka. Takođe, ako se uzme u obzir dodatna prodaja (elektronske knjige, audio verzije, međunarodna prodaja), zarada može rasti. Knjige koje postanu referentne u oblasti mogu dostići i veće cifre, a moguće su i pozicije za javne nastupe, predavanja ili intervjue, što dodatno može doprineti zaradi.

### 2. Realistična procena:
- **Zarada**: 2,000 – 10,000 evra
- U realnim uslovima, ako knjiga bude dobro napisana, ali bez previše specifične promocije, možete očekivati prosečnu prodaju. Ako je knjiga tematski niša, što može biti slučaj sa etnogenetskim istraživanjima, prodaja bi mogla biti ograničena. Sa umerenim naporima u promociji, to bi moglo doneti solidnu, ali ne preterano visoku zaradu.

### 3. Pesimistična procena:
- **Zarada**: 500 – 2,000 evra
- U pesimističkom scenariju, knjiga bi mogla biti izdana i imati minimalan broj kupaca zbog slabije promocije, nezainteresovanosti tržišta ili prevelike specifičnosti teme koja ne privlači široku publiku. U tom slučaju, možete se suočiti sa malim brojem prodatih primeraka i prihodima koji se uglavnom svode na pokrivanje troškova izdavanja.

### Faktori koji utiču na zaradu:
- **Promocija**: Kvalitet promocije, prisustvo na društvenim mrežama, intervjui u medijima, recenzije i nastupi mogu značajno povećati prodaju.
- **Cena knjige**: Cene knjiga variraju, pa izbor niske ili visoke cene može uticati na broj prodatih primeraka.
- **Distribucija**: Ako se knjiga distribuira putem velikih platformi kao što su Amazon ili prodaja u velikim knjižarama, to može povećati broj kupaca. Samostalno izdavanje putem interneta može doneti manju zaradu, ali i veći deo prihoda.

Zaraditi novac od knjige može biti izazovno, ali sa pravim pristupom i dobrim tržišnim strategijama, može se ostvariti solidan prihod.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #416 послато: Јануар 21, 2025, 10:58:22 пре подне »
Zaraditi novac od knjige može biti izazovno, ali sa pravim pristupom i dobrim tržišnim strategijama, može se ostvariti solidan prihod.


Хихи  ;D
Хвала за процјену, но да утачним мисао, канио сам написати дисертацију на ту тему а не књигу. Дисертација би требала бити свима доступна и служити обћеном образовању народа. Тако да тим не бих зарадио, него још и потрошио.


А што се тиче књиге, волио бих на свијет издати описну анализу механизама творбе ријечи у изворном народном србском и те исте стародавне механизме понудити као калупе за творбу нових ријечи за потребе науке, технологије, медицине итд. Чат GPT није у стању да препозна деликатне детаље, али ако га научим тому, он би могао постати користним помогалом у развићу србскога језика и расширењу мисли о том да је србски језик веома моћан.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже kocovic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 471
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #417 послато: Јануар 21, 2025, 11:42:09 пре подне »

Хихи  ;D
Хвала за процјену, но да утачним мисао, канио сам написати дисертацију на ту тему а не књигу. Дисертација би требала бити свима доступна и служити обћеном образовању народа. Тако да тим не бих зарадио, него још и потрошио.


А што се тиче књиге, волио бих на свијет издати описну анализу механизама творбе ријечи у изворном народном србском и те исте стародавне механизме понудити као калупе за творбу нових ријечи за потребе науке, технологије, медицине итд. Чат GPT није у стању да препозна деликатне детаље, али ако га научим тому, он би могао постати користним помогалом у развићу србскога језика и расширењу мисли о том да је србски језик веома моћан.

Možda da sačekaš još malo da neka veća firma počne da koriste LCM umesto LLM, umesto da kreneš u "štelovanje" ChatGPT-a:
<a href="https://www.youtube.com/v/TwLiNTYvpPo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TwLiNTYvpPo</a>
« Последња измена: Јануар 21, 2025, 11:46:23 пре подне НиколаВук »

Ван мреже kocovic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 471
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #418 послато: Јануар 28, 2025, 02:54:16 поподне »
Možda da sačekaš još malo da neka veća firma počne da koriste LCM umesto LLM, umesto da kreneš u "štelovanje" ChatGPT-a:
<a href="https://www.youtube.com/v/TwLiNTYvpPo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TwLiNTYvpPo</a>

Samo ću da ostavim link ka ovome, jer je u neku ruku to što ti treba:
https://www.deepseek.com/


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6530
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #419 послато: Јануар 28, 2025, 02:57:27 поподне »
Samo ću da ostavim link ka ovome, jer je u neku ruku to što ti treba:
https://www.deepseek.com/

Баш сам јутрос, понукан новинским насловима, испробао deepseek. Питао сам за неке историјске ствари и јесте био прилично прецизан. У чему је суштинска разлика у односу на раније AI сервисе?