Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци

[Небојша]

Не знам шта је Бошко  чекао досада да то објави, више изгледа као текст за читаоце таблоида.

Никада не бих рекао. Милко мање-више, али Бошко ми је одувек изгледао као Македонче, да не кажем и Бугарче. Мора да им је мајка одатле, или су временом попримили тај "израз".

[Христифор]

Бошко по мени изгледа баш као човек из тих крајева, од Призрена, Тетова па до Гостивара.   Са  именом тешко би прошао као бугарче.

[НиколаВук]

Inače postoji pomen Srba oko današnjeg Skoplja.

"The Emperor Constantine III (641) transferred a part of the Slavs from the Balkans (Vardar region) to Asia Minor. There these migrants founded the city of Gordoservon, the name of which gives grounds for supposing that among its founders there were Serbs, and was also known under names Gordoserbon and Servochoria.[20]"

Где се у овом цитату помиње Скопље? 

[vasil]

I will just say what I think on the Bulgarian-Serb subject. Lets imagine a scenario where a Herzegovian Serb person and a Central Balkan Mountain Bulgarian person have a child what is the child is it Bulgarian or Serbian? In my opinion the answer here is obvious its both Bulgarian and Serbian at the same time and whether other people outside of that scenario like it or not doesnt really matter. So to get to the point are the people who originate in NE Macedonia which is in reality part of the Shopluk, NW Bulgaria and Eastern Serbia Bulgarians or Serbians, I think they are both.

[Ana.radosevic]

У пар наврата сам чуо за термин Беломорска Македонија коју називају и Егејском Македонијом уз тврдње како је на територији која обухвата данашњу област Македонију у Грчкој извршено етничко чишћење становништва (негде се може чути да су се називали Србима а негде Македонцима) уз убиства, исељавања и погрчивања преосталог становништва. Све ово је било крајем 19-почетком 20.века. Занима ме да ли се и где могу наћи поуздане историјске информације о таквим догађајима? Оно што и сам знам јесте да је српског становништва уз школску и црквену организацију било у Солуну, Костуру и још неким местима-самим тиме било је значаног присуства нашег народа до почетка 20.века, е сад да ли се српски народ иселио са тих простора након Балканских-Првог Светског рата или чак пре тога-или је протеран и погрчен то већ не знам па бих замолио некога ко познаје тематику да да појашњење о овом питању.

https://youtu.be/Oxn1AH_RjYc?si=lDkThiGn0u500ERo
https://youtu.be/waeoyHHyw18?si=rG8HlfT3fXy5FOsH
https://youtu.be/PK_-tYs6YaA?si=BMakYjlhtF4j5n_B

https://youtu.be/1d2c6vJ-Zss?si=uVyZb7jGU0Neysqh

https://youtu.be/ZAoggDnYCts?si=aTdHx9KjP-lKnfm-

https://youtu.be/waeoyHHyw18?si=cHePCq8PJ8PrgrNK

[drajver]

Протеклих дана посјетио сам неколико локација у Македонији. Раније сам углавном кроз Македонију само пролазио на путу за Грчку. Иако ми је циљ путовања био Охрид, ушао сам у Македонију преко Прохора Пчињског, јер сам хтио видјети неколико старих немањићких цркава и манастира у сјевероисточном дијелу Македоније. На почетку свакако цркву св. Ђорђа у Старом Нагоричану, а затим и Осоговски манастир, манастир Псачу и манастир Лесново. Сви ови манастири су везани за Немањиће и њихову властелу. Од планираног нисам због краткоће времена успио посјетити Лесново.

Манастирска црква св. Ђорђа у Старом Нагоричану, задужбина св.краља Милутина ми се можда својом архитектуром и фрескописом и највише свидјела од свега виђеног у Македонији. Постављам пар фотографија које сам снимио.

[drajver]

Манастир Осогово који је изграђен на темељима ранијих цркава гдје се подвизавао св. Јоаким Осоговски, такође се везује за Немањиће, који су га помагали и обнављали. На путу ми је овај манастир био најисточније. У прилично живописном предјелу, у кањону ријеке, изграђен је монументалан манастирски комплекс. Међутим, овдје има мало сачуваних старина из средњег вијека, углавном се ради  о грађевинама из новијег периода, из 19. и 20. вијека.
На фрескопису, који је рађен 1930-тих година приказано је више српских средњовјековних владара. Прије неколико година у медијима се појавила сљедећа вијест
https://www.rts.rs/lat/rts/dijaspora/vesti/4171525/oskrnavljene-freske-u-manastiru-sv-joakima-osogovskog-u-severnoj-makedoniji.html
Обратио сам пажњу на ове фреске, оригинални називи српских владара су враћени, али се заиста види да је нешто мрљано и рађено око имена.

[drajver]

До манастира Псаче се стиже доста лошим, уским, кривудавим сеоским путем. Не знам да ли и данас функционише као манастир, али тамо никога нисмо нашли. Више дјелује као сеоска црква око које се налази и гробље. Манастир св. Николе у Псачи задужбина је српске властеле кнеза Паскача и његовог сина севастократора Влатко. Били су женидбеним везама повезани са Мрњавчевићима. Унутар цркве се налази фрескопис високе умјетничке и историјске вриједности, који приказује породицу ктитора, али и Мрњавчевиће и Немањиће. Заиста ми је жао било што код цркве није било никог и што нисам могао ући унутра да видим фреске. Постављам само фотографије спољашњег изгледа цркве. На прозорима и порталима могу се још видјети дијелови средњовјековне камене пластике.

[drajver]

Што се самог Охрида и мјеста око охридског језера тиче, ту не бих пуно описивао, јер је мање више доста тога познато. Мени лично је било пријатно искуство што се испоставило да смо цркву св. Атанасија у близини св. Наума посјетили баш на дан св. Атанасија и што смо били позвани на славско послужење. Такође, код цркве св.Климента гдје су у току велики археолошки радови, упознали смо локалца који је био укључен у археолошке радове и који нас је провео и показао неке новооткривене мозаике из античког и ранохришћанског периода. На мозаицима се налазе и неки натписи на грчком за које кажу да су написани на неком локалном (пеонском? македонском?) дијалекту. Занимљиво да је чест мотив на тим мозаицима свастика.

Лијепе су све охридске главне цркве, али мени лично су најсимпатичније биле мале црквице у градском језгру попут ових са сљедећих фотографија.







Што се положаја тиче, мислим да најљепши положај има црква св. Јована Богослова.

[Небојша]

Лепи кадрови. Ниси сликао Прохор Пињски? Он је некако баш на добром положају, у подножју планине. Није било провокација од стране Албанаца у Охриду (заставе и слично)?

Ова област на североистоку Македоније припадала је средњовековној жупи Славиште. То вероватно одговара у највећем данашњим општинама Крива Паланка, Ранковце и Кратово. Становништво је углавном староседелачко, или пореклом из околних области. Мени је интересантно што на неких 30 тестираних, на релативно малом простору, ту постоје тројица J2b-M205>Y22059. Један се потпуно уклапа у кричко-затарски Y155375, док су други више модални Y22059/Y22063. Дакле постоји и некаква разноврност. Колико је то становништво могло бити покретљиво ка западу у средњем веку, познато је да се недалико одавде (околина Врања) налазио влашки катун Псодерци.

[Ojler]

Није било провокација од стране Албанаца у Охриду (заставе и слично)?

Нема у Охриду Албанаца, можда нешто мало.

[Небојша]

Нема у Охриду Албанаца, можда нешто мало.

Нисам алудирао на бројност. Него им је то близу, а чуо сам од људи да кад дођу каче своје заставе свуда. 

[vid.knezevic]

Лепа репортажа Драјверу.
Мени је жеља да обиђем св Николу Болничког.
Ево једног приказа са мреже.
https://youtu.be/bBRsH0B4-f0?feature=shared

[drajver]

Лепи кадрови. Ниси сликао Прохор Пињски? Он је некако баш на добром положају, у подножју планине.

Јесам свакако, заиста лијеп предио. Ево неких фотографија.

Није било провокација од стране Албанаца у Охриду (заставе и слично)?

Не, није било никаквих провокација. У повратку смо се враћали преко Тетова, па смо баш прошли кроз тај албански дио, али је све било у реду. Још је са нама ишао православни монах. У повратку смо свратили и у манастир св. Богородице Пречисте у брдима изнад Кичева. Кичево је већ мијешана македонско-албанско-турска зона. Питали смо монахињу да ли има неких проблема са Албанцима, али нам је рекла да нема.

Иначе, у самом Охриду најбројнији туристи су Турци. То су нам потврдили и локалци, а и мене су бар три групе турских туриста заустављале да их сликам. У Охриду имају за туристе добар назив: фотка-мотка 

Момак који нас је возио чамцем по Црном Дриму, је из Мале Преспе. Тек сам послије видио да то мјесто није у Македонији већ у Албанији и да се ради о македонској мањини у Албанији. Иначе он веома добро говори српски, иако је млађе генерације, и рекао нам је да је то због српске музике. То нам је потврдило још неколико млађих Македонаца који су са нама причали на солидном српском. На крају сам схватио да је српска музика јачи промотер српског утицаја од свих амабасада и дипломата.

Једино је монахиња у кичевском манастиру причала са нама на македонском,а ми са њом на српском и све смо се разумјели без проблема.

[drajver]

Лепа репортажа Драјверу.
Мени је жеља да обиђем св Николу Болничког.
Ево једног приказа са мреже.
https://youtu.be/bBRsH0B4-f0?feature=shared

Да, то је црква са једне од горе постављених фотографија (ова испред које је монах).

[Ojler]

Ниси обишао манастир Св. Јован Бигорски? Ако си се враћао преко Тетова то је релативно успут.

[drajver]

Ниси обишао манастир Св. Јован Бигорски? Ако си се враћао преко Тетова то је релативно успут.

У повратку је падала јака киша, тако да смо успјели обићи само кичевски манастир. Кад се иде преко Кичево, бигорски и није баш успут. Свратили смо и до Марковог манастира јужно од Скопља, али је нажалост био затворен, чак се ни у порту није могло ући.

Остало је још доста мјеста која је вриједило посјетити, а које нисмо успјели. Биће надам се прилике други пут.

[ДушанВучко]

а чуо сам од људи да кад дођу каче своје заставе свуда.

Можда, после их поскидају Македонци у Охриду, ако се то тамо дешава, они каче тамо где живе , и тамо се не скида (а можда пробају негде где не живе, али тамо им скину заставу)

[vid.knezevic]

Да, то је црква са једне од горе постављених фотографија (ова испред које је монах).

Одлично, леп преглед ,лепа тема и добро би било да се допуни других(нас) форумаша.

[НиколаВук]

До манастира Псаче се стиже доста лошим, уским, кривудавим сеоским путем. Не знам да ли и данас функционише као манастир, али тамо никога нисмо нашли. Више дјелује као сеоска црква око које се налази и гробље. Манастир св. Николе у Псачи задужбина је српске властеле кнеза Паскача и његовог сина севастократора Влатко. Били су женидбеним везама повезани са Мрњавчевићима. Унутар цркве се налази фрескопис високе умјетничке и историјске вриједности, који приказује породицу ктитора, али и Мрњавчевиће и Немањиће. Заиста ми је жао било што код цркве није било никог и што нисам могао ући унутра да видим фреске. Постављам само фотографије спољашњег изгледа цркве. На прозорима и порталима могу се још видјети дијелови средњовјековне камене пластике.

Ми смо са Псачом имали више среће када смо је обилазили 2019. године, јер је ту био локалац који се брине о манастиру, нека врста његовог "чувара". Он је мени и другу отворио врата цркве па смо могли да унутра уђемо и сликамо фрескопис. Очигледан је недостатак монаха, у више манастира које смо тада обилазили је био присутан само по један монах, а у некима, као нпр. у Псачи (али није она једина) није уопште ни било монаха, већ се о њима старају локални мештани, углавном старије животне доби. Изгледа да су они од државе задужени да буду нека врста "кустоса". Прилично тужна слика.

Манастир Осогово који је изграђен на темељима ранијих цркава гдје се подвизавао св. Јоаким Осоговски, такође се везује за Немањиће, који су га помагали и обнављали. На путу ми је овај манастир био најисточније. У прилично живописном предјелу, у кањону ријеке, изграђен је монументалан манастирски комплекс. Међутим, овдје има мало сачуваних старина из средњег вијека, углавном се ради  о грађевинама из новијег периода, из 19. и 20. вијека.
На фрескопису, који је рађен 1930-тих година приказано је више српских средњовјековних владара. Прије неколико година у медијима се појавила сљедећа вијест
https://www.rts.rs/lat/rts/dijaspora/vesti/4171525/oskrnavljene-freske-u-manastiru-sv-joakima-osogovskog-u-severnoj-makedoniji.html
Обратио сам пажњу на ове фреске, оригинални називи српских владара су враћени, али се заиста види да је нешто мрљано и рађено око имена.

Такође смо обишли и Осоговски манастир, када смо и приметили те свеже натписе који су нам због добро познатих представа немањићких владара уз које су се налазили деловали врло сумњиво. После неколико месеци је изашао тај чланак у новинама када се дигла халабука па су онда вратили старе називе. Колико се сећам, били су присутни и називи неких византијских царева, нпр. Јустинијана I и Јована I Цимискија. Нисам сигуран да ли су њих двојица уопште светитељи или не. Речит приказ шта мање-више чека средњовековне светиње које су изградили српски владари и племство или их обнављали, после "соломонске" одлуке нашег врлог патријарха, уз сагласност осталих епископа СПЦ.