Аутор Тема: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци  (Прочитано 8826 пута)

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
За разлику од бугарског,српско народно име у Македонији постоји од раног средњег века,и њега нико није морао накнадно да измишља и намеће.

Уредник: Игор Малиновски

1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југо-западно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) .У 10-ом веку исти град је споменут као "Српчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.

Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
"Starine" 14, 1882 pp.16

2) Око 680 године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија) .Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681 и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну Српску популацију.Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље) .

Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века" Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210

3) Око 1229-1230 године Бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску".Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.

Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57

4) У Душановом Законику изданом 1349 и 1354 у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).

Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354", Београд, 1898

5) Деспот Угљеша у писми из 1366 писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.

Новаковић, Ст. "Законски Споменици Српских Држава Средњег Века", 1912, стр.509

6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371 године.Држава Угљеше налазила се око доње Струме.

Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571

7) Место битке на Марици 1371 године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги"-"Српски Пораз".

Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241

8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.

Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41

9) 1395 године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије.Држава Константина налазила се око реке Струме.

Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260

10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .

Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437

11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу.Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".

Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie"
12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.

Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255

13) Остаци Ивана Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир.Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469 године, који спомиње српске војнике на Маричкој Битки Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle.

Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srpskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287

14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија".("Macedoniam quam Serbua nunc appelant") .

Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a

15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји.."..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији".(Ot korene srpskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).

Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #1 послато: мај 28, 2018, 02:16:15 поподне »
16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .

Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a

17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.

Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str.131

18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .

Стојановић, Љ."Стари Српски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752

19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини".("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").

Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5

20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .

Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39

21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.

"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97

22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19

23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .

"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858

24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .

Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909

25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .

"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29

26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:"Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."

*Скопској Црној Гори

Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622

27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви "Католици српског језика".У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.

"Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.

28) Архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634-те у Русију.При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7142, No 8

29) Обраћајући се Руском Цару Михаилу 1641 године, Скопски Митрополит Семион напомиње да је из српске земље. (Serbskie zemli Semion mitropolit) .

Димитријевић.С. "Спом. Срп. Краљ. Акад." 38, 1908 стр.60a, стр 60b

30) 1644-те, Србин Димитрије Николаев из Костура стиже у Русију (Serbjanin' Dmitrei Nikolaev).

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7156

31) Католички свештеник Петар Богдани написао је 1650-те препоруку за његовог рођака, Андрију Богдани из Албаније, рекавши да је "препоручен за Архиепископију у Охриду у Србији".("Proposto per L'Archivescovato d' Ochrida su in confini della Servia") .

Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, pp.172

32) 1651 године, Кратовски Митрополит пише Руском Цару: "Моји прародитељи и предци су господари српске земље Кратово".

Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије", 58, 1900.

33) 1652 У Архивама Руског Царског Дома , забележено је да је Српски Митрополит Михајло присутвовао ручку са Руским Царем.Ради се о истој личности из горњег одломка.(Serbskii Mitropolit Mihailo)

"Filologicheskaja nabljudenija A.H. Vostokova".1865, pp.184

34) 1653 Јеромонах Дамаскин је написао писмо своме рођаку, Митрополиту Кратова Михајлу, које садржи закључак о милости Руског Цара према "нашем српском језику".(Jeziku nashemu Srbskom) .

Станојевић, Љ "Стари Српски Записи и Натписи", I, 1902. Бр. 1547, Бр. 1562

Смрти нема,има сеоба !

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #2 послато: мај 28, 2018, 02:17:43 поподне »
35) Споменути су Католички мисионари у Србији (Servia) и међу њима господин Стефан кратовац ("In Cratovo d.Stefano da Cratovo") .

Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, str..194

36) У натпису од 1659 стоји: "Михаил Митрополит, посетилац Светог Божјег Гроба Светог Јерусалима од Српске земље града Кратова" ("Mihail Mitropolit, poklonik bozhia groba svetago Ierusalima ot Srbskie zemli grada Kratova") .

"Chtenija v imperatorskom' obshtesvja istorii i drevnosti Rossiiskih pri Moskovskom univerziteta" Moskva 1896 II 5th part pp.4a

37) 1665 године Софијски Архиепископ Петар Archbishop Petar бележи да "Сада у овом Краљевству Србији постоји једна Митрополитска Црква, она Скопска""Al presente si trovano in cotesto regno di Servia una chiesa Metropolitana, cioe, Scopia") , додајући да је Папа Урбан 8-ми у својој декларацији оснивања "Илирског Колегија" изјавио да "постоје три Бискупије у Србији-оне у Скопљу, Јустинијани званој Призрен, и у Нишу".("Che sono del regno di Servia tre vescovati:cioe Scupi, ovvero Scopia, Justiniana detta Prisren, et anche Nissa") .

Fermendzhin, E. "Starine" 25 , pp18

38) Питер Хејлин, енглески географ под одредницом "Србија" ставља-"главни градови тамо су 1.Ниш 2. Видин (од Турака зван Киратов) 3. Кратово.....9.Скопље, од Птолемеја звано Скупи.": ("Principal towns hereof : 1.Nissa 2.Vidina (by the Turks called Kiratow) 3.Cratova........9.Scopi, by Ptolemy called Scupi.")

Heylin, P. "Cosmographie in four books" London, 1666

39) 1666 године Митрополит Ананије од Кратова у допису са Руским Царем, спомиње "Михајла, Митрополита Срба" ("Mihaila Mitropolita Srbian") .

Димитријевић, С. "Споменица Српске Краљевске Академије", 38, 1900 стр.64б

40) 1667-е Цар Леополд даје повластице Грцима (Graeci) и Србима (Rasciani) који су емигрирали ка Северној Мађарској при чему је "већина њих долазила из Македоније" ("Praesertim autem ex Macedonia adventum") .

Витковић, Г. "Гласник Српског Ученог Друштва", 67, 1887, стр.128;стр.131

41) Унутар "Извештаја о Српској или Скопској Диоцези ( Relazione della diocesi di Servia o Skopia ) набројана су главна места у Србији"Призрен, Скопље..."
(" Li loughi principali della Servia: Prisren, Scopia ....")

Fermendzhin E., "Starine" 25, 1892. pp. 195-196

42) 1676.Секретар "Друштва За Пропаганду Вере" "De Propaganda Fide" написао је извештај Папи Иночентију о Католичкој Цркви у Босни и суседним земљама, у којем је спомненут Бискуп Скопља, Андреа Богдани.

Horvat, K. "Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine" XXI, 1909, pp.393

43) Око 1680 Урбан Чери јавља у рапорту папи Иноћентију IX о Архиепископу Скопља у Србији.

Theiner, A." Vetera. Monum. Slav. Mer. Histor. Ill." II, 1875, pp 213

44) Надбискуп Скопља описује Србију и каже да је "Скопље главни град Србије" ("Scopia....metropolli di Servia") .Даље, спомиње да су Православне "куће у Скопљу Грчке и Српске".("Case Greche e Serviane").

Theiner, A. ibidem, pp. 220

45) Канонска Посета Надбискупа Скопског Петра Богданија 1680-те садржи забелешку да су становници Скопља Грци, Срби, Јевреји и Јермени.

"Scritture orig. rif. nelle. congr. gen. vol. 482 ad congr. die 5 maii 1681 Nro 24"

Смрти нема,има сеоба !

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #3 послато: мај 28, 2018, 02:18:09 поподне »
46) У 1685-ој години Надбискуп Скопља Петар Богдани шаље допис Кардиналу Чибу, говоривши да су га Турци истерали из "целе Србије".("da tutta la Servia") .

Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909, pp. 403

47)Митрополит Јевтимије од "Српске земље града Скопља" (Serbskija zemli goroda Skopija) долази у Русију 1687-е године, доносећи молбу у којој спомиње да је "Митрополит српске земље скопске Цркве" ("Mitropolit Serbskije zemli Skopskie Crkve") .

Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије" 60, 1901 стр.154

48) 1690-те Бискуп Котора, Марин Драго, извештава да је "Скопље насељено Турцима, Србима Грчког Обреда и Католицима".

"Scritture riferite nei congressi - Servia.Vol. I, Fol. 120"

49) Аустријски Цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља Војводом Срба у Аустрији 1691-е године.

Трифуноски, Ф. Ј. "Македонизирање Јужне Србије", Београд, 1995, стр. 24

50) Братан Иванов, Србин из Македонске земље стиже у Москву 1704-е године.(Makedonskie zemli Serbin' Bratan' Ivanov) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Year 1704
Kapterev, N.A. "Harakter otnoshenii Rossii k Pravoslavnomu Vostoku v XVI i XVII stoletija" 1914 pp.348

51) Димитрије Петров из Кичева дошавши у Русију 1706 године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св.Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева.(Serbskie zemli goroda Karacheva) .Долазак је регистриран као" српске земље охридске епархије кичевског града Србина димитрија Петровог" ("Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov".)

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7

52) Барски Надбискуп, Вићентије Змајевић константира "главна места у Србији су Београд, Смедерево, Ниш, Скопље, Прокупље, Ново Брдо, Приштина, Трепча, Призрен и Пећ, а утврђења Качаник, Тетово, Јањево, Вучитрн, Митровица, Ђаковица и Нови Пазар."

"Scritture riferite nei congressi - Albania. Vol. V, Fol. 175"

53) 1723-е Герард Корнелиус вон Дрих, Секретар аустријске делегације, на путу ка Цариграду спомиње за Пирот да има "Грка и Срба у тим земљама" ("Grichen oder Raitzen dieses landes") .Даље спомиње место звано "Гроблиан" ("Grobblian") источно од Софије за које говори да су већина његових житеља Срби (Raitzen).

Cornelius, G.V.D. "Historische nachricht von der Rom. Kayser.Gross-Botschaft nacht Konstantinopol" Nurnberg 1723 pp.84; pp.102

54) Ургентна Конгрегација Римске Католичке Цркве 1742-е године издаје рапорт који садржи изјаву да "Срби грчког обреда" настањују Хрватску, Славонију, Мађарску, Србију, Тракију, Македонију, Албанију и Црну Гору.

Archivum Sacrae Congregationis de Propaganda Fide."Congregazioni Particolari"Vol.106.Fol.1

55) у 1774 години Руска Царица Елизабета обраћа се"племенитим и часним господарима српских земаља у Македонији, Скандарији, Црној Гори и Приморју Црногорског Народа, управницима, војводама, принчевима и капетнима као и њиховим духовним и световним вођама".

Милутиновић, С."Историја Црне Горе", 1835

56) Писмо из 1756 спомиње главна места у Србији (La Servie) , мећу којима су "Скопље, где борави Српски Архиепископ; Кратово, по којем је провинција именована".("Scopia, ou reside Archeveque Rascien; Cratovo, qui donne son nom au Gouvernement") .

"Le Voyager francois, ou la connoissance de l' ancien et du noveau monde mis au jour par M. l' Abbe Delaporte", tome XXIII, Paris, 1777

57) Католички Надбискуп Скопља, Матија Масарек, Албанац, извештава де је град насељен "Грцима, шизматицима Србима, Јеврејима и Јерменима" ("Grece, scismatici Serviani, Ebrei et Armeni") у извештају написаном око 1770-е године.

1790-те напомиње да Турци сумњају на Грке и Србе Скопља јер су послали писма Русији.

"Scritture rif. nei congressi - Servia. Vol. III", marzo 1790

58) Група француских штабних офицера 1807-е, дозволом Турака, путује кроз Македонију састављајући статистички преглед популације.Осим Грка, Турака, Албанаца и Арумуна затекли су само Србе.

Slijepchevich, Dj. "The Macedonian Question", The American Institute For Balkan Affairs, Chicago, 1958

59) Преписка чешког филолога Добровског до Словеначког колеге Б.Копитара између 1809-1810-е садржи ово мишљење Добровског Имам мало обзира спрема географским називима.Дубровчани, Македонци и Босанци су ипак Срби
"Die geographischen Benennungen kummern mich wenig. Ragusiner, Macedonier, Bosnien sind doch Serben".

Jagich, V. "Briefwechsel zwischen Dobrowsky und Kopitar" Berlin, 1885 pp.34

60) Изјава Јозефа Милера, Аустријца, медицинског офицера Турске Армије у раном 19-ом веку који је радио у Албанији, о суседним земљама које је посетио.Др. Милер је течно говорио српски језик.

.....Српска племена живе у источним планинама и побрђу око Дебра, у области Струге као и на источној обали Охридског језера, даље у долини Ресена и Преспе, у граду Битољу и његовом северо-источном опкружењу, у долини Сребрница, и по имену у заједницама Опторош, Србица, Махмуша, Мртвућа, широм леве, источне области Белог Дрима у заједницама Кремовик, Мирожиш,Ћупрево, Гребник, Злокуће....

Joseph Muller, “Albanien, Rumelien und die Osterreichisch-Montenegrinische Grenze”, Prague, 1844

61) "Српска сточарска племена су одвојена од бугарског земљорадничког живља Македоније од Грка, који настаљују средишње и приобалне области ове велике земље".

Cyprian Robert, "Les Slaves de Turque" Paris, 1844, Vol. II pp.234
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #4 послато: мај 28, 2018, 02:26:59 поподне »
Ово што сам овде налепио је преузето са странице Историја Срба.У 60 тачака је објашњено ,уз наводе из литературе(назив и број стране је постављен за сваку ставку)ког су порекла данашњи Македонци који су се мало збунили и у протеклих 60 година су мишљења да воде порекло во Александар Велики(Македонски)..иако ад се погледа територија коју је његов отац имао(Филип II)она обухвата Халкидики данашњи(који Грци називају Македонијом) и део Тракије.
О самој теми нисам много читао али сам зато поставио ствари које су други људи прочитали и издвојили како би се истина лакше препознала.Знам да је Јован Цвијић у истраживањима психичких типова на Балканском полуостру записао да на простору данашње Македоније постоји једна етничка група која по својим карактеристикама одудара и од Срба и од Грка и од Бугара..само њен удео.је био готово занемарљив и та популација се налази у јужним деловима земље.
« Последња измена: мај 28, 2018, 02:31:11 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #5 послато: мај 28, 2018, 02:38:06 поподне »
Зато бих овде волео да се продискутује о томе.шта бе истина,и да се то поткрепи доказима.

Кад смо већ код доказа ево га још један.
« Последња измена: мај 28, 2018, 02:39:43 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5438
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #6 послато: мај 28, 2018, 03:26:19 поподне »
О овоме је било већ речи на посебној теми, названој "Македонско питање".  :) Међутим, та тема је до даљњег закључана:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1412.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #7 послато: мај 28, 2018, 05:13:42 поподне »
О овоме је било већ речи на посебној теми, названој "Македонско питање".  :) Међутим, та тема је до даљњег закључана:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1412.0
Ишчитао сам свих 14 страна и има доста до брох ствари..од Лужичких Срба,Набских Срба па до Куча :D  Свакако.ми.је циљ са овом темом.био да без препуцавања ко је паметан и објективан а ко не уз доказе и здраву расправу мало.обрадимо.ово питање. :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5438
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #8 послато: јул 05, 2018, 03:10:04 поподне »
Репортажа о Поречу, некадашњој "Малој Шумадији"...
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #9 послато: јул 05, 2018, 07:32:12 поподне »
Репортажа о Поречу, некадашњој "Малој Шумадији"...

Нешто ме интересује.Читао сам записе од Јована Цвијића о менталитетима на Балкану-углавном међу српским живљем ,са разликама од краја до краја.Читајући чини ми се да је наш етнограф најниже котирао управо становништво некадашње Старе Србије,Косова и Метохије и југоистока тзв.Шопова.
Сматрао је да је турска владавина овде оставила видљивог трага на психу људи који су генерацијски живели у страху и научили да буду сналажљиви-у неким ситуацијама и превртљиви и покорни како би преживели.
Да ли постоје какви записи о томе какви су били односи у Краљевини Србији ,касније СХС и Југославији између Срба и Македонаца?Да ли је са наше стране било било каквог потцењивања или провокација како су лошији Срби,како нису чисти Срби или нешто тог типа (нешто слично што се јавља између Срба у ЦГ и Срба у осталим крајевима што је и довело до стварања фракције Дукљана или Монтенегрина)-просто да ли су се осећали непожељно и одбачено од нашег народа?
« Последња измена: јул 06, 2018, 11:58:15 пре подне Amicus »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
  • I1 P109
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #10 послато: јул 05, 2018, 07:51:13 поподне »
Нешто ме интересује.Читао сам записе од Јована Цвијића о менталитетима на Балкану-углавном међу српским живљем ,са разликама од краја до краја.Читајући чини ми се да је наш етнограф најниже котирао управо становништво некадашње Старе Србије,Косова и Метохије и југоистока тзв.Шопова.
Сматрао је да је турска владавина овде оставила видљивог трага на психу људи који су генерацијски живели у страху и научили да буду сналажљиви-у неким ситуацијама и превртљиви и покорни како би преживели.
Да ли постоје какви записи о томе какви су били односи у Краљевини Србији ,касније СХС и Југославији између Срба и Македонаца?Да ли је са наше стране било било каквог потцењивања или провокација како су лошији Срби,како нису чисти Срби или нешто тог типа (нешто слично што се јавља између Срба у ЦГ и Срба у осталим крајевима што је и довело до стварања фракције Дукљана или Монтенегрина)-просто да ли су се осећали непожељно и одбачено од нашег народа?
Македонија је била својеврсна "казнена колонија" за све могуће посрнуле службенике. Жандари су тамо слати по казни, као и официри и учитељи. Сем тога слати су и почетници, врло често је тамо судијама и лекарима био први посао. Колонисти су на становништво тог краја гледали са висине, нарочито Шумадинци и Динарци (Личани, Херцеговци и Црногорци). Набијали су им на нос то како су их они ослободили. Погрдно су их називали Бугарашима. То је за последицу имало неинтегрисање тог становништва у српски корпус. Наш однос према Македонији види се у томе како смо реаговали на отцепљење 1991. Нико није ни подигао глас.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5438
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #11 послато: јул 05, 2018, 10:01:50 поподне »
Нажалост, код динараца је и дан-данас присутно то потцењивање и натурање на нос како су ти људи некакви бугараши, и то не само према људима пореклом из Македоније већ и онима из данашње југоисточне Србије. Обично се то јавља код људи који или врло мало знају о локалним приликама или просто не желе о томе да знају. Само ћу напоменути да би проглашавање "бугарашима" било истоветно као када би све Србе у Хрватској и БиХ прогласили за "православне Хрвате", тј. поистоветили их са онима који су им током Другог светског рата, а и раније, били највећи крвници, или када би све Србе из Црне Горе прогласили некаквим "Црвеним Хрватима". Дакле рећи некоме ко је српског порекла а из тих је крајева да је "бугараш" је дубока увреда, јер обично су се преци тог човека управо против тих Бугара борили или су од њих били убијани у масакрима; тога, међутим, велики број динараца није свестан јер суд доноси само на основу тога што ти људи другачије говоре од њих, имају другачије обичаје и менталитет, итд.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #12 послато: јул 05, 2018, 10:19:25 поподне »
Македонија је била својеврсна "казнена колонија" за све могуће посрнуле службенике. Жандари су тамо слати по казни, као и официри и учитељи. Сем тога слати су и почетници, врло често је тамо судијама и лекарима био први посао. Колонисти су на становништво тог краја гледали са висине, нарочито Шумадинци и Динарци (Личани, Херцеговци и Црногорци). Набијали су им на нос то како су их они ослободили. Погрдно су их називали Бугарашима. То је за последицу имало неинтегрисање тог становништва у српски корпус. Наш однос према Македонији види се у томе како смо реаговали на отцепљење 1991. Нико није ни подигао глас.
Онда је разумљиво што се у крају Марка Краљевића и осталих великаша дешавало то расрбљавање у протеклих 100 година па до данас.
И за нас Пречане је још Милош Обреновић рекао да смо Немци и Мађари  а не Срби,горак укус то оставља поготово што нема разумног о бјашњења за тако нештобосим комплекса и љубоморе..у сваком случају чудно је то нејединство које гајимо као народ.
« Последња измена: јул 05, 2018, 10:20:58 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #13 послато: јул 05, 2018, 10:56:25 поподне »
Онда је разумљиво што се у крају Марка Краљевића и осталих великаша дешавало то расрбљавање у протеклих 100 година па до данас.
И за нас Пречане је још Милош Обреновић рекао да смо Немци и Мађари  а не Срби,горак укус то оставља поготово што нема разумног о бјашњења за тако нештобосим комплекса и љубоморе..у сваком случају чудно је то нејединство које гајимо као народ.
Није да браним Динарце, али тај надимак "бугараши" је настао у Србији, и добијалу су га сви они који су досељавани из јужних и источних делова, односно оних делова Балкана на којима се дешавало "преплитање" и мешавина са Бугарским живљем. Читава околина Београда (Сланци, Мали и Велики Мокри Луг, Велико Село, итд.) насељна је управо тим живљем, и надимак "Бугараши добили су овде још у време Милоша Обреновића. Они који су досељавани из области Космета и тог дела у коме су живели непосредно уз Арбанасе и Малисоре добијали су овде назив "Арнауташи", пречани би неретко добијали надимак "Швабе", итд.
То није само наш обичај да се делимо и одвајамо надимцима, нпр. у Грчкој ови из солунске регије атињане зову "Турци", а ови њих "Бугари".

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4597
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #14 послато: јул 05, 2018, 11:28:14 поподне »
Или "паприкари" :) То је заједнички надимак јужњака и Македонаца...Тај надимак је у погрдном смислу, а вероватно зато што су динарци, који су били више орјентисани на сточарство (па још епска традиција), гледали на баштоване као нешто што је ниже и инфериорније у односу на од њих...(динарац стоји усправно са штапом док чува овце, па мало запева уз гусле, док јужњачки баштован погурен "чепрка" по земљи)...Или опис који сам чуо, док се зачињава јело: "сирке , сирке, сирке, сирке, зејТИН!" :)
« Последња измена: јул 05, 2018, 11:33:58 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4597
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #15 послато: јул 06, 2018, 12:08:36 пре подне »
Оно што је нејасно, колико је Македонаца оријентисано ка Србији, колико ка Бугарској, а колико само ка себи...Мислим да су се проценти ту мењали кроз историју, али нисам успео да нађем (проценте просрпских и пробугарских Македонаца)...
« Последња измена: јул 06, 2018, 12:16:01 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 155
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #16 послато: јул 06, 2018, 03:22:33 пре подне »
Имам добре пријатеље, брачни пар из Македоније. Он са сјевера, Скопска Црна Гора, она из источне Македоније, Струмица. Када су очекивали сина ја га питам: "Хоће ли да буде Душан или Борис ?" Он ме зове након рођења сина и каже: "Родио нам се Душан"  :)

Ова мала истинита анегдотица је заправо та нека подјела у Македонији која се и данас осјети између оних који Србе гледају као своје, и оне који су склонији Бугарима. Бугари и њихова Егзархија су били пуно активнији од 1878., отварали школе, подизали цркве, отварали штампарије, док је Србија тек од доласка Карађорђевића 1903. и младотурске револуције 1908.почела да се ангажује озбиљније у Македонији.

Незахвално је говорити о процентима, јер се код великог броја Македонаца, поготову од 1945. године, развила посебна национална свијест. Може се можда и грубо говорити о некој географској подјели гдје у Истоку, Југоистоку и Пелагонији имамо велики број људи који бе нагињали Бугарској. У Пологу, Скопљу, Сјевероистоку и Сјеверозападу ћемо вјероватно налазити већи број Македонаца који Србе и Србију сматрају својима.

Још један показатељ који некада може указивати на српско поријекло је и слава која је ипак типични српски обичај, и који је се задржао код доста Македонаца, мада не код свих.

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 155
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #17 послато: јул 06, 2018, 03:53:37 пре подне »
Дакле, према чувеној Цвијићевој мапи са лондонске мировне конференције, Срби би требали бити већина на линији која од југозапада до сјевероистока иде јужно од Охрида, Крушева, Прилепа, Кратова и Eгри (Криве) Паланке.


На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4597
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #18 послато: јул 06, 2018, 04:04:40 пре подне »
Та линија би могла бити и данас актуелна што се тиче неке пристрасности ка Србији или Бугарској... Један колега из Крушева је просрпски орјентисан (стално кад смо се виђали, јављао се са "где си Царе Душане" :) ), увек је причао српски, док други колега из Штипа, никад се није трудио да прича српски, него тек кад не могу неку  реч или смисао да разумем, онда ми каже како се то каже на српском (а јако брзо прича , као да се подразумева да све могу да га разумем у тој брзини :)...што ће рећи, зна српски , али га не прича, што опет може да говори и о опредељености  )
« Последња измена: јул 06, 2018, 04:10:47 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4597
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Стара Србија и Срби,а данас БЈР Македонија и Македонци
« Одговор #19 послато: јул 06, 2018, 04:18:37 пре подне »
Једна од смешнијих ситуација се десила прошле године на такмичењу у Крагујевцу, где се окупљају из свих република бивше државе...Било нас је петнаестак у групи, шетамо градом и некако у зачељу групе су се нашли тај колега из Штипа, који неће да прича српски, али брзо прича, са колегом из Крапине, кајкавски Хрват...Овај из Штипа се распричао, али није прошло ни минут, и зове ме Хрват , шири руке и моли да му преведем шта овај прича :) Одмах су ми били смешни обојица чим сам их видео заједно  ;D Ајде, ми и разумемо нешто, али сцена како кајкавац слуша Македонца како "меље" и претворио се у знак питања, непроцењиво  ;D
« Последња измена: јул 06, 2018, 04:22:08 пре подне ДушанВучко »