Овде има озбиљних нетачности. Пећ је заузела црногорска војска (и то не "рецимо"), а Ђаковица је освојена заједнички. Дечане си заборавио. Пљевља су посебна прича.
Нису посебна прича, имаш баш код Бабића "Политика ЦГ у новоослобођеним крајевима 1912-1914". Српска војска је била присутна у сва три града. Из братстких побуда се Српска војска повукла јер је ВКЦГ
наводно прва ушла у њега, док је Српска прва у Пљевља и Ђаковицу. Очекивало се да се Никола повуче из Ђаковице и Пљеваља али није. Затим се очекивало да се повуче из једна од та два града, па није, дата су му оба, зарад мира у кући. Чак је безобразно тражио и уступак Призрена. Даш му прст узме ти руку.
Да иронија буде већа ту нису биле неке велике битке након пораза Албанаца на потезу Берана-Рожаја повукли су се у Рожаје и мање више уступили Метохију, Плав и Гусиње без борбе.
Битка на Дечићу. Освојена тврђава Дечић и околна насеља, заробљено 8 батаљона турске војске са око 50 официра и велики ратни материјал. Јуриш црногорске војске на Дечић један београдски дневни лист оновремено назвао је – епским.
Битка на Тарабошу октобра 1912, након које су се турске снаге повукле.
Битка код Луарзе и освајање Медове.
Све је то предигра у односу на и пред опсаду Скадра.
Заједно са одредом војске Краљевине Србије освојен Љеш.
Нормално, чим је мало већи град и то још тврђава на узвишењу онда морају да прискачу браћа Србијанци. Шинђон је село у равници, Тузи такође, узалуд им Дечић у позадини.
За свега недељу дана у три битке освојени Мојковац, Бијело Поље и Беране.
Који су брањени са пола срца од Албанаца из Метохије којима та места нису ништа значила.
Освојене турске карауле на Мокрој, Чакор, Гусиње, Рожаје.
Шта каже деда Кењић ако ишта пише о томе? То су ценим била омања пушкарања.
30. октобра 1912. црногорска војска улази у Пећ, а 1. новембра ослобађа и Дечане. Одред војске Краљевине Србије у Пећ долази тек три дана касније.
Зато рекох
рецимо или још боље
наводно. По Бабићу који цитира Операцијски дневник Врховне команде Српске војске 27.10.1912 из Београда стиже наређење Команди Ибарске војске да се повуче из Пећи. Дакле није ушла Кр. Српска војска у Пећ 2. новембра већ га је напустила 6 дана раније па ти види.
Заједничком акцијом србијанска и црногорска војска освајају Ђаковицу.
Каквим заједничким акцијама? О каквим акцијама је реч? Српска војска је иначе запосела Ђаковицу 22.10.1912.
Пљевља није заузела црногорска војска иако су били на положајима са којих су могли да нападну, али нису добили одговарајућу заповед, с обзиром да је италијански амбасадор на Цетињу инсистирао да Црногорци не заузму Пљевља, јер је то било у подручју за које је Аустроугарска инсистирала да се остави као тампон-зона између Црне Горе и Србије. Командант Источног одреда, сердар Јанко Вукотић, чекао је дозволу краља Николе, али је није добио. Неколико дана касније, Пљевља је заузела Јаворска бригада војске Краљевине Србије. Видевши то, Прекотарски одред Источне војске самовољно је кренуо на Пљевља где се срео са србијанском војском.
Уф, какав малер који само Црногорцима може да се догоди! Каква међународна интрига, Италијани, Аустријанци и тампон зона!? Аустријанци су се били одрекли тзв. Новопазарског санџака 1908 приликом илегалне анексије БиХ, били су против сваког проширења Србије или ЦГ, слали нам неколико ултиматума и претили ратом већ 1912-1913. Само бих приметио да се ВКЦГ није придржавала те доктрине аустријске тампон зоне у Рожајама-Тутину и Метохији где су се сусретали у исто време или раније са Српском војском (епопеја око Пљеваља се одвија око 26.10.1912) али је битно да Црногорци као по обичају имају оправдање за сваки свој неуспех! Није до њих него околности!
Битка за Скадар је посебна прича која излази из подручја војних дејстава и више припада политичким темама.
Па да, прича о Пљевљима уопште не излази из подручја војних дејстава и уопште не припада политичким темама (тј. црногорским политичким баснама). Скадар је као што рекох слика и прилика неадекватности Николине накарадне владавине, система и државице. Велики неуспех и то не у дипломатском већ тактичко-војничком смислу.
Свако добро.