Аутор Тема: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе  (Прочитано 3482 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« послато: март 13, 2018, 02:44:45 поподне »
На молбу књаза Николе, кнез Михаило је упутио Милана С. Недељковића - Пироћанца, тада начелника Министарства иностраних дела Кнежевине Србије, ради помоћи младом црногорском књазу у вођењу „државних дела“, а према уговору који су две кнежевине закључиле 1866. године о политичкој и војној сарадњи. Пироћанац је на Цетињу и другде по Црној Гори боравио 1866/67. године, а по повратку поднео Илији Гарашанину детаљан извештај у 27 тачака. Извештај је остао у документацији Министарства иностраних дела, а први пут је јавности објављен (свакако, не случајно у то време) у „Политици“ 1926. године.

Рекло би се да Пироћанац даје реалан опис Црне Горе и Црногораца оног времена. Иако би се рекло да кроз извештај непрекидно провејава анимозитет који је Пироћанац имао према књазу Николи и његовом оцу великом војводи Мирку, као и још неким људима из дворског окружења, знајући неке друге „подвиге“ ове дружине, рекло би се да Пироћанац није ништа додао - ни улепшао, нити зацрнио. Поготову што за то није имао никакав лични нити политички разлог.

Оно лепо херојско лице Црне Горе и Црногораца нам је познато. С једне стране, неуморни и непоколебљиви борци за слободу своје мале кршевите земље, перјанице у борби за ослобођење околних земаља, радији да у крајњој немаштини једну букову кору него да буду ичији поданици, али с друге стране... Ова тема ће се више бавити тим наличјем, јер је оно мање познато.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #1 послато: март 13, 2018, 02:47:22 поподне »
Неки наводи о нарави Црногораца уопште (мисли се превасходно на људе које је сретао на Цетињу):

„Код Брђана, Васојевића, Дробњака, Пипера, Граховљана и осталих наћи ћете људе озбиљне, расудљивије и патриотичније, којим се на реч више ослонити може. Код ових (мисли на Катуњане, нап. Н.) на против, који су у правом смислу завојиватељи, главна карактеристична је црта лаж, суровост према странцу, који се у његовој кући нађе, а подлост и пузање на страни. Поред осталих (рђавих) својстава, ови су најлакши за убиства, пљачке и издајства, и у колико се то данас може рећи, најоданији владајућој фамилији на Цетињу. Систем генералног шпионирања ова несрећна својства јако подривају. Двор цетињски њих се највише и држи“.

„Народ храбар на бојишту, који излаже главу да мртвоме Турчину одсече нос, подлеже најдивљој тиранији. Ово се може изјаснити не подлошћу, него оскудицом чувства солидарности у државним пословима, а и тиме што су главари племена претњи и злочином поступању владаоца подлегли нешто из страха, а више из интереса“.

О лењости, немару и пороцима:

„У Црној се Гори спава као у Паризу. Око 11 сати ретко је Књаз устао из постеље; око 12 руча. Пролећно доба изазива га по кад-кад раније устати. Остали Црногорци устају око 9 сати ујутру (говорим за Цетиње и за званични свет) кад у судницу иду. Цело после подне проводи се у трчкарању без цељи, час овде час онде, и у лежању по ливади на сунцу, кад је лепо време“.

(ово је прилог рубрици "Добро јутро, радни народе Црне Горе, подне је!")

„Ово је било сигурно у цељи да нас добро расположи да би дејствовали да му се пошаље четири велика топа. Овде не треба заборавити да се са онима што су већ добили од нас (топовима које је Црна Гора добила од Србије, нап. Н.), зими укисељени купус притискује. И остали ратни материјал боље се не чува; на самарима нема каиша, прељки, све то Црногорци односе“.  :D

„Трговине, за коју кажу да је некад била у бољем стању, сада скоро нема никакве. Трговачко место Ријека, престоница Црнојевића, пошто су их Турци из Жабљака потисли, сада се находи у највећем опадању. Томе је, говори се, узрок поквареност Цеклињана који су све на карте проиграли“.

„Иако је тешко веровати, цела је истина да се по некад даду приметити начини играња, који Књажевом дворцу ни мало не приличе. Мирко, кад му рђаво иде, не може да се уздржи да помало лукави. Маша пак Врбица обично свагда краде. Сам их је Књаз више пута на уредно играње опомињао. Често се догађало да се игра са картама тако прљавим од дугог играња да их све познају. Књаз ми, једном рече да троши годишње 300 форинти за карте, и да ће наредити да сви заједнички тај трошак сносимо“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #2 послато: март 13, 2018, 02:53:57 поподне »
О књазу Николи:

Књаз Никола је млад човек, око 26 година, лепа склопа и регуларних црта, но без икаквог скоро израза. Стаса је средњег као и његов отац. У карактеру ове личности находе се сакупљене све рђаве стране покварених Црногораца, но без икакаве добродјетељи овог још примитивног народа. Ако ми је дозвољено рећи Књаз Никола је последњи израз највећег неваљалства, покварен до последњег нерва. Превара, проста лаж, омбана, црте су које се код њега у најкраћем саобраћају дају видети; при свем том што се он свагда скоро стара пријатан упечатак произвести. Страшљив је утолико исто у колико је сујетан и фанфаран и ја држим да без Мирка не би ни 24 сата у Црној Гори као Књаз остати смео.

Кад је 1862 год. на њега пуцано ... близу Цетиња пут Вртијељке, он се тако препао (причао ми је Станко Радоњић), да је његова мати, која се са Књегињама и пратњом ту десила повикала: ”куку мени несретници где родих курву”, и одпасала своју запрегу да му је привеже, тражећи у исто време пушку да она зликовца гони“.

„Моје је уверење да нема дела које Књаз Никола није у стању учинити“.

„Књаз је Никола лишен сваког знања и домаћег васпитања. Превртљив је по слабости схваћања; но у накнаду властољубив до лудила тако, да скоро свагда одболује кад му политичка смерања доживе фијаско“.

„Детињаст је тако јако да није у стању ни од странаца, који два-три дана на Цетињу проведу своју слабу страну сакрити“.

„Грабљивост и себичност убијају свако чувство код Књаза Николе за благо и напредак народа“.

„Не би с горега било овде напоменути како је на Цетињу поступљено са житом што је Русија пре неколико година гладном народу дала. То су жито Књаз и Мирко народу распродали по скупе новце, а Књаз је уверио г. Петковића, руског конзула у Дубровнику, да је народу поклон од Цара раздат и расказан. Руски и француски конзул из Скадра јаве у Цариград, како је, на против, жито распродато усљед чега затражи се од г. Петковића изјашњење. Овај замоли Књаза да му каже у чему је ствар и, пошто се много мучило на Цетињу, нађе се један задовољавајући пут тј. да се рече да је Књаз намеран од добивених новаца подићи фонд за гладне године. Г. Петковић сам се лично уверио да нико у Црној Гори није знао, да је жито, подарено народу од Русије.

То се исто догодило лане са руским а ове године са нашим пушкама. При раздавању пушака Пиперима Књаз је говорио, како је све скоро своје приватно имање истрошио старајући се да народ с оружјем снабде како им је лане и ове године пушке покуповао и због тога биће обавезан данак повисити. Од сваког пак коме је пушка дата, наплатио је по 1. фор. Тако да ће овом приликом једно 6 хиљада фор. стећи. Људи су се упропашћивали од чуда када им је казано да је пушке Црногорцима Књаз Михајло послао“.
« Последња измена: март 13, 2018, 03:25:29 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #3 послато: март 13, 2018, 03:08:49 поподне »
Мени се чини да овде ипак има мало претеривања према катуњанима (ма какви год да они били данас, а знамо сви јако добро какви су).

Мислим, да су баш били такви како је овде описано, не верујем да би могли да "дају" једног Јанка Вукотића на пример.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #4 послато: март 13, 2018, 03:10:06 поподне »
О родитељима књажевим (велики војвода Мирко и Стане):

„У рђавим својствима само га његов син надмашује. И за овога се такође може рећи да нема дела тако ниског, које не би био у стању учинити. Његова перфидија и суровост страшило су за Црногорце. Сујетан у највећем степену, радо слуша лепо и вешто ласкање и у стању је с места се одужити; нарочито радо слуша да га представљају као јунака (и он сам пева јуначке песме које ништа не вреде) премда Црногорци уверавају да није скоро ни у једном боју био. По окончаном боју он склапа историју истог, и ту своје креатуре хвали, а противнике, ма како се јуначки владали, не спомиње. Лак је но баналан у говору, али брзе и јаке сватљивости. Стара се увек задржати импозирајућу позитуру. Врло суров, као што рекох, но и одвећ учтив и ласкав у приликама. Њему се пребацује да је за време рата Куче на веру узео, па после наредио изсећи рањенике, децу у колевци и све Куче попалити. Он је г. Судечићу предлагао недавно да овај нареди убити Ђорђа у Задру преко својих познаника...

Мирко не зна ни читати ни писати, не познаје ни Србију а камо ли остали свет европски и његову обшту политику. Његов егоизам служи му за политички правац у свим питањима. Сва зла дела, која су се у Црној Гори догађала и која се и данас догађају припадају у заслугу Књазу Николи и његовом отцу...

Мирко је сматран код свију дворова за правог дивљака, крвопију и упропаститеља Црне Горе...“

„О Стани матери књажевој може се рећи да често, више него што треба, пије и да онда има обичај Књазу истине говорити што се фамилијарних кућевних ствари тиче. Њој се пребацује неуредност нарави јошт у младости а и сад није чиста довољно“.


« Последња измена: март 13, 2018, 03:25:10 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #5 послато: март 13, 2018, 03:13:12 поподне »
Мени се чини да овде ипак има мало претеривања према катуњанима (ма какви год да они били данас, а знамо сви јако добро какви су).

Мислим, да су баш били такви како је овде описано, не верујем да би могли да "дају" једног Јанка Вукотића на пример.

Не само Јанка Вукотића. Катунска нахија је изњедрила многе јунаке и велике људе.

Рекох да ће се ова тема бавити наличјем Црне Горе.

О људима попут сердара Јанка, попа Мила Јововића, владике Петра Првог, Никца од Ровина, Вука Раслапчевића, итд, итд, не морамо много писати, о њима се добро зна.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #6 послато: март 13, 2018, 03:24:50 поподне »
О осталим дворјанима и фамилији књажевој:

„О наравима цетињског двора не би се могло много добра рећи. Књагиња Милена, једина је личност која поштовање и симпатије заслужује“.

„Књагиња је Милена једина личност, као што рекох, која поштовање и симпатије заслужује. Благог темперамента, честита у свим погледима, нежна до слабости према Књазу, својој деци и фамилији. Њено васпитање, око којега се слабо занимало, опет је толико успело, да њено понашање потпуни њеном високом положају одговара“.

„... све се тако ради као да би Књажева фамилија имала зебње да ће се скоро из Црне Горе селити. Грабљивост, отимања јавна и приватна, убиства и сваког рода независности отуђили су им, може се слободно рећи, и саме Црногорце а камо ли друга племена, са којима Црногорци у сваком рату сто пута горе него сами Турци поступају“.

(Овај последњи навод се, свакако, односи на злочине које је црногорска војска, по налогу књаза Данила, а под командом војводе Мирка, учинила Пиперима, Бјелопавлићима и Кучима током 1850-их).

Петар Вукотић, при свем том што је од добре куће и што је таст Књажев, управо рећи сиромах је, а при том слабо уме ценити новац. Од њега је лако добити сва обећања но никад њихово извршење... Стеван Вукотић отац Петров, старац око 80 година, који је већ обневидио, био је од најзнаменитијих људи у Црној Гори. Он је веле, Књазу Данилу једини смео отворено говорити и проклињао га кад се Француске латио“.

Ђуро Матановић, војвода и сенатор, познат је такође у Београду. Његова је кућа, после Књажеве, најимућнија у Црној Гори. Он је ортак Мирков у трговини а и државни касир. Овај се човек сматра за сада за креатуру Миркову... За Ђуровог брата попа Пера који се сад у Београду находи, држи се свуда да је паралажа и подал човјек“.

Машу Врбицу, првог ађутанта Књаза Николе сматрају Црногорци сами, и то праведно, за најподлијег човека у Црној Гори. Има претензија разумевати се у војним питањима, премда у ствари ништа не разуме до да добро свој џеп пуни у свакој прилици. Оружање Црне Горе било је врло леп извор за ту цељ. Књаз и Мирко то добро знају и опет га чувају. Књаз ми је сам говорио да он зна колико је Маша непоштен, али га држи зато што је њему одан. Његов је фамилијарни живот скандалозан. Овај празни, брбљиви лопов подал је и плашљив до могућности“.

О Новици Церовићу:

„Мирко га мрзи јако а има и зашто, јер је Церовић у разговору са г. Ивановићем, кад је овај путовао кроз Дробњаке, побројао сва зла која на Цетињу чине и пророчествовао да ће се Књажева кућа ископати“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #7 послато: март 13, 2018, 03:27:14 поподне »
Небо, хвала за ово. Још сам више уверен да је Србија морала Књаза Николу да смакне на време, јал Обреновићи јал Карађорђевићи. Једна земља а два господара - није могло ни у Србији Обреновића и Карађорђевића, а камоли у односу Србије и ЦГ. Ако ће српски народ да се уједини - може бити само један господар. А реците ви мени да ли је нормално оваквом егоманијакалном балону какав је Никола дати да влада у Београду? Знам да се тај не би бунио, уосталом потоње генерације Црногораца сведоче томе...Али, Бога ми је правичније било скинути га и превентивно ослободити црногорски народ греха самољубља, братоубиства (издаjе српства/себе) и црквеног секташтва у који је пао.
« Последња измена: март 13, 2018, 10:59:30 поподне НиколаВук »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #8 послато: март 13, 2018, 03:40:10 поподне »
Покушавали су разни да смакну Николу, али се он знао сачувати.
Поред свих непочинстава, ипак је он урадио велики посао за независност и проширење Црне Горе.
Велики државници се не обазиру много на обичан свет. Њихове визије и њихова дела су на неком другачијем нивоу. Циљ је био створити јаку државу, а то се може само ако је државна власт моћна. Сваки покушај угрожавања те и такве власти мора бити ликвидиран. Да скратим - циљ оправдава средства.
Оно што је на похвалу Николи, а то исто сматрам и за краља Милана Обреновића у Србији, је стварање добро устројене војске (и нарочито официрског кадра) која је изнела сјајне победе у Првом балканском и Првом светском рату.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #9 послато: март 13, 2018, 03:43:54 поподне »
Неки атентати у организацији књаза Николе и великог војводе Мирка:

„Пре неколико година дошла су три човека од фамилије онога који је на Књаза пуцао, међу којима и један свештеник, скроман и побожан, на Цетиње да од Књаза нешто просе. Обично кад један члан фамилије замери се јако Књазу сва је фамилија из Црне Горе протерана, а често и искорењена.

Књаз их добро прими; но идућег или оног истог дана, тројица од његовиг кабадајија изведу ове јаднике иза Локанде и на сред Цетиња, у по дана, из пушака поубијају. Иако се у Црној Гори доиста црна дела некажњено могла чинити, овај је случај велико узбуђење у свету произвео, и кад је г. Дучић Књазу рекао да ће он пред Богом за ову невину проливену крв одговарати, Књаз је из притворности плакао и преклињао се да он није заповест издао. На Мирка навале и он се закуне на Кивоту светитеља у манастиру цетињском да ни он није заповедио да се људи поубијају; онда се и убице закуну такође на Кивоту да нису од Књаза ни од Мирка заповест добили. Наравно требало је следовати да убице буду заслужно кажњене, но последње дејство целе ове несретне комедије буде да ови буду отпуштени и послати у Херцеговину, одкуда су се после 3 месеца повратили и сада сачињавају најсигурнију стражу око Књаза“.

„У овоме племену има још једна личност која свагда на Његушу живи. Поп Мина је човјек имућан, али слабо са моралне стране уважен. Он је истих мисли и расположења према данашњем двору на Цетињу и према Србији, као и Иво. Станко ми је причао да је Мирко наредио био једном Маши Врбици да попа Мину да убити кад у Котор пође. Поп Мина не оде на позив у Котор и тако из замке избегне и то случајно. Сутра се дозна, да су га два човека по наредби Машиној чекали да га убију и зато поп Мина Маша на Цетињу на сред пијаце ишамара, на особито весеље скупљеног света“.

Атентати на политичке непријатеље и угледне личности које би могле угрозити власт били су прави специјалитет неких Петровића. Некада се за овим средством посезало и без неког јачег разлога, већ због тешке речи и повређене сујете.

Овде су наведена само ова два случаја о којима је писао Пироћанац, а у литератури има тога још много.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #10 послато: март 13, 2018, 03:46:33 поподне »
Још сам више уверен да је Србија морала Књаза Николу да смакне на време, јал Обреновићи јал Карађорђевићи.

А како би Карађорђевићи смакли Николу, кад им је био таст и ђед!?  :)

Додуше, краљ Александар баш и није имао много обзира према ђеду...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #11 послато: март 13, 2018, 05:39:20 поподне »
Небо, смакнуће је било неминовно, зато се и десило, али прекасно. И то баш је унук Карађорђевић смакнуо деду Николу. Морало је раније. Херцеговачки прваци су у једном тренутку тражили уједињење са Србијом још у току српско-турског рата/херцеговачког устанка. Та здрава свест је постојала. Потоњи сукоби Пилетића или клубаша са Николом показују да је било простора за правовремену акцију из Београда е да је Београд знао да се понаша државнички.
« Последња измена: март 13, 2018, 10:59:00 поподне НиколаВук »

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 322
  • I2>PH908>A5913
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #12 послато: март 13, 2018, 10:00:50 поподне »
Нећу ништа опширно рећи на ово очигледно пристрасно писаније (не што се појединачних примјера тиче, већ општих описа појединих црногорских крајева), осим то да се стотине других свједочанстава, домаћих и страних, оштро коси са изнијетим тврдњама.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #13 послато: март 13, 2018, 11:01:24 поподне »
Замолио бих учеснике разговора на овој теми да се држе историје, и да не убацују у разговор тематику политичког карактера (Слоба, Мило, Коштуница итд.). Хвала.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #14 послато: март 13, 2018, 11:42:20 поподне »
НиколаВуче,
сама тема јесте изразито политичког карактера. Милан Пироћанац, будући председник владе Србије, сведочи о апсолутном господару Црне Горе и господару судбине српског народа у Црној Гори. Тестамент Николе Петровића довршио је Мило Ђукановић. Без тако повучене паралеле и ово Пироћанчево сведочанство остаје недоречено. Јер, ово што каже Шркњо има смисла, свако може о свакоме (другом) да каже било шта. Оно што је релевантно у сведочанству Милана Пироћанца је што су се наведене негативне особине Николе Петровића исказале 50 година касније, у Првом рату и при конституисању Југославије. Једино то је, уствари, дубинска вредност овог сведочанства.


Jelic

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #15 послато: март 13, 2018, 11:46:44 поподне »
Већ је речено да се данашње политичке прилике или оне из скорије прошлости не помињу на овој теми и уопштено на форуму.

Тако нешто је у супротности са правлником овог форума, и за помињање сличних ствари следи опомена.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #16 послато: март 14, 2018, 12:01:47 пре подне »
"...или оне из скорије прошлости не помињу на овој теми и уопштено на форуму.

Тако нешто је у супротности са правлником овог форума..."

Како, Лука?
Са ким са ја причао о Кољевићу и Караџићу и језичкој политици у Републици Српској за време рата? И то без икаквих упозорења или проблематизовања теме?

Jelic

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #17 послато: март 14, 2018, 12:08:11 пре подне »
"...или оне из скорије прошлости не помињу на овој теми и уопштено на форуму.

Тако нешто је у супротности са правлником овог форума..."

Како, Лука?
Са ким са ја причао о Кољевићу и Караџићу и језичкој политици у Републици Српској за време рата? И то без икаквих упозорења или проблематизовања теме?

Поштовани чланови Форума Порекло.
Уредништво Форума усвојило је нов Правилник о понашању на Форуму Порекло.
Следи текст Правилника кога се од данас сви имамо придржавати.

ПРАВИЛНИК ФОРУМА ПОРЕКЛО

Сви чланови форума у обавези су да се придржавају следећих правила и услова коришћења:

Члан 1.

Поруке на форуму представљају ставове аутора, а не форума Порекло.

Члан 2.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена садржаја који крше постојеће законе Републике Србије и/или прописе међународног права.

Члан 3.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена садржаја који је увредљив, вулгаран, претећи, расистички или шовинистички, као и садржаја који је штетан на било који други начин.

Члан 4.

Није дозвољено постављање тема и порука дневнополитичког садржаја.

Члан 5.

Није дозвољено провоцирање, вређање и омаловажавање других учесника форума.

Члан 6.

Није дозвољено лажно представљање, односно представљање у име другог правног или физичког лица, као и коришћење вишеструких налога на форуму у исто време од стране исте особе, чак иако поруке са таквих налога нису саме по себи у супротности са одредбама овог Правилника.

Члан 7.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена података за које учесник форума зна или претпоставља да су лажни.

Члан 8.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена личних података других учесника форума.

Члан 9.

Није дозвољено било какво промовисање комерцијалних садржаја без претходне дозволе уредника форума.

Члан 10.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена садржаја који садрже вирусе или сличне штетне компјутерске програме.

Члан 11.

Није дозвољено вођење расправа личне природе између учесника форума, како на његовом јавном, тако и на затвореном делу.

Члан 12.
Није дозвољено слање нежељених садржаја који имају за циљ изазвање што веће реакције учесника разговора или нарушавање пристојног тока разговора на други начин, као и свако друго узнемиравање других учесника форума путем јавних или приватних порука.

Члан 13.
Није дозвољено постављање садржаја који нису у вези са темом или подфорумом на коме су постављени и масовних порука без икаквог критеријума.

Члан 14.

Чланови форума су у обавези да поштују друге учеснике форума и њихова мишљења, без обзира да ли се са њима слажу или не.

Члан 15.

Чланови форума су дужни да поштују заштићена ауторска права у складу са прописима.

Уредништво форума Порекло задржава право да привремено или трајно искључи из дискусија оне учеснике форума који се не буду придржавали горе наведених правила и услова коришћења форума.

Jelic

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #18 послато: март 14, 2018, 12:10:53 пре подне »
Одавно је овде било речи о томе како политици никако није место на овом форуму, јер форум није предвиђен за то.

Коме је досадно и коме се много прича о политици, нека иде на Крстарицу, то је право место за тако нешто, овај форум није.
« Последња измена: март 14, 2018, 12:23:59 пре подне Лука »

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #19 послато: март 14, 2018, 12:32:39 пре подне »
Лука,
да ли треба заједно да констатујемо да "дневнополитички садржај" и "скорија прошлост" није исто, и даље, да нема помена "скорије прошлости" у Правилнику? 3 поменута политичара апсолутно нису дневнополитички садржај, будући је један мртав, други у политичкој пензији а трећи живи у другој земљи, чију политику не разматрамо.

Сад сам слободан да закључим да сам о Караџићу и Кољевићу (обојица су ван дневне политике) и језичкој политици у РС у току рата несметано писао на неколико страница, разговарајући са неколико људи, управо зато што се то не коси са Правилником, и што је разматрање "скорије прошлости" дозвољено.

А резон о 'досади' и о 'много' приче о политици на теми где се разматра шта је председник владе Србије рекао за владара Црне Горе, ме наводи на закључак да, из неког разлога, ниси сагледао тежиште теме.

Jelic

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #20 послато: март 14, 2018, 12:35:35 пре подне »
Лука,
да ли треба заједно да констатујемо да "дневнополитички садржај" и "скорија прошлост" није исто, и даље, да нема помена "скорије прошлости" у Правилнику? 3 поменута политичара апсолутно нису дневнополитички садржај, будући је један мртав, други у политичкој пензији а трећи живи у другој земљи, чију политику не разматрамо.

Сад сам слободан да закључим да сам о Караџићу и Кољевићу (обојица су ван дневне политике) и језичкој политици у РС у току рата несметано писао на неколико страница, разговарајући са неколико људи, управо зато што се то не коси са Правилником, и што је разматрање "скорије прошлости" дозвољено.

А резон о 'досади' и о 'много' приче о политици на теми где се разматра шта је председник владе Србије рекао за владара Црне Горе, ме наводи на закључак да, из неког разлога, ниси сагледао тежиште теме.

Ја мислим да ти на жалост, ниси схватио суштину и циљ овог форума. И што је још жалосније, ниси једини овде који ту ствар не схвата на најбољи тј. прави начин.
« Последња измена: март 14, 2018, 12:45:38 пре подне Лука »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6969
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #21 послато: март 14, 2018, 12:46:30 пре подне »
Овако, НиколаВук и Лука лепо рекоше шта може, а шта не на овој теми.

Да ништа не бришемо, молба и од мене, да се покушате држати историје.

Нека ово буде јавна опомена за све.

симо

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #22 послато: март 14, 2018, 06:48:37 пре подне »
Иако сам први за то да се уведе ред на форуму, жао ми је што сте ред почели уводити од два човјека који заиста квалитетно пишу (Одисеј и дко) и који се заиста не могу оптужити да су било чиме допринијели опадању квалитета форума. Мислим да је проблем форума сасвим друге природе и да сте у овом случају "промашили мету".

Када се у правилнику наведе "Није дозвољено постављање тема и порука дневнополитичког садржаја" онда је ту сасвим јасно на шта се то односи и шта је дневна политика. То би било коментарисање скорашњих београдских избора, или коментарисање Путина, Трампа и сл. Прича о ратовима 90-тих није дневно политичка већ историјска тема, да не говоримо о Другом свјетском рату и послијератном периоду.

Уколико се уопште жели избјећи коментарисање националних тема, и то је у реду, али се онда у томе мора бити досљедан. Такве дискусије су се на форуму већ водиле. Није проблем садржаја дискусије, већ начин на које се оне воде. Не може се опомињати члан да не схвата суштину форума, а на самом форуму постоји десетина тема са садржајима сличним оном који му се пребацује.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #23 послато: март 14, 2018, 08:29:12 пре подне »
Иако сам први за то да се уведе ред на форуму, жао ми је што сте ред почели уводити од два човјека који заиста квалитетно пишу (Одисеј и дко) и који се заиста не могу оптужити да су било чиме допринијели опадању квалитета форума. Мислим да је проблем форума сасвим друге природе и да сте у овом случају "промашили мету".

Када се у правилнику наведе "Није дозвољено постављање тема и порука дневнополитичког садржаја" онда је ту сасвим јасно на шта се то односи и шта је дневна политика. То би било коментарисање скорашњих београдских избора, или коментарисање Путина, Трампа и сл. Прича о ратовима 90-тих није дневно политичка већ историјска тема, да не говоримо о Другом свјетском рату и послијератном периоду.

Уколико се уопште жели избјећи коментарисање националних тема, и то је у реду, али се онда у томе мора бити досљедан. Такве дискусије су се на форуму већ водиле. Није проблем садржаја дискусије, већ начин на које се оне воде. Не може се опомињати члан да не схвата суштину форума, а на самом форуму постоји десетина тема са садржајима сличним оном који му се пребацује.

Пошто сам ја био тај који је реаговао, да прозборим коју, и одмах да напоменем, Одисејеве две поруке са ове теме нисам избрисао већ пребацио на тему "О србству Црногораца", што је он и предложио.

Ја сам поступио по пријави која је стигла уредништву од једног члана, који је пријавио поруку од дко са коментаром "Мило, Слобо, Коштуница?". За Слобу и Коштуницу се може рећи да припадају прошлости, додуше врло блиској, али Мило је и даље врло активан у политици те се самим тим његово помињање може подвести као кршење члана 4 Правилника, о забрани постављања тема дневнополитичког садржаја. Прегледао сам поруке од дко и одлучио да избришем само спорне делове, а не целокупне поруке. Слажем се да је понекад врло тешко направити јасну границу између историјског и актуелно-политичког, и да ако би се строго придржавали правила, морали би да преправимо и/или избришемо гомилу порука на десетинама тема. Моје лично мишљење је да поруке од дко нису проблематичне или "тролерске", али сам ја реаговао по пријави о кршењу Правилника; мислим да је Симо у праву што се тиче разграничавања, и да убудуће не треба реаговати на теме које су у суштини историјске, а не отворено дневно-политичке (као нпр. коментарисање београдских избора или Путина и Трампа, постављање карикатура косметских Албанаца и слично), осим ако се ствари не отму контроли па прерасту управо у дневну политику.
« Последња измена: март 14, 2018, 08:31:13 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #24 послато: март 14, 2018, 07:21:50 поподне »
Да наставим са наличјима...

У наличје Црне Горе спадају и похаре учињене током 1850-их година од стране црногорске војске над три брђанска племена. Њих је Пироћанац у свом извештају само узгредно поменуо, јер је он на Цетињу боравио 10-15 година касније. Ипак, један од двојице главних виновника још увек је био тамо и Пироћанац га је добро упознао и описао (велики војвода Мирко).

О похарама је писао Будо Симоновић у свом раду о животу и делу књаза Данила - „Зеко Мали“. Записе о похари Бјелопавлића оставио је и Томо Ораовац, савременик главних учесника. О похари Куча писао је и војвода Марко Миљанов Поповић. А о све три похаре Брђана рад је написао и црногорски историчар Александар Стаматовић.

Верујем да многи форумаши одлично знају ове срамне епизоде, а за оне који не знају, а занима их, изнећу основне податке и неке од најупечатљивијих појединости.

У сва три случаја основни разлог за сукоб било је одбијање Брђана да плаћају порезе (дације) Цетињу, уз образложење да их (углавном) ни Турцима нису плаћали, па ако нису плаћали крвницима и светској сили, не намеравају плаћати ни братској књажевини, барем не силом.

Први су на својој грбачи чврсту књажеву руку осетили Пипери. На челу побуне против књажевих намета био је Радован Бешов Мрчарица, познатији као - Радован Пипер, некадашњи перјаник владике Петра II, и с њим још неки племенски главари. Новембра 1852. године, књаз лично и с њим неизоставни брат му Мирко, на челу одреда од око 1000 војника, дошли су у Пипере. Увидевши бесмисленост отпора толико бројној војсци, већина пиперских главара је дошла књазу да му се покори. Пре тога, књаз је поручио да нуди амнестију свим побуњеницима који му се покоре. Радован Пипер и још неколицина главара не дођоше, не верујући Данилу на реч, већ пребегну у турски Спуж. Њихов опрез се показао као оправдан, јер је и поред дате речи, Данило наредио да се 14-орица вођа побуне који су му се предали, на лицу места „мушкетају“ (стрељају). Куће побуњеника који су пребегли у Спуж су спаљене, а неколико породица (већином Мрчарица) је прогнано из Црне Горе (тад су се населили у Подгорици). Порез је насилно прикупљен од народа.

Због брзог одустанка Пипера од побуне, ова похара је прошла „благо“ у односу на оне које су задесиле Бјелопавлиће и нарочито Куче у наредним годинама.

Похару Пипера пред светом Данило је правдао тиме што су побуњеници, наводно, били у договору са скадарским пашом и да је циљ био одвајање Пипера од Црне Горе.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #25 послато: март 14, 2018, 09:11:11 поподне »
Јуна 1854. године, књаз Данило и његова свита (углавном наоружани перјаници) били су гости Острошког манастира, на прослави манастирске славе - Свете Тројице. Након што су се мало више разуздали, перјаници су на силу одвели неколико девојака и младих жена у манастирски конак и тамо их обешчастили. У томе је, према наводима извора, учествовао и сам књаз, који је том приликом напаствовао Даницу, жену попа Пунише Павићевића, а сестру Тодора Кадића, младу жену ванредне лепоте. Кадић је дочекао свој тренутак да освети сестру, шест година касније...
Женскиње је пре тога по књажевом налогу, играло коло с перјаницима, а у част госта, француског дипломате Екара.

Ораовац је записао да је вест о срамном догађају попу Ристу Бошковићу, војводи бјелопавлићком, пренела његова жена Јана, рођена сестра Данилова и Миркова. Бошковић је био вођа групе од око 500 наоружаних Бјелопавлића који су кренули пут Острога да се обрачунају с напасницима. Од књаза су најпре затражили објашњење, као и да се утврди ко су перјаници који су обешчастили њихове жене и девојке, те да исти на лицу места буду обешени. Књаз ово није схватао озбиљно, све док није почела пуцњава. Тада су се он и његови људи дали у бежанију и једва живе главе изнели са Острошке греде. Вероватно и не би у томе успели, да се у Пјешивцима није налазио војвода Мирко са одредом војске, који се ту улогорио за случај потребе помоћи брату. У бежанији је Данило чак оставио свој пртљаг у манастиру, који су му запленили Бјелопавлићи.

Попу Ристу ово његов шурак, Данило, неће опростити. Чим су стигли на Цетиње, Данило је издао наређење војводи Мирку да прикупи војску и крене пут Бјелопавлића, да казни пре свих - попа Риста и остале из братства Бошковића, чије главе хоће да му се донесу на Цетиње. Непријатељство између књаза и Бјелопавлића погоршало је и претеће писмо које је Данило послао бјелопавлићким главарима након овог срамног догађаја.

Под командом војвода Мирка и Крца Петровића, око 6000 војника кренуло је на Бјелопавлиће, право на Орју Луку где је живело братство Бошковића. Сазнавши за покрет црногорске војске, Бјелопавлићи су провалили у острошку барутану и добро се наоружали, спремни да бране част и слободу. Кад су се улогорили код Орје Луке, војвода Мирко и сердар Јоле Пилетић су отишли до положаја Бошковића и успели их убедити да одустану од окршаја, јер Данило намерава све их побити. Мирку је било жао да уништи живот својој сестри Јани, а сердар Јоле и поп Ристо Бошковић били су побратими. Тада су све мушке главе Бошковића и још неки којима је књаз претио, одступили ка Спужу, а затим су прешли у Подгорицу, па у Скадар.

Бесан што су му измакли, кад је дошао на Орју Луку, Данило се окомио на синове попа Риста, своје сестриће - дечаке од две и четири године, у намери да их побије, да се затре Ристова кућа. У томе га је некако успео спречити сердар Јоле, ризикујући притом да га књаз убије. Остали окупљени војводе некако су успели смирити књаза... Након тога, Данило је лично угасио огњиште у кући попа Риста (на шта му је сестра рекла: „угасило се теби и огњиште и улиште!“) и кућу запалио. Тог дана запаљене су и све остале куће Бошковића. Потресне су речи које је тада, наводно, књазу упутила Марица, мајка попа Риста: „што уради, господаре, од великог и чувеног дома попа Лазара и војводе Риста, разгубаће те љеб који си са браћом и рођацима појео у овом дому...“

Ни клетве сестрине ни старе Марице нису спречиле Данила да те ноћи злочиначки поход на Бјелопавлиће заврши најстрашнијим чином, када је наредио да се отрују (хљебом натопљеним отровом) Ристови нејаки синови Лазар и Машан, намеран да затре кућу попа Риста Бошковића. Ово је записао Томо Ораовац према казивању сердара Јола Пилетића.

Напомињем да ове редове пишем према изворима које сам навео. Данас им се оспорава веродостојност. За похару Бјелопавлића заиста нема валидних извора осим казивања оновременика, која су забележена од стране неколико аутора. Зато их можда треба узети са резервом. Оно што јесу чињенице, то је сукоб Бјелопавлића и Данилових перјаника у Острошком манастиру, а касније и напад црногорске војске на Орју Луку, разура Бошковића и смрт синова попа Риста (па, да будем „политички коректан“, па да кажем да нема доказа како и по чијем налогу или од чије руке су страдали). Највероватнија потврда књажевог насртаја на сестру Тодора Кадића (односно жену попа Пунише Павићевића) је управо атентат који је касније Тодор Кадић извршио на књаза. Наравно, верујем да ће се наћи и они који ће овај атентат објаснити могућношћу да је Кадић био потплаћем од скадарских Турака да ликвидира црногорског књаза. Коначно, бекство попа Риста и осталих Бошковића и њихов боравак у Скадру свакако потврђују овај сукоб. Поп Ристо је скадарским Турцима био веома значајан, како би свету показали наличје власти књаза Данила. И, иако су га више пута наговарали да буде вођа напада на Данилову Црну Гору, поп Ристо то никада није прихватио. Касније је рехабилитован и вратио се у Црну Гору. За одважно држање током избеглиштва у Скадру, турски цар га је одликовао орденом „звезде са полумесецом првог реда“. За иронију, турски дипломата је ово одликовање званично предао црногорском двору, те га је лично књаз Данило доделио попу Ристу.
« Последња измена: март 14, 2018, 09:30:41 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #26 послато: март 14, 2018, 09:12:18 поподне »
Но, не би било праведно не навести и другачија мишљења о овим догађајима.

Тако, млади црногорски историчар Бобан Батрићевић оспорава ове наводе изнете о похари Бјелопавлића и као узрок побуне наводи незадовољство бјелопавлићких главара положајем у Црној Гори и њихово шуровање са скадарским пашом. Оспорава силовање бјелопавлићких жена и друге појединости ове похаре, а позива се на одсуство било каквих информација о овоме од стране Ијасена Екара (Hyacinthe Hecquard), француског конзула у Скадру, који је био очевидац догађаја...

http://www.vijesti.me/caffe/neznanje-glupost-i-falsifikati-10-najvecih-zabluda-iz-crnogorske-istorije-193421

За Екара ваља рећи да се основано може закључити да му је био задатак да Данила приказује у што бољем светлу, а због књажеве франкофилске политике, па вероватно и да зажмури на неке ствари и не прикаже их у својим извештајима или их прикаже под другачијим светлом. Јер, каква је то држава Француска кад подржава диктатора који пали, убија и силује...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3373
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #27 послато: март 14, 2018, 09:41:00 поподне »
Ово је немогуће читати без oсећаја гнева...Не могу да верујем да се тако понашао владар хришћанске земље према својим сународницима... ово се не разликује од дахија
« Последња измена: март 14, 2018, 09:47:07 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #28 послато: март 14, 2018, 10:04:26 поподне »
Такви су били Данило и Мирко.
Следе још теже ствари...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 232
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #29 послато: март 14, 2018, 10:29:28 поподне »
Ово је немогуће читати без oсећаја гнева...Не могу да верујем да се тако понашао владар хришћанске земље према својим сународницима... ово се не разликује од дахија

Mirku je skoro podignut spomenik u Podgorici sto izgleda kao provokacija Kucima, Piperima i Bjelopavlicima.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3373
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #30 послато: март 14, 2018, 10:44:15 поподне »
Такви су били Данило и Мирко.
Следе још теже ствари...
Ово је ипак незабележено у новијој историји ...Било је побуна и код нас, и гушења , али да неко крене да биолошки уништи племе коме припадају противници, из ког год разлога (а овде је тек бруталан разлог зашто се замерио тим људима), то је незабележено...Историјски гледано, није било задовољења за жртве тих, може слободно да се каже, локалних геноцида...То су ипак поремећене личности, неки психолог који би имао податке о њиховом одрастању можда би могао да направи дијагнозу, зашто су се претворили у то што јесу, добивши неограничену власт и могућност да то раде... А данашња им власт диже споменик злочинцу.
« Последња измена: март 14, 2018, 10:48:03 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #31 послато: март 15, 2018, 08:40:29 пре подне »
У неколико реченица постављених као сиже књиге Александра Стаматовића, сажета је суштина насиља које је спроводио Данило према Брђанима. И не само према њима.

"Оно што даје тежину свим похарама, је то да су оне учињене према припадницима истог народа, и исте вјере, и да су врло често прелазиле у обични злочин, који није био потребан.

Тешко је наћи границу оправданости, или неоправданости три похаре које су се десиле у вријеме књаза Данила. Прве двије похаре, на Пипере и Бјелопавлиће, прошле су више као казна за непослух уже групе људи, но посљедња, похара Куча, имала је карактер геноцида према читавом једном племену.

Убијало се и палило без реда и смисла. Тиме је требало угушити и саму помисао према отпору, не само у тим племенима него и другим било гдје."

http://www.srpskenovinecg.com/knjizevna-zadruga/53-knjige/71-tri-pohare-knjaza-danila
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #32 послато: март 15, 2018, 09:09:20 пре подне »
Што се споменика тиче, сећам се да је прошле године било у Подгорици великих расправа на ту тему, али нисам испратио шта се до краја догодило, је ли споменик подигнут или није.

Иначе, споменик војводи Мирку је постојао и раније, подигнут 1886. године од стране књаза Николе, који је и тај део Подгорице оцу у част назвао - Миркова варош, као што је и варош засновану у долини Зете назвао по стрицу - Даниловград. Споменик Мирку је срушен 1919. године, када је постало јасно да се династија Петровић неће вратити у ЦГ. Неки кругови у ЦГ данас тврде да су споменик срушили "окупатори", односно србска војска, док други говоре да су то учинили Кучи сматрајући Мирка недостојним споменика и то нарочито у Подгорици, Кучима такорећи испред куће...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #33 послато: март 15, 2018, 09:26:10 пре подне »
Да, споменик је подигнут прошлог лета.
Изгледа као и онај стари, у облику обелиска.
На постаменту стоји исписано:

“Великом војводи Мирку Петровићу, 1820-1867. и црногорским јунацима учесницима ослободилачких ратова 1853, 1862, 1876-1878”.

Лично, нисам против споменика важним личностима из прошлости неког народа.
Данило и Мирко јесу починили злочине о којима овде пишемо, али је тај исти Данило ипак био књаз који је створио темеље модерне црногорске државе, а Мирко главни командант који је предводио црногорску војску у неким значајним бојевима (Острошки кланац, Граховац) који су били од огромног значаја за очување слободе Црне Горе.

Можда не би требало да им се подижу споменици у Подгорици, али зашто да не нпр. на Цетињу или Његушима...

Треба да се подсетимо да нпр. један Јосип Броз још увек има споменике у неким местима Србије (а о називима улица да не говоримо), као и злочина које су починили Карађорђе или Милош Обреновић (политичка или убиства на мах), па нико не доводи у питање оправданост подизања споменика истима због њихових војних и државничких заслуга...

Књаз Данило има и улицу усред Београда...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Горштак

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #34 послато: март 15, 2018, 09:48:47 пре подне »
Не видим поенту постављања цитата очигледно пристрасног Пироћанца. Што рече Шкрњо на претходној страници постоје друга свједочанства која се косе са Пироћанчевим мишљењем. Очигледна је његова намјера дискредитације Петровића због ривалства династија, као и оних Црногораца који су им били најоданији. Никола није био светац али сигурно није ни ово што му је пришивао Пироћанац.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #35 послато: март 15, 2018, 10:50:49 пре подне »
Мораш имати у виду да је Пироћанац био дипломата, од кога је Гарашанин тражио извештај.
У таквим релацијама, не пишу се ни хвалоспеви нити измишљотине како би се неко изблатио, већ веродостојан приказ за потребе сопствене владе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #36 послато: март 15, 2018, 10:51:49 пре подне »
постоје друга свједочанства која се косе са Пироћанчевим мишљењем.

Па, хајде, дајте их.
Ја увек волим да видим обе стране медаље.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #37 послато: март 16, 2018, 11:39:22 пре подне »
Најозбиљнија, али међу историчарима и најоспораванија похара била је она уперена против Куча. О овом догађају писали су Марко Миљанов Поповић, Томо Ораовац, Јован Ердељановић, Будо Симоновић, Александар Стаматовић, Живко Андријашевић, Божидар Милић, Мирослав Ћосовић и други.

Сасвим је основан навод из фељтона „Вести“ да је војвода Мирко похаром Куча „исписао једну од најсрамотнијих страница у црногорској историји, починио један од најбездушнијих злочина на којем би му и Турци позавидели“.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/667296/Vitez-i-junak-ili-ubica-dece-10-Prvi-pohod-na-Kuce

Радило се заправо о две војне акције, изведене 1855. и 1856. године.

Похарама је претходио раздор у самим Кучима, где је део главара био за останак у турској граници и заштиту скадарског паше, а део за улазак у Данилову Црну Гору. Још у време владике Петра II постојале су ове две струје и велики подељеност у Кучима између њихових присталица. Дешавало се да дође до оружаних обрачуна између њих. Тако је у сукобу око овог питања 1846. године између Чејовића и Ивановића погинуло 8, а рањено 15 људи. У једном су кучки главари били сложни, а то је да порезе неће плаћати никоме. Догађајима су претходиле две сушне године, тако да је у Кучима завладала таква глад и беда, да су морали упадати и пљачкати не само у турску територију, већ и од околних брђанских племена. У таквим условима, није било могуће очекивати да ће још плаћати и порез. Но, књаз за ове околности није имао ни мало разумевања.

Јуна 1855. године, послат је одред од око 3000 војника да на силу наплати порез од Куча, као и да онај непослушан део главара казни због преговора са скадарским пашом. Извори не дају тачан податак шта се том приликом догодило. Познато је једино да су тада интервенисале светске силе и да су се Црногорци зауставили на Морачи и одустали од похаре. Божидар Милић у студији о Кучима наводи да су црногорски војници том приликом посекли 80 мушких кучких глава. Извесније је да тада није било крвопролића, јер да јесте, сасвим сигурно Кучи би били спремнији и не би доживели оно што се догодило годину дана касније.

Јула 1856. године, нова казнена експедиција креће на Куче. Различити извори наводе различит број војске - од 3500 до чак 10.000 војника. С обзиром да је овај пут војвода Мирко мобилисао не само Црногорце, него и Брђане и Дробњаке, веома је могуће да се радило о бројном одреду. Осим главокомандујућег, својим одредима су командовали и војвода Иван Ускоковић (љешанска војска), војвода Новица Церовић, командир морачки Милисав Мишнић, капетан ровачки Павић Ђиканов (горња војска), сердар Јоле Пилетић, војвода Петар Вукотић, поп Мићо Лубарда (катунска војска). Осим љешанског, сви побројани одреди су се чували злочинстава и сами били запрепашћени оним што ће се догодити. У злоделима је предњачила војска којом је командовао лично војвода Мирко, а нарочито црмнички и вражегрмачки одред, као и неки појединци из других племена.

Кучима су дошли у помоћ и њихови племеници муслимани из турске територије. Међутим, правог окршаја војски такорећи и није било, јер до оног дела Куча који је био спреман на одбрану, црногорска војска није ни дошла, део Куча је пребегао према Подгорици (рачунајући да војска неће дирати нејач), док је Мирко део кучких главара обмануо позвавши их на разговор уз обећање да ће, осим 12-орице најтврђих, остали кучки главари бити амнестирани. Међутим, већина њих је побијена код Медуна. Тако је највећи део кучких села остао скоро без одбране. Тада су се црногорски одреди упутили у више праваца и прокрстарили кучким селима. Највише су страдала села којима су прошли одреди војводе Мирка и Ивана Ускоковића - Раћеси, Момче, Косор и Убли.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #38 послато: март 16, 2018, 11:52:12 пре подне »
По наређењу војводе Мирка, главе свих убијених су одсечене и донете пред медунску цркву, како би их могао пребројати.

Број побијених Куча тог дана је најспорнија тачка ове похаре.

У брзојаву који је током тог дана послао књазу, војвода Мирко каже у стиху:

„Поздрављам те, драги господару;
Богу фала и Петру светоме,
кренух јутрос у зору бијелу
и разредих твоје соколове;
што смо кћели, то смо учињели
и 50 главах окинули,
а другије није погинуло,
до два друга те доста рђава.
До 7 ура све фатам...“




Сами Кучи су након похаре о злочину обавестили скадарског пашу и навели да је побијено "131 глава, међу којима три жене, 10 ђеце у колијевци и пет ђевојака".

Много година након догађаја, Марко Миљанов је написао „Похару Куча“ у којој наводи знатно веће бројке: укупно 243 побијених, од којих свега 17 војноспособних мушкараца, а остали деца, жене и старци.

По свој прилици, као најверодостојнији би требало узети попис страдалих који су сами Кучи доставили у Скадар и то непосредно после похаре. Марко Миљанов је, ипак, писао свој спис 40 година касније, и то у тренуцима кад је био у завади с књазом Николом. Сам Марко није био у Кучима приликом похаре, јер је био на Цетињу као књажев перјаник.
Број погинулих свакако не може умањити тежину овог злочина, нарочито чињеницу да су неки зликовци (треба подвући да се ради о неколико појединаца) убијали децу, чак и ону у колевци. Тим зликовцима су остала упамћена имена, али није ред да их овде наводим, има тога доста у изворима.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #39 послато: март 16, 2018, 12:01:38 поподне »
Остали су упамћени и упечатљиви детаљи о реакцији самих црногорских војника, оне већине ове војске која практично и није дејствовала, кад су наишли на страшне призоре по похараним селима.

Војници „горње војске“ (Катуњани, Пипери, Бјелопавлићи, Ровчани, Морачани, Дробњаци) су затварали очи, плакали, тукли се у груди од туге и срамоте. Најтеже је било ровачком капетану Павићу Ђиканову који је рекао: „све ће нас Бог кастигат, те овако чинимо, па и од Турака ово да чинимо, а не од самије себе!“ Своје војнике је истеривао из цркве на Ублима у коју су ушли да се помоле Богу, јер самим тим што су уопште део војске која је учинила такав покољ „нијесу достојни у цркву ни ући“. Чевљанин Јоко Савићев, кад је видео шта је направила војска Ивана Ускоковића, рекао му је: „шта учиње, војводо, од браће и своје дружине! Да Бог да ми не испала душа из тијела, док теби не видио срамотну погибију!“ Остало је запамћено да су и старешине главне војске под командом војводе Мирка колико су могли бранили Куче од оне дружине безбожних кољача. По чојству су остали упамћени сердар Јоле Пилетић, војвода Петар Вукотић, поп Мићо Лубарда.

Осим што су убијали, неки одреди црногорске војске су опљачкали села кроз која су прошли, па чак и цркве - медунску и косорску. Нарочито су се окомили на Косор, где је не само опљачкана него и запаљена црква, и разрушено гробље испред ње. Овом приликом, из медунске цркве узете су мошти Светог Арсенија Сремца и однете у Ждребаоник.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #40 послато: март 16, 2018, 01:58:19 поподне »
Црмнички одред је иза себе оставио пустош.

Међутим, једно село на Скадарском језеру својим поступком показало је прави образ Црмнице. Кад је мобилисана војска за напад на Куче, ратници из села Крњице показали су велику смелост и одбили поћи с Мирковом војском и учествовати у братоубилачком подухвату, ризикујући гнев и одмазду књаза и великог војводе.

У знак захвалности, на 140-годишњицу похаре, 1996. године, представници племена Куча су уручили нарочиту повељу Крњичанима са следећим стиховима:

„Крњичани, браћо наша мила
Кад поара Куче задесила
Порушише гробље на Косору
Понијеше мошти и одору
Опустише цркву на Медуну
Да пореску окончају буну!
На уљаник дичног попа Луке
На Медуну послушничке руке
Нанизаше посјечене главе
Да војводи параду направе
Ту „јунака“ бјеше са свих страна
Само не би браће Крњичана!“


Но, злочинце је, према наводима очевидаца, временом стигла Божја казна. О томе је писао Марко Миљанов:

„Народ и је клеа и пљува па и они послије присташе да сами себе пљују и обличавају, корећи себе и кајући се, пошто виђеше какав Божи кастиг на њи паде, да и народ сад жали, и ако и је пријед проклиња. Тако, некојему су очи испале, некојему руке се осушиле, неки се разгуба те се не мијеша у чељад, некојему ђеца помрла, некојему се побољела, а некоме истражила...“

Једном М. из Црмнице сва деца помрла, и не само његова него и братанци, те им се лоза угасила. Н. такође из Црмнице, који је заклао једно дете у поари Куча, три сина страдала, па се и њему лоза угасила. Кад га је неки Перазић тешио и рекао му да сад и њих народ жали што им се дешава оваква судбина, Н. му одговори: „нема нико право да нас жали, згријешио би Богу ко би нас жалио“.

Један Љуботињанин, који је исто заклао кучко дете у колевци, после ослепео на оба ока и руке му се одузеле и осушиле, а за себе рече: „нека, Богу фала е сам ја и други ово дочекали, дадосмо примјер народу“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #41 послато: март 16, 2018, 02:32:23 поподне »
Намеће се питање, шта је био разлог да војвода Мирко дозволи групи безумних убица у редовима црногорске војске да направе такве злочине.

Ћосовић као кључну ствар која је избезумила браћу Петровиће, наводи реч једног Куча - Петровића са Косора (можда је баш због тога у овој похари најтеже страдало управо село Косор), који је био у оној групи Куча која је изишла пред црногорску војску код Биоча, у намери да пружи отпор.

Кад је кренуло препуцавање на обалама Мораче, на захтев војводе Мирка да Кучи предају новац за порез, овај кучки шаљивчина му са оближњег брда довикну како Кучи никад никоме нису плаћали порезе, па неће ни црногорском књазу. Али, ако хоће, може да пошаље књагињу Даринку да јој он начини једног малог Дрекаловића, па кад он постане књаз, њему ће радо платити и порез. Овај навод је забележио и Јован Ердељановић, прикупљајући грађу за рад о Кучима, а и Марко Миљанов, који је чак познавао тог шаљивчину и од њега добио потврду да је тако одговорио војводи Мирку.

Данило је, иначе, био патолошки љубоморан гледе Даринке, а ова реч је била тешка увреда и за ђевера, Мирка. Но, може ли оваква увреда бити оправдање за убијање стотину људи, а нарочито деце, жена и стараца...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vargas

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
  • R1a
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #42 послато: август 12, 2018, 12:06:33 пре подне »
Мораш имати у виду да је Пироћанац био дипломата, од кога је Гарашанин тражио извештај.
У таквим релацијама, не пишу се ни хвалоспеви нити измишљотине како би се неко изблатио, већ веродостојан приказ за потребе сопствене владе.

A koliko me sjećanje služi , mislim da je Savić-Garašanin direktan potomak kneza Vukašina Boškovića sa Orje Luke čiji je unuk Sava ( ili Savo ) osnovao selo Garaši , po sjećanju na Garač planinu na koju gleda Orja Luka preko ravnice Fečat  ;)
Ne bih da izigravam apologetu Petrovićima jer nijesu "zamiritali" po dosta osnova ali ovo bi mogli biti mogući razlozi zašto je Garašanin tražio izvještaj od Piroćanca  8)
Što u sebi nosiš , u drugome vidiš ...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #43 послато: август 12, 2018, 05:55:45 поподне »
A koliko me sjećanje služi , mislim da je Savić-Garašanin direktan potomak kneza Vukašina Boškovića sa Orje Luke čiji je unuk Sava ( ili Savo ) osnovao selo Garaši , po sjećanju na Garač planinu na koju gleda Orja Luka preko ravnice Fečat  ;)
Ne bih da izigravam apologetu Petrovićima jer nijesu "zamiritali" po dosta osnova ali ovo bi mogli biti mogući razlozi zašto je Garašanin tražio izvještaj od Piroćanca  8)

Моје је мишљење да Гарашанин није послао Пироћанца из тих разлога, већ да испита стање у Црној Гори у склопу идеја Начертанија и потоњих програма србске владе, односно могућности стварања једне велике србске / југословенске државе у коју би, наравно, ушла и ЦГ и све друге области где живе Срби и други Јужни Словени.

Да се подсетимо да је Пироћанац дошао у ЦГ на позив младог књаза Николе да му из Србије пошаљу искусног политичара како би био од помоћи учвршћивању државне власти.

У крајњем, Пироћанац похару Бошковића и других Бјелопавлића у свом извештају помиње тек узгред.

Ваљало би истражити могућност неке везе, преписке или сл. између Гарашанина и попа Риста Бошковића, можда и ту има нечега.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #44 послато: март 12, 2019, 11:49:30 пре подне »
"Наша мука ваља за причешћа"