Аутор Тема: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе  (Прочитано 4833 пута)

Ван мреже И. Јарамаз

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #60 послато: август 27, 2019, 01:36:11 пре подне »
Цитат
Комити су били демобилисани војници војске Краљевине Црне Горе, тако да оно што сам написао у смислу заслуга за стварање јаке војничке организације у Црној Гори, стоји и нема никакве везе са тренутним и личним политичким опредељењима појединаца. Ни у ком случају нису Карађорђевићи били ти који су од ових војника створили добро обучене и прекаљене ратнике.

Њихово расположење према Николи има и те како везе са темом. Није од њих Никола направио ништа осим резигниране противнике његове инептократије, деспотократије и ненародне и издајничке власти. Никакви прекаљени борци они нису постали захваљујући њему јер је војска до 1906. била народна односно тек тада је започета модернизација које су прошле све евроспке војске у XIX веку а српска неколико деценија раније.  Дакле непостојање униформе, прописа/систематизације, школованог официрског кадра и функционисање по племенском принципу са свим одликама непотизма (не толико племенског колико на основу послушности владару) од тебе не чини прекаљеног борца него топовског месо и лак плен. Зато је међу Гаетанцима и "зеленашима" била толика диспропорција (под)официра (и мањак војника које су куповали од развојачених српских KuK војника), они из одабраних, привилегованих Николи оданих породица су били уз Николу премда су високи официри који су имали некакве резултате у Првом светском рату сердар Јанко Вукотић и бригадир Митар Мартиновић обојица били убеђени бјелаши иако не само да нису били про-београдска (већ про-цетињска камарила) до 1914. и док се нису уверили у Николино отворено издајничко држање.


Нетачно је да је у источној Босни била "општа бежанија" АУ војске почетком Првог светског рата. Немој заборавити да је црногорска војска извршила напад на АУ војску на њиховој територији, јер је Босна 1914. године била у саставу Аустроугарске.

1) То јесте успех Митра Мартиновића који у својим мемоарима јасно означава Николу као саботера тог фронта па је неумесно наводити то као Николину заслугу јер се догодило мимо његове воље и намере
2) Јесте била бежанија јер је након Церске битке Српска војска кренула у контраофанзиву и са Ужичком војском упала у Подриње. На фронту према ВКЦГ су биле далеко слабије аустријске снаге у Херцеговини
3) Не треба заборавити да су то ентички српски предели који ће због тога касније по аустријском повратку истих доживети судбину депортација (по некима до 50.000 Срба Сарајевског округа) у затвореничке/сабирне логоре Добоја, Требиња, Арада, Нежидера, Шопроња због подршке двема српским војскама тако да то напредовање није баш било тако спектакуларно јер се одвијало на територији које је подржавало ту војску

Цитат
Читавих годину дана Црногорци су држали ове положаје на непријатељској територији. Уз стална дејства.

Детаљно се о овоме може прочитати у ратном дневнику 1912-1916. Мила Кењића, команданта Шекуларско-требачког батаљона који је, у саставу Санџачке војске, све то време био на положају у источној Босни, на горњем току Дрине (ту је био и мој ђед, па сам се наслушао прича о тим дешавањима).

Те позиције код Вишеграда су држали уз помоћ Ужичке војске и 7 србијанских батерија.

Ван мреже И. Јарамаз

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #61 послато: август 27, 2019, 02:33:11 пре подне »
Овде има озбиљних нетачности. Пећ је заузела црногорска војска (и то не "рецимо"), а Ђаковица је освојена заједнички. Дечане си заборавио. Пљевља су посебна прича.

Нису посебна прича, имаш баш код Бабића "Политика ЦГ у новоослобођеним крајевима 1912-1914". Српска војска је била присутна у сва три града. Из братстких побуда се Српска војска повукла јер је ВКЦГ наводно прва ушла у њега, док је Српска прва у Пљевља и Ђаковицу. Очекивало се да се Никола повуче из Ђаковице и Пљеваља али није. Затим се очекивало да се повуче из једна од та два града, па није, дата су му оба, зарад мира у кући. Чак је безобразно тражио и уступак Призрена. Даш му прст узме ти руку.

Да иронија буде већа ту нису биле неке велике битке након пораза Албанаца на потезу Берана-Рожаја повукли су се у Рожаје и мање више уступили Метохију, Плав и Гусиње без борбе.

Цитат
Битка на Дечићу. Освојена тврђава Дечић и околна насеља, заробљено 8 батаљона турске војске са око 50 официра и велики ратни материјал. Јуриш црногорске војске на Дечић један београдски дневни лист оновремено назвао је – епским.

Битка на Тарабошу октобра 1912, након које су се турске снаге повукле.

Битка код Луарзе и освајање Медове.

Све је то предигра у односу на и пред опсаду Скадра.

Цитат
Заједно са одредом војске Краљевине Србије освојен Љеш.

Нормално, чим је мало већи град и то још тврђава на узвишењу онда морају да прискачу браћа Србијанци. Шинђон је село у равници, Тузи такође, узалуд им Дечић у позадини.

Цитат
За свега недељу дана у три битке освојени Мојковац, Бијело Поље и Беране.

Који су брањени са пола срца од Албанаца из Метохије којима та места нису ништа значила.

Цитат
Освојене турске карауле на Мокрој, Чакор, Гусиње, Рожаје.

Шта каже деда Кењић ако ишта пише о томе? То су ценим била омања пушкарања.

Цитат
30. октобра 1912. црногорска војска улази у Пећ, а 1. новембра ослобађа и Дечане. Одред војске Краљевине Србије у Пећ долази тек три дана касније.

Зато рекох рецимо или још боље наводно. По Бабићу који цитира Операцијски дневник Врховне команде Српске војске 27.10.1912 из Београда стиже наређење Команди Ибарске војске да се повуче из Пећи. Дакле није ушла Кр. Српска војска у Пећ 2. новембра већ га је напустила 6 дана раније па ти види.

Цитат
Заједничком акцијом србијанска и црногорска војска освајају Ђаковицу.

Каквим заједничким акцијама? О каквим акцијама је реч? Српска војска је иначе запосела Ђаковицу 22.10.1912.

Цитат
Пљевља није заузела црногорска војска иако су били на положајима са којих су могли да нападну, али нису добили одговарајућу заповед, с обзиром да је италијански амбасадор на Цетињу инсистирао да Црногорци не заузму Пљевља, јер је то било у подручју за које је Аустроугарска инсистирала да се остави као тампон-зона између Црне Горе и Србије. Командант Источног одреда, сердар Јанко Вукотић, чекао је дозволу краља Николе, али је није добио. Неколико дана касније, Пљевља је заузела Јаворска бригада војске Краљевине Србије. Видевши то, Прекотарски одред Источне војске самовољно је кренуо на Пљевља где се срео са србијанском војском.

Уф, какав малер који само Црногорцима може да се догоди! Каква међународна интрига, Италијани, Аустријанци и тампон зона!? Аустријанци су се били одрекли тзв. Новопазарског санџака 1908 приликом илегалне анексије БиХ, били су против сваког проширења Србије или ЦГ, слали нам неколико ултиматума и претили ратом већ 1912-1913. Само бих приметио да се ВКЦГ није придржавала те доктрине аустријске тампон зоне у Рожајама-Тутину и Метохији где су се сусретали у исто време или раније са Српском војском (епопеја око Пљеваља се одвија око 26.10.1912) али је битно да Црногорци као по обичају имају оправдање за сваки свој неуспех! Није до њих него околности!  8)

Цитат
Битка за Скадар је посебна прича која излази из подручја војних дејстава и више припада политичким темама.

Па да, прича о Пљевљима уопште не излази из подручја војних дејстава и уопште не припада политичким темама (тј. црногорским политичким баснама). Скадар је као што рекох слика и прилика неадекватности Николине накарадне владавине, система и државице. Велики неуспех и то не у дипломатском већ тактичко-војничком смислу.

Свако добро.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #62 послато: август 27, 2019, 08:52:05 пре подне »
Ти си, брате, опасан критизер (да не употребим неку неприличнију реч), код тебе је све "наводно" и "рецимо".

Изнео сам ти историјске податке о биткама, ти све омаловажаваш, као - не би никад Црногорци да није великих сила и Србијанаца, као сви се предавали без борбе, нису били мотивисани, све те битке за тебе су "омања пушкарања", а већине тих битака по теби није ни било... Без икаквих аргумената за таква наклапања. То су све нека твоја размишљања која имаш право да изнесеш, али која су потпуно неутемељена.

Или је та јадна и чемерна црногорска восјка (тако је ти овде представљаш) била тако застрашујућа да су аскери и башибозук бежали и напуштали своје тврђаве и положаје чим их угледају...

Надаље, упорно скрећеш са основне теме, сад си прешао и на бјелаше и зеленаше...

Црна Гора и те како јесте имала школованих официра - као што су Вукотић, Мартиновић, Вешовић, Гвозденовић и др, као и Кењић кога тако срамно омаловажаваш, а који је оставио не само сјајну ратну каријеру иза себе, него и документа која описују босански фронт 1914-15. И те официре није школовао ни Милан Обреновић, ни Петар Карађорђевић, већ држава Црна Гора, на чијем челу се пола столећа налазио Никола Петровић. Па нека је он и продао Црну Гору 1916-те, то нема везе са темом, односно са оним што си испрва оспорио у мојим наводима.

Можда ти имаш неку другачију перцепцију шта значи обучен војнички кадар. Не кажем ја да је Никола скупио Црногорце на Обилића пољани, па их он лично обучавао. Оно што је значај владара у тој причи је што је знао да одабере високи официрски кадар, школовао их а неке пробране слао на школовање по Европи, а који су даље бирали себи сараднике, а ови радили на постављењу командира и стотинаша који су радили са војском.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #63 послато: август 27, 2019, 08:57:22 пре подне »
Уф, какав малер који само Црногорцима може да се догоди! Каква међународна интрига, Италијани, Аустријанци и тампон зона!? Аустријанци су се били одрекли тзв. Новопазарског санџака 1908 приликом илегалне анексије БиХ, били су против сваког проширења Србије или ЦГ, слали нам неколико ултиматума и претили ратом већ 1912-1913. Само бих приметио да се ВКЦГ није придржавала те доктрине аустријске тампон зоне у Рожајама-Тутину и Метохији где су се сусретали у исто време или раније са Српском војском (епопеја око Пљеваља се одвија око 26.10.1912) али је битно да Црногорци као по обичају имају оправдање за сваки свој неуспех! Није до њих него околности!  8)

О пљеваљском случају постоје документа, тако да немој више да фантазираш, него се мало информиши.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #64 послато: август 27, 2019, 09:48:31 поподне »
 И. Јарамаз, немој са толико омаловажавања да причаш о црногорској војсци... " Шта каже деда Кењић"... Е, легендарни Мило Кењић би рекао: "Шта наприча оно лама(н)дало, онђе узми, а онђе потури, а овамо ништа паметно". Јеси ли читао Ратни Дневник Мила Кењића?