Цела конфузија је настала због само једног зареза између ducis Guduscanorum и et Timocianorum. Наиме, у оригиналном тексту тог зареза нема, да ли је испуштен током писања или је просто "избледео", не зна се, тек када се чита без зареза онда испада да је Борна кнез Гудушчана и Тимочана, а не само Гудушчана. Око овог проблема су спорења трајала деценијама и мислим да и даље трају, а исписано је вероватно барем десетак ако не и више научних радова.
Тачно, прочитао сам најмање пет различитих тумачења овог дијела Анала.
Без обзира на то што сам ближи мишљењу да Гудушчани нису поријеклом из источне Србије, ипак су занимљиви неки топоними у иаточној Србији који се могу повезати са њиховим именом. Ако су словенска племена најчешће добијала имена по ријекама, ни Гудушчани не би требали бити изузетак. Вињолина карта Србије из 1689. године, на подручју слива Млаве на два локалитета биљежи називе мјеста и ријеке Gudusca, Gudisca.
Приказ оригиналне карте
https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b5964163d/f1.item.zoomУ раду М. Николић из 1972. године, под називом КАРТА СРБИЈЕ ЂАКОМА КАНТЕЛИЈА ДА ВИЊОЛЕ ИЗ 1689 ГОДИНЕ о тим топонимима и хидронимима је записано сљедеће:
"34.
Mahauna fl. ot Gudusca данас је река Млава. Млава се улива у Мали Дунав северно од Пожаревца. На карти она је уцртана као десна притока Мораве, а ушће јој је код Пожаревца. Назив
Gudusca треба повезати са племеном Гудушчана, које се у изворима помиње почетком IX века. Претпоставља се да су Гудушчани били насељени у источној Србији у околини данашњег Кучева. На карти није уцртана река Пек, па би се назив Gudusca могао односити на њега или можда на његову притоку Кучајеку реку."
145.
Braniceuo or Gudisca. Guduna je на карти насеље на левој обали реке Маhauna ot Gudusca. Насеље
Gudusca (Guduna) ce обично убицира код данашњег Кучева. Код Кучева се налазе остаци неког старог града, ади још није утврђено да ли су то остаци насеља Guduscum. Средњовековно насеље Браничево налазило се код данашњег Костолца. Можда у овом случају назив Браничево не треба везати за истоимено насеље, већ за средњовековну обдаст Браничево."
Уколико већ у вријеме Вињоле нису постојале неке конструкције које су Гудушчане из франачких анала повезивале са источном Србијом, па Вињола то примјенио на карти, овакво поклапање имена ових локалитета са Guduscani из франачких анала је прилично индикативно.