Novi testirani Ozrenac.
Uredio:Velibor Lazic
"Вукељић, Ђурђевдан, Осојница/Добој
Припада хаплогрупи I2 PH908, грани I-FT16449.
Хаплотип тестираног Вукељића има свега три немодалне вриједности – двоструко повишени DYS458=19 и снижене DYS389II=30 и DYS576=17.
Имајући у виду заиста скроман број немодалних вриједности, говорећи у оквирима онога што се најчешће среће код хаплогрупе I2 PH908, сасвим је очекивано да Вукељић има релативно много наизглед блиских резултата, односно резултата у односу на које се његов хаплотип разликује на једном до два маркера. Међутим, примјеном помоћних критеријума – крсне славе и географске близине, релативно лако долазимо до закључка да је сасвим оправдано указати на сличности са одређеним бројем резултата из непосредне околине Осојнице
Наиме, од Кусића из околине Теслића се Вукељић разликује на једном од упоредива 22 маркера, од Миладића из Прибинића код Теслића на једном од 16 упоредивих, од Стјепановића из Липца код Добоја на једном од 22 упоредива, као и од Мијатовића из околине Зенице, Панића из Бољанића, Миливојевића из Бијелог Бучја код Теслића и других. Сви наведени славе Ђурђевдан, а са Вукељићем или дијеле карактеристичну вриједност на DYS458, или се на њој од Вукељића разликују за +/- један, али је и у том случају она измутирала за једну или три вриједности.
Дакле, може се са релативном сигурношћу говорити о припадности нешто ширем роду ђурђевштака, који је присутан у долини Босне, од Зенице према сјеверу, како на лијевој (Теслић), тако и на десној обали (Озрен). Наравно, за отклањање свих дилема било би веома корисно да пар припадника рода уради дубинске тестове.
Вукељић наводи да је раније презиме било Симић-Вукељић, те да су преци досељени из околине Вишеграда.
Позабавимо се најприје презименом. У османском попису из 1850/51. године у Осојници су пописане четири куће Вукељића. С обзиром на бројност и чињеницу да су пописани први, Вукељићи су очигледно били веома значајна породица у Осојници. Веома интересантне податке нам даје увид у имена домаћина четири домаћинства Вукељића, у вези са каснијим изворима. Наиме, у прва три домаћинства домаћини су Симо, Драгић и Ђуро, синови Благоје, рођени у првој деценији 19. вијека. Домаћин четвртог домаћинства је Божо Вукељић, вјероватно син Васкрсије, по годинама први рођак (брат од стрица) осталој тројици. Тестирани је несумњиво потомак првопоменутог Симе (отуд и неко вријеме презиме Симић-Вукељић), а што се осталих тиче, битно је истаћи да према Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882. годину у парохији Сочковац, којој је припадала и Осојница, имамо Симиће, Ђуриће, Божиће и Вукељиће са славом Ђурђевдан, док према попису из 1991. године у Осојници имамо поред наведених презимена и Драгичевиће, можда грешком испуштене 1882. То је релативно довољно података да би се могла изнијети претпоставка да поред гране која носи изворно презиме – Вукељић, постоје, или су постојале и гране Божића, Симића, Ђурића и Драгич(ћ)евића, код којих је изворно презиме замијењено патронимима насталим по именима домаћина пописаних 1850/51. године.Ова претпоставка би се свакако дала провјерити тестирањима носилаца поменутих презимена.
Када је у питању предање о досељењу из околине Вишеграда, могло би се рећи да нема довољно доказа који га поткрјепљују, док неке од чињеница, попут броја и распрострањености генетских сродника на потезу од Зенице до Добоја, Теслића и Бољанића, више говоре против такве тезе, или бар против тезе о некој појединачној миграцији Вукељића.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или бар директни на I-FT16449, код YSEQ-a."
