Dok čekamo nove genetske rezultate Ozrenaca, jedna zanimljiva prica
Приче о нашим прецима. Пише Ненад М. Цвјетковић
Кнезови у долини Криваје
Почетком фебруара 1919. године Министарству просјете СХС у Београду упућена је у из хршке парохије Молба за обнављање рада Народне основне школе у Хргама. Молбу су ћириличним писмом потписали српски домаћини и њихови кнезови, наводећи да у крају постоји велики број писмених људи који су се школовали у православној школи у Хргама (данас Васовине), која је радила до 1893. године.
Поменуту школу је 1851. године основао прото Серафим М. Марковић-Стакић (1828+1886), али ју је укинула аустроугарска власт оснивајући 1894. године грађанску школу „Гаре“ у Вуковинама, намећући латинично писмо. Нова школа у Вуковинама је била удаљена од Хрга седам километара, што је било далеко за дјецу, па су и претходнци неколико пута од надлежних тражили обнављање школе која би „покривала“ подручје Хрга, Каменице,Лозне и Свињашнице,са бројним засеоцима.
По сеоским насељима вијековима су јавно бирани кнезови као страјешине заједнице и веза између сеоске самоуправе и виших органа или представника власти. Вршили су улогу савјетодаваца, мировних судија, али су могли доносити и одређене одлуке, које су поштовали сви, укључујући и свештенство.
Радо (Јована) Мркаљевића (1832+1915) угледан домаћин, за вријеме турске владавине у Босни, 30 година (1848+1878) бијаше кнез у Возућој, а Ђуро Ј. Цвјетковић у Миљевићима. Почетком 20. вијека као кнез Вуковина се помињу Илија А. Стакић (1871+1943) и Павле Павловић, а у Каменици Ђорђе Ђорђевић.
Ову петицију су потписала 3 тадашња кнеза - начелника сеоске самоуправе: Стјепан Лазендић - кнез за Свињаницу, Симо Блашковић- кнез у Хргама и Симо Савић кнез Лозне. Међу потписницима су домаћини Блажан Лукић из Хрга и Ђорђо Ђорђевић из Каменице, којима су усташе 1942. године отјерале по три сина у логор Јасеновац: Бранко (1899), Паво (1908) и Цвијетин (1914),те Ђорђини Милан,Марко и Срето, сви рођени 1909-13. године. Међуратни начелник општине Јован М. Петровић (1876+1953) из Стога, такође је у рату изгубио три сина, Душан је послат у Јасеновац, а два су погинула у рату у партизанским редовима; Бранко као пилот код Прибоја 1943. године, а Чедо на ратном броду 1945. године. Три сина Васе Савића из Лозне погинула су у рату, Уроша су убиле усташе у Добоју 1941.,Раду убили партизани,а Жарко погинуо као партизан у Црној Гори. Три сина кнеза свињашничког Стјепана Лазендића умрла су 1944. године од тифуса: Василије, Милан и Ђорђе. Два сина Саве Смиљића (1876+1939) из Каменице, Бранко (1904) и Васкрсија (1907), усташе су отјерале 1942. године у Јасеновац, као и Ђорђа (1892+1942) сина кнеза Симе Блашковића.
Између два свјетска рата, поред наведених у петицији, кнезови у долини Криваје су били: Јевто Јовић (1876-1942) у Миљевићима, Ђоко (Цвијетина) Марковић (1884 + 1942) и Бранко (Станка) Стјепановић (1886+1942) у Васовинама, Обрен (Гаврила) Његомировић (1893+1942) у Вуковинама, Бранко С. Павловић (1902+1942) у Возући, Ђоко (Дујка) Божичковић (1886+1942) и Милан (Станка) Глигорић (1892+1942) у Поткочарину, Живко Благојевић (рођен око 1880.) у Маричићима, Миланко (Дамјана) Никић (1895+1976) у Трнићима, Лука Божић у Жељови, Божо Радић у Предражићу, Чедо Илић у Предразима, Милан Т. Стевановић (1895+1942) у Хргама, Љубомир Ивановић у Свињашници, Јован Савић у Лозној...
Социјалистичка власт је након 2. свјетског рата умјесто кнежевских формирала мјесне заједнице на челу са предсједницима. Последњи придсједник Мјесне заједнице Стог био је Јанко С. Лукић из Стога, а МЗ Возућа Зоран С. Благојевић из Маричића.
Овдје, међу потписницима видимо и два домаћина из Васића, Васкрсију (1872+1939) и Цвијетина Божића (1885+1944), што значи да је и то село било заинтересовано за изградњу нове школе, мада им ни постојећа у Вуковинама није била далеко.
Потписник Михаило Савић звани „Грашаревић“ из Хрга је представљао бројно и богато братство. Школа ће, као и црква, десетак година касније, бити саграђени управо на његовом поклоњеном земљишту, Лукама поред ријеке Криваје.
