Унђуровци
Унђуровци су етно-конфесионална група муслимана углавном настањена у северном делу Босне и Херцеговине, посебно у долини ријеке Босне и на подручју планине Мајевице.
Унђуровци потичу од муслиманских избјеглица из Панонске низије (Војводине, Славоније, Мађарске), који су се одселили са тих простора током хабзбуршких освајања крајем XVII. и у првој половини XVIII. вијека. Њихово име долази од назива Угарска, који се тада употребљавао за један дио Панонске низије.
У вријеме када су преци Унђуроваца живјели на простору Панонске низије, муслимани су чинили већинско становништво у неким градовима на овом подручју, као што су Митровица (Сремска Митровица), Илок, Ириг, Варадин (Петроварадин), Вршац, Темишвар, а било их је у знатном броју и у Бечкереку (Зрењанин), Вуковару, Сомбору, Тителу, итд.
Већи диоо османске војске у дјеловима некадашње Угарске које су освојиле Османлије чинили су Јужни Словени муслиманске и православне вере. Забиљежено је да се у Будиму са будимским пашом могло разговарати на Српском језику јер „тај језик знају малне сви Турци, а особито војници“.
Значајнија насеља Унђуроваца имала су урије (општинске утрине) као у Војводини, један или два чордара чували су њихову стоку (чорду - стадо), имућније куће имале су бике (црне биволе), а били су добри воћари. Своје и јуначке пјесме пратили су уз шаргију.