Аутор Тема: Старо становништво и исламизација у Босни  (Прочитано 24258 пута)

Ван мреже Klaus Fuks

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #360 послато: децембар 27, 2017, 11:06:52 поподне »
 Udeo pravoslavnih Srba u BiH se u 20 veku značajno smanjio usled pretrpljenog genocida u dva svetska rata, sa nekadašnjih 46%, na današnjih jedva 30%. Nije uopšte neosnovano pretpostaviti da su ti genocidi značajno umanjili upravo procenat slovenskih i starinskih Srba među Srbima u BiH, pošto su oni više živeli u kotlinama, pobrđima i dolinama reka i više bili izloženi stradanju, za razliku od doseljenih staro-balkanskih Srba koji su naseljavali planinske krajeve i tamo bili zaštićeniji od pogroma. Takođe je nejasna ova čitava rasprava o katoličanstvu i pravoslavlju u BiH, jer katoličanstvo ima centar u Rimu i nije etnički određeno, te to što je neko katolik ne znači da je Hrvat, nasuprot pravoslavaca za koje se jasno zna da su Srbi ako su u jurisdikciji SPC.
 
« Последња измена: децембар 27, 2017, 11:17:25 поподне Klaus Fuks »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #361 послато: март 16, 2018, 05:43:28 поподне »
Nađoh danas jedan vrlo zanimljiv podatak u radu Nedima Filipovića "Odžakluk-timar u Bosni i Hercegovini."  Na 271. stranici Filipović spominje slučaj iz 1845.  Izvjesni Dimitrije sin Tomašev traži natrag timar koji je njegov predak posjedovao u nahiji Osanica.  1819. su razbojnici njegovo pretku(valjda ocu, pošto se ne radi o velikoj vremenskoj udaljenosti) oteli berate i teskere pa je ovaj izgubio taj timar.  Dimitrije prilaže neke druge berate i traži povratak imovine.  Vrijednost timara je 3000 akči.  Filipović kaže da je ovo najkasniji slučaj kršćanskog timarnika na koji je naišao.

Nahija Osanica se nalazila kod Goražda, oko istoimene rijeke zapadno od samog grada.  Tu se nalazi i selo istog imena, a čini mi se da se poklapala s mikroregijom koja se danas zove Ilovača.  Stanovništvo Ilovače je u XX stoljeću uglavnom muslimansko, s 3-4 sela u kojim je bilo pravoslavnih.  Antropogeografska istraživanja Ilovače 1960-ih među Srbima nije zabilježila rodove s tradicijom o ovom timaru niti uopće o starosjedilaštvu rodova.  Svi srpski rodovi su imali tradiciju da su im preci došli kao čifčije iz južnijih krajeva unatrag 150-200 godina. 

Uzevši u obzir da parnica oko ovog timara još uvije traje 1859., tj. samo 20 godina prije austrijske okupacije, pitam se postoje li potomci ovog Dimitrija i imaju li kakvo sjećanje na ovo.  Pogotovu jer Dimitrije sredinom XIX stoljeća očito još posjeduje neke dokumente koji nisu uništeni i za koje mi se čini da bi u rukama savjesnih potomaka mogli i danas postojati. 

симо

  • Гост
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #362 послато: март 16, 2018, 06:07:07 поподне »
Nađoh danas jedan vrlo zanimljiv podatak u radu Nedima Filipovića "Odžakluk-timar u Bosni i Hercegovini."  Na 271. stranici Filipović spominje slučaj iz 1845.  Izvjesni Dimitrije sin Tomašev traži natrag timar koji je njegov predak posjedovao u nahiji Osanica.  1819. su razbojnici njegovo pretku(valjda ocu, pošto se ne radi o velikoj vremenskoj udaljenosti) oteli berate i teskere pa je ovaj izgubio taj timar.  Dimitrije prilaže neke druge berate i traži povratak imovine.  Vrijednost timara je 3000 akči.  Filipović kaže da je ovo najkasniji slučaj kršćanskog timarnika na koji je naišao.

Nahija Osanica se nalazila kod Goražda, oko istoimene rijeke zapadno od samog grada.  Tu se nalazi i selo istog imena, a čini mi se da se poklapala s mikroregijom koja se danas zove Ilovača.  Stanovništvo Ilovače je u XX stoljeću uglavnom muslimansko, s 3-4 sela u kojim je bilo pravoslavnih.  Antropogeografska istraživanja Ilovače 1960-ih među Srbima nije zabilježila rodove s tradicijom o ovom timaru niti uopće o starosjedilaštvu rodova.  Svi srpski rodovi su imali tradiciju da su im preci došli kao čifčije iz južnijih krajeva unatrag 150-200 godina. 

Uzevši u obzir da parnica oko ovog timara još uvije traje 1859., tj. samo 20 godina prije austrijske okupacije, pitam se postoje li potomci ovog Dimitrija i imaju li kakvo sjećanje na ovo.  Pogotovu jer Dimitrije sredinom XIX stoljeća očito još posjeduje neke dokumente koji nisu uništeni i za koje mi se čini da bi u rukama savjesnih potomaka mogli i danas postojati.

Релативно касни тимарници и можда дио тимарника сјевероисточне Босне 16. вијека,  могла би бити и породица Филипа Вишњића- Вилићи из Горње Трнове код Угљевика.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Старо становништво и исламизација у Босни
« Одговор #363 послато: јул 31, 2018, 11:38:14 пре подне »
Унђуровци

Унђуровци су етно-конфесионална група муслимана углавном настањена у северном делу Босне и Херцеговине, посебно у долини ријеке Босне и на подручју планине Мајевице.

Унђуровци потичу од муслиманских избјеглица из Панонске низије (Војводине, Славоније, Мађарске), који су се одселили са тих простора током хабзбуршких освајања крајем XVII. и у првој половини XVIII. вијека. Њихово име долази од назива Угарска, који се тада употребљавао за један дио Панонске низије.
У вријеме када су преци Унђуроваца живјели на простору Панонске низије, муслимани су чинили већинско становништво у неким градовима на овом подручју, као што су Митровица (Сремска Митровица), Илок, Ириг, Варадин (Петроварадин), Вршац, Темишвар, а било их је у знатном броју и у Бечкереку (Зрењанин), Вуковару, Сомбору, Тителу, итд.

Већи диоо османске војске у дјеловима некадашње Угарске које су освојиле Османлије чинили су Јужни Словени муслиманске и православне вере. Забиљежено је да се у Будиму са будимским пашом могло разговарати на Српском језику јер „тај језик знају малне сви Турци, а особито војници“.


Значајнија насеља Унђуроваца имала су урије (општинске утрине) као у Војводини, један или два чордара чували су њихову стоку (чорду - стадо), имућније куће имале су бике (црне биволе), а били су добри воћари. Своје и јуначке пјесме пратили су уз шаргију.
бити Србин је светиња