Па било је речи раније овде да је нешто између е и и,као неки полуглас,па како се некоме примило. Као неки полуглас. На пример, приметио сам да у Босни не кажу овдје доље, него овде доле. С друге стране, Сјеница се у средњем веку и нешто касније помињала и као Сенице,Сјенеице и чак Синице. Рецимо, на Златибору Сича Рика, Сјеча Ријека и Сеча Река. Мислим, кад би екавац данашњи слушао тај полуглас личило би му на ,,е,, ијекавцу на ,,ије,,. Претпостављам да је свуда било мешовито, а да је развојем писмености уоквирено по регионима. Не знам, можда нисам у праву, али се слажем да смо ипак требали да сачувамо ,,јат,, у правопису. Можда би нам разлике данас биле мање.
