Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 31809 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8969
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #280 послато: јул 10, 2019, 02:27:02 поподне »
Да у околини Бања Луке је Е-В13 даље солидно заступљена. Ово везано за границу западнобосанског и врбаског поддијалекта знам. Дијелим са тобом мишљење да треба радити пресјеке по поддијалектима, пошто већина зона има већ нешто више од 100 тестирана. Колико ја знам код Срба из Србије је Е-В13 нешто јача за око 2-3%, а код Срба из Црне Горе је доста јача него Р1а. Најмање Е имају Срби из Хрватске само 12-13%.

Мислим да је код Срба из Крајине E-V13 такође око 15%. Углавном, она није више тако слаба ни код Срба из западних крајева и углавном се врти око неког просека. Има области наравно где пада испод, али тако је и са другим хаплогрупама.

Следеће ћу урадити пресек за западнобосански поддијалекат, па можемо ту мало расправљати.

Што се тиче Срба из БиХ, мислим да проценат I2 лако може бити +40%. Практично ни у једног већој области не пада испод. Изузетак су западни делови Босанске Крајине, али мислим да ни тамо није испод 35%. Ово ће наравно бити на рачун R1a, E-V13 и осталих хаплогрупа, па ће се њихови проценти незнатно смањити.

На мрежи Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 234
  • I2-PH908
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #281 послато: јул 10, 2019, 02:36:43 поподне »
Мислим да је код Срба из Крајине E-V13 такође око 15%. Углавном, она није више тако слаба ни код Срба из западних крајева и углавном се врти око неког просека. Има области наравно где пада испод, али тако је и са другим хаплогрупама.

Следеће ћу урадити пресек за западнобосански поддијалекат, па можемо ту мало расправљати.

Што се тиче Срба из БиХ, мислим да проценат I2 лако може бити +40%. Практично ни у једног већој области не пада испод. Изузетак су западни делови Босанске Крајине, али мислим да ни тамо није испод 35%. Ово ће наравно бити на рачун R1a, E-V13 и осталих хаплогрупа, па ће се њихови проценти незнатно смањити.

Код Срба из Крајине јесте око 15% халогрупе Е, а укупно гледано за Србе из Хрватске на СДНК је 13%, израчуно сам јуче за све Србе, али ту је то свеједно. Да претпостављо сам већ да ћеш следеће урадити пресек за западнобосански поддијалект. Слабо игдје И2а код Срба из БиХ пада испод 40%, зато се може укупно рећи +40% И2а.
« Последња измена: јул 10, 2019, 02:40:55 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8969
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #282 послато: јул 11, 2019, 08:11:09 поподне »
Западнобосански поддијалекат (босанскокрајишки у ужем смислу) n=76

E-V13 10,53%
I1 6,58%
I2a 34,21% (PH908 21,05%)
J1 2,63%
J2a 1,31%
J2b-M205 7,89%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 7,89%
R1a 23,68% (9,21% M458)
R1b-2,63%

Главни моменти:

- нешто нижи E-V13 од српског просјека ( карактеристично за читаву крајишку зону)
- I2a у границама српског просјека, али не тако доминантан PH908 (такође карактеристично за Лику и Далмацију)
- I1 у границама српског просјека
- за Крајину стандардно повишен проценат N-P189.2 и J2b-M205
- прилично висок R1a, виши од српског просјека ( овдје се види веза са банијско-кордунским)
- R1b очекивано низак (карактеристично за Крајину)

Ову зону је на западу лако ограничити границом према Хрватској, на истоку је та граница нешто флуиднија. Могло би се рећи да су општине: Градишка, Лакташи, Приједор, Сански Мост, Кључ, Гламоч граничне општине између овог и врбаског/источнобосанског поддијалекта. Нпр. у Саници која припада кључкој општини има породица старинаца, али и оних које су досељавале из Далмације, Лике, Унца које припадају западнобосанском поддијалекту.

Генерално, данашње становништво овог поддијалекта је углавном састављено од досељеника из Лике и Далмације од 17. вијека па надаље ( у мањем проценту има и старих Змијањаца или каснијих досељеника из Херцеговине и Црне Горе).

Пресек за западнобосански поддијалекат (n = 250)



Као што се може видети, узорак је три пута већи него пре две године, па и има и неких разлика у односу на Синишин пресек.

I2-Y3120 = 35,2%
I2-PH908 = 23,2%

R1a-Z282 = 16,8%
R1a-M458 = 6,4%

E-V13 = 12,4%

J2b-M102 = 8,8%
J2b-M205 = 6,4%
J2b-M241 = 2,4%

N-P189.2 = 8%

I1-M253 = 5,6%
I1-P109 = 4%
I1-M253 = 1,6%

R1b-M269 = 4,4%
R1b-BY611 = 2,4%

J2a-M410 = 3,2%
J2a-M92 = 1,2%

J1-M267 = 2,8%
J1-PF7264 = 2,4

G2-L30 = 2%
G2-L497 = 1,2%

I2-M223 = 0,4%

I2-S21825 = 0,4%

напомена: код I1-P109 постоје чак петорица тестираних Карановића, али су сви из различитих места/општина, па испуњавају услове за статистику. Има и код других хаплогрупа/подграна родова који се дуплирају а нису из истог места (до 2-3), али ово треба нагласити будући да 50% I1-P109 из овог узорка чине Карановићи. То и јесте велики и разгранат род из Босанске Крајине.



Поменули смо већ да је област између реке Босне и Врбаса насељена до краја 15. века. Области између Врбаса и Уне (и северна Далмација) насељене су после битке на Мохачу 1526. и заузимања Јајца 1529. Турска тада из планинских крајева Рашке, Херцеговине, Зете и Босне насељава Србе (углавном влахе/сточаре). Након тога, насељени су Лика, Кордун и Банија. Становништво је касније вековима одлазило са ових територија, затим се враћало, итд. (унутрашње и повратне миграције), па је стога генетска слика Срба из ових крајева доста слична.

Окука за босанскокрајишке Србе каже да су досељени углавном из Херцеговине и данашње Црне Горе. Насељавање је почело крајем 15. века, тј. почетком 16. и трајало је све до краја 17. века. За време турске управе Босанска Крајина била је гранично подручје према Аустро-Угарској.


Код хаплогрупе I2-Y3120 практично нема већих промена.

Хаплогрупа R1a значајно слабија него на мањем узорку. Нешто јача у односу на српски просек (15-18%). Слично је и у другим деловима БиХ/Републике Српске. Синиша је источну границу западнобосанског поддијалекта померио ка Сани, па је можда то разлог зашто код њега има више R1a у западнобосанском, али и осетно више E-V13 у врбаском. Ја сам се стриктно држао Окуке (мапа изнад).

Битна је овде и заступљеност одређених подграна. Нпр., подграна R-Y2613 се овде јавља са чак 4%. Иако је ова подграна R1a-Z280 присутна и код Срба из јужнијих крајева, чини се да то није исти кластер, па је питање њиховог порекла на простору Крајине и даље отворено. Подсетићу да они имају веома блиско поклапање са Мијачем из Црне Горе(?). Слично је са R1a-Z280>YP237, који додуше имају поклапања на простору источне Херцеговине. Подграна R1a-M458 нешто изнад српског просека, као и у остатку Крајине.

Хаплогрупа E-V13 такође није доживела значајније промене. Слабија у односу на неки општи српски просек. Слична је ситуација у Лици.

Хаплогрупа J2b изнад српског просека. Подграна J-M205, као и у остатку Крајине, +5%. Сличан проценат као и код Срба из Северне Далмације. Интересантно да је и J-M241 овде нешто изнад српског просека (присутне и Z638 и PH1602).

Хаплогрупа N-P189.2 овде можда бележи и највећи проценат код Срба (ако гледамо веће области). Добро познати род Бањана/Пивљана. И даље је фасцинантно што 80% крајишких N-P189.2 слави Јовањдан, док остали махом славе Никољдан. Ова хаплогрупа је иначе константна у свим динарским областима. Присутна је и у суседној врбаској зони.

За хаплогрупу I1 се такође може рећи да има континуитет у динарским крајевима, захваљујући пре свега подграни I1-P109 (Дробњак и околина).

R1b је испод српског просека, али су неке подгране сасвим солидно заступљене и присутне и у другим деловима Крајине (R1b-U152 и R1b-BY611).

J2a у оквиру српског просека, док је J1 нешто заступљенина на простору западне Босне (род J1-PF7263).










На мрежи Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 234
  • I2-PH908
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #283 послато: јул 11, 2019, 09:41:50 поподне »
Пресек за западнобосански поддијалекат (n = 250)



Као што се може видети, узорак је три пута већи него пре две године, па и има и неких разлика у односу на Синишин пресек.

I2-Y3120 = 35,2%
I2-PH908 = 23,2%

R1a-Z282 = 16,8%
R1a-M458 = 6,4%

E-V13 = 12,4%

J2b-M102 = 8,8%
J2b-M205 = 6,4%
J2b-M241 = 2,4%

N-P189.2 = 8%

I1-M253 = 5,6%
I1-P109 = 4%
I1-M253 = 1,6%

R1b-M269 = 4,4%
R1b-BY611 = 2,4%

J2a-M410 = 3,2%
J2a-M92 = 1,2%

J1-M267 = 2,8%
J1-PF7264 = 2,4

G2-L30 = 2%
G2-L497 = 1,2%

I2-M223 = 0,4%

I2-S21825 = 0,4%

напомена: код I1-P109 постоје чак петорица тестираних Карановића, али су сви из различитих места/општина, па испуњавају услове за статистику. Има и код других хаплогрупа/подграна родова који се дуплирају а нису из истог места (до 2-3), али ово треба нагласити будући да 50% I1-P109 из овог узорка чине Карановићи. То и јесте велики и разгранат род из Босанске Крајине.



Поменули смо већ да је област између реке Босне и Врбаса насељена до краја 15. века. Области између Врбаса и Уне (и северна Далмација) насељене су после битке на Мохачу 1526. и заузимања Јајца 1529. Турска тада из планинских крајева Рашке, Херцеговине, Зете и Босне насељава Србе (углавном влахе/сточаре). Након тога, насељени су Лика, Кордун и Банија. Становништво је касније вековима одлазило са ових територија, затим се враћало, итд. (унутрашње и повратне миграције), па је стога генетска слика Срба из ових крајева доста слична.

Окука за босанскокрајишке Србе каже да су досељени углавном из Херцеговине и данашње Црне Горе. Насељавање је почело крајем 15. века, тј. почетком 16. и трајало је све до краја 17. века. За време турске управе Босанска Крајина била је гранично подручје према Аустро-Угарској.


Код хаплогрупе I2-Y3120 практично нема већих промена.

Хаплогрупа R1a значајно слабија него на мањем узорку. Нешто јача у односу на српски просек (15-18%). Слично је и у другим деловима БиХ/Републике Српске. Синиша је источну границу западнобосанског поддијалекта померио ка Сани, па је можда то разлог зашто код њега има више R1a у западнобосанском, али и осетно више E-V13 у врбаском. Ја сам се стриктно држао Окуке (мапа изнад).

Битна је овде и заступљеност одређених подграна. Нпр., подграна R-Y2613 се овде јавља са чак 4%. Иако је ова подграна R1a-Z280 присутна и код Срба из јужнијих крајева, чини се да то није исти кластер, па је питање њиховог порекла на простору Крајине и даље отворено. Подсетићу да они имају веома блиско поклапање са Мијачем из Црне Горе(?). Слично је са R1a-Z280>YP237, који додуше имају поклапања на простору источне Херцеговине. Подграна R1a-M458 нешто изнад српског просека, као и у остатку Крајине.

Хаплогрупа E-V13 такође није доживела значајније промене. Слабија у односу на неки општи српски просек. Слична је ситуација у Лици.

Хаплогрупа J2b изнад српског просека. Подграна J-M205, као и у остатку Крајине, +5%. Сличан проценат као и код Срба из Северне Далмације. Интересантно да је и J-M241 овде нешто изнад српског просека (присутне и Z638 и PH1602).

Хаплогрупа N-P189.2 овде можда бележи и највећи проценат код Срба (ако гледамо веће области). Добро познати род Бањана/Пивљана. И даље је фасцинантно што 80% крајишких N-P189.2 слави Јовањдан, док остали махом славе Никољдан. Ова хаплогрупа је иначе константна у свим динарским областима. Присутна је и у суседној врбаској зони.

За хаплогрупу I1 се такође може рећи да има континуитет у динарским крајевима, захваљујући пре свега подграни I1-P109 (Дробњак и околина).

R1b је испод српског просека, али су неке подгране сасвим солидно заступљене и присутне и у другим деловима Крајине (R1b-U152 и R1b-BY611).

J2a у оквиру српског просека, док је J1 нешто заступљенина на простору западне Босне (род J1-PF7263).











Да становништво подручја између ријеке Босне и ријеке Врбаса је доста старо, а углавном је досељено из Херцеговине, а нешто мање из Црне Горе. На том подручју има солидан број породица која су од Малешеваца напримјер. Област између Врбаса и Сане тј. Змијање се почиње насељавати чак прије Турака и то из источне и старе Херцеговине, али је и доста везано са сјеверном Далмацијом, мада су у питању касније миграције у 18. и 19.вијеку са тог подручја. Са родовима из "праве" Босанске Крајине се нисам пуно бавио, али знам да тамо има углавном раних досељеника са "југа" (Рашка, Херцеговина, данашња Црна Гора) који долазе преко Далмације и Лике и нешто старинаца.
 
Код И2а се ништа пуно није промјенило.

Мислио сам да ће Р1а и даље бити нешто више од 20%, међутим пала је за 7%, што је пуно. Врбаска зона има сличан проценат Р1а, мада нешто виши. Укупна словенска генетика чак мања него код врбаске зоне, око 52%, ако додамо Н-П189.2 око 60%. Померања граница овог дијалекта је највјероватније проузроковало мањем проценту. Западни крајеви Босанске Крајине би требали бити крајеви са највише Р1а код нас, колико ја знам. Ови R-Y2613 би могло бити ранији досељеници са југа, због покљапаља са неком породицом из Црне Горе. А R1a-YP237 родови би могли бити старинци, али и они имају поклапања у јужнијим крајевима.

Слична ситуација са Е-В13 као и у Лици, када су у питању проценти, што и не чуди, јер је простор овог поддијалекта већином досељени из Лике/Далмације и то од 17.вијека па наддаље.
« Последња измена: јул 11, 2019, 09:44:08 поподне Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

На мрежи Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 234
  • I2-PH908
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #284 послато: јул 11, 2019, 09:42:39 поподне »
Ј2б-М205 јесте изнад српског просјека. Колико ја знам један дио ових породица би мого бити из Лике и у вези са Усорцима, али и немора бити. Подграна Ј2-ПХ1602 се јавља код крајишких Лучинштака (Париповић, Шевић,итд.), а код Лучинштака се и јаља још И2-ПХ908 (Опачић,итд.), који су стварно од Никшића. Ако се неварам Карановић је ове породице због славе повезиво са племеном Никшића.

Н-П189.2 биљежи малтене исти проценат као код Срба са простора врбаског поддијалекта. Знамо да је ова хаплогрупа солидно се јавља код Срба из Босне. Носиоце ове хаплогрупе који славе Јовањдан можда потичу од Браниловића из Бањана, а слављеници Никољдана можда од Руђића, пошто знамо коју славу славе потомци Руђа и Бранила, а спадају још у исти род са породицама из Бањана, мада ко ће то знати.

Ови родови И1-П109 су сасвим сигурно од Дробњака, још ако славе Ђурђевдан. Такође малтене исти проценат као код сусједне источне зоне.

Р1б-У152 је прије свега присутна због великог племена Трњинић-Роквић-Миљевић. Укупно Р1б је нешто испод нашег просјека.

Ј2а је око српског просјека, а ова је Ј1-ПФ7624 нешто присутнија.
« Последња измена: јул 11, 2019, 09:47:08 поподне Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8969
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #285 послато: јул 11, 2019, 09:59:33 поподне »
I1-M253 = 5,6%
I1-P109 = 4%
I1-M253 = 1,6%

Мала исправка, 1,6% је I1-Z63.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8969
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #286 послато: јул 14, 2019, 01:43:21 поподне »
Код мене их има око 119. Међутим, редукујући Аврамијевштаке и Шаренце, свео сам тај број на 100. Аврамијевштаке сам прво избацио све оне окји су из истих мјеста, исто и за  Шаренце и онда још одузимање за планско тестирање. Мислим да сам свео ниво и једних и других на реалну мјеру. Мислим да су Аврамијевштаци ипак заступљенији код Срба него код муслимана у тузланском крају, а поготово ако се посматра сва Источна Босна као цјелина, тј. проценат је свакако изнад 5%.

Оваква је ситуација за источнобосанки поддијалекат по мојој рачуници (n=100)

E-V13 11%
G2a 1%
I1 13%
I2a 30% (PH908 22%)
J1 1%
J2a M92 4%
J2b-M205 4%
J2b-M241 1%
N-P189.2 4%
R1a 30% (15% L1280, 5% YP4278, 4% M458)
R1b 1 %

R1a је ту у сваком случају виши од српског просјека, јер поред Аврамијевштака имамо и Шаренце,а и М458 је солидан, тако да мислим даје укупна сума око 30% за R1a реална.

Реална је и нешто виша I1 због јаке струје Дробњака практично пос вој источној Босни,а видимо и да је цуцко-пјешивачка Ј2а М92 такође солидна.

Е-V13 је нешто нижи што је у складу са општим стањем у запдним српским крајевима.

N-P189.2 и Ј2б-М205 стандардно присутни, с тим да је М205 универзалнија српска хаплогрупа од N-P189.2, јер се попут I2-PH908 налази у практично свим српским етнографским зонама.

R1b стандардно низак.

Иначе српско становништво источне Босне на запад допире негдје до Требаве и Озрена. Средња Босне која иначе нема висок проценат српског становништва је раздиона зона између врбаског и источнобосанског дијалекта. За разлику од становништва врбаске зоне, источнобосанско српско становништво је махом досељеничко из Источне Херцеговине и Црне Горе и то од 18. вијека па надаље. Вјероватно има и нешто старинаца, поготово у крајевима уз Дрину. Познато је да је преко пола становништва Гласинца и Романије дошло из Дробњака.

Да завршимо са источнобосанским поддијалектом. Касније би могао урадити пресек за читав источнобосански (по Окуки), дакле источна Босна + Врбас.

Ово је дакле пресек само за источни део источнобосанског, тј област од Сарајева на западу, до реке Дрине на истоку, и Калиновика и Фоче на југу, до реке Саве на северу. Овој зони према томе припадају Горње и Доње Подриње, Романија, Мајевица, Семберија, део Босанске Посавине, итд.

узорак = 209

I2-Y3120 = 29,2%
I2-PH908 = 17,2%

R1a-Z282 = 28,2%
R1a-L1280 = 12,9%
R1a-YP4278 = 5,7%
R1a-M458 = 4,3%

E-M35 = 12%
E-V13 = 12%

I1-M253 = 7,2%
I1-P109 = 5,3%
I1-Z63 = 1%
I1-M227 = 0,5%

J2b-M102 = 6,7%
J2b-M205 = 5,3%
J2b-M241 = 1,4%

N-P189.2 = 6,2%

G2-L30 = 5,3%
G2-L497 = 5,3%

J2a-M410 = 2,4%
J2a-M92 = 2,4%

R1b-M269 = 1,9%

J1-M267 = 0,5%
J1-PF7263 = 0,5%

Q1a-L56 = 0,5%


напомена: у овој области, тачније у Доњем Подрињу, постоји велики број тестираних породица R1a-L1280 које славе Аврамијевдан (око 30-ак), а врло мало осталих. Према томе, проценат R1a у том крају свакако прелази реалне проценте (+50%). Ипак, за разлику од овог пресека од пре две године, нисам регулисао број плански тестираних породица, тако да су овде урачунати сви тестирани из ДНК пројекта. Види се већ да је слика на већем узорку нешто нормалнија, иако проценат R1a и даље одскаче. То сигурно није реална слика на простору читавог источнобосанског поддијалекта, али ова хаплогрупа вероватно јесте изнад српског просека (+20%) у области Доњег Подриња. Слично је и са друге стране Дрине, у Србији (Мачва, Рађевина, Јадар).


Милош Окука за српско стновништво које говори овим поддијалектом наводи да је углавном херцеговачког и западноцрногорског порекла, док је бошњачко пристизало како из Херцеговине тако и из Угарске, Славоније и Србије.

И код генетских резултата видимо упориште за ове миграције са простора источне и црногорске Херцеговине.


Због природе узорка, I2 је испод српског просека (посебно за динарске прилике). То важи и за PH908.

У оквиру R1a, подграна YP4278 се креће у оквиру херцеговачког просека. Код R1a-L1280 се не види јасна веза са јужним крајевима, иако је сама подграна присутна у Херцеговини и Црној Гори, али и даље, у југоисточној Србији и Македонији нпр. R1a-M458 је такође у оквиру српског, али и херцеговчаког просека.

E-V13 је такође нешто слабије заступљена. У овој области највише припадника ове хаплогрупе има у Горњем Подрињу, а најмање у Семберији и Посавини.

Хаплогрупа I1 овде вероватно прелази српски просек. Пре свега због јаке струје из Дробњака, што се огледа у високом проценту подгране I1-P109.

J2b је такође нешто изнад просека и то пре свега због подгране M205. Очекивано, преко 80% тестираних из ове области има поклапања на простору Доњег Полимња (Пљевља и околина). Остали, којих нема пуно, имају поклапања на простору источне Херцеговине.

N-P189.2, као и свуда у динарским крајевима, солидно заступљена. Струја из Старе Херцеговине.

Хаплогрупа G2a-L497 такође надпросечно заступљена. Више родова са више крсних слава (Аранђеловдан, Срђевдан, Стевањдан, Игњатијевдан), чија је матица очито на простору источне Херцеговине.

R1b испод српског просека, а слично је и на простору Старе Херцеговине.

J2a-M92>S8230 у оквиру херцеговачког просека (око 3%).

J1 присутна кроз род Влаховића J1-PF7263 (матица источна Херцеговина),

И припадник Q1a из Семберије мислим има поклапање на простору источне Херцеговине. Нека ме неко исправи ако грешим.





« Последња измена: јул 14, 2019, 04:30:37 поподне Небојша »