Да не буде забуне, текст који следи је мој:
Словени нису настали одједном, па да се може рећи како су изненада изронили у Зарубињецкој култури. Ситуација је много сложенија. Да бисмо је разумели, морамо се вратити дубоко у прошлост, све до Срубна културе.
Срубна, по Марији Гимбутас и другим ауторима, чини део балто-словенског индоевропског континуума. У том периоду још не можемо говорити о Словенима као посебном народу, али врло је вероватно да већ можемо говорити о балто-словенима.
Из Срубна културе настаје Чернолеска култура, која представља суштинску трансформацију Срубне под утицајем две различите културне сфере. С једне стране појављује се снажан скитски утицај, вероватно тренутак када међу прото-Словене улазе веровања у нека иранска божанства. С друге стране, присутан је утицај балканско-карпатског културног круга, преко Гава-Холиград групе.
У оквиру Чернолеске културе већ можемо говорити о својеврсним Прото-Прото-Словенима. Потом настаје период од око пет векова током којег Сармати доминирају регионом и својим продорима раздвајају некадашњу велику Чернолеску културу на мање и изоловане културне групе. Те групе остају међусобно изоловане, али и одвојене од Балта. Управо у том раздобљу, а делом и у позној Чернолеској фази пре тога, почиње да се формира лингвистички и културни заметак прото-Словена.
Након опадања скитске моћи, те изоловане групе, на остацима Чернолеске културе, обликују Зарубињецку културу. Ова култура се наслања на Чернолеску, али у њој се већ јасно запажају и дачки, сарматски и германски (конкретно бастарнски) утицаји. У Зарубињецкој култури већ можемо говорити о Прото-Словенима, при чему топонимија више нема корелацију с балтичком (која је у Чернолеској култури још увек била присутна).
Онда Зарубињецка култура почиње да опада услед притиска са две стране. Са запада од стране Пшеворске културе и са источне од Милоград група. Тај културолошки пад, који је уочио и Сунце, кулминира у другом веку када Зарубињецка култура нестаје. Пад се види и у променама керамике, што упућује на утицај и притисак Милоград групе. Рећи да потпуно нестаје би било погрешно јер од ње настаје Кијевска група.
Поставља се питање да ли је Зарубињецка култура припадала у целини балканском (Romania BA) културном кругу. Вероватно није, али као што је већ истакнуто, била је под снажним утицајем култура са Балкана и то у неколико различитих фаза.
Западни сусед Зарубињецке културе била је Пшеворска култура. Неки је сматрају германском, али истина је да је највероватније представљала мешавину Германа, прото-Словена и Балта. Након пада Зарубињецке културе, долази до ширења Пшеворске, а касније и Вилбарске културе на исток. У том процесу долази до мешања ових популација са прото-Словенима из Зарубињецке културе и неким балтичким групама. Тек у том тренутку можемо с правом говорити о Словенима као посебној етничкој заједници. Дакле, тек након другог века.
То потврђују како топонимија, тако и генетска истраживања, али и други археолошки и културолошки подаци. Управо зато и настаје онај утисак као да су Словени пали са Марса, јер су као етнички и културни ентитет заиста релативно касно изашли на историјску сцену као препознатљива заједница.
Суштински, када говоримо о Словенима, а желимо бити потпуно искрени, морамо признати да је реч о популацији која је настала мешањем више различитих етничких и културних група. Оно што их је све повезивало била је слична економија и заједнички словенски језик, који је можда заиста функционисао као лингва франка тог простора. Тај језик и економска структура били су веза међу етнички разноликим групама, Балтима, источним Германима, Сарматима, Скитима, Трако-Гетима и многим другим.
Укратко, од заједничке балтословенске основе долази до издвајања прото-Словена у оквиру Чернолеске културе. Потпуно одвајање се дешава у периоду пред и током постојања Зарубињецке културе, када су се прото-Словени изоловали и истовремено били под утицајем спољашњих културних струја. Словени као посебна група коначно се формирају у тренутку када долази до уплива Пшеворске културе са запада и неких балтичких група са истока. Отуда и данашњи генетски и културни шарениш, што се види и овде: Зарубињец (R-Z280 + Y3120 + E-V13), Пшеворци (M458, I1 итд.), Милоград (R-Z280) и други. И тако су настали Словени, они који слове, који се разумеју. Остаје само непознаница да ли је сотонска Y3120 ушла са Бастарнима или пак са поменутим Дачанима. И једно и друго је могуће.
. Седов:1. "Формирање словенског етноса било је дуготрајан процес трансформације балто-словенског супстрата, где су трансформирани балтички лингвистички корени, а формиран нови културно-етнички модел услед спољних утицаја (германских, иранских, балканских)." 2. Они су историјски резултат синтезе. Изгубили су балтичке корене да би стекли нови идентитет кроз интеракцију са номадским и панонским светом."