RAM-13 аутосомални састав 75,9% Европа, 16,1% Индија, 4% Амердиндија и по ~1% Јакут, Кина, Малај, Африка. Има источноафричку хг(мтДНК) R0a2p* која се налази искључиво у Сомалији, Еритреји, Кенији и том поднебљу.
Чини ми се да, осим што је RAM-13 скоро 76% Европа, овај узорак има и доста изражену германску компоненту у оквиру те Европе. Ево табеле из суплемента рада где је изашао овај узорак:

Кад год у анализи уђе германски удео, он скаче на 90% и преко тога. Ај што је германски, него су у питању западно-германске компоненте што ствар чини још занимљивијом. Има негде при средини ове табеле где су у овој дво-компонентној анализи постављени рано-средњевековна алеманска компнента и са друге стране удео Вилбарк културе (готски удео) где је однос 0.85 - 0.15 респективно.
Питање за познаваоце генетике: то што је мтДНК на овом узорку, по свему судећи, контанимирана, не би требало да утиче на ове аутосомалне анализе?
Старост узорка одређена је радиокарбонски на 180-230 г.
Сахрањен је по раном сарматском обичају.
Налазиште не спада под насеље Појанешти-Лукашевске културе него се налази на подручију придунавске степе.
RAM-13: Grave No. 13
The skeletal remains of an adult female were found in a supine position with straightened arms in a grave oriented in a W–E direction. The grave goods included fragments of a bronze object (in the form of a plate, fixed with nails), wood and leather fragments, another bronze plate (fixed with three bronze nails), and five fragments made of bronze wire (shaped like links).
The Sarmatian graves, forming two groups in the northern half of the settlement, were mostly oriented in a W–E direction, with occasional deviations toward SW– NE and N–S. The skeletons were found in a supine position, primarily with straightened arms. The archaeological material included ceramic vessels (among them a Roman import bowl), beads, belt buckles, metal ornaments, a spindle whorl, and a spearhead. This cemetery was categorized among the earlier Sarmatian groups in the area, dated to the late 1st and 2nd centuries CE
Сунце, где си нашао овај податак о датирању на 180-230 г? У суплементу рада за овај узорак нема података о датирању. Једино стоји (овај болдовани део доле у твом посту) археолошко датирање за цео комплекс - крај 1. и 2. век нове ере што је рани сарматски период за источну Влашку.
Е сада мало спекулација. Ако је овај узорак заиста има изражену западно-германску компененту и ако се заиста датира у овај период краја 1. века и током 2. века (што је доста рано за неки готски уплив овако јужно), онда остају Бастарни као једино објашњење, посебно ако се има у виду и чињеница да је налазиште
Râmnicelu и округу Браила пар десетина километара западно од делте Дунава где су у изворима забележени
Пеуцини, огранак Бастарна који су живели северно од делте али и на истоименом острву у самој делти Дунава. Râmnicelu се укплапа и оне ране класичне изворе које Бастарне лоцирају северно од доњег Дунава.
Треба напоменути и да је са овог налазишта радиокарбонкси датован још један узорак
RAM-7 и то на париод 750-430 п.н.е. па пошто се није уклопио у сарматски период исти је искључен са листе сарматских узорака.