J2b-M205>A11525>Y22059

[Демића страна]

Колико се сећам ранијих писања на овој теми, Cullen-ов мушки предак је усвојен и нема било каквих информација о свом даљем пореклу. Да ли сте у међувремену дошли до неких нових сазнања, када га повезујете са Бадовинцима и Шајатовићима? Можда сте већ писали о томе овде, али не могу да нађем ту дискусију.

Тестирани Кулен (Cullen) је усвојен, а биолошки отац му је по свему судећи поријеклом са подручја Жумберка.
Радио је аутосомални тест и по њему су му најближе особе са презименима Бадовинац и Шајатовић, док му се међу нешто даљим поклапањима појављују презимена Брдар и Херак. Сва четири презимена постоје на подручју Жумберка и сва четири рода славе Никољдан.

[Rigel]

Тестирани Кулен (Cullen) је усвојен, а биолошки отац му је по свему судећи поријеклом са подручја Жумберка.
Радио је аутосомални тест и по њему су му најближе особе са презименима Бадовинац и Шајатовић, док му се међу нешто даљим поклапањима појављују презимена Брдар и Херак. Сва четири презимена постоје на подручју Жумберка и сва четири рода славе Никољдан.

Занимљиво. Претпостављам да ће Cullen бити заинтересован да установи да ли неко од тих аутозомално блиских поклапања из Жумберка припада Ј2b-М205.

[Небојша]

Реактивирао сам мало Невски Y-STR калкулатор, па да поделим утиске са осталима.

Тренутно је једном представнику ове наше подгране J-Y22066, на 111 маркера, најближи Француз Блаис. У питању је Лакић из Босанске Крајине. Распон између њих двојице је негде око 64 генерација, тј. око 1900 година. Нешто му је ближи Лами, који је изгледа уско повезан са Блаисом (око 1860 година на 111 маркера са Лакићем). Ово је за нашу групу доста блиско, с обзиром да смо прилично изоловани овде, али и због чињенице да и међу Балканцима на основу Y-STR анализе, често постоји распон +1000 година.

Већ су Милутиновић и Батоћанин (који су иначе међусобно доста блиски) на 111 маркера око 2500 година са Блаисом. Лакић би и могао бити нешто удаљенији од ове наше опште групе, али то ће се вероватно боље видети након Yfull анализе.

Блаису су, осим Француза Ламија, најближи Грци, Коромбокис и Пазакис. Коромбокис је из Тесалије, а на 67 маркера од Блаиса је удаљен око 1700 година.

Још једна ствар може бити занимљива код ове везе. Лами је недавно урадио BIGY и испоставило се да је PH4306+ (TMRCA 4600), што ће рећи да читава ова група око Француза и Грка може бити позитивна на овај СНП. Кричи Y22066 су такође низводно од PH4306.

Ово је процена највише на основу маркера и BIGY, али делује да нека веза између Француза и Грка, као и између Француза и Срба, ипак постоји. Како све то повезати у целину, тешко је рећи из ове перспективе.

[Небојша]

Што је још интересантније, Блаису је од Грка Коромбокиса ближи Албешри из Катара (Доха). Свега 1680 година до заједничког претка на 111 маркера. Албешри је по свему судећи радио Yfull и он је Y22075*. Y22066 (Кричи) је иначе низводно од PH4306>Y22075.

https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Дакле овој грани по свему судећи припадају и Французи, тј. неки Грци. Ова веза - југ Француске (Блаис), Грци из Тесалије и Фокеје (Y22066), као и TMRCA око 2000 година, ми личи на грчку колонизацију. Међутим, даље порекло мора бити из источнијих крајева, где би, у сеоби преко западне Анадолије, један крак стигао некако на Балкан (Y22066), а други (Блаис) отишао даље ка Европи (могуће морским путем).

[Демића страна]

Добром броју Крича који су тестирани преко FTDNA јуче и данас се у поклапањима појавио извјесни Klaus Clausen. Ријеч је о врло блиском поклапању (углавном 3 или 4 разлике на 37 тестираних маркера). Помоћу његовог мејла сам утврдио да се ради о човјеку из мјеста Валеберга на југу Шведске (Valleberga, Skåne Län).

Ово би био распоред првих 12 маркера: 12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28

Надамо се да ће ускоро ући у неки од пројеката, да ће нам се јавити и да ће нам рећи нешто више о поријеклу, мада се по свему судећи ради о некоме ко је поријеклом са Балкана. Да ли је ријеч о човјеку који не зна ко му је биолошки отац или о некој сличној причи (не би то био први пут код Крича), остаје да се види.

[Jelic]

Добром броју Крича који су тестирани преко FTDNA јуче и данас се у поклапањима појавио извјесни Klaus Clausen. Ријеч је о врло блиском поклапању (углавном 3 или 4 разлике на 37 тестираних маркера). Помоћу његовог мејла сам утврдио да се ради о човјеку из мјеста Валеберга на југу Шведске (Valleberga, Skåne Län).

Ово би био распоред првих 12 маркера: 12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28

Надамо се да ће ускоро ући у неки од пројеката, да ће нам се јавити и да ће нам рећи нешто више о поријеклу, мада се по свему судећи ради о некоме ко је поријеклом са Балкана. Да ли је ријеч о човјеку који не зна ко му је биолошки отац или о некој сличној причи (не би то био први пут код Крича), остаје да се види.

Вероватно би FF тест помогао у томе да се разјасни одакле му је биолошки отац.

[Демића страна]

Вероватно би FF тест помогао у томе да се разјасни одакле му је биолошки отац.

Радио је он FF тест уз тест на 37 маркера. Потребно је да уђе у неки од пројеката (по могућности у J2 пројекат), па бисмо онда могли видјети и његова поклапања.

[Небојша]

Добром броју Крича који су тестирани преко FTDNA јуче и данас се у поклапањима појавио извјесни Klaus Clausen. Ријеч је о врло блиском поклапању (углавном 3 или 4 разлике на 37 тестираних маркера). Помоћу његовог мејла сам утврдио да се ради о човјеку из мјеста Валеберга на југу Шведске (Valleberga, Skåne Län).

Ово би био распоред првих 12 маркера: 12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28

Надамо се да ће ускоро ући у неки од пројеката, да ће нам се јавити и да ће нам рећи нешто више о поријеклу, мада се по свему судећи ради о некоме ко је поријеклом са Балкана. Да ли је ријеч о човјеку који не зна ко му је биолошки отац или о некој сличној причи (не би то био први пут код Крича), остаје да се види.

Ово је наше горе лист. Ушао је у J2-M172 пројекат на FTDNA. Разменили смо и коју реч. Не зна ко му је биолошки отац, а рођен је у Брауншвајгу (Немачка) 1949. године. Тамо је, према његовим речима, било доста робова/радника са Балкана у време Другог светског рата, па можда ту постоји веза. Географски је близу још један Немац J-Y22066 са FTDNA (Оперман, Ајнбек)

Клаусу су иначе најближи тестирани са простора Крајине, а у Family Finder поклапањима му се налази приличан број Балканаца.

То је онај хаплотип са 385=15-18 и 458=16, па делује да су му најближи Лакић и Тинтор. Међутим, на ових 37 маркера најближи су му Демићи са Баније. Свега 11 генерација до заједничког претка (број генерација би свакако порастао на више маркера). С њима дели и исту мутацију на 576, тј. 570 (19, 18), која се најчешће јавља код оне полимске групе M205.

[vojinenad]

Ово је наше горе лист. Ушао је у J2-M172 пројекат на FTDNA. Разменили смо и коју реч. Не зна ко му је биолошки отац, а рођен је у Брауншвајгу (Немачка) 1949. године. Тамо је, према његовим речима, било доста робова/радника са Балкана у време Другог светског рата, па можда ту постоји веза. Географски је близу још један Немац J-Y22066 са FTDNA (Оперман, Ајнбек)

Клаусу су иначе најближи тестирани са простора Крајине, а у Family Finder поклапањима му се налази приличан број Балканаца.

То је онај хаплотип са 385=15-18 и 458=16, па делује да су му најближи Лакић и Тинтор. Међутим, на ових 37 маркера најближи су му Демићи са Баније. Свега 11 генерација до заједничког претка (број генерација би свакако порастао на више маркера). С њима дели и исту мутацију на 576, тј. 570 (19, 18), која се најчешће јавља код оне полимске групе M205.

Брат мога ђеда био је у заробљеништву у Витембергу у Немачкој. Више пута сам чуо од њега лично да има сина са газдарицом код које је радио током заробљеништва. Ако неко чује да се појавио неки I2a-Z17855>А20030 тамо у тој области.....ето мог стрикана!

[Демића страна]

Ово је наше горе лист. Ушао је у J2-M172 пројекат на FTDNA. Разменили смо и коју реч. Не зна ко му је биолошки отац, а рођен је у Брауншвајгу (Немачка) 1949. године. Тамо је, према његовим речима, било доста робова/радника са Балкана у време Другог светског рата, па можда ту постоји веза. Географски је близу још један Немац J-Y22066 са FTDNA (Оперман, Ајнбек)

Клаусу су иначе најближи тестирани са простора Крајине, а у Family Finder поклапањима му се налази приличан број Балканаца.

То је онај хаплотип са 385=15-18 и 458=16, па делује да су му најближи Лакић и Тинтор. Међутим, на ових 37 маркера најближи су му Демићи са Баније. Свега 11 генерација до заједничког претка (број генерација би свакако порастао на више маркера). С њима дели и исту мутацију на 576, тј. 570 (19, 18), која се најчешће јавља код оне полимске групе M205.

По свему судећи, овај човјек има неке везе са ширим подручјем Приједора.
Међу најближим FF поклапањима има презимена Михаљевић, Батиница и Мијатовић/Шиљеговић. За Мијатовиће/Шиљеговиће је јасно наведен Приједор, а и презиме Батиница постоји на том подручју.

[нцп]

Јучe налeтeх на чланак о надимцима нeких старосeдeчалих фамилија у Сивцу.

http://www.sivackidrum.net/spicnamena-nadimci-sivackih-starosedelackih-familija/

Ту сe , измeђу осталих, помињe и фамилија Павков и њихови многобројни надимци.  Јeдан од њих ми привучe пажњу - Матаругe!

Запитах сe откуда такав надимак код старосeдeлачкe породицe са сeвeра Бачкe?

Одох на чланак Божидара Шeкуларца "Трагови старих народа у црној Гори  Матаругe код Пљeваља"

https://mostovikulture.wordpress.com/2014/11/18/bozidar-sekularac-tragovi-starih-naroda-u-crnoj-gori-mataruge-kod-pljevalja/

"Dakle, pljevaljske Mataruge predstavljaju samo jedno u nizu imena sa istom ili sličnom osnovom i u tom kontekstu se mogu posmatrati. Interesantno je podsjetiti da se Mataruge obično pominju zajedno sa drugim “starim narodima” – “Latinima”, sa Macurama, Španjima, Bukumirama, Kričima, Lužanima, Micanima, Varagama. Ponekad se govori o jednima kao sastavnom dijelu drugog od ovih “naroda”, odnosno plemena. Tako A. Luburić na osnovu predanja tvrdi da se “Kriči smatraju za deo naroda Mataruga”, te da su “imali varoši u Pljevljima i Foči i da im je sjedište vlasti bilo u Pljevljima”. Naziv Kriči, – kaže on, kasnije se proširio na cio kraj Mataruga koji se grupisao sjeverno od Tare. Tek kasnije naziv Kričak se lokalizovao na današnji toponim u Potarju.

Одох потом на https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2bM205

Ту видeх да јe Павков тeстиран као J2bM205 (рeд. бр. 89), али да нијe оставио ближe податкe.

Потом отидох на https://www.poreklo.rs/2012/03/04/poreklo-prezimena-pavkov/ и мало ишчитах комeнтарe појeдинаца, углавном баш Павкових.

Јeдан помeну Павка Сивчанина на попису становника Сивца из 1720.годинe  као могућeг прeтка Павкових из Сивца (сада их има и у Стапару, Сомбору, Инђији, Чортановцима), са славом Свeти Никола!

Други да прати својe Павковe од 1848.годинe тј. мађарскe рeволуцијe.

Нeко од њих помeну и Павковe из Гаја у Банату, са славом Свeти Мрата, која можда нeмају никаквe вeзe са Павковима из Сивца

Одужих!

Али хтeдох да кажeм колико јe чудeсно како јeдан надимак  - овдe  Матаругe  за  Павковe из Сивца, ко зна када исeљeнe из Црнe Горe (Кричак и Матаругe), можe да будe добар путоказ кроз врeмe и простор, што сe у овом случају и потврдило тeстирањeм!

[Демића страна]

Ноћас смо добили новог Крича тестираног преко компаније FTDNA (37 маркера).

Ријеч је о Хербезима из Дабрице код Стоца (Херцеговина). По ријечима тестираног човјека, његови преци су даљим поријеклом из Врањске код Билеће (ту је крајем XVIII вијека рођен најстарији познати предак), одакле су око 1830. године прешли у Дабрицу код Стоца. Крсна слава Хербеза је Аранђеловдан.

Небојша ће рећи нешто више о генетским поклапањима и самом резултату Хербеза.

[Небојша]

Ноћас смо добили новог Крича тестираног преко компаније FTDNA (37 маркера).

Ријеч је о Хербезима из Дабрице код Стоца (Херцеговина). По ријечима тестираног човјека, његови преци су даљим поријеклом из Врањске код Билеће (ту је крајем XVIII вијека рођен најстарији познати предак), одакле су око 1830. године прешли у Дабрицу код Стоца. Крсна слава Хербеза је Аранђеловдан.

Небојша ће рећи нешто више о генетским поклапањима и самом резултату Хербеза.

Доста битан резултат. Посебно за личке Усорце. Тестирани на 37 маркера има најближа поклапања са том групом. Са Наранчићем -3, са Мандићем -4, осим тога са Чирком -2, као и са Јелачом, односно Батоћанином - 1. Али ови су хаплотипови генерално међусобно доста блиски.

Ово је уједно и дефинитивна потврда оне везе између Усораца и Херцеговине. До сада нисмо из тих јужних динарских крајева имали хаплотипове +37 маркера. У крајевима око Билеће имамо већ неке M205 (јавни + необјављени резултати), што опет актуелизује ону причу о "Усорцима Бањанима".

Треба поменути да ово није онај хаплотип који срећемо у Потарју и Полимљу, па се поставља и питање нешто другачијег миграционог правца ка Крајини.

Само презиме Хербез постоји и у варијанти Ербез, настало очито по турцизму "сербез" (без страха). Код Милићевића постоји податак да славе Ђурђевдан и да су даљом старином "из Црне Горе". Податак о слави је изгледа подгрешан. Према речима тестираног, сви славе Аранђеловдан.

Милићевић каже да се презиме Хербез помиње и код Новака Мандића, међу старијим породицама из околине Гацког, као и да се јавља у добровачком архиву с краја 17. века. Ако неко има више података о томе, нека напише.

Од херцеговачких Хербеза је и Теодор Хербез, човек Милоша Обреновића:
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%B7
http://domjevremagrujica.com/o-porodici

[Radul]

Честитке на новом рођаку

[Небојша]

Честитке на новом рођаку

Хвала, роде! Вечерас ћемо објавити комплетан резултат.

[Be like Bill]

Čestitam momci na novom rođaku. Ovo bi mogao biti zanimljiv rezultat i za Vlahoviće. U svom radu o donjovlaškim rodovima Vlahovićima i Mirilovićima Đuro Tošić je naveo (str 196) da su u knjizi Dživana Pripčinovića Vlahovići podeljeni u Velike i Male i da je sedište Velikih u Vranjskoj kod Fatnice:

у пословној књизи Хивана Припчиновића помињу се Велики Влаховиhи (Vlachovichi Grandi), са сједиштем у селу Врањска (а Vransche) -данас у околини Фатнице у билећкој општини -и Мали Влаховићи (Vlachovichi Pizullini), уз које се не наводи мјесто боравка.

http://radoviff.org/fileadmin/radovi/Radovi%205.pdf

Možda bi na taj način mogli povezati Janjatovića iz Otočca sa Usorcima. Nije neka razrađena teorija, ali sad mi je palo na pamet, kad sam video novi rezultat

[симо]

Не бих да кварим одушевљење због "усорачке" везе, али с обзиром да сам се протекли мјесец интензивно бавио управо Бањанима ( у оквиру Књиге о Херцеговцима), све ми се више чини да се онај помен "Bagnani de Usorci" односи на погрешно написан топоним Језерци у Бањанима. Сама конструкција помена је таква да је највјероватније ријеч о мјесту, а не о племенској групи. Да су Језерци значајан локалитет говори и чињеница да су то старе баштине кнеза Вукића Братиловог у нахији Бања Пива, које му Турци потврђују у посједу.

Наравно, не могу да тврдим ово сигурно, али можда би требало имати на уму.

Лички Усорци су заиста могли доћи као досељеници у Лику са подручја Усоре (сјеверне Босне) и тако добити име, поготово ако имамо у виду да је у Усори до 1512. године постојала граница са  влашким правима и да се након укидања тих права, српско становништво помјера ка Славонији, али вјероватно и на запад. С тим у вези, можда ће се појавити неки J2b-M205  управо на подручју око Босне и Усоре. Њих би прије требало очекивати међу старијим  становништвом( оним које присутно од 15. вијека), које се одржало једним дијелом око Озрена, а већим дијелом западно од ријеке Босне.

[Jelic]

Лички Усорци су заиста могли доћи као досељеници у Лику са подручја Усоре (сјеверне Босне) и тако добити име, поготово ако имамо у виду да је у Усори до 1512. године постојала граница са  влашким правима и да се након укидања тих права, српско становништво помјера ка Славонији, али вјероватно и на запад. С тим у вези, можда ће се појавити неки J2b-M205  управо на подручју око Босне и Усоре. Њих би прије требало очекивати међу старијим  становништвом( оним које присутно од 15. вијека), које се одржало једним дијелом око Озрена, а већим дијелом западно од ријеке Босне.

Не знам колико је ово реално с обзиром на то да у тим крајевима имамо за сада само једног J2b1 (Старчевић из околине Добоја) који је по својој прилици, с обзиром на поклапање са Јајчанином, ту досељеник са запада (околина Јајца вероватно). Чини ми се да Јајчанин и Старчевић не припадају "усорачком" хаплотипу. Али није искључено као што си рекао да ће се можда појавити у будућности неки "усорачки" хаплотип на том подручју.

[Небојша]

Не бих да кварим одушевљење због "усорачке" везе, али с обзиром да сам се протекли мјесец интензивно бавио управо Бањанима ( у оквиру Књиге о Херцеговцима), све ми се више чини да се онај помен "Bagnani de Usorci" односи на погрешно написан топоним Језерци у Бањанима. Сама конструкција помена је таква да је највјероватније ријеч о мјесту, а не о племенској групи. Да су Језерци значајан локалитет говори и чињеница да су то старе баштине кнеза Вукића Братиловог у нахији Бања Пива, које му Турци потврђују у посједу.

Наравно, не могу да тврдим ово сигурно, али можда би требало имати на уму.

Лички Усорци су заиста могли доћи као досељеници у Лику са подручја Усоре (сјеверне Босне) и тако добити име, поготово ако имамо у виду да је у Усори до 1512. године постојала граница са  влашким правима и да се након укидања тих права, српско становништво помјера ка Славонији, али вјероватно и на запад. С тим у вези, можда ће се појавити неки J2b-M205  управо на подручју око Босне и Усоре. Њих би прије требало очекивати међу старијим  становништвом( оним које присутно од 15. вијека), које се одржало једним дијелом око Озрена, а већим дијелом западно од ријеке Босне.

Ово је "усорачка" веза пре свега на основу хаплотипа. Наравно да је онај запис, у онаквој форми, био доста непоуздан и да је то била само једна од опција. У сваком случају и то становништво Усоре је даљим пореклом из источне Херцеговине и то баш из Бањана и околине. Тако да опет долазимо до ове везе.

Да би М205 хаплотипова могло бити у тим крајевима Босне које помињеш, говоре на неки начин резултати Старчевића из Добоја и Јајчанина (околина Јајца?). Они поседују хаплотип који није стриктно усорски, али би могао бити у тој групи, по неким параметрима. Ако се не варам, међу необјављеним резултатима постоји једна породица из околине Невесиња чији хаплотип може да се упореди са овим.

[Демића страна]

Не бих да кварим одушевљење због "усорачке" везе, али с обзиром да сам се протекли мјесец интензивно бавио управо Бањанима ( у оквиру Књиге о Херцеговцима), све ми се више чини да се онај помен "Bagnani de Usorci" односи на погрешно написан топоним Језерци у Бањанима. Сама конструкција помена је таква да је највјероватније ријеч о мјесту, а не о племенској групи. Да су Језерци значајан локалитет говори и чињеница да су то старе баштине кнеза Вукића Братиловог у нахији Бања Пива, које му Турци потврђују у посједу.

Наравно, не могу да тврдим ово сигурно, али можда би требало имати на уму.

Колико ми се чини, ми имамо помене Братана Усорчића из 1411. године и Томе Братановића из 1466. године. Рекао бих да се ради о истој породици.

- 1411. година
"Obrad Vedianouich de Breno coram domino Marino de Restii Rectore conqueritur supra Brathan Ussorçich et Pribillum eius filium vlachos de Ibagnani, dicens quod de mense procxime elapsis predicti aceperunt ei per vim duos castronos quos tenebat Pribislauus Ratchouich."

- 1466. година
"Giurag Gerdmanich de castro Noui coram dominis judicibus de criminali quorum caput fuit ser Marinus Georgii de Goçe conquestus fuit contra Thomassum Bratanouich et contra Voccotam filium dicti Tomassii ambos de vlachis Bagnani de Usorci jurisdictionis Turcorum, dicens quod predicti sibi dicti querelanti furatis fuerunt in dicto castro Noui unum equm coloris sauri."