J2b-M205>A11525>Y22059

[Селаковић]

Пошто сам из Ваљева: Знате ли, да ли "српски краљ чварака", Ваљевац Славен Батоћанин/Баточанин (људи кажу и једно и друго) потиче од ових Батоћана?

нешто старо о њему: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=448846, има и новијих ствари

[vojinenad]

Морам се поново огласити поводом неких података за фамилију Батоћанин јер сам раније већ врло детаљно изнео податке па опет видим да се наводе непотпуни подаци.
Можда сам досадан али пошто ово читају људи који траже своје порекло морамо бити прецизни у изношењу географских и историјских  података. Прича о старом родовском називу Расјани је недовољно проверен закључак, ако постоји потврда о томе бићу јако радостан и весео.
Управо о томе причам и са Владетом с којим имам преписку и лично се познајемо.
Место се не зове Кошутићи већ је заселак Кошутица баш у Батотама.Батоћани су око 1650.год дошли из западно-копаоничког села Чајетина (у које су дошли из свог старог краја метанастазичким миграцијама и где су се презивали Крстојевићи)у два засеока Кошутица и Расје у Батотама на источној страни Копаоника. Један део рода је остао у Чајетини и одатле се доселио у Жупу и Трстеник. Ови који су дошли у Батоте су били Кошутанци-Здравковићи.Потом су се ови из Батота раселили у Жупу александовачку и Мораву трстеничку.
Они који су дошли из Кошутице су помињани као Кошутинци а они који су дошли из Расја су помињани као Расјани.Батоћани у Лопашу, Оџацима, Рибнику и Перјанчићи и Ђоровићи у Жупи су из Кошутице. Алексићи(Доња Црнишава), Аћимовићи, Раденковићи, Митровићи (Почековина), Милетићи су из Расја. Они који су дошли  из Чајетине су Чајетинци (Дубље, Трстеник), Чајићи(Брус).
Све наведене фамилије су потомци једног великог рода досељеног највероватније из области Куча после 1500.године и тај род се преко копаоничких села Чајетина и Батоте(засеоци Кошутица и Расје) раселио по Жупи и Морави трстеничкој. Сви славе св.Стефана архиђакона.
Ето да будемо мало прецизнији и резимирани.

Изгледа да су још у Батотама били доста разгранати, што се види из чињенице да су се већ тада одвајали на Кошутинце и Расјане.

[НИКОЛА82]

Наравно, још тада су били разгранати. У време досељавања у Батоте око 1650.год је сигурно било неколико браће с обзиром да су се населили у два засеока а неки су остали у Чајетини. Али у том периоду се нису посебно одвајали на Расјане и Кошутинце то је заправо уследило касније на папиру када су се раселили крајем 18.века у равничарска села и приликом уписивања у црквене протоколе.
У трстеничком крају су веома честа презимена која се завршавају са -ин или -ац а која су настала као ознака из ког су села досељени.
Тако је био и случај са неким породицама досељеним из засеока Расје које су у првим годинама по досељењу уписивани у црквене књиге као Расјани а потом узели презиме по оцу или деди док је група породица у Оџацима узела презиме Батоћанин по имену села.
Иначе овај заселак Расје има значење као множина од именице храст која се у овом крају изговара као раст тј. изостаје слово х у изговору. Тако сам чуо од неких житеља Батота.
Поента приче је да је у питању разгранат род и ако остваримо сарадњу са Владетом коју смо планирали доказаћемо оно што сам и раније тврдио тј. да у централној Србији постоји велика концентрација групе Ј2б1 М205 која је истог порекла.

[НИКОЛА82]

Поздрав за Селаковића,
Славен Батоћанин је мој блиски рођак, заправо Славенов отац и моја баба су брат и сестра и рођени су у кући у којој моја породица живи у селу Оџаци крај Трстеника.
Ми смо конкретно из гране Батоћана- Воћкинци који су потомци Павла-једног од три досељена човека из Батота крајем 18.века на локалитет Корита у Оџацима.
Славенов отац Милош се као војно лице одселио из породичне куће из Оџака у Ваљево и тамо засновао породицу.
Игром случаја је дошло до неке грешке па су у њиховом презимену уместо -ћ написали -ч и тако је данас Славен остао Баточанин, не знам зашто никада није исправио ту грешку.

[Bej Voč]

[Небојша]

Хвала на овим информацијама, Зокс!

Ово је Жабљак крај Скадра, а зетско село Годиље вероватно нема везе са Годињем у Црмници. Међутим, свакако је занимљиво то што су релативно близу.

Иначе, по А. Лубурићу, дробњачки Годијељи воде порекло управо из ових крајева (Годиње, Црмница). Ако узмемо у обзир ово предање, као и податак да Ћировићи (преци Ђорђевића/Котлајића J2b1) из Мораче везују своје порекло за Враку (Скадар), затим информацију да су Батоћани J2b1 пореклом из Куча, итд., није искључено да је тамо постојала некаква матица хаплогрупе J2b1.

Оно што ми на неки начин говори да ова хаплогрупа више није присутна ту (ако је икада и било, наравно) у неком значајнијем проценту, јесте оно велико истраживање за ЦГ (J2b1-1.2%).

[Небојша]

Налетех на занимљив текст о "хрватској ћирилици":

Карло Јуришић, "ПОСЛЕДЊИ ПОЗНАТИ НАТПИСИ ХРВАТСКОМ ЋИРИЛИЦОМ НА ПРОСТОРУ ОКО БИОКОВА" (Прилог познавању хрватске епиграфике напуштених писама)

http://www.dicaceline.hr/upload_data/site_files/posljednji-poznati-natpisi-hrvatskom-cirilicom-1.pdf


За Годијеље је ово интересантно зато што је први такав натпис пронађен 1802. године и односи се на Јурчевиће из Студенаца (J2b M205).




Јурчевићи су иначе староседеоци у том крају. Више о Јурчевићима:

"JURČEVIĆI

Danas na duvanjskom podrucju Jurčevići žive u Stipanićima (34 obitelji, 165 članova), Kovačima (12,66), Tomislavgradu (7,25), u Vinici (14,21) i u Zaljuti (3,4).

U osnovi je prezimenska hipokoristik Jurac od osobnog imena Jure. Dodavanjem nastavka -ević, dobivamo Jur(a)c+ević, slijedi jurc+evic i konacno Jurčević.

Starina im je Vinica (duvanjska općina) i Studenci (Imotska krajina), koju danas stjecajem povjesnih okolnosti razdvaja čak državna granica.

Najstariji spomen o Jurčevićima je onaj 1686. godine, kada se u zbjegu stanovnika Studenaca, koji će se zaustaviti u Kučićima poviše Omiša, nalaze dvije obitelji: Tomina s 13 i Lukina s 9 ukućana. Te se godine u zbjegu stanovnika Zagvozda, koji će se zaustaviti na području Brela nalazi i 8-člana obitelj Mije Jurčevića. Zagvoški Jurčevići su se iz izbjeglištva vratili, pa su od njih postali današnji Jurčevići na Makarskom primorju, a dio koji se vratio u Lokvičiće promijenili su prezime u Jurič.

"Kod diobe zemlje 1725. godine Filip Jurčević s 9 čeljadi dobio je 4 kanapa na Studencima, dok je Petar s 8 čeljadi dobio 6 kanapa. Stanje duša (župe Studenci-op.Ante Ivankovića) zabilježio je Petra Jurčevića sa 17 čeljadi, Matu s 22 čeljadi."

Jurčeviće, koji su ostali u Vinici, 1741/42. godine posjećuje i popisuje biskup fra Pavo Dragićević: 14-članu obitelj Stipana Jurčevića (Stephanus Jurchevich), te obitelji Mate i Ilije Jurčevića sa 7 odnosno 4 ukućanina. Tada je u Podgaju zabilježena 13-člana obitelj Marka Jurčevića.

Biskup fra Marijan Bogdanović 1768. godine zatiče u Vinici 6 obitelji i 54 osobe s prezimenom Jurčević: Stipanovu s 21, Matinu s 10, Mijinu s 8, Križanovu sa 7, Ivanovu sa 6 i Jurinu s 2 ukućanina. Dvjema obiteljima s prezimenom Jurčević već se svidjelo Kolo, gdje je novo boravište našlo 21-člano domaćinstvo Joze Jurčevića i Petrova obitelj s 8 duša.

Dakle, Jurčevići se približavaju današnjim svojim staništima u Stipanićima i Kovačima, a dio će njih ostati do danas vjeran Vinici. A oni Jurčevići, što danas žive u Žablaku Donjem pokraj Livna, doseljenici su iz Vinice."

Извор: Анте Иванковић, "Дувањска презимена"

[Синиша Јерковић]

Налетех на занимљив текст о "хрватској ћирилици":

Карло Јуришић, "ПОСЛЕДЊИ ПОЗНАТИ НАТПИСИ ХРВАТСКОМ ЋИРИЛИЦОМ НА ПРОСТОРУ ОКО БИОКОВА" (Прилог познавању хрватске епиграфике напуштених писама)

http://www.dicaceline.hr/upload_data/site_files/posljednji-poznati-natpisi-hrvatskom-cirilicom-1.pdf

Ово са "хрватском" ћирилицом је још један апсурд хрватског језика и рекао бих националног идентитета. Док је у Вуковару данима трајало спортско такмичење: разбиј таблу са ћирилицом, у западној Херцеговини су истовремено били постављени плакати са "хрватском" ћирилицом као дијелом хрватске културе.

Раније да би направили разлику од самог назива ћирилица који се повезивао са Србима, и хрватски аутори су радо користили термин босанчица. Сад, у свјетлу нетрпељивости између Хрвата и босанских муслимана, и назив босанчица је морао бити замјењен вјештачком конструкцијом "хрватска" ћирилица.

Сви хрватски средњовјековни споменици писани су на глагољици, то је била јасна разлика у односу на подручје јужно од Цетине гдје је народ писао ћирилицом, а називао се српским именом.

Како је један дио тог народа постао католицима у првим годинама турске владавине, а тек у 20. вијеку примио и хрватско национално име, приступило се прекрајању историје, па је Херцег Стефан Косача ни крив ни дужан постао Хрват, иако је потицао из породице из околине Горажда, краја који је стотинама километара далеко од најближег хрватског националног простора.

У суштини није проблем да се ти Хрвати данас пишу и осјећају како год хоће, али је проблем у прекрајању историје, која се десила таква каква јест и која се не може накнадно мијењати.

У том контексту гледам и ово измишљање "хрватске" ћирилице, не поричући да су ти ћирилични споменици заиста споменици тог католичког живља који тамо вијековима живи.

[Bej Voč]

Jel postojala razlike u srednjem vijeku između "hrvatske ćirilice" aka bosančice i ćirilice kojom su pisali Srbi i Crnogorci,odnosno pravoslavno tlo?

Da li je identično pismo i slova mu?

[aleksandar I]

Ово са "хрватском" ћирилицом је још један апсурд хрватског језика и рекао бих националног идентитета. Док је у Вуковару данима трајало спортско такмичење: разбиј таблу са ћирилицом, у западној Херцеговини су истовремено били постављени плакати са "хрватском" ћирилицом као дијелом хрватске културе.

Да! То је и мени била прва мисао. Домишљаљу нема краја. Волшебно "босанчица" постаје "босаница."

 Аутор покушава да присвоји и четврто писмо "арабицу", којом су, по њему писали, већ од 15. вијека писали исламизирани Хрвати. Није ми јасно какава је то битна разлика између хрватске и српске ћирилице (стр. 12.)која је наметнута Хрватима за вријеме Краљевине СХС.

Текст сам пажљиво прочитао и обратио сам пажњу на страну 5, гдје ауотор каже: "Slovo "az"(a) dolazi triput: u 2. i 5. retku u vrhu je otvoreno .............. ".

Закључак (мој): Недостаје још слово "буки" (б) и ето азбуке.

Па онда страна 14. Раније сам, у оквиру разматрања феномена "Цркве босанске" назначио да Д. Драгојловић мрсне људе чита као "мирске људе". Аутор текста је код дон Анте Павића на наведеној страни рекао следеће:
"U drugom retku riječ dom znači don i u južnoj Hrvatskoj se i drugdje (не наводи гдје) uvijek veže za ime mirskog, tj. svjetovnog ili biskupijskog svećenika, kao fra uz ime redovnika".

Чудна конструкција, а 7. српањ 1835. године.

Добро је и оно са наљепницом за вино!

[Bej Voč]

Sve o o dolasku Hercegovaca Jurčevića iz 1696....u Sinjsku krajinu:

http://s32.postimg.org/vknj3hio5/fff.jpg
http://s32.postimg.org/ossimw4at/fff5.jpg
http://s32.postimg.org/esxm6zt1h/fff56.jpg
http://s32.postimg.org/97fsgohqd/fff567.jpg
http://s32.postimg.org/832q859z9/fff5678.jpg

[Небојша]

Док је у Вуковару данима трајало спортско такмичење: разбиј таблу са ћирилицом...

Сви хрватски средњовјековни споменици писани су на глагољици, то је била јасна разлика у односу на подручје јужно од Цетине гдје је народ писао ћирилицом, а називао се српским именом.

Како је један дио тог народа постао католицима у првим годинама турске владавине, а тек у 20. вијеку примио и хрватско национално име, приступило се прекрајању историје, па је Херцег Стефан Косача ни крив ни дужан постао Хрват, иако је потицао из породице из околине Горажда, краја који је стотинама километара далеко од најближег хрватског националног простора.

У суштини није проблем да се ти Хрвати данас пишу и осјећају како год хоће, али је проблем у прекрајању историје, која се десила таква каква јест и која се не може накнадно мијењати.

У том контексту гледам и ово измишљање "хрватске" ћирилице, не поричући да су ти ћирилични споменици заиста споменици тог католичког живља који тамо вијековима живи.

Слажем се. Некако се мало ради на расветљавању верских обичаја и порекла становништва тих крајева, па су овакви споменици/натписи од великог значаја.

Оно што је мени са генетске стране интересантно, јесте да су Хрвати из Босне (Чирке и Јурчевићи) ближи Србима из Србије него Крајишницима. Крајишници су опет ближи међусобно (мада ни то није блиска веза осим неких Усораца), а подједнако су им удаљени Хрвати из БиХ и Срби из Србије.

Срби из Србије су такође међусобно прилично удаљени (од 800-1000, што је негде просек за балканске J2b1).

Нпр., Чирко из Ливна (БиХ) и Батоћанин из Лопаша (Србија) на 67 маркера имају претка пре око 400, 450 година.

Јурчевић из Студенаца (Имотски, Хрватска) и Миливојевић из Кривог Вира (Бољевац, Србија) имају свега 2 разлике на 37 маркера. По Невском то је око 11 генерација до претка.

Сећам се да је Синиша и код оног Грка из Фокеје приметио сличан распоред маркера.

Ово је прорачун на основу Y-STR, што зна бити непоуздано, па можда не треба доносити неке закључке.

[Bej Voč]

Izumrli Bračani:

Izumrle porodice6
1. B o ž i c e v i c sui škripskim župskim knjigama apomiimje se god.
1824.; kao Falargović-Božičević g. 1809.; u sutivanskim knji-
- gamia g. 1799. Falardović; svaki put s napomenom: iz Splitske.
U Splitskoj se spominje g. 1776. Božičević alias Falarzović. God.
1679. u Škripu je iob župnik Pavao Bošičić.
2. D a m j a n o v i ć u supetarskoj matici g. 1752.; u dolskim župskim
knjigama g. 1755.; u prazničkima g. 1813., 1841., 1860. i
1861.; u pastirskima g. 1772. pop Damjanovi'ć; u škripskima od
g. 1780.; svaki put s napomenom: iz Splitske (ponekada, kao
Domjanović). Doselili se iz Škripa.
3. D r a-g i č e v i ć oko g. 1820. s napomenom: iz T u č e p a.
4. D o g a n č i ć oko g. 1822., s napomenom: iz P u č i š ć a.
5. J u r j e v i ć (ili Juračević) zabilježen je u sutivanskoj matici g.
1673. i u postirskoj g. 1712. s napomenosm: iz S p l i t s k e.
6. M i h o v i l o v i ć zabilježen je u dolskoj matici g. 1757. s napomenom
: iz S p l i t s k e.
7. P u l i š e l i ć zabilježen g. 1777. u dolskoj matidii; iste godine u
škripskoj kao Pulišelić alias Dujmović iz Splitske.
U "Splitskoj se spominje g. 1785. Vučić alias Pulišelić, a kao
Dujmović g. 1789.


vulgo kvezitus • l. vulgo quaesitus pravno: dete bludnice.

B e z m a l i n o v i ć 1 porodica iz Potsirirčevika. U popisu pučana
»galeotti di Cumat. Sup« g. 1625. nalaze se tri Bezmalinovića.
Vjerojatno porijeklom iz P o l j i c a . U početku selačke
matice spominju se u Novom selu. U sumartinskoj matici spominje
se iz Selaca g. 1778. Bezmialinović dicti Jurac. U selačkoj
matici od početka g. 1747. Bezmalinović vulgo Jurčević; inače
češće s anpomenom iz Podsmrčevika. Osim toga dolazi i kao
Bezmalinović alias Kornelić g. 1762. i 1763., te Jurčević alias
Bezmalinović vulgo Vlahić g. 1763. i Bezmalinović vulgo Matulović
g. 1766., .a samo Matulović g. 1763.

U selackoj matici kršitenih skoro od početka spominju se stanovnici
ovog zaseofca, na pr.
1753.: Bezmalinović,
1754.: Bezmalinović alias Jurčević,
1762.: Bezmalinović de Podsmrčevik,
1763.: Jurčević alias Bezmalinović.
B e z m a l i n o v i ć (nadimak: Jurci) 4 porodice. Vjerojatno
porijeklom iz N o v o g s e l a.

B e z m a 1 i n o v i ć (nadimak: . Lacndver, Grguričić, Malić,
Kotleučić) 12 porodica. U nerežiškoj matici javlja se od god.
1755. i'dalje; god. 1788. kao Bezmainnović alias J u r č e v i ć;
1787. i 1794. kao Bezmaiin, a 1827. kao Bezamlinovi©-Dorić. Među
pučanima bračke galije iz Nerežišća naveden je god. 1625. Nikola
Bezmali'nović. U Jurcima (Podsmrečevik) danas su svi
Bezmalinovići. U matici god. 1825. Bezmalinović alias Grgurević.
U župskim je knjigama zabilježeno- više Grgurevića: god. 1668.
kapetan Gargurević, kum Gairgurević god. 1669., kum; Gargurević
.detto Guja.

[Небојша]

Зокс, хвала на овим вредним информацијама!

Сами Јурчевићи су мишљења да су пореклом из Студенаца крај Љубушког (западна Херцеговина). Нађох и један податак који указује на то:

https://www.geni.com/people/Grgo-Jur%C4%8Devi%C4%87/6000000023953209102

Међутим, ово може бити само конструкција на основу истог назива. А Грго Јурчевић је био неки локални ускок, па ми се чини да су све то повезали у једну целину. Реалније је да су из Дувна пореклом, како каже Анте Иванковић (Зокс је само потврдио те наводе).



Наравно, није искључена веза са зап. Херцеговином, ипак су ти крајеви веома близу. У Љубушком нема Јурчевића, али је било Јурчића, Јурјевића, итд.


Ово може бити занимљиво Арнаутима R1a из Далмације:

[Небојша]

Јурчевићи из Студенаца су били "глагољаши". Изгледа да су имали проблема са фрањевцима због тога.



Извор: "Католици у Босни и западној Херцеговини на прелазу из 18. у 19. век: Доба фра Грге Илијића Варешанина (1783-1813)"


На једном другом месту сам пронашао исти податак, као и потврду о пореклу из Винице (Дувно):

"Za spomenik u čast glagoljašima rodom iz župe Vinice uradio je kipar Jure Žaja u bronci medaljone za svakoga od njih napose, a to su: don Josip Jurčević (oko 1740.-1776.); don Martin Jurčević (1744.-1804.); don Ilija Jurčević (1764.-1838.); don Jakov Perković (1767.-1836.)..."

Извор: http://www.franjevci-split.hr/pdf/studenci_bozic_2011.pdf

[Bej Voč]

Čirke iz Rašeljki su se nekad prezivali Radnjić.Rašeljke su kraj Buškog Blata.
Treba li njih objasnit?

[Небојша]

Објасни, ако те не мрзи.

Према А. Иванковићу, Чирке су пореклом из Гламочког Поља (18. век). Старије презиме Чиркић. Иначе Чиркe се још у 17. веку помињу у околини Дувна, па не знам колико то може бити тачно.

[Bej Voč]

Obiteljska stranica Dragan - Tadija Renić


Rešeljke:

Recimo,uzmimo Stipana i prađedove mu:

Stipan 1929-
Grgo Čirko 1892-1952
Ante 1844-1923
Ante 1807-1887
Dujam 1782-1862

Drugi,a čini se isti rod jel isti čovjek ih navodi:

Mate Radnjić - Čirko 1757-1852
otac:Marko Radnjić - Čirko oko 1692-  i njegova žena Manda Radnjić - Čirko (rođena Kosor).Marko je u rodu sa Dujmom.

[Bej Voč]

Dakle Radnjić je bilo staro prezime,a Čirko vjerotno seoski nadimak.I došli su kao Radnjići.Kad neko negdje dođe ne znači da nosi to prezime,a mozda i donese.

[Bej Voč]

Onako kako piše u crkvenim knjigama,treba pričat,ako pisalo Radnjić,trebali su to naglasit!!!

A evo neke izjave:

Za njih je Petrić naveo samo jedan podatak: beg Bušatlija ih je premjestio iz Suhače, sela na Livanjskom polju, u Rašeljke.’ Dakle, to se moralo dogoditi prije 1878. godine. U Suhaču su Čirke mogle doseliti jedino iz Glamoč Polja, gdje je 1768. godine biskup fra Marijan Bogdanović zabilježio 10-članu obitelj Marka Čirkića (Marcus Cirkich). Kako je to tada bila jedina obitelj s ovim prezimenom među bosanskohercegovačkim Hrvatima katolicima, sve su Čirke potomci spomenutog Marka iz Glamoč Polja, uključivši i Čirke iz Rašeljaka.
U maticama stare župe Grabovice, kojoj su pripadale i Rašeljke, Čirke se prvi put pojavljuju 10. studenog 1841. godine, kada je upisana smrt jednoipogodišnje Marije kćeri Ante Čirke iz Rašeljaka. U maticama krštenih Čirke se prvi put pojavljuju 1. studenog 1831. godine kada je upisano rođenje Katarine kćeri Joze Čirke i majke Oršule rođene Pavić.

Izvor: Ante Ivanković: Duvanjske prezimena, 2001.