Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 102630 пута)

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #200 послато: Новембар 19, 2024, 05:21:34 поподне »
Мислим да ће бити промена како се број тестираних буде увећавао. Велики проценат Ј2а може бити последица четири фактора, од којих сваки тек треба доказати. Први фактор може бити долазак мале популације у којој је случајно било више Ј2а, па се она разгранала. Тај први фактор бих одмах одбацио јер у мојој хаплогрупи нас тројица имамо по 5 и више разлика на 23 маркера. Други сценарио је да је у једном тренутку дошла и популација Влаха са југа Балкана, где знамо да међу романофонима (Цинцари, Куцовласи итд.) није занемарљив број Ј2а. Ја на пример имам у поклапањима на фтдна два Цинцарина који су исељеници у Америку, обојица су Ј-Л70. Трећа опција је да се ситуација у Влашкој променила након доласка једног дела њих на ове просторе. Као четврту могућност можемо размотрити тезу да је значајан број романофоног становништва остао у гудурама, да се нису много селили, већ су представљали мост између Влашке, Бугарске и Србије у средњем веку и касније. Потврду за то на неки начин имамо у језику. Видимо да код Срба на истоку, на такође малом узорку, имамо готово идентично стање као код српског просека. Ја бих сачекао са коначним судом тек када буде бар 100 тестираних Влаха. Ако неко чита ове редове, и премишља се и снебива, нека се не двоуми много већ нека искористи све бенефите повољне цене тестирања у Србији.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1394
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #201 послато: Новембар 19, 2024, 08:03:35 поподне »
Мислим да ће бити промена како се број тестираних буде увећавао. Велики проценат Ј2а може бити последица четири фактора, од којих сваки тек треба доказати. Први фактор може бити долазак мале популације у којој је случајно било више Ј2а, па се она разгранала. Тај први фактор бих одмах одбацио јер у мојој хаплогрупи нас тројица имамо по 5 и више разлика на 23 маркера. Други сценарио је да је у једном тренутку дошла и популација Влаха са југа Балкана, где знамо да међу романофонима (Цинцари, Куцовласи итд.) није занемарљив број Ј2а. Ја на пример имам у поклапањима на фтдна два Цинцарина који су исељеници у Америку, обојица су Ј-Л70. Трећа опција је да се ситуација у Влашкој променила након доласка једног дела њих на ове просторе. Као четврту могућност можемо размотрити тезу да је значајан број романофоног становништва остао у гудурама, да се нису много селили, већ су представљали мост између Влашке, Бугарске и Србије у средњем веку и касније. Потврду за то на неки начин имамо у језику. Видимо да код Срба на истоку, на такође малом узорку, имамо готово идентично стање као код српског просека. Ја бих сачекао са коначним судом тек када буде бар 100 тестираних Влаха. Ако неко чита ове редове, и премишља се и снебива, нека се не двоуми много већ нека искористи све бенефите повољне цене тестирања у Србији.

Из неког разлога тешко убеђујем Влахе да се тестирају, ја редовно нудим жениним рођацима, зетовима и сл. да их о свом трошку тестирам, али мало ко пристане. Ево пре пар дана ми човек вратио FTDNA тест на 111 маркера који сам га частио, о мом трошку. Понео кит да се тестира и пошаље из Немачке, јер тамо живи, али на крају одустао и вратио ми кит сад кад је долазио у Србију...  :-\

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #202 послато: Новембар 19, 2024, 08:34:41 поподне »
Скуп више фактора, неповерење, незаинтересованост, необавештеност и страх. Све без основа наравно. Треба у животу понекад бити мало и храбар  :) и да те није срам да питаш. Посебно овде где стара гарда ем много зна ем жели да помогне.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #203 послато: Новембар 19, 2024, 08:57:57 поподне »
Из неког разлога тешко убеђујем Влахе да се тестирају, ја редовно нудим жениним рођацима, зетовима и сл. да их о свом трошку тестирам, али мало ко пристане. Ево пре пар дана ми човек вратио FTDNA тест на 111 маркера који сам га частио, о мом трошку. Понео кит да се тестира и пошаље из Немачке, јер тамо живи, али на крају одустао и вратио ми кит сад кад је долазио у Србију...  :-\

Питам  се да ли ова,  очигледно,  раширена појава међу Власима има неке везе са култом предака у овом делу Србије, односно да ли се ДНК тестирање  схвата као угрожавање сакралности култа предака и породичних обичаја везаних за претке.   Или је, просто,  резултат  незнања  која  често доводи до страха од "генетског профилисања" и злоупотребе података...или....
 Иначе, из мог искуства са оваквим предлозима,  један од честих разлога одбијања тестирања, чини ми се, јесте страх  да генеалошко истраживање може открити информације које нарушавају традиционалне породичне наративе.  Поготово ако постоји нека "флека" на предању.

Али, има тога и другде: богуми, ево  и у Црну Гору, жалиo ми се један чо'ек, кад је звао једног "племеника"  да га тестира, о свом трошку, овај му је река': ево да  да ви дам пенис у руке, а ви тамо вадите узорке и тестирајте што вам је воља....  После овог разговора, човек је одлучио да  (привремено) суспендује своју радозналост и позиве на тестирање...
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #204 послато: Новембар 19, 2024, 09:45:05 поподне »
Питам  се да ли ова,  очигледно,  раширена појава међу Власима има неке везе са култом предака у овом делу Србије, односно да ли се ДНК тестирање  схвата као угрожавање сакралности култа предака и породичних обичаја везаних за претке.   Или је, просто,  резултат  незнања  која  често доводи до страха од "генетског профилисања" и злоупотребе података...или....
 Иначе, из мог искуства са оваквим предлозима,  један од честих разлога одбијања тестирања, чини ми се, јесте страх  да генеалошко истраживање може открити информације које нарушавају традиционалне породичне наративе.  Поготово ако постоји нека "флека" на предању.

Али, има тога и другде: богуми, ево  и у Црну Гору, жалиo ми се један чо'ек, кад је звао једног "племеника"  да га тестира, о свом трошку, овај му је река': ево да  да ви дам пенис у руке, а ви тамо вадите узорке и тестирајте што вам је воља....  После овог разговора, човек је одлучио да  (привремено) суспендује своју радозналост и позиве на тестирање...

Ништа од овога подвученог није разлог. Поштовање предака се огледа у томе што се помени (помане, даће) умрлима дају 7 година од смрти и то сваке године. А поштовање фамилије је по свим линијама једнако (свим бочним линијама, а не само правој мушкој), када сретнеш неког даљег рођака, 4-5 колено, он би ти вероватно рекао - "ми смо фамилија". С друге стране, патрилинерано памћење је углавном слабо очувано, могуће и због веће традиционалне улоге жене у ритуалима.

Мој је утисак је да на целом истоку Србије, источно од Велике и Јужне Мораве, је било мање задруга (братства и племена да не помињем), а више инокосних породица, па се патрилнирално памћење није очувало, али се јесте, наравно, опште фамилијарно/рођачко памћење очувало. С тим, у вези просечан Динарац има много више мотива да сазна припада ли одређеном братству/племену (зато и има више тестираних), него Србин или Влах, свеједно, са истока Србије. Немојмо заборавити да је патрилинеарно памаћење у динарским крајевима, за ондашње људе имало пре свега практичну сврху, због начина живота.
 
« Последња измена: Новембар 19, 2024, 09:52:59 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже шуљин џула

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 146
  • Ј1a2a2 PF7264-PF7263 ZS 4393 ZS 9949
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #205 послато: Децембар 20, 2024, 09:45:23 пре подне »
Мора да је нека грешка господине Обреновићу, јер ја знам 15 случајева из тог периода. Можда знамо за иста четри случаја, познајемо исте људе, свет је мали  ;D

Шалу на страну, не само да се ишло по славама већ је било братимљења и кумстава. Фамилији моје мајке (Власи) су кумови Срби. Кумство је из средине 19. века. Тако да никакве баријере није било нити ће је бити. То становништво је, по доласку из Влашке, Олтеније и Трансилваније своју судбину везало за савремену Србију и од самог старта неговало добре комшијске односе. Тај што пискара из Француске, наћи ћу га ко је, ако себе сматра интелектуалцем онда је требао да наведе пример женидбе сина војводе Матејића са ћерком космајског војводе (мислим да се презивао Жујевић). Забележено је да је свадба трајала 7. дана јер је власима била част да узму српску снају. Причамо о почетку 19 века. Данас свакакви узимају оловку у руке, то је страшно нешто. Дневно политичким препуцавањима и унутар страначким сукобима, апропо оног несрећника из видеа који није био задовољан поделом колача, нема места на овом форуму.

Жујовићи - Пипери пореклом,  чувена породица са Космаја, тачније из села Неменикуће.. Младен Жујовић је основао град Горњи Милановац . Има их и у околини Младеновца у селу Рајковцу. Један су од најстаријих родова у околини и најпознатијих. Од Жујовића је и Сретен Жујовић - Црни познат по томе што је Тита са Даворјанком "избавио" из пећине у Дрвару.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #206 послато: Фебруар 20, 2025, 10:30:22 пре подне »
Распитао сам се мало код рођака и Гоголани су власи који су у овде дошли из околине Призрена, из Дебра и са Охрида у Македонији. Нису стали овде већ су ишли и преко Дунава. Они су најдуже и најупорније држали велика стада.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #207 послато: Фебруар 20, 2025, 11:53:32 пре подне »
Додатак, у насељу Галичник код дебра се помиње род Гугуловци. Што на неки начин потврђује, то и друга литература, да је део влаха у источној Србији пореклом са простора од Призрена на северу до Охрида на југу. На слици доле се види конфигурација тог терена, јасно је да погодује сточарству јер и козе пасу под ручном.

Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #208 послато: Фебруар 20, 2025, 12:20:37 поподне »
Распитао сам се мало код рођака и Гоголани су власи који су у овде дошли из околине Призрена, из Дебра и са Охрида у Македонији. Нису стали овде већ су ишли и преко Дунава. Они су најдуже и најупорније држали велика стада.
У ком месту живе Гоголани? Помињу ли се у литератури?
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9199
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #209 послато: Фебруар 20, 2025, 12:23:10 поподне »
Додатак, у насељу Галичник код дебра се помиње род Гугуловци. Што на неки начин потврђује, то и друга литература, да је део влаха у источној Србији пореклом са простора од Призрена на северу до Охрида на југу. На слици доле се види конфигурација тог терена, јасно је да погодује сточарству јер и козе пасу под ручном.



Галичник је центар Мијака. Занимљиво да у цинцарском (аромунском) речнику су под одредницом за Мијаке написали да су то Цинцари који су се словенизовали. Вероватно је то њихово народно предање о Мијацима, сумњам да би се они сами сложили са том констатацијом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #210 послато: Фебруар 20, 2025, 01:13:10 поподне »
У ком месту живе Гоголани? Помињу ли се у литератури?

Ne pod Gogolani, Guguljan i slično ali se pominje migraciona struja iz stare Srbije, na mnogo mesta. Gogolanima ih zovu ravničarski vlasi, oni sebe ne zovu tako. Malo je previše da bi bilo slučajno.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #211 послато: Фебруар 20, 2025, 03:20:06 поподне »
Галичник је центар Мијака. Занимљиво да у цинцарском (аромунском) речнику су под одредницом за Мијаке написали да су то Цинцари који су се словенизовали. Вероватно је то њихово народно предање о Мијацима, сумњам да би се они сами сложили са том констатацијом.

 :D А Галичник у оном истраживању (Mutations in Collagen Genes in the Context of an Isolated Population) скоро 50% R1a-M458 (вероватно L1029).

Што се тиче Гугулана, на овом линку има буквално мала књижица о њиховој заједници у Румунији на тромеђи Баната, Трансилваније и Олтеније - колико се сећам Мића је постављао карту где се види положај ове заједнице у неким од ранијих постова. Ту се каже да им име потиче од речи "gugu" са значењем купасти планински врх. Овом облашћу доминира истоимени планински врх Гугу (2229 m). Колико сам успео да прочитам на брзину, не помињу порекло са југа већ се позивају на оригинално дачко порекло што ми делује аутохтонистички. Имајући у виду ову топономистика са југа коју помињете, свакако су могли бити део влашких миграција са југа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14352
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #212 послато: Фебруар 20, 2025, 03:46:34 поподне »
:D А Галичник у оном истраживању (Mutations in Collagen Genes in the Context of an Isolated Population) скоро 50% R1a-M458 (вероватно L1029).

Што се тиче Гугулана, на овом линку има буквално мала књижица о њиховој заједници у Румунији на тромеђи Баната, Трансилваније и Олтеније - колико се сећам Мића је постављао карту где се види положај ове заједнице у неким од ранијих постова. Ту се каже да им име потиче од речи "gugu" са значењем купасти планински врх. Овом облашћу доминира истоимени планински врх Гугу (2229 m). Колико сам успео да прочитам на брзину, не помињу порекло са југа већ се позивају на оригинално дачко порекло што ми делује аутохтонистички. Имајући у виду ову топономистика са југа коју помињете, свакако су могли бити део влашких миграција са југа.

На том истраживању је интересантно што је и R1b-U106 заступљена код њих са чак 25%. И на 23andMe приметих код Македонаца подоста ове гране.

In order to assess Y-chromosome diversity, 44 chromosomes were analyzed for 16 biallelic and 17 STR markers. The vast majority of individuals (56.8%) belonged to haplogroup R1a1a1b1a1 (M458), with the second most common haplogroup being R1b1a1a2 (25%, M269), which further divides into R1b1a1a2a1a1 (13.6%, U106) and R1b1a1a2a1a* (11.4%, U106*). The remaining individuals belonged to haplogroup G2a (11.4%, P15) or haplogroup E1b1b (4.5%, M215).

R1b-L51>M405 (U106)
Кочовски
Јуруковски
R1b-L51>U106>L1
Георгиевски
R1b-L51>U106>DF98
Даниловски
R1b-L51>U106>Z19
Пејоски
R1b-L51>U106>Z306

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #213 послато: Фебруар 20, 2025, 04:09:30 поподне »
Одавде па на југ крећу, ово село нема ар плодне земље у атару:



и мала занимљивост из књиге Љубомира Јовановића на коју нисам раније обраћао превише пажње:

Најстарија породица, која оснива ово село, дошла је са Косова. То је породица Курјоњи. Они су отуда побегли, па су дуго времена хајдуковали и тек када им је то додијало, онда су се настанили на данашњем месту. Време, кад је то било, не да се извести из говора сељака, јер велe да је то било од старина. Тада није било више од три куће у селу. Одмах за њима дошли су са Рашке преци породице Баћоњи, па су се и они настанили на већ утврђеном месту старога града.

Овде се вероватно мисли да неки период после пустошења Браничева у другој сеоби. Не верујем да се то примарно насељавање ових јужњака десило пре почетка 18. века.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #214 послато: Фебруар 20, 2025, 04:12:28 поподне »
Чак и по овој мапи видимо да су досељеници из старе Србије на југоисточној страни села. Од њих почиње клисура, почев од старог града па на даље.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #215 послато: Фебруар 20, 2025, 04:20:58 поподне »
Било би занимљиво да пробам да ископам пар живих из тих родова и пробам да их тестирам.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1394
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #216 послато: Фебруар 20, 2025, 04:30:42 поподне »
Било би занимљиво да пробам да ископам пар живих из тих родова и пробам да их тестирам.

Било би...

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #217 послато: Фебруар 20, 2025, 04:35:32 поподне »
Чисто да мало упоредимо, ово је село дубље у Браничеву. За разлику од претходног села имају само једнога из Македоније и то је то.

Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #218 послато: Фебруар 20, 2025, 04:37:48 поподне »
Било би...


Једино насилу што би рекли Босанци  :D
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 599
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #219 послато: Јун 19, 2025, 08:23:51 поподне »


1. https://www.poreklo.rs/2024/02/04/geneticka-slika-vlaskog-romanofonog-stanovnistva-severoistocne-srbije/ + 4 додатна резултата (50 тестираних)


+ 2 резултата,  укупно 52

6. Робовјановић, Петковдан, Александровац, Неготин, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=13. Једино иоле ближе полапање има са Милошевићем (Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље), од чијег хаплотипа се разлиликује на 2 маркера, при чему је разлика на маркеру DYS570 за две вредности. Без дуљих генетичких тестова није могуће утврдити да ли су двојица тестираних ближе повезани, што је ипак мало вероватно имајући у виду географску удаљеност.

Тестирани је навео Робовјановићи потичу из Раброва у Бугарској, које је практично суседно село одмах иза границе ...

71. Драгојевић, Аранђеловдан, Брестовац/Бор, I2-Y3120

Теститани је навео да у фамилији постоје два презимена, Драгојевић и Драгојић. Порекло не памте. У литератури нисам нашао помене Дргојића нити Драгојевића.

Насеље Брестовац, које је данас практично предграђе Бора, у литератури је обрађивало више аутора. Сматра се да је место настало у првој половини 18. века, насељавањем из Аљмаша y Ердељу, али да је највећи број становника пореклом из влашких села бугарског дела тимочке долине. Најстарији записи о становништву Брестовца потичу из антропогеографске грађе пронађене у заоставштини Маринка Станојевића а прикупљани су у првим деценијама 20. века. Станојевић у Брестовцу бележи само једну породицу са славом Аранђеловдан под надимком Бугариновићи и чини се да би они могли бити преци Драгојевића.

...
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић