Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 13068 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« послато: јануар 22, 2017, 12:00:38 поподне »
Желео бих да овде покренем тему о влашкој миграционој струји у североисточној Србији и да позовем остале форумаше да се укључе у дискусију. Ова тема је, досад, мало заступљена у литератури и коментарима на Форуму, а што се тиче тестираних, чини ми се да сам ја досад једини у табели Српског ДНК пројекта. Нека ме неко исправи, ако грешим.
   Ова струја је заступљена у источном делу Србије, где само понегде прелази западно од Велике Мораве, а јужна граница је мало јужније од Црног Тимока. Наравно, овај простор је насељен и становништвом динарске, косовске, јужноморавско-вардарске, тимочко-браничевске и шопске миграционе струје. То се јасно види на овој карти Кнежевине Србије у границама после Берлинског конгреса 1878. на којој је ова струја обележена као „влашки досељеници“:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/S._Srbija.pdf

Карта са Википедије која акцентује етничку структуру североисточне Србије из 1861. године приказује Влахе као Румуне:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Balkans-ethnic_(1861).jpg

Бројност популације влашке миграционе струје
Познато је да је се становништво влашке миграционе струје, данас само у мањој мери етнички изњашњава као Власи, а у већој мери као Срби. Према попису из 2011.  у Србији има 35.330  Влаха, а број Румуна јужно од Саве и Дунава је незнатан (у 2011. се као Румуни изјаснило 2.173  у Борском, Браничевском, Зајечарском, Подунавском и Поморавском округу). После Берлинског конгреса Власи су пописивани као Румуни. Број Влаха тј. Румуна у зависности од пописа је био веома нестабилан, а највећи број Влаха био је на попису из 1895. године, и то  159.510 1 , када су пописивани као Румуни. Тада се као критеријум за националност користио објективни приступ, тј. националност је уписивана на основу одговора о матерњем језику.
Смањење броја Влаха је највећим делом резултат промене у нациналном изњашњавању овог становништва, тј. већина се изјашњава као Срби, а само мањим делом се може приписати миграцијама (одсељавањем) као и природном прираштају.
   Један од разлога зашто је изазовно проценити данашњи број потомака Влаха су мешовити бракови. Како бројати некога коме је отац потомак Влаха, а мајка Српкиња? А шта ако је само деда по оцу Влах? А само баба?
   Смислене процене које сам нашао на интернету крећу се између 170.000 и 290.000 2 , а по мом мишљењу реална је процена од око 200.000  3  рачунајући и мешовита села, варошко становништво и дијаспору (дијаспора се процењује на око 30.000 2  људи).
   Када одузмемо 35.000 Влаха долазимо до око 160.000 Срба влашког порекла.

Извори:
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 
2 http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401
3  http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf


"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #1 послато: јануар 22, 2017, 12:07:31 поподне »
Порекло популације влашке миграционе струје
Преносим текст са  српске Википедије, у  теми „Власи (Србија)“ где је на јасан начин објањена суштина порекла Влаха у источној Србији.
Цитат
Основу за данашњу етичку слику источне Србије формирају етно-историјски, политички и економски фактори с краја 17. и почетка 18. века. Преломни је тренутак била Велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године која је готово испразнила ондашњу Србију. Преци данашњих Влаха били су у то време обесправљени сељаци под стегом бојара у романским кнежевинама северно од Дунава, Влашкој и Молдавији, или под влашћу Аустрије и Угарске на подручју Баната и Трансилваније, док се један део њих налазио у сличном положају у Бесарабији или Добруџи.
Историјски подаци говоре о хиљадама сељака који напуштају ове области и беже преко Дунава на југ, у област између Мораве и Тимока, посебно током фанариотског режима који је у двема романским кнежевинама владао више од једног века (1711-1821). Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом.
Досељавање Влаха са севера плански је подстицала и аустријска власт, чијој је администрацији, са седиштем у Темишвару, после Пожаревачког мира припао део карпатске Србије. Према историјским изворима, аустријски државници имали су задатак да од задобијених земаља нарочито од Србије, створе не само један извор више за војничку и финансијску снагу Хабзбуршке монархије, већ земље у којима ће нови ред и народ, потпуно задовољан новом владавином, бити привлачна сила за остале хришћане у Турској. Командат Темишварске администрације, гроф Клаудије Мерси, лично обилази групе банатских Влаха које је Администрација преселила у Србију 1721. и 1722. године, брине о њиховом распореду на простору између Тимока и Кучајне, и подстиче их да наставе сами да раде на довођењу својих рођака с подручја Баната.
Привучени том политиком, с југа, из крајева под Турцима, долазе Срби такође у таласима, од којих је нарочито значајан онај из 1737. године, јер га је предводио тадашњи српски патријарх Арсеније IV. Аустријска власт је прихватила пристигло српско становништво и населила га у делу Црне Реке који је био под њеном управом. Сем унутрашњих миграција, међусобних мешања и претапања, никаквих других етничких потреса овде касније није било, ако се изузму буне, устанци и ослободилачки ратови, кроз које су Власи и Срби пролазили заједно, раме уз раме. Када на подручју данашње Румуније почиње формирање румунске националне свести у 18. и 19. веку, предака данашњих Влаха тамо није било.
Сличне ставове има и Драгољуб Петровић 1
У већински влашким срединама (руралним) долази до повлашивања малобројних Срба, а већински српским срединама (руралним и градским), долази до србизирања Влаха.
Друга је теза о аутохтоности Влаха на овом простору, која по мом мишљењу нема пуно аргумената.
Трећа је теза о српском пореклу Влаха. Колико ја разумем, ову тезу је заступао Тихомир Ђорђевић почетком двадесетог века, а критичари му приписују политичку функцију, тј. да је написана у циљу заступања српских интереса на Париској мировној конференцији 1919. и територијалног разграничења са Румунијом. Она овако гласи  2:
Цитат
Власи су у прошлости били Срби, који су пред најездом турских освајача прешли у Румунију и населили у Алмаш и Ердељ, где су се асимиловали са романским становништвом примивши њихов језик и обичаје. Инверзним миграцијама када су се стабилизовале прилике на тлу источне Србије, они се враћају и поново насељавају ове крајеве, затичу освежено српско становништво досељено претежно са Косова, које их не прихвата као Србе, већ као Влахе

По мом мишљењу, прва теза о румунском пореклу Влаха има највише аргумента.

Становништво влашког порекла према Пауну Дурлићу, етнологу у Музеју у Мајданпеку:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/etnicka-slika-istocne-srbije.jpg

Још једна карта Влаха у североисточној Србији:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a7/Vlachs_in_Serbia.png
Извори:
 1 http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Vlasi prema popisu 2011. godine.pdf

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #2 послато: фебруар 01, 2017, 07:16:43 поподне »
Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #3 послато: фебруар 01, 2017, 07:31:17 поподне »
Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

 Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #4 послато: фебруар 01, 2017, 07:40:15 поподне »
Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.
Pa, zbog mog ličnog porekla tj. u sebi baštinim vlaško poreklo
ovu temu rado pratim na Netu
i spreman da uvek nešto više saznam o Vlasima a i da podelim ono što znam o njima sa drugima.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #5 послато: фебруар 01, 2017, 11:55:35 поподне »
Влашки језик
Власи (Rumîńi) говоре архаичним наречјима румунског језика, јер су се од Румуна одвојили пре него што су се ови формирали као савремена нација .
Однос са румунским језиком и дијалекти су, према мом мишљењу, јасно објашњени у овом тексту на страни 9:
http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 

Цитат
С друге стране, сами Власи нису етнички компактни. Деле се према традиционалној економији на две групе: равничаре земљораднике, који живе на истоку, у равницама око Дунава и Тимока, и брђане сточаре, који насељавају замашни остатак брдско-планинске територије западно од Мироча и Дели Јована. Равничари се зову Царани, јер су пореклом из Ţara rumânească, како се на румунском језику звала равничарска кнежевина Влашка (и они су заправо Власи proprie dicti!), а сточари се зову Унгурјани, јер су им се преци највећим делом доселили из крајева под влашћу Ungura (Мађара). Обе групе говоре архаичним варијантама језика који је настао из балканског латинитета, и који је временом, у њиховом одсуству, у данашњој Румунији постао књижевни, и то Царани олтенским, а Унгурјани банатским дијалектом тога језика. Према дијалекатским особинама, у оквиру Унгурјана уочава се и једна посебна група која је понегде себе звала Мунћанима; насељена је у Поречкој и Црној Реци, и вредна је пажње јер је код ње обредни хлеб најбоље очуван. Према нашој процени, Унгурјани су најбројнији и чине готово половину Влаха (приближно 47%), број Царана је око 33% а Мунћана око 20%. Постоји и оаза Буфана у рударском Мајданпеку, који су старином Олтенци, а у Мајданпек су дошли из банатских рудника половином XIX века. Овде су њихове најмлађе генерације већ сасвим посрбљене, као и свуда где су Власи постали део варошког становништва. Поред ових, у источној Србији постоји и неколико села влашких Рома, старином такође са румунских простора, као и непознат, али свакако незнатан број сродних Цинцара – Armăna, који су се у селима претопили у Влахе, а у варошима у Србе.

Румунски дијалекти и њихово простирање у североисточној Србији:
http://www.lowlands-l.net/anniversary/romana-info.php

Дијалекти влашког језика у североисточној Србији:
http://www.paundurlic.com/img/Harta-etno-lingvistica.jpg

И за крај, на овом линку је интересантна и обимна литература која може бити интересантна форумашима:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1299.0

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 887
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #6 послато: фебруар 02, 2017, 08:55:51 пре подне »
Мићо, честитке за одличан преглед најважнијих етнографских чињеница о тзв. Власима Карпатске Србије.


Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #7 послато: фебруар 02, 2017, 04:28:05 поподне »
Мићо, честитке за одличан преглед најважнијих етнографских чињеница о тзв. Власима Карпатске Србије.
Хвала. Изгледа да нема пуно замерки  :).
Штета што нема више тестираних из североисточне Србије.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #8 послато: фебруар 03, 2017, 10:06:25 поподне »
Не знам да ли господин Станојевић прати овај форум и да ли ће се уопште јавити, па би хтео да кажем пошто знам ко је тестирани. Станојевић је по пореклу Влах из неког села у околини Кладова.
Могуће је да је ово још један тестирани влашког порекла из североисточне Србије. У табели СДНК пројекта: Станојевић, хаплогрупа Ј1, Кладово
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #9 послато: фебруар 14, 2017, 08:29:14 поподне »
Биће нешто више хаплотипова тестираних Влаха у студији САНУ, која ће, ако буде среће, бити објављена ове године.

По мом мишљењу, два најпознатија Србина влашког поријекла: отац Тадеј Штрбуловић и Ненад Јанковић (Неле Карајлић).




Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #10 послато: фебруар 14, 2017, 08:52:54 поподне »
Некада познати фудбалер Славиша Жунгул, играч сплитског Хајдука, био је родом из источне Србије (Бор, Мајданпек и сл.), по презимену очигледно влашког порекла.
Контроверзни бизнисмен и бивши шеф обезбеђења Зорана Ђинђића, Никола Сандуловић по оцу је такође Влашког порекла.

Jelic

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #11 послато: фебруар 14, 2017, 08:56:32 поподне »
Биће нешто више хаплотипова тестираних Влаха у студији САНУ, која ће, ако буде среће, бити објављена ове године.

По мом мишљењу, два најпознатија Србина влашког поријекла: отац Тадеј Штрбуловић и Ненад Јанковић (Неле Карајлић).





А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #12 послато: фебруар 14, 2017, 09:06:59 поподне »
Прозорљиви отац Тадеј збораше о србском пореклу Влаха.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #13 послато: фебруар 14, 2017, 09:10:03 поподне »
А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Исто питање?:)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #14 послато: фебруар 14, 2017, 09:19:21 поподне »
А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Неле је то сам изјавио у једној тв емисији. По оцу породица је поријеклом из Прахова на Дунаву и били су Власи. Касније су прешли у Београд, а Нелетов отац у Сарајево.

У самом Прахову (које је иначе било влашко мјесто) спомиње се једна породица Јанковића. Претпостављам да су то Нелетови.
Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Куцупрановићи), славе Аранђеловдан, су из Извора у Румунији.

Ево те емисије гдје Неле то говори, од минуте 11:00 па надаље.

<a href="https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #15 послато: фебруар 14, 2017, 09:34:58 поподне »
Неле је то сам изјавио у једној тв емисији. По оцу породица је поријеклом из Прахова на Дунаву и били су Власи. Касније су прешли у Београд, а Нелетов отац у Сарајево.

У самом Прахову (које је иначе било влашко мјесто) спомиње се једна породица Јанковића. Претпостављам да су то Нелетови.
Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Куцупрановићи), славе Аранђеловдан, су из Извора у Румунији.

Ево те емисије гдје Неле то говори, од минуте 11:00 па надаље.

<a href="https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc</a>

Нешто се ту не слаже.  У књизи, "Фајронт у Сарајеву", каже следеће:

"Gavrilo Princip, centarfor te reprezentacije mladosti i ludosti, prebačen je ovdje, preko puta Bode, iz Terezijenštata, zatvora u kome je umro od tuberkoloze samo nekoliko mjeseci prije no što je austrijska vojska, pod čijim je zakonom bačen u doživotnu tamnicu, potpisala kapitulaciju. Legenda moje porodice kaže da je pop koji ga je krstio 1894. godine u Grahovu moj pradeda i da mu je u krštenici, pisanoj ćirilicom, nakon čina u kome je oduzeo život osionom suverenu, promijenio datum rođenja 25. jun u 25. jul, i time Gavrila spasio smrtne kazne, jer je po tadašnjem austrijskom zakonu smrtna kazna mogla da bude izrečena samo punolјetnicima. S druge strane, oni malo manje euforični u familiji tvrde da je moj pradeda bio svešteno lice koje je austrijskoj administraciji predalo krštenicu datiranu po starom kalendaru."

Додуше, не каже се да ли му је ово прадеда по очевој страни. :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #16 послато: фебруар 14, 2017, 09:41:48 поподне »
Нешто се ту не слаже.  У књизи, "Фајронт у Сарајеву", каже следеће:

"Gavrilo Princip, centarfor te reprezentacije mladosti i ludosti, prebačen je ovdje, preko puta Bode, iz Terezijenštata, zatvora u kome je umro od tuberkoloze samo nekoliko mjeseci prije no što je austrijska vojska, pod čijim je zakonom bačen u doživotnu tamnicu, potpisala kapitulaciju. Legenda moje porodice kaže da je pop koji ga je krstio 1894. godine u Grahovu moj pradeda i da mu je u krštenici, pisanoj ćirilicom, nakon čina u kome je oduzeo život osionom suverenu, promijenio datum rođenja 25. jun u 25. jul, i time Gavrila spasio smrtne kazne, jer je po tadašnjem austrijskom zakonu smrtna kazna mogla da bude izrečena samo punolјetnicima. S druge strane, oni malo manje euforični u familiji tvrde da je moj pradeda bio svešteno lice koje je austrijskoj administraciji predalo krštenicu datiranu po starom kalendaru."

Додуше, не каже се да ли му је ово прадеда по очевој страни. :)

То му је фамилија са мајчине стране. Мислим да се ради о Билбијама из Грахова.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 887
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #17 послато: фебруар 14, 2017, 09:50:33 поподне »
Цитат
Сандуловић

Не знам одакле су ови поменути Сандуловићи. У Стрижилу код Јагодине су бројни Сандуловићи. Тамо живе Цигани који говоре румунски језик, познати као "бањаши" или "коритари". И они потичу из Влашке, али се ипак разликују од Влаха обичајима и начином живота.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #18 послато: фебруар 14, 2017, 10:23:13 поподне »
Не знам одакле су ови поменути Сандуловићи. У Стрижилу код Јагодине су бројни Сандуловићи. Тамо живе Цигани који говоре румунски језик, познати као "бањаши" или "коритари". И они потичу из Влашке, али се ипак разликују од Влаха обичајима и начином живота.

Сандуловић код Влаха није ретко презиме. Најчешће се среће у Крајини, у околини Бора, Неготина и Зајечара.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #19 послато: фебруар 15, 2017, 12:51:00 пре подне »
Порекло популације влашке миграционе струје
Преносим текст са  српске Википедије, у  теми „Власи (Србија)“ где је на јасан начин објањена суштина порекла Влаха у источној Србији.
Цитат
...
Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом.
...

Одакле им овај податак? Потпуно немогуће, којештарија...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 887
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #20 послато: фебруар 15, 2017, 07:14:39 пре подне »
Ја сам већ неколико пута писао на форуму, а изгледа да треба још стотину пута - оно што зовемо Прва сеоба много је исправније назвати Први геноцид илити истребљење Срба.

1690. око Нове године, истребљен је целокупан српски народ Старе Србије, Мораве и Тимока. То су урадили пре свега кримски Татари, али су им свесрдно помогли Албанци и сами Турци.

"Краљевина Србија" односно територија Србије коју су држали Аустријанци је имала једва четири хиљаде породица. Душан Поповић је на основу Најперговог пописа из 1717 и 1718 одредио следећи број становника: 782 насељена места са 3.950 газдинстава. Са око 6 чланова сваке породице што је просек за класичан период историје то је око 24.000 душа.

Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Као што видимо, већ по протеривању Турака, за само пар година, долази до приметног опоравка, али до 1739. аустријска власт је била толико неподношљива да се становништво масовно одселило назад на територију под турском влашћу, а токо рата 1739. опет је било страдања и исељавања, тако да је 1741. дочекао чак и нешто мањи број становника него 1718.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #21 послато: фебруар 15, 2017, 08:24:22 пре подне »
Ја сам већ неколико пута писао на форуму, а изгледа да треба још стотину пута - оно што зовемо Прва сеоба много је исправније назвати Први геноцид илити истребљење Срба.

1690. око Нове године, истребљен је целокупан српски народ Старе Србије, Мораве и Тимока. То су урадили пре свега кримски Татари, али су им свесрдно помогли Албанци и сами Турци.

"Краљевина Србија" односно територија Србије коју су држали Аустријанци је имала једва четири хиљаде породица. Душан Поповић је на основу Најперговог пописа из 1717 и 1718 одредио следећи број становника: 782 насељена места са 3.950 газдинстава. Са око 6 чланова сваке породице што је просек за класичан период историје то је око 24.000 душа.

Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Као што видимо, већ по протеривању Турака, за само пар година, долази до приметног опоравка, али до 1739. аустријска власт је била толико неподношљива да се становништво масовно одселило назад на територију под турском влашћу, а токо рата 1739. опет је било страдања и исељавања, тако да је 1741. дочекао чак и нешто мањи број становника него 1718.

Само ми се чини ми да је података о 4000 становника који се налази на Википедији у чланку о Власима претерана бројка. На другом месту, у чланку о аустријској Краљевини Србији (1718-1739) стоји:
Цитат
Србија је аустријску окупацију дочекала скоро опустошена, а ситуација се неће ни касније поправити. Према извештају грофа Најперта Дворском ратном већу, у Србији је 1717-18. било више опустелих него настањених места, у крагујевачкој нахији свега 38 насељених места према 164 пуста (међу којима чак и Крагујевац). Београд је имао 494 "поданика" (тј. пореских обавезника одн. њихових домаћинстава), затим Богатић у Мачви 144 поданика, али места обично нису имала више од 10 пореских обвезника. Укупан број становника Србије окупиране од Аустријанаца се процењује на 40.000.

И податак о 40000 становника је стравичан али је ипак за ред величине већи број. Некако имам утисак да се никад не бисмо опоравили да смо у 18. веку пали на 4000 становника.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #22 послато: фебруар 15, 2017, 09:02:42 пре подне »
Препоручујем и ову тему где смо се бавили овим прорачуном броја становника

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1506.0

Поздрав из Нове Вароши подно Златара!

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 887
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #23 послато: фебруар 15, 2017, 10:20:50 пре подне »
Неко је погрешно навео број породица као број становника. Шта је много а шта мало у демографији је релативан појам.

Ја сам прецизно навео: Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #24 послато: фебруар 15, 2017, 11:27:22 пре подне »
Сандуловић код Влаха није ретко презиме. Најчешће се среће у Крајини, у околини Бора, Неготина и Зајечара.
Никола Сандуловић је у некој емисији, мислим да је у питању "Голи Живот" код Марића, причао о свом деди који је био оснивач неке политичке партије у краљевини Југославији, а његов отац је такође због политичке активности морао након рата да емигрира у иностранство, ваљда у Чехословачку, због чега је он одрастао само са мајком у доста оскудним и тешким условима. Ишао је у исти разред са мојом старијом сестром која га памти као малог слинавог клинца и његову мајку која је радила као праља и спремачица, и са доста муке га тако подизала. У крају се у то време тачно знало ко шта кува за ручак тај дан, и многе друге појединости, па тако и ко је одакле доселио и одакле је пореклом. Знам из приче да су његови по очевој страни из "Влашког краја", а то и његово презиме јасно говори. Отац му је Београђанин као и деда, али деда је био пореклом "Влауца".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #25 послато: фебруар 15, 2017, 11:37:07 пре подне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?

Такође, да не скренемо са теме, сјевероисточна Србија, како је речено, била је у административном погледу спојена са Банатом и у њој је текло досељавање влашког становништва из прекодунавских области. Такође досељаваће се и Срби из јужновардарске и косовско-метохијске, па и динарске струје. Цвијић наводи да је старосједилачко тимочко-браничевско српско становништво тих области махом расељено и да је мало ко остао.

Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
« Последња измена: фебруар 15, 2017, 11:38:55 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 345
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #26 послато: фебруар 15, 2017, 12:25:50 поподне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?
Иако на десној (турској) обали Мораве, Чачак се налазио у рудничком дистрикту који је био под влашћу Аустријанаца. Чачак је тридесетих година 18. века имао 17 домаћинстава. Чачанска компанија, на чијем челу су били капетан Никола Ивановић и оберкапетан Станислав Марковић, у истом периоду је имала 170 хајдука и обухватала 6 хајдучких села: Каменица, Требушан (Трбушани), Чачак, Љубић, Мојсина (Мојсиње) и Оштра (Остра). Седиште компаније је било у Чачку, а поред тога постојало је укупно 7 чардака: Каменица, Требушан, Чачак, Балуга, Заблаће, Негришори и Лам.

Ван мреже Dejan

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #27 послато: фебруар 15, 2017, 01:40:12 поподне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?

Такође, да не скренемо са теме, сјевероисточна Србија, како је речено, била је у административном погледу спојена са Банатом и у њој је текло досељавање влашког становништва из прекодунавских области. Такође досељаваће се и Срби из јужновардарске и косовско-метохијске, па и динарске струје. Цвијић наводи да је старосједилачко тимочко-браничевско српско становништво тих области махом расељено и да је мало ко остао.

Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
Географски лик Србије у доба Првог устанка, посебна издања Српског географског друштва, свеска 32, Београд, 1954, стр. 44-45.

Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-
танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

________________________________________
60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #28 послато: фебруар 15, 2017, 02:01:39 поподне »
Географски лик Србије у доба Првог устанка, посебна издања Српског географског друштва, свеска 32, Београд, 1954, стр. 44-45.

Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-
танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

________________________________________
60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.


Дејане, хвала на исцрпном и добро образложеном одговору.

Без обзира што је тих старих породица остало веома мало,вјерујем да није немогуће да се пронађу. Осим тога, поставља се и питање гдје су одселиле те породице? У Банат, Бачку или још даље?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #29 послато: октобар 23, 2017, 10:37:21 пре подне »
Постоји једна важна ствар у вези Влаха (и Срба влашког порекла) у источној Србији која до сада, мислим, није поменута на форуму.
 Слава се не преноси по мушкој линији са оца на сина већ је везана за земљу (има хтонски карактер). Вероватно је тачније је рећи да се није преносила, пошто не верујем да се у савременом времену овај обичај још увек поштује.
Овога ја нисам био свестан док нисам прочитао ова два текста:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_porecu.htm
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm
Дакле, Власи славу зову „празњик“, што је очигледно реч српског порекла.
Претпостављам да овај обичај важи за све Влахе у Србији, а не само за Пореч и Млаву.
Знао сам за случај у мојој родбини у Поречу да син није узео славу од оца, већ од таста, зато што од оца ништа није наследио (имовину је наследио један син који се бринуо о родитељима). Мислио сам да је ово случај призећења, јел да? Жена наследи имање, уколико нема браће, а муж не нема наследства, па породица узме женину славу.
Али, слава се преносила и путем куповине земље, што је специфично само за Влахе.

Зато предлажем да, уколико у будућности буде планског тестирања родова из источне Србије, уколико су влашког порекла, посебно испита да ли је било случајева мењања слава и из ког разлога се то десило.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #30 послато: октобар 23, 2017, 08:59:55 поподне »
Постоји једна важна ствар у вези Влаха (и Срба влашког порекла) у источној Србији која до сада, мислим, није поменута на форуму.
 Слава се не преноси по мушкој линији са оца на сина већ је везана за земљу (има хтонски карактер). Вероватно је тачније је рећи да се није преносила, пошто не верујем да се у савременом времену овај обичај још увек поштује.
Овога ја нисам био свестан док нисам прочитао ова два текста:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_porecu.htm
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm
Дакле, Власи славу зову „празњик“, што је очигледно реч српског порекла.
Претпостављам да овај обичај важи за све Влахе у Србији, а не само за Пореч и Млаву.
Знао сам за случај у мојој родбини у Поречу да син није узео славу од оца, већ од таста, зато што од оца ништа није наследио (имовину је наследио један син који се бринуо о родитељима). Мислио сам да је ово случај призећења, јел да? Жена наследи имање, уколико нема браће, а муж не нема наследства, па породица узме женину славу.
Али, слава се преносила и путем куповине земље, што је специфично само за Влахе.

Зато предлажем да, уколико у будућности буде планског тестирања родова из источне Србије, уколико су влашког порекла, посебно испита да ли је било случајева мењања слава и из ког разлога се то десило.
Колико сам ја упућен сличан начин наслеђивања славе постоји и у Ресави и Поморављу. Наслеђује се слава са земљом али и породична. Тако породица из које моја баба потиче, слави више слава. Пошто се њен деда, а мој чукундеда призетио, славе славу коју је он донео, Св. Јована (20. јануар) али славе и чукунбабину славу, тј. славу куће Св. Симона Богопримца и још прислужују и Св. Николу, Св. Илију и Св. Романа, јер су то биле славе баба од којих су наследили земљу. Знам да неке породице које су купиле школску земљу, у селима где су школе давно затворене, узеле су да прислужују Св. Саву.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #31 послато: октобар 24, 2017, 01:22:58 поподне »
Колико сам ја упућен сличан начин наслеђивања славе постоји и у Ресави и Поморављу. Наслеђује се слава са земљом али и породична. Тако породица из које моја баба потиче, слави више слава. Пошто се њен деда, а мој чукундеда призетио, славе славу коју је он донео, Св. Јована (20. јануар) али славе и чукунбабину славу, тј. славу куће Св. Симона Богопримца и још прислужују и Св. Николу, Св. Илију и Св. Романа, јер су то биле славе баба од којих су наследили земљу. Знам да неке породице које су купиле школску земљу, у селима где су школе давно затворене, узеле су да прислужују Св. Саву.
Има ли оваквог обичаја у динарским крајевима?
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1553
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #32 послато: октобар 24, 2017, 04:07:33 поподне »
Има ли оваквог обичаја у динарским крајевима?

Колико ја знам - нема. Слава се искључиво веже за породицу, а не за земљиште. Због тога и могу да се прате родослови до далеко у прошлост.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #33 послато: октобар 24, 2017, 04:46:49 поподне »
Колико ја знам - нема. Слава се искључиво веже за породицу, а не за земљиште. Због тога и могу да се прате родослови до далеко у прошлост.
Било је појединих али веома ретких случајева, као нпр. кад се један Куч -Дрекаловић призетио у братству Јекнић у Горњој Морачи. Данас његово потомство носи презиме Јекнић и слави Стевањдан. Ако се добро сећам њих зову "Куртовићи".

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #34 послато: октобар 24, 2017, 04:51:35 поподне »
И Попвићи на Лијешњу у Ровцима славе Лучиндан зато што се њихов предак призетио код Реџића. Реџићи су  Булатовићи из Церовице, потомство Реџе Даничина (Петра Булатовића) насељени у 19. в на Лијешњу.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #35 послато: децембар 02, 2018, 10:52:42 поподне »
Прочитах ових дана чланак др Тихомира Ђорђевића "Кроз наше Румуне". Рад је објављен у Српском књижевном гласнику бр. 2 и написан је у форми путописа. Др Тихомир Ђорђевић је 1905. године, прошао путем од Алексинца, преко Соко Бање, Бољевца, Бора, Мајданпека, Доњег Милановца, Кучева, Петровца, Ресаве и Поморавља. Циљ његовог путовања је био да прође кроз влашка, како он каже румунска села, источне Србије и забележи нешто о становништву, језицима и обичајима. На основу његових записа направих једну једноставну мапу. Плавом бојом су обележена влашка села кроз која је прошао и записао нешто о њиховој прошлости, језику, обичајима и ношњи. Црвеном бојом су обележена места која је др Ђорђевић навео као влашка али кроз која у овом свом путовању није прошао и није о њима ништа више записао. Свакако он овде није навео читав низ влашких села. Околину Неготина и Кључ није ни поменуо. За области Кучева и Хомоља само напомиње да су готово у потпуности насељена Власима.

https://drive.google.com/open?id=1XmtewMULMc5MazWRaT9eFWj6abDYgj86&usp=sharing
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #36 послато: децембар 02, 2018, 11:07:12 поподне »
Иначе, занимљиве су приче које је др Тихомир Ђорђевић забележио о прошлости Влаха. Код Бољевца, у селу Подгорац, је забележио да становништво не памти Хајдук Вељка, који је ту 100 година раније имао кулу, што он објашњава тиме да је становништво касније досељено. Али се и чудом чуди што само један човек памти Ђуру Јакшића, који је овде био учитељ пре мање од 50 година.
Такође је занимљиво оно што је забележио о пореклу становништва. У области Црног Тимока, он бележи да је највећи број Влаха досељен из Румуније, тј. Влашке 1820-их и 1830-их, а нарочито после укидања феудализма и то су тзв. Царани. У појединим селима у Кучеву и околини Мајданпека је забележио да становништво има предање да је досељено из Угарске, тзв. Унгурјани. Др Ђорђевић каже како су почели да долазе пред Кочину Крајину и после устанака. У неким селима је забележио предање становништва да потичу са Косова и из Старе Србије али да су прешли преко Дунава и тамо се порумунили, а онда се населили у Србији. Неки од њих су помињали место Алмаш у Угарској, где су некада живели и где су се порумунили. Такође, описује и Буфане, трећу групацију Влаха, која се у том периоду интезивно насељавала из Угарске да би радили у рудницима у околини Мајданпека. Каже да долазе из места Уј Молдава и његове околине и да се по ношњи и језику доста разликују од Влаха који ту већ живе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #37 послато: децембар 02, 2018, 11:38:58 поподне »
Ђорђевић даје занимљив опис влашких обичаја око славе, сахране и сеоских литија. Описује и помане, чувене влашке погребне обичаје. Занимљиво је да Власи у околи Кучева и Петровца не знају за овај обичај али да је он веома жив у области око Бора и Бољевца, која је насељена Власима из Влашке, Царанима. За Царане каже да се тако зову јер су дошли из Олтеније која се зове "дин цара румунаска" тј. царска земља. Каже да су њихов језик и ношња посве исти као у Влашкој, док за ја језик Унгурјана каже да се њихов језик и дан-данас говори у Сибињу и околини.
Ђорђевић је забележио нешто о менталитету Влаха. Каже:"Морал је код наших Румуна испод нуле." и "Подвођења сваке врсте су сасвим обична ствар." Такође, у једном делу каже да се Власи истичу кукавичлуком и да су у војсци дезертери. Још каже да мрзе Србе и да српски неће да говоре и ако га знају, а да је познавање српског, нарочито код Царана, толико мало да има села где нико не говори српски. Ђорђевић је одрастао у Брестовцу код Бора где је каже: "Говорио влашки као неко Влашче". Каже да је у селима у околини Бора обичај да се покојник сахрањује са батином у сандуку да би се на оном свету бранио од Срба. Ђорђевић још каже да се Румуни тј. Власи, непосрбљују тако лако али да код Срба то није случај и наводи примере где је снаја Влајна порумунила читаву породицу и где су Срби староседеоци у селу за пар деценија постали Власи и да само старији говоре српски.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #38 послато: децембар 03, 2018, 12:30:27 пре подне »
https://drive.google.com/open?id=1XmtewMULMc5MazWRaT9eFWj6abDYgj86&usp=sharing
Занимљиво, насеља прате Велику Мораву од Ћуприје па до ушћа у Дунав, па на исток путем Пожаревац Мајданпек, до Доњег Милановца на север, па на југ до Зајечара и Ртња, и остаје пут Параћин Зајечар који није попуњен до краја да се направи "пун круг" ...Мада пошто не помиње Неготин, сигурно је да се насеља простиру ван тог круга, па би влашка насеља ишла од ушћа Мораве па током Дунава до тромеђе Србије, Бугарске и са друге стране реке, Румуније, па на југ уз границу до Зајечара...
« Последња измена: децембар 03, 2018, 12:39:10 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића

На мрежи Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #40 послато: децембар 03, 2018, 09:51:26 пре подне »
Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.

Парник мом селу на другој обали Млаве је влашко село Ждрело. А са друге стране, мало даље је и влашко село Бусур. Пошто немају осмогодишњу школску установу, од 5. до 8. разреда су долазили у наше село. А ми смо, додуше мало касније као пубертетлије, волели да на "скутерима" који су тада ушли у моду идемо да се правимо важни код њихових девојака, које су нам увек биле занимљиве, и нешто слободније од наших.

Да не скрећем и сам са теме (али лепа су та сећања), у контакту сам са некима наравно још увек. Не знам сада дали би нека посебна породица била занимљива за тестирање или говорите генерално. У сваком случају, велики део њих живи и ради у иностранству, што са финансијске стране олакшава мало неки Y67 или јаче.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #41 послато: децембар 03, 2018, 11:47:52 пре подне »
Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
Старе Тимочане најпре можемо тражити међу Карашевцима, који настањују места Лулак и Карашево у делу Баната који припада Румунији. Већина их се данас сматра Хрватима, зато што су у неком тренутку прешли у римску цркву.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #42 послато: децембар 03, 2018, 01:22:48 поподне »
Занимљиво, насеља прате Велику Мораву од Ћуприје па до ушћа у Дунав, па на исток путем Пожаревац Мајданпек, до Доњег Милановца на север, па на југ до Зајечара и Ртња, и остаје пут Параћин Зајечар који није попуњен до краја да се направи "пун круг" ...Мада пошто не помиње Неготин, сигурно је да се насеља простиру ван тог круга, па би влашка насеља ишла од ушћа Мораве па током Дунава до тромеђе Србије, Бугарске и са друге стране реке, Румуније, па на југ уз границу до Зајечара...

Ево карте израђене на основу података прикупљених на попису 2002.


И једна карта румунске израде. Наводно по подацима из 1930., мада нигде не видим извор.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5373
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #43 послато: децембар 15, 2018, 06:29:39 поподне »
Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":

https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #44 послато: децембар 19, 2018, 07:24:45 пре подне »
Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":

https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji
Заиста занимљив чланак. Ауторка је добро обрадила начине на које Срби гледају Влахе. Чини ми се да је једино изоставила део о магији. Многи се прво тога сете када се каже Влах. Наравно, и грандиозних кућа, које стоје пусте већи део године јер њихови власници живе негде на Западу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #45 послато: јун 02, 2019, 04:58:55 поподне »
Бројност популације влашке миграционе струје
[/b]

Извори:
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 
2 http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401
3  http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf

Задржао бих се на проценама броја Влаха који данас живе у Источној Србији,а по критеријуму сталне настањености (дакле, искључујући гастарбајтере). Ако изузмемо градска подручја, релативно је лако проценити број Влаха данас јер се зна у којим селима је становништво влашког порекла (тј. која су готово чисто влашка а која мешовита села). У неким мешовитим местима чак је познат и однос Влаха и Срба (на пример Бошњак код Петровца, Близнак и Крепољин итд). У неким градовима попут Пожаревца влашка национална свест је јако бледа и малобројни припадници Влаха се лако асимилују. У некима попут Бора и Неготина влашки језик је итекако присутан упркос томе што су Срби већинско становништво у граду. Великих проблема у процени има и чињеница да су Срби и Власи исте (православне) вере, и у 95 % случајева су припадници исте (српске) Православне цркве. То аутоматски значи да су Срби и Власи, без обзира на језичке баријере, могли врло лако ступити у брачне заједнице, и тај број у прошлости није био мали, као што није ни данас. Ипак, да би се утврдио оријентациони број Влаха,треба имати у виду следеће чињенице и претпоставке :

Претпоставка 1 - сва влашка села су у потпуности влашка - тиме се делимично квантитативно задовољава равнотежа са бројем Влаха у српским селима
Претпоставка 2 - број Влаха у градским насељима варира од случаја до случаја (то је најтежи део процене и доводи до великих варијација)
Претпоставка 3 - као основа за утврђивање броја Влаха користе се пописи из 19. века, а корективно и са савременијих пописа (најбоље по критеријуму матерњи језик) како би се процењен број што реалније представио и утврдило фактичко стање данас.
Претпоставка 4 - код мешовитих насеља прибегава се историјским изворима, сеоским монографијама и казивањима самих становника насеља

За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Курзивом су назначена мешовита насеља.

Урадићу пример за област Пожаревачке Мораве, и ако вам се преглед допада, наставићу и по другим обласитима

I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА (број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752)

Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 9.240 (10.96 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 3.740 (4.44 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 2.042 (2.42 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 21, од чега су :

- 3 чисто влашка
- 5 мешовитих са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
- 1 мешовито са влашком већином али са посрбљеним Власима,
- 2 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 мешовитих насеља са српском већином насеља где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Витежево, Кочетин, Свињарево , Тићевац, Миријево, Орљево - УКУПНО 2.042

2. Велико Село, Породин, Шљивовац - УКУПНО 1.700

3. Пожаревац, Костолац, Брежане, Пољана, Влашки До, Александровац, Симићево, Бошњак, Петка, Жабари, Топоница, Кушиљево - УКУПНО 5.500
« Последња измена: јун 02, 2019, 05:01:46 поподне Lookey »

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #46 послато: јун 02, 2019, 05:19:51 поподне »


I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА (број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752)

Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 9.240 (10.96 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 3.740 (4.44 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 2.042 (2.42 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 21, од чега су :

- 3 чисто влашка
- 5 мешовитих са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
- 1 мешовито са влашком већином али са посрбљеним Власима,
- 2 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 мешовитих насеља са српском већином насеља где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Витежево, Кочетин, Свињарево , Тићевац, Миријево, Орљево - УКУПНО 2.042

2. Велико Село, Породин, Шљивовац - УКУПНО 1.700

3. Пожаревац, Костолац, Брежане, Пољана, Влашки До, Александровац, Симићево, Бошњак, Петка, Жабари, Топоница, Кушиљево - УКУПНО 5.500

Додајем и поређење сапописом из 1890. године

I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА

- број становника 1890 : 55.855, од чега у Пожаревцу 11.134
- број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752

Етничка структура, попис 1890 : Срби 43.239 (77.41 %), Власи, Роми и остали 12.616 (22.59 %)
Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

« Последња измена: јун 02, 2019, 05:21:38 поподне Lookey »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #47 послато: јун 02, 2019, 11:01:40 поподне »
Урадићу пример за област Пожаревачке Мораве, и ако вам се преглед допада, наставићу и по другим обласитима

Ако имаш воље и времена, било би занимљиво видети процену укупног броја Влаха и Срба влашког порекла.

Ово може да ти помогне:

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401

Александар Д. Кнежевић, Историјскодемографске и етнодемографске основе развитка становништва Источне Србије, докторска дисерација, Београд, 2013:

Доступан у пдф формату:
http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2179


"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #48 послато: јун 02, 2019, 11:27:44 поподне »
Ако имаш воље и времена, било би занимљиво видети процену укупног броја Влаха и Срба влашког порекла.

Ово може да ти помогне:

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401

Захваљујем. На овај начин бих желео да поделим оно што знам и на тај начин тестирам и себе. То значи да до што тачнијег броја Влаха или макар Срба који имају влашко порекло треба да дођемо заједно и да сам отворен за корекције и проверена сазнања. Мени је доста дуго требало да проверавам сазнања, а мислим да је време да их саберем на једном месту.

Преглед нећу радити по административним границама општина и округа, већ по мање-више традиционалним мерилима припадности неког насеља географским областима. То су редом :

I     Пожаревачка Морава
II    Стиг и Браничево са клисуром
III   Млава
IV   Звижд
V    Хомоље
VI   Пореч и Горњи Пек
VII  Ресава
VIII Ћупријско Поморавље
IX    Кључ
X     Неготинска Крајина
XI    Тимок
XII   Црна Река

Приложићу и мапе које ће показати које су то области и која насеља обухватају, но мислим да због редовних обавеза нећу баш бити много ажуран.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #49 послато: јун 04, 2019, 09:35:50 поподне »
За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Болдованим курзивом су назначена мешовита насеља. Само курзив су села са српском већином или српска села са потпуно асимилованим Власима (категорија 3). Чисто српска села,односно села где нема Влаха нису навођена.

II  СТИГ И БРАНИЧЕВО СА КЛИСУРОМ

- број становника 1890 : 69.476, од чега у Великом Градишту 3.118
- број становника 2011 : 44.440, од чега у Великом Градишту 5.825

Етничка структура, попис 1890 : Срби 59.274 (85,32 %), Власи, Роми и остали 10.202 (14,68 %)
Етничка структура, попис 2011 : 40.825 Срби (91,87 %), Власи 1.099 (2,47 %), Роми 665 (1,50 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 5.643 (12,70 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 4.293  (9,66 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 3.633 (8,18 %)

Укупан број насеља 79. Власи су традиционално помињани у 29 насеља (пре XIX века у 33), од чега су :

- 11 чисто влашка
-  1 мешовито са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
-  3 мешовита са влашком већином али са посрбљеним Власима,
-  4 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 насеља са изразитом српском већином где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Дољашница, Чешљева Бара, Забрега, Тополовник, Мустапић, Житковица, Кудреш, Двориште, Кривача, Снеготин, Брњица, Вуковић - УКУПНО 3.633

2.  Голубац, Речица, Добра   - УКУПНО 660

3. Велико Градиште, Рам, Ђураково, Кличевац, Затоње, Кусиће, Поникве, Миљевић, Мала Бресница, Салаковац, Велико Црниће, Мало Црниће, Трњане, Калиште  - УКУПНО 1.350
« Последња измена: јун 04, 2019, 09:46:23 поподне Lookey »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #50 послато: јун 04, 2019, 10:13:24 поподне »
Надам се да не скрећем с теме пуно (мада се тиче тога). Шта би била ова тимочко-браничевска струја са Цвијићеве мапе? У том крају српске староседелачке струје готово да нема. Постоји јака влашка струја и српска досељена из јужних крајева (Косово, Јужна Морава и Шоплук). То ми некако "боде очи" на овој мапи.


Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #51 послато: јун 04, 2019, 10:44:44 поподне »
Надам се да не скрећем с теме пуно (мада се тиче тога). Шта би била ова тимочко-браничевска струја са Цвијићеве мапе? У том крају српске староседелачке струје готово да нема. Постоји јака влашка струја и српска досељена из јужних крајева (Косово, Јужна Морава и Шоплук). То ми некако "боде очи" на овој мапи.


Колико сам ја упознат тимочком струјом на простору Ресаве, Белице и Ћупријског Поморавља, то је становништво које своје даље порекло везује за Тимочку Црну Реку и уопште слив Црног Тимока. Углавном су насељени у периоду од половине до краја 18. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #52 послато: јун 08, 2019, 01:58:51 поподне »
Цитат

За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Болдованим курзивом су назначена мешовита насеља са влашком већином или насеља са влашком већином и повлашеним Србима. Само курзив су села са српском већином или српска села са потпуно асимилованим Власима (категорија 3). Чисто српска села,односно села где нема Влаха нису навођена.

III  МЛАВА

- број становника 1890 : 45.341, од чега у Петровцу на Млави 2.558
- број становника 2011 : 33.513, од чега у Петровцу на Млави 7.447

Етничка структура, попис 1890 : Срби 28.207 (62,21 %), Власи, Роми и остали 17.134 (27,79 %)
Етничка структура, попис 2011 : 27.173 Срби (81,08 %), Власи 5.017 (14,97 %), Румуни 239 (0,71 %) Роми 183 (0,55 %)

Процењени број Влаха - максималистички модел : 11.244 (33,55 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 9.894  (29,52 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 8.894 (26,54 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 24 насеља, од чега су :

- 10 чисто влашка
-  4 мешовита са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
-  1 мешовито са српском већином и влашком мањином,
-  9 насеља са изразитом српском већином где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1. Аљудово, Бусур, Витовница, Дубочка, Ждрело, Кладурово, Кобиље, Лесковац, Манастирица, Мелница, Рановац, Рашанац, Стамница, Старчево - УКУПНО 8.894

2.  Петровац на Млави   - УКУПНО 1.000

3. Велики Поповац , Велико Лаоле , Вошановац , Забрђе , Каменово , Мало Лаоле , Орешковица , Панково , Табановац - УКУПНО 1.350
« Последња измена: јун 08, 2019, 02:03:53 поподне Lookey »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #53 послато: децембар 15, 2019, 10:38:11 поподне »
Карић, Владимир: „Србија, опис земље, народа и државе“, Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1887, стране 210-211

Цитат
Осем српскога језика у Србији је још једино влашки, као народни говор, у употреби. Овим језиком говоре Власи, који се око 140.000 душа находи у североисточној Србији, између Велике Мораве, Дунава и Тимока. У Морави, Млави, доњем Пеку, Подунављу, и тамо према Тимоку, дакле све у пределима, у којима Власи не само не чине једноставну гомилу, јер су измешани више мање са Србима, него су и осем тога изложени јаћем утицају српскога говора и обичаја, језик, којим они говоре, тако је пун српских речи, да слушајући га, није га неки пут тешко разумети ни човеку, који само српски зна. У свима тим крајевима, Власи, а нарочито мушкарци међу њима, говоре прилично а кадшто и доста добро и српски. Али у ономе склопу од планина, који је извориште Млаве, Пека, Поречке Реке и Црног Тимока, где је српско становништво ограничено на веома незнатан број, Власи не само да не умеју говорити српски, него га и не разумеју. Узрок тако спороме продирању српскога језика међу ове Влахе ваља тражити понајпре у нискоме ступњу просветљености на коме се находе; јер они, који живе у поменутоме склопу планинском, најназаднији су део становништва у Србији, у свакоме погледу. Они, већином, цео век свој проводе на појати, у шуми, удаљени од света па чак и од свог села. Неписмени, као сви из реда што су, они ни мало не осећају потребу, да учењем српскога језика, као развијенијега од њиховог, прошире видик своме знању. Долазећи веома ретко у додир са државним власима и установама, а посредно и са самом државом, они не осећају потребу да српски науче ни као државни језик. С друге пак стране, Власима се у овом погледу никада велика пажња није ни поклањала. Није се никада имало на уму то, да би Власи, говорећи једном оба језика, и влашки и српски, морали на послетку занемаривати свој матерњи језик и у толико јаче пријањати за српски, који им је свакојако кориснији, и који би им, једном већ уобичајен, олакшао претапање у Србе, и осталим путовима.
   Осем Влаха, у Србији говори влашки и велики број Цигана чергара.
Влашки језик није код нас знанствено проучаван, али се и пак зна, да има два говора: мекши, који се говори у Морави, Млави, Пеку и нешто у Тимоку, и који је говор Сибињских Влаха, и други, тврђи, који се говори у Тимоку, а нарочито Неготинској Крајини, и који је говор Влаха у Влашкој.“
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #54 послато: децембар 15, 2019, 11:22:36 поподне »
Карић, Владимир: „Србија, опис земље, народа и државе“, Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1887, стране 91-96

Цитат
Можда нема ни једне државе на свету, у којој би све становништво било једне и исте народности, само што има неких, у којима је број разних народности мањи и неких у којима је већи; за тим, једних у којима су све те разне народности заступљене више или мање великом бројном јачином и других, у којима је једна, главна народност далеко најача и у којима остале чине, више мање, незнатну количину. У ове друге земље може се с правом рачунати и Србија. У њој далеко највећи део становништва чине Срби, а на име 90,26%.
            Ми смо мало час на једноме месту поменули, када се и од куда Срби доселили у данашње своје земље. Овде ћемо се задржати само при имену њиховом и поменули им осталу родбину.
              Име Србин заилази у врло далеку давнину. Оно се тада није ограничавало само на данашње Србе, већ је обухватало све, и данас са њима тесно сродне народе, а поименце: Словенце, Бугаре, Русе, Пољаке, Словаке, Чехе и Лужичке Србе. У оној далекој давнини, када сви ови народи беху само племена српска, једно међу њима зваше се Словенима. У току времена и догађаја, ово се племе незнано како истаче испред осталих, и потисну им не само заједничко, српско име, него га још и својим замену. Та се племена, доцније, истина развише у засебне, јасније или слабије међу собом одвојене народе, али се и данас још, сва скупа, зову Словенима. Срби су дакле ша велике Словенске родбине. Они чине без мало тринаести део свих Словена, који већ прелазе преко 95.000.000. Срби пак у Србији чине нешто више од једне четвртине свих Срба, којих данас има преко 7.300.000.
Остале народности у Србији не чине ни пуних 10%, од укупнога њеног становништва, а мећу њима су далеко јаче заступљени Власи, који броје 7,47% од свега становиштва. Власи живе у североисточној Србији, између Мораве, Дунава и Тимока. Граница им је на југу пруга, која би састављала Велику Мораву са Тимоком, а била би повучена са запада правце на исток и то преко Ртња. Међу овим Власима тешко данас да има потомака оних староседелаца, које Срби затекоше, доселивши се овамо. Имена места, вода, брегова и планина у целоме томе крају, са веома малим изнимком сва су српска. Многа од тих места по имену своме и по предањима која око њих лебде, у свези су са чисто српском историјом. Морало је дакле протећи дуже време, у коме су Срби били искључиви становонци и овога краја, кад су му у свему тако јасан и неизгладив српски печат ударили. И заиста, и Кучево и Браничево били су пре најезде Турака густо Србима насељени, али су им ратови у другој четвртини петнаестога века знатно проредили становништо. Године 1481 пак, кад су кнез Паво и Змај деспот Вук превели преко 50.000 душа у Банат, ови су крајеви морали остати готово са свим пусти. Тако је створена могућност за насељавање народом из другихх крајева, тим пре, што су долине Мораве, Млаве, Пека и Тимока родношћу и питомином вазда имале довољно привлачне снаге за околне становнике.

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #55 послато: децембар 15, 2019, 11:23:09 поподне »
(наставак)

Цитат
           У томе су се времену стали овамо насељавати и Власи из Румунске и Сибиња. Ту су сеобу доцније изазвале и велике незгоде, којима беху излагани у њиховој отаџбини. Из Сибиња су се почели нагло досељавати тек за време владе Франца Јосифа, пред Кочину Крајину, услед веома грознога свирепства, којим је угушнвана њихова тамошња побуна под Хоријом. Ови Власи одовуд населили су се по Кучеву и Браничеву, а прешлн су по негде и одонуд водомеђе, у водопађу Тнмочку. Да је јаче досељавање ових Влаха падало у доцнија времена сведочи нам и извештај егзарха Максима, писан 1733 године, у коме су побројана сва села, што су онда у Браничеву и Кучеву постојала, па им поменут и број становника и њихова народност, али у коме нема никако многих села, што их данас у томе крају находимо, и са становништвом, готово искључиво влашким. Кучевски и Браничевски Власи зову се Унгурјани, што казује да су се доселили из Маџарске; они говоре и данас наречјем њихова језика, који се говори у Сибињу. Власи пак из Влашке почели су се јаче досељавати одмах по ослобођењу Србије, а њихова најача сеоба пада тек после 1832 године, услед некаког регуламента, који је и онако бедно стање сељака у Румунске учинио још беднијим. Ово Власи из Румунске зову се Царани,  што значи да су из земље Влашке, а говоре инаречјем које тамо говори. Слободна Србија, у којој је сељак сам итежалац земље и ковач среће своје, мамила је и цније Влахе из суседних земаља, у којима стењу под спахиским јармом. Има села по свима крајема североисточне Србије, па чак и у Морави, која су се доселила тек пре мало десетина година. Влашко је становништво најгушће у водопађи горњега Пека, за тим, у пределу, одонуд Голубиња, Стола и Мироча; идући одавде на запад и на југ оно је све јаче испробијано Србима и све ређе, тако да се у Морави већ са свим губи.
          Осим ових, стално настањених Влаха има их, и ако само неколико стотина и таквих, који немају ни куће ни кућишта, него лети живе са својим стадима по планинама јужне Србије, на којима има сувата, а зими силазе у жупније пределе, поглавито у Добрич, и тамо презимљују. Они се зову Куцовласи, а народ их наш зове Црновунцима. То су потомци оних Влаха, који су и у доба старе српске државе живели, по целоме Балканскоме полуострву и на исти начин као и данас ови што живе: држали овце и бавили се о преносу трговачке робе, пошто су вазда као и данас држали много и коња.
            После Влаха, у Србији је међу несрпским народностима највише Цигана, а на име 1,3% - Цигани су познато скитничко племе, пореклом из Инђије, одкуда су се у сразмерно недавно време иселили. Они су потомци једнога презреног - нечистог - тамошњег народа, говоре језиком сродним са осталим Инђиским језицима, и ако измешаним са речима народа, кроз које су пролазили док су до нас дошли. И наш народ гледа на њих са презрењем, као на последњи ред људи. У Јевропу су се почели насељавати преко Балканскога полуострва. Зна се да су били на Криту 1322 г. на Крфу 1346 и у Влашкој 1370 год. У Србији их има и стално настањених и скитница - чергара -. По томе, што многи, особито чергари, говоре Влашки, може се с разлогом узети, да су се к нама из Влашке доселили. Ово се тим пре може узети, што се они и код нас баве истим занатима, којим и у Влашким Карпатима, од куд су пренели и занат испирања злата нз песка златоносних река у источној Србији. Наш их народ и зове: Каравлашки Цигани. Цигани у Србији као и свуда где их год има, клоне се рада који би их нагонио да се стално на једноме месту настане. После великих напора од стране власти једва се успело да их се настани тек незнатан део, а остали се скитају и дан дањи. Има их мухамеданаца и православних. Мухамедански Цигани настањени су већином по варошима, у засебноме крају и баве се о разним занатима. По селима баве се ковачким занатом, свирањем, грађењем разног посуђа од дрвета коритари), врачањем, џамбаслуком, крађом, а веома ретко земљорадњом.. О мало којој од тих радња да се не баве по варошима.
            Арнаута има само мало и то у Топлици, где немају ни засебних села, већ живе измешано са Србима. Арнаути су потомци Илира, староседелаца Балканскога полустрва. Они су довде чак допрли тек у прошломе веку, када су се Срби, услед најезде Турака, почели исељавати Аустрију.
          Израиљци, на целоме Балканском полуострву па и у Србији, јесу потомци оних њихових сународника, који беху прогнати из Шпаније под Филипом II. Код нас они живе само у неколиким варошима, и своје шпанско порекло доказују тиме, што у кући и у опште међу собом још и данас говоре шпански. Наш их народ зове Чивутима.
Бугара има у Зајечару и у два три околна села.
           Осталих народа, а поименце, Немаца, Маџара, Италијана, Чеха, Пољака итд. има још мањи број.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #56 послато: децембар 15, 2019, 11:23:50 поподне »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #57 послато: децембар 15, 2019, 11:26:02 поподне »
Гледао сам како ствари стоје на Пројекту за области које сте поменули.

Ево пресека за Браничево и Тимок заједно. Узорак у табели СДНКП тренутно није репрезентативан.
Укупно из ове две области имамо 59 тестираних. Разуме се да приказ треба узети с већом дозом резерве.


pic upload

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #58 послато: децембар 15, 2019, 11:44:09 поподне »
Занимљиво је да се асимилација Влаха у Србе одвијала неједнако у просторном смислу. Поредећи Карићеву карту из 1887. године са картом из пописа 2002, видимо да се становништво влашког порекла у Кључу, Неготинској Крајини и доњем Поречу већином изјашњава као српско, док се „у ономе склопу од планина, који је извориште Млаве, Пека, Поречке Реке и Црног Тимока“ знатан број се изјаснио као влашко.



https://i.imgur.com/go4CkDO.jpg

Разлог за то може бити и то што је српска држава у 19. веку нарочиту пажњу поклањала образовању у источној Србији. Текст је преузет са Фејсбук стране „Упознајте Борски округ“ од 22. јула 2019


Цитат
Упознајте Борски округ, 22. јул 2019,
Учитељска школа у Неготину, 1964. година

Ретко који град у Србији свој настанак у толикој мери дугује геостратешком положају, колико то дугује Неготин. Првобитно као војни положај Аустријског царства према Османском царству, потом као источни стуб обреновићевске Србије, када се и најбрже развија у својој историји. О свему томе много је пута било писано на страници Упознајте Борски округ, као и о томе да је Неготин током прве половине 20. века био називан ,,градом ђака и војникаˮ. Један од разлога томе била је и Учитељска школа.
Уколико се посматрају пописи становништва Краљевине Србије и потоње Југославије, уочљиво је да је Неготин спадао међу вароши са највећим процентом писмених. Корени томе сежу у 19. век, када је кнез Милош Обреновић, страхујући од бугаризације и румунизације, Неготин начинио стециштем образовних установа. Тако је одмах по прикључењу Кнежевини, основана основна школа 1834. године. Убрзо потом, 1839. и Полугимназија, прва средња школа у Крајини.
Године 1846. у Неготину је основано Читалиште, тек шесто по реду у Србији. Тиме је постављен снажан темељ образовању на истоку земље. Врхунац неготинског школства уследиће 1908. године, иницијативом Окружног одбора Крајинског округа за оснивање Учитељске школе. Две године потом, Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Закон о установљењу Мушке учитељске школе у Неготину. Исте, 1910. године примљени су први ђаци ове високошколске установе.
У то време, у Србији су постојале само још две мушке учитељске школе, у Јагодини и Алексинцу, као и две женске, у Београду и Крагујевцу. У неготинској Мушкој школи школовање је трајало 4 године и похађало се 16 предмета. Изградња сопствене зграде Учитељске школе започета је 1912. године. Реч је о згради која и данас краси Неготин, а која је 1963. надограђена још једним спратом. Након шест деценија школовања, са паузама током светских ратова, Учитељска школа 1972. године постала је Педагошка академија.
Ипак, неготинска Педагошка академија као таква доживела је тек четврт века. Године 1998. постала је одељење Педагошког факултета из Врања. Исте године ово велелепно неготинско здање постало је и дом Средње музичке школе.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #59 послато: децембар 16, 2019, 12:25:55 пре подне »
Гледао сам како ствари стоје на Пројекту за области које сте поменули.

Ево пресека за Браничево и Тимок заједно. Узорак у табели СДНКП тренутно није репрезентативан.
Укупно из ове две области имамо 59 тестираних. Разуме се да приказ треба узети с већом дозом резерве.


pic upload

Да, мали је број тестираних и уз то неравномерно распоређен.
Да није било твог ангажовања око тестираних из Шетоња тај број би био још и мањи.

Велики поздрав
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #60 послато: децембар 16, 2019, 12:31:01 пре подне »



pic upload
Проценти би требало да се промене, збир ових процената је око 60 %, а треба 100%
« Последња измена: децембар 16, 2019, 12:38:03 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #61 послато: децембар 16, 2019, 08:21:53 пре подне »
59 је број тестираних.
А проценти су поред и они имају укупни збир од 100.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #62 послато: децембар 16, 2019, 08:41:58 пре подне »
59 је број тестираних.
А проценти су поред и они имају укупни збир од 100.
Да, сад сам разумео,уписивао си број тестираних, па проценте. На графичким приказима су се углавном уписивали само проценти, без броја тестираних, па сам у први мах помислио да је то и овде (да је 17,29%, а оно је 17; 29%)

Ван мреже пек

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #63 послато: децембар 22, 2019, 08:26:00 пре подне »
 Ја мислим да у источној Србији има мање досељеника него у западној. Већина данашњих села у браничевском округу се помиње у турском попису из 1467.а многа у повељама кнеза Лазара. У општини Велико Градиште од данашњих села у турском попису из 1467.се непомињу само Мајиловац и Острово а више од половине села се помиње у повељама кнеза Лазара. За село Оклопци се мисли да је било код данашњег Мајиловца а Острво се налази на острву у Дунаву и не помиње га ни Вук Караџић.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #64 послато: децембар 22, 2019, 11:20:55 пре подне »
Ја мислим да у источној Србији има мање досељеника него у западној. Већина данашњих села у браничевском округу се помиње у турском попису из 1467.а многа у повељама кнеза Лазара. У општини Велико Градиште од данашњих села у турском попису из 1467.се непомињу само Мајиловац и Острово а више од половине села се помиње у повељама кнеза Лазара. За село Оклопци се мисли да је било код данашњег Мајиловца а Острво се налази на острву у Дунаву и не помиње га ни Вук Караџић.

Подручје данашњег Браничевског управног округа (и целе Србије јужно од Саве и Дунава) погодила је у великој мери смена становништва у Другој сеоби Срба.
Она је погодила и исток и запад централне Србије.
То значи да је становништво десетковано, ипак то јако проређено становништво успело је да пренесе топониме дошљацима, тако да су се имена села у великој мери задржала (што не значи да становништво има континуитет са оним из 1467. године).

Ево карте хабзбуршких покрајина Краљевине Србије и Тамишког Баната  с почетка 16-ог века, чијим враћањем у турске руке подручја јужно од Дунава се и српско становништво иселило на север:



« Последња измена: децембар 22, 2019, 11:23:06 пре подне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #65 послато: децембар 22, 2019, 01:02:55 поподне »
Љубомир Јовановић такође говори и сеобама и пет већих периода миграција у 18. и 19. веку:

1. Прво време је било крајем XVII и почетком XVIII века, када су у област Млаве дошле 32. породице.

2. Друго време је било за време аустријске владавине и после ње, све до прве половине XVIII века. Тада су се у област Млаве настаниле 132 породице.

3. Трећа миграција се десила у другој половини XVIII века, све до рата са Пазван Оглуоум око Видина. Тада су се доселиле 196 породице.

4. Четврта миграција је била за време Устанка од 1804. до 1815. године - када су 149 породице дошле у област Млаве.

5. И последња пета миграција десила се после Устанка, између 1815. и 1870. године, када су се у ову област дошле још 120 породица.


Испитана су 27 млавска села, а број родова коме је поменуто старије географско порекло је 630 (род може имати много "кућа"). У овом броју домирају без премца Неготинска Крајина и Црна Река, као место одакле су се породице доселиле. Према неким сеоским причама очекивао сам број породица са предањем о пореклу из Старе Србије буде већи. Међутим, он је за целу област млаве 54 родова.
« Последња измена: децембар 22, 2019, 01:04:41 поподне Златан »

Ван мреже пек

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #66 послато: децембар 22, 2019, 09:39:11 поподне »
 Неки су се и враћали пошто нису морали далеко да беже само преко Дунава. Колико знам нико није истраживао порекло становништва у Стигу и око Пека и Голупца.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #67 послато: децембар 22, 2019, 10:58:12 поподне »
Неки су се и враћали пошто нису морали далеко да беже само преко Дунава. Колико знам нико није истраживао порекло становништва у Стигу и око Пека и Голупца.

Која села те интересују?

Овде можеш видети која села су обрађена на нашем Порталу (заиста Голубац и Браничево нису обрађени, али имаш у коменарима понешто):
https://www.poreklo.rs/2018/01/28/okruzi-gradovi-i-sela-u-centralnoj-srbiji/

Голубац:
https://www.poreklo.rs/2012/06/11/golubac-i-okolna-sela/

А ово је сајт где су обрађена влашка села:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1298.0

Ако си члан Друштва, можеш претражити нашу дигиталну библиотеку:
https://biblioteka.poreklo.rs/
« Последња измена: децембар 22, 2019, 10:59:57 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #68 послато: април 08, 2020, 03:42:32 поподне »
Издвојио сам резултате тестираних из Источне Србије (Браничево и Тимочка Крајина) који имају влашко порекло (Унгурјани, Царани, Мунћани), или се на основу предања, славе и/или презимена може закључити да су таквог порекла.

E-V13 = 6
R1b-M269 = 5
J2a-M410 = 5
R1a-Z282 = 3
I2-Y3120 = 2
J2b-M241 = 2

статистика:
E-V13 = 26.1%
R1b = 21.7%
J2a = 21.7%
R1a = 13%
I2a = 8.7%
J2b = 8.7%

извор: Српски днк пројекат; 23andme

Иако је у питању веома мали узорак, рекло би се да ће бити значајнијих одступања у односу на резултате српске популације Источне Србије. Притом треба узети у обзир да је један добар део те популације влашког порекла (различито изјашњавање на пописима).

пригодна нумера за ову тему ;)
<a href="https://www.youtube.com/v/GhFIm85WGD8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/GhFIm85WGD8</a>

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #69 послато: април 11, 2020, 11:30:34 поподне »
Култура и верски обичаји Влаха

У источној Србији се често жале да се овај део Србије помиње само у временској прогнози и у вези влашке магије (која се често злоупотребљава у таблоидним медијима). Посебности Влаха источне Србије су поред музике и особине које им се приписују - некад с правом,  а некад не.


Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":
https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji

Заиста занимљив чланак. Ауторка је добро обрадила начине на које Срби гледају Влахе. Чини ми се да је једино изоставила део о магији. Многи се прво тога сете када се каже Влах. Наравно, и грандиозних кућа, које стоје пусте већи део године јер њихови власници живе негде на Западу.

Ђорђевић је забележио нешто о менталитету Влаха. Каже:"Морал је код наших Румуна испод нуле." и "Подвођења сваке врсте су сасвим обична ствар." Такође, у једном делу каже да се Власи истичу кукавичлуком и да су у војсци дезертери. Још каже да мрзе Србе и да српски неће да говоре и ако га знају, а да је познавање српског, нарочито код Царана, толико мало да има села где нико не говори српски. Ђорђевић је одрастао у Брестовцу код Бора где је каже: "Говорио влашки као неко Влашче". Каже да је у селима у околини Бора обичај да се покојник сахрањује са батином у сандуку да би се на оном свету бранио од Срба. Ђорђевић још каже да се Румуни тј. Власи, непосрбљују тако лако али да код Срба то није случај и наводи примере где је снаја Влајна порумунила читаву породицу и где су Срби староседеоци у селу за пар деценија постали Власи и да само старији говоре српски.

Особине које Срби виде код Влаха су се временом мењале. Док данас готово да нема Влаха који не знају српски, некад је непознавање српског било предмет подсмеха. У каснијем периоду преовлађују стереотипи о Власима као лоповима, а „Влајнама“ као лаким женама.

Да ли овај страх од повлашивања има везе са различитим положајем жене у тадашњој влашкој и српској култури? Б. Сикимић наводи да исти страх, само у супротном смеру, постоји и код Румуна у Банату, да ће им снајка Српкиња посрбити целу кућу.

Често им се приписивао низак морал, док је положај жене био другачији у односу на српско окружење (ако пажљиво прочитате поменути чланак Б. Сикимић, видећете да има контрадикторности и да није баш владао матријархат у влашком друштву).

Цитат
Iskazi informatorki svedoče i о promeni tradicionalnog vlaškog običаја – predbračne seksualne slobode koju је seoska zajednica sve do sredine ovog veka smatrala dozvoljenom i poželjnom.
  [str 193]

Изгледа да је то остатак старијих културних обичаја, као што је ово „стрнџање“.
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/najbizarniji-seks-obicaj-u-srbiji-se-zove-strndzanje-a-evo-kako-sve-to-do-detalja/fgt8lly

Поред тога, „ ′вредноћа′ , ′амбициозност′, затим ′демонстрирање економског и социјалног статуса′ “  [str 193], који су по мом искуству највише изражени у Неготинској крајини, повезани су са некадашњим крајњим сиромаштвом и ниским социјалним статусом, који су данас нашли свој културолошки исказ у грандиозним кућама (празним или у којима живи једна баба) са лавовима испред њих.

Цитат
Da, obično su ti koji su prizećeni, ti zetovi odlaze, a deca ostaju tu, ne odlaze. Sve to isto tako, tako i žene koje su tamo kao snaje, one odu a deca ostaju, uvek dete ostane u kući.Taj ko je došo - on odlazi.
[str 201]

Архаични верски обичаји, нарочито погребни, али и други верски обичаји (божићни- коледарски) су оно што је занимало етнологе.
« Последња измена: април 11, 2020, 11:36:37 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #70 послато: април 11, 2020, 11:34:03 поподне »
О погребним обичајима

<a href="https://www.youtube.com/v/W5YvskGVgSc&amp;list=LLmX8Mllcp7ZZgAGm847UBLA&amp;index=9&amp;t=0s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/W5YvskGVgSc&amp;list=LLmX8Mllcp7ZZgAGm847UBLA&amp;index=9&amp;t=0s</a>
Vlaški običaji 1967. godine


 Одличан приказ влашких обичаја даје Паун Дурлић: „Свети језик влашког хлеба, Сликовница са речником у четрдесет слика“, 2009
http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf


Ђорђевић даје занимљив опис влашких обичаја око славе, сахране и сеоских литија. Описује и помане, чувене влашке погребне обичаје.
(…)
Каже да је у селима у околини Бора обичај да се покојник сахрањује са батином у сандуку да би се на оном свету бранио од Срба.

Ова батина, то јест штап је део целог једног система предхришћанског веровања, да се покојник одбрани од оних којима није приређена помана. Мени је зачуђујуће како је он опстао до данашњих дана и представља прави прозор у прошлост.
Иако аутор наводи да су ови обичаји несумљиво трачког и римског порекла, јако би било занимљиво прочитати који су то римски (о трачким погребним обичајима се јако мало зна, негде сам прочитао да су се наводно сахрањивали уз музику и весеље) погребни обичаји директно повезани са влашким.

Приказане су и паралеле са староегипатском религијом, као и са винчанском културом, које ја лично посматрам са дозом сумње.

Мислим да се ни словенски утицај не може у потпуности искључити, с обзиром на бројне словенске речи у обреду.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #71 послато: април 11, 2020, 11:35:38 поподне »
Ово су ми занимљиви делови:

Цитат
kumîndе – посебне, луксузне помане које Власи дају себи за живота! У овој речи сачуван је изворни, латински назив за даћу: commandare/commendare. Број хлебова није случајан, већ је резултат многих правила које помана у друштвеном, верском и морфолошком смислу треба да испуни.
(…)
Три фазе градње камаре на помани западних Влаха откривају њен изразит космоморфни карактер, јер камара очито представља небеску сферу која лежи на четири стуба; на врху сфере је уранска „свастика“, која се окреће око поларне звезде као око „осе света“. Камара нас подсећа и на старо веровање, по коме свако од нас има своју звезду на небу, и кад се звезда угаси, ми умиремо заједно са њом.
(…)
Кроз онострани свет поману предводи колач облика овојнице звани vîntura или razluog, који је овде постављен у самом средишту главе. Цео хлеб означава календарску годину, као јединицу вечног тока времена које се одвија циклично. Зато је тракама у облику сунчевих зрака подељен на 12 поља, са по једним младим месецом (luna ćinără) на рубу сваког од њих.
(…)
Источни Власи зову свој тип даће pomana înćinsă („прострта, издужена“) и приређују је током целог посмртног циклуса, који почиње са даном укопа („ţara“), па преко прве субoте, чертдесет дана и полугодишта, до годишње помане, која се затим понавља сваке године, или сваке непарне, до истека циклуса од седам или девет година. На свакој годишњици повећава се број „глава“, тако да седмогодишња помана има седам „глава“, које припадају самом покојнику, и осму, која се приређује за све остале умрле претке, у чију групу и сам покојник прелази по истеку овога рока.
(…)
KOLAKO-L NUMARAT („избројани“ колач, „бројаница“). Хлеб се намењује особама које су умрле „у мраку“, односно без упаљене свеће у руци. Садржи 15 sokoćeļа -симбола који представљају нека од главних паганских божанства као што су Сунце, Месец, Рајски стражар, или Дани у недељи (код Влаха под заштитом седам познатих планета Старога света). Њима се приноси хлебна жртва са молбом да „изведу“ покојника „из мрака“ на светло, које је заправо нека врста пасторалног раја. Поред њих су и предмети неопходни за такав „прелаз“, као што су маказе којимa покојник сече погребну покривку („pokrouţ“), да би је се ослободио, као фетус из постељице, ланац којим су небеса привезана за земљу, али који карактерише и разна стара божанства смрти, мердевине уз помоћ којих се покојник – као по Раовим лествама -„пење“ у рај, рука којом се прихвата помана и др. Свастика („кокија“) звана Luśafur (<лат. Lucifer „светлоносан“, планета Венера, у народу звезда Даница) – главни је симбол у влашком посмртном култу, јер се поима као лично светло, које упокојени носи у руци када се пробија кроз Царство таме на путу за онај свет.
(…)
Већина старих Влаха, нарочито из планинских крајева, рај замишља као ливаду на пропланку у некој далекој шуми. Ливада је подељена на два дела, један је непрестано у мраку, вечно је хладан и безводан, а трава је на њему спарушена и црна. Тамо бораве они који су издахнули без свеће у руци. Када се за њих изведу сви прописани обреди, међу којима су обавезно и беле помане, они прелазе пут који дели ливаду на пола, и доспевају у део пун мирисног цвећа које покојници добијају на дар уз сваку поману. У самој средини изникло је огромно дрво испод кога извире хладна вода. То је једино место где покојник може да гаси жеђ, која је несносна на ономе свету. Сваки покојник има само онолико воде колико је при посебном обреду њеног „ослобађања“ пловио чамчић направљен од данцета сувога врга…
(…)
Пуштање troka („врга“) низ воду најважнији је део обреда „ослобађања“ воде, који се врши уз сваку поману, јер колико он успе да отплови низ поток, толико ће воде покојник имати на другоме свету, у коме поред вечите глади и хладноће, влада и вечита жеђ.
(…)
Хлеб се намењује заједно са штапом који уз поману добија сваки покојник, и с којим се у стара времена сваки покојник и сахрањивао. Налазимо да штап у почетку није служио за одбрану помане како се данас сматра, већ да је у обред уведен као инсигнија, као знамење почасног достојанства са којим покојник треба да ступи у нови свет! То произилази из семантике целог обреда, чија је сврха да се човеку у новом животу обезбеди висок друштвени статус, као претпоставка за бесмртност, а штап је једна од најстаријих ознака таквога положаја. Штап је постао инсигнија у време када су се раслојавале ране сточарске културе, и када су се око врачева и племенских старешина формирали култови, митови и религијске представе, које, зачудо, код Влаха налазимо у још увек добром стању.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #72 послато: април 11, 2020, 11:48:18 поподне »
Поред тога, „ ′вредноћа′ , ′амбициозност′, затим ′демонстрирање економског и социјалног статуса′ “  [str 193], који су по мом искуству највише изражени у Неготинској крајини, повезани су са некадашњим крајњим сиромаштвом и ниским социјалним статусом, који су данас нашли свој културолошки исказ у грандиозним кућама (празним или у којима живи једна баба) са лавовима испред њих
Код њих је данас материјализам основни светоназор (поред сујеверја), а мерило успешности је да се има више од комшије (а то се види по такмичењу у висини кућа, по аутомобилима, а чуо сам и да музичари тамо плаћају да би свирали на свадби, јер се боре за огромне бакшише који ће добити на влашком весељу). Има логике да је та потреба за материјалним самоистицањем повезана са некадашњим сиромаштвом, нешто слично као и код Рома који су се обогатили (шабачки крај напр.)
<a href="https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE</a>
« Последња измена: април 11, 2020, 11:53:29 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #73 послато: април 12, 2020, 12:37:25 пре подне »
Код њих је данас материјализам основни светоназор (поред сујеверја), а мерило успешности је да се има више од комшије (а то се види по такмичењу у висини кућа, по аутомобилима, а чуо сам и да музичари тамо плаћају да би свирали на свадби, јер се боре за огромне бакшише који ће добити на влашком весељу). Има логике да је та потреба за материјалним самоистицањем повезана са некадашњим сиромаштвом, нешто слично као и код Рома који су се обогатили (шабачки крај напр.)
<a href="https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE</a>

Управо сам опширно објаснио да је то што називаш 'сујеверјем' за етнологе право благо (из сваке етничке заједнице) које нам омогућава да боље разумемо прошлост, обичаје, начин и разне аспекте живота у прошлости. Испитивање оваквих остатака кулуре (кључна реч је остатака) из разних српских и осталих крајева, њихов језички варијетет, који су нам из савременог аспекта, смешни, глупи и заостали, нам можда може помоћи и да боље разумемо миграције и друге процесе у прошлости.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #74 послато: април 12, 2020, 12:41:57 пре подне »
Управо сам опширно објаснио да је то што називаш 'сујеверјем' за етнологе право благо (из сваке етничке заједнице) које нам омогућава да боље разумемо прошлост, обичаје, начин и разне аспекте живота у прошлости. Испитивање оваквих остатака кулуре (кључна реч је остатака) из разних српских и осталих крајева, њихов језички варијетет, који су нам из савременог аспекта, смешни, глупи и заостали, нам можда може помоћи и да боље разумемо миграције и друге процесе у прошлости.
Сујеверје је свакако бољи оспект од овога ;D (у смислу културолошког проучавања заједнице и у сујеверју можда има "шаманизма", али макар нема "шабанизма" ;D) А што се тиче материјализма, материјалистичко-скоројевићких појава има свуда, али тај крај има ту репутацију  :D ("рудник злата" за музичаре за весеља  :D)
« Последња измена: април 12, 2020, 12:49:25 пре подне ДушанВучко »