Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 10045 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« послато: јануар 22, 2017, 12:00:38 поподне »
Желео бих да овде покренем тему о влашкој миграционој струји у североисточној Србији и да позовем остале форумаше да се укључе у дискусију. Ова тема је, досад, мало заступљена у литератури и коментарима на Форуму, а што се тиче тестираних, чини ми се да сам ја досад једини у табели Српског ДНК пројекта. Нека ме неко исправи, ако грешим.
   Ова струја је заступљена у источном делу Србије, где само понегде прелази западно од Велике Мораве, а јужна граница је мало јужније од Црног Тимока. Наравно, овај простор је насељен и становништвом динарске, косовске, јужноморавско-вардарске, тимочко-браничевске и шопске миграционе струје. То се јасно види на овој карти Кнежевине Србије у границама после Берлинског конгреса 1878. на којој је ова струја обележена као „влашки досељеници“:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/S._Srbija.pdf

Карта са Википедије која акцентује етничку структуру североисточне Србије из 1861. године приказује Влахе као Румуне:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Balkans-ethnic_(1861).jpg

Бројност популације влашке миграционе струје
Познато је да је се становништво влашке миграционе струје, данас само у мањој мери етнички изњашњава као Власи, а у већој мери као Срби. Према попису из 2011.  у Србији има 35.330  Влаха, а број Румуна јужно од Саве и Дунава је незнатан (у 2011. се као Румуни изјаснило 2.173  у Борском, Браничевском, Зајечарском, Подунавском и Поморавском округу). После Берлинског конгреса Власи су пописивани као Румуни. Број Влаха тј. Румуна у зависности од пописа је био веома нестабилан, а највећи број Влаха био је на попису из 1895. године, и то  159.510 1 , када су пописивани као Румуни. Тада се као критеријум за националност користио објективни приступ, тј. националност је уписивана на основу одговора о матерњем језику.
Смањење броја Влаха је највећим делом резултат промене у нациналном изњашњавању овог становништва, тј. већина се изјашњава као Срби, а само мањим делом се може приписати миграцијама (одсељавањем) као и природном прираштају.
   Један од разлога зашто је изазовно проценити данашњи број потомака Влаха су мешовити бракови. Како бројати некога коме је отац потомак Влаха, а мајка Српкиња? А шта ако је само деда по оцу Влах? А само баба?
   Смислене процене које сам нашао на интернету крећу се између 170.000 и 290.000 2 , а по мом мишљењу реална је процена од око 200.000  3  рачунајући и мешовита села, варошко становништво и дијаспору (дијаспора се процењује на око 30.000 2  људи).
   Када одузмемо 35.000 Влаха долазимо до око 160.000 Срба влашког порекла.

Извори:
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 
2 http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401
3  http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf


"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #1 послато: јануар 22, 2017, 12:07:31 поподне »
Порекло популације влашке миграционе струје
Преносим текст са  српске Википедије, у  теми „Власи (Србија)“ где је на јасан начин објањена суштина порекла Влаха у источној Србији.
Цитат
Основу за данашњу етичку слику источне Србије формирају етно-историјски, политички и економски фактори с краја 17. и почетка 18. века. Преломни је тренутак била Велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године која је готово испразнила ондашњу Србију. Преци данашњих Влаха били су у то време обесправљени сељаци под стегом бојара у романским кнежевинама северно од Дунава, Влашкој и Молдавији, или под влашћу Аустрије и Угарске на подручју Баната и Трансилваније, док се један део њих налазио у сличном положају у Бесарабији или Добруџи.
Историјски подаци говоре о хиљадама сељака који напуштају ове области и беже преко Дунава на југ, у област између Мораве и Тимока, посебно током фанариотског режима који је у двема романским кнежевинама владао више од једног века (1711-1821). Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом.
Досељавање Влаха са севера плански је подстицала и аустријска власт, чијој је администрацији, са седиштем у Темишвару, после Пожаревачког мира припао део карпатске Србије. Према историјским изворима, аустријски државници имали су задатак да од задобијених земаља нарочито од Србије, створе не само један извор више за војничку и финансијску снагу Хабзбуршке монархије, већ земље у којима ће нови ред и народ, потпуно задовољан новом владавином, бити привлачна сила за остале хришћане у Турској. Командат Темишварске администрације, гроф Клаудије Мерси, лично обилази групе банатских Влаха које је Администрација преселила у Србију 1721. и 1722. године, брине о њиховом распореду на простору између Тимока и Кучајне, и подстиче их да наставе сами да раде на довођењу својих рођака с подручја Баната.
Привучени том политиком, с југа, из крајева под Турцима, долазе Срби такође у таласима, од којих је нарочито значајан онај из 1737. године, јер га је предводио тадашњи српски патријарх Арсеније IV. Аустријска власт је прихватила пристигло српско становништво и населила га у делу Црне Реке који је био под њеном управом. Сем унутрашњих миграција, међусобних мешања и претапања, никаквих других етничких потреса овде касније није било, ако се изузму буне, устанци и ослободилачки ратови, кроз које су Власи и Срби пролазили заједно, раме уз раме. Када на подручју данашње Румуније почиње формирање румунске националне свести у 18. и 19. веку, предака данашњих Влаха тамо није било.
Сличне ставове има и Драгољуб Петровић 1
У већински влашким срединама (руралним) долази до повлашивања малобројних Срба, а већински српским срединама (руралним и градским), долази до србизирања Влаха.
Друга је теза о аутохтоности Влаха на овом простору, која по мом мишљењу нема пуно аргумената.
Трећа је теза о српском пореклу Влаха. Колико ја разумем, ову тезу је заступао Тихомир Ђорђевић почетком двадесетог века, а критичари му приписују политичку функцију, тј. да је написана у циљу заступања српских интереса на Париској мировној конференцији 1919. и територијалног разграничења са Румунијом. Она овако гласи  2:
Цитат
Власи су у прошлости били Срби, који су пред најездом турских освајача прешли у Румунију и населили у Алмаш и Ердељ, где су се асимиловали са романским становништвом примивши њихов језик и обичаје. Инверзним миграцијама када су се стабилизовале прилике на тлу источне Србије, они се враћају и поново насељавају ове крајеве, затичу освежено српско становништво досељено претежно са Косова, које их не прихвата као Србе, већ као Влахе

По мом мишљењу, прва теза о румунском пореклу Влаха има највише аргумента.

Становништво влашког порекла према Пауну Дурлићу, етнологу у Музеју у Мајданпеку:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/etnicka-slika-istocne-srbije.jpg

Још једна карта Влаха у североисточној Србији:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a7/Vlachs_in_Serbia.png
Извори:
 1 http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Vlasi prema popisu 2011. godine.pdf

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #2 послато: фебруар 01, 2017, 07:16:43 поподне »
Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1054
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #3 послато: фебруар 01, 2017, 07:31:17 поподне »
Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

 Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #4 послато: фебруар 01, 2017, 07:40:15 поподне »
Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.
Pa, zbog mog ličnog porekla tj. u sebi baštinim vlaško poreklo
ovu temu rado pratim na Netu
i spreman da uvek nešto više saznam o Vlasima a i da podelim ono što znam o njima sa drugima.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #5 послато: фебруар 01, 2017, 11:55:35 поподне »
Влашки језик
Власи (Rumîńi) говоре архаичним наречјима румунског језика, јер су се од Румуна одвојили пре него што су се ови формирали као савремена нација .
Однос са румунским језиком и дијалекти су, према мом мишљењу, јасно објашњени у овом тексту на страни 9:
http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 

Цитат
С друге стране, сами Власи нису етнички компактни. Деле се према традиционалној економији на две групе: равничаре земљораднике, који живе на истоку, у равницама око Дунава и Тимока, и брђане сточаре, који насељавају замашни остатак брдско-планинске територије западно од Мироча и Дели Јована. Равничари се зову Царани, јер су пореклом из Ţara rumânească, како се на румунском језику звала равничарска кнежевина Влашка (и они су заправо Власи proprie dicti!), а сточари се зову Унгурјани, јер су им се преци највећим делом доселили из крајева под влашћу Ungura (Мађара). Обе групе говоре архаичним варијантама језика који је настао из балканског латинитета, и који је временом, у њиховом одсуству, у данашњој Румунији постао књижевни, и то Царани олтенским, а Унгурјани банатским дијалектом тога језика. Према дијалекатским особинама, у оквиру Унгурјана уочава се и једна посебна група која је понегде себе звала Мунћанима; насељена је у Поречкој и Црној Реци, и вредна је пажње јер је код ње обредни хлеб најбоље очуван. Према нашој процени, Унгурјани су најбројнији и чине готово половину Влаха (приближно 47%), број Царана је око 33% а Мунћана око 20%. Постоји и оаза Буфана у рударском Мајданпеку, који су старином Олтенци, а у Мајданпек су дошли из банатских рудника половином XIX века. Овде су њихове најмлађе генерације већ сасвим посрбљене, као и свуда где су Власи постали део варошког становништва. Поред ових, у источној Србији постоји и неколико села влашких Рома, старином такође са румунских простора, као и непознат, али свакако незнатан број сродних Цинцара – Armăna, који су се у селима претопили у Влахе, а у варошима у Србе.

Румунски дијалекти и њихово простирање у североисточној Србији:
http://www.lowlands-l.net/anniversary/romana-info.php

Дијалекти влашког језика у североисточној Србији:
http://www.paundurlic.com/img/Harta-etno-lingvistica.jpg

И за крај, на овом линку је интересантна и обимна литература која може бити интересантна форумашима:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1299.0

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #6 послато: фебруар 02, 2017, 08:55:51 пре подне »
Мићо, честитке за одличан преглед најважнијих етнографских чињеница о тзв. Власима Карпатске Србије.


Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #7 послато: фебруар 02, 2017, 04:28:05 поподне »
Мићо, честитке за одличан преглед најважнијих етнографских чињеница о тзв. Власима Карпатске Србије.
Хвала. Изгледа да нема пуно замерки  :).
Штета што нема више тестираних из североисточне Србије.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #8 послато: фебруар 03, 2017, 10:06:25 поподне »
Не знам да ли господин Станојевић прати овај форум и да ли ће се уопште јавити, па би хтео да кажем пошто знам ко је тестирани. Станојевић је по пореклу Влах из неког села у околини Кладова.
Могуће је да је ово још један тестирани влашког порекла из североисточне Србије. У табели СДНК пројекта: Станојевић, хаплогрупа Ј1, Кладово
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #9 послато: фебруар 14, 2017, 08:29:14 поподне »
Биће нешто више хаплотипова тестираних Влаха у студији САНУ, која ће, ако буде среће, бити објављена ове године.

По мом мишљењу, два најпознатија Србина влашког поријекла: отац Тадеј Штрбуловић и Ненад Јанковић (Неле Карајлић).




Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #10 послато: фебруар 14, 2017, 08:52:54 поподне »
Некада познати фудбалер Славиша Жунгул, играч сплитског Хајдука, био је родом из источне Србије (Бор, Мајданпек и сл.), по презимену очигледно влашког порекла.
Контроверзни бизнисмен и бивши шеф обезбеђења Зорана Ђинђића, Никола Сандуловић по оцу је такође Влашког порекла.

Jelic

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #11 послато: фебруар 14, 2017, 08:56:32 поподне »
Биће нешто више хаплотипова тестираних Влаха у студији САНУ, која ће, ако буде среће, бити објављена ове године.

По мом мишљењу, два најпознатија Србина влашког поријекла: отац Тадеј Штрбуловић и Ненад Јанковић (Неле Карајлић).





А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #12 послато: фебруар 14, 2017, 09:06:59 поподне »
Прозорљиви отац Тадеј збораше о србском пореклу Влаха.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #13 послато: фебруар 14, 2017, 09:10:03 поподне »
А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Исто питање?:)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #14 послато: фебруар 14, 2017, 09:19:21 поподне »
А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Неле је то сам изјавио у једној тв емисији. По оцу породица је поријеклом из Прахова на Дунаву и били су Власи. Касније су прешли у Београд, а Нелетов отац у Сарајево.

У самом Прахову (које је иначе било влашко мјесто) спомиње се једна породица Јанковића. Претпостављам да су то Нелетови.
Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Куцупрановићи), славе Аранђеловдан, су из Извора у Румунији.

Ево те емисије гдје Неле то говори, од минуте 11:00 па надаље.

<a href="https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #15 послато: фебруар 14, 2017, 09:34:58 поподне »
Неле је то сам изјавио у једној тв емисији. По оцу породица је поријеклом из Прахова на Дунаву и били су Власи. Касније су прешли у Београд, а Нелетов отац у Сарајево.

У самом Прахову (које је иначе било влашко мјесто) спомиње се једна породица Јанковића. Претпостављам да су то Нелетови.
Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Куцупрановићи), славе Аранђеловдан, су из Извора у Румунији.

Ево те емисије гдје Неле то говори, од минуте 11:00 па надаље.

<a href="https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc</a>

Нешто се ту не слаже.  У књизи, "Фајронт у Сарајеву", каже следеће:

"Gavrilo Princip, centarfor te reprezentacije mladosti i ludosti, prebačen je ovdje, preko puta Bode, iz Terezijenštata, zatvora u kome je umro od tuberkoloze samo nekoliko mjeseci prije no što je austrijska vojska, pod čijim je zakonom bačen u doživotnu tamnicu, potpisala kapitulaciju. Legenda moje porodice kaže da je pop koji ga je krstio 1894. godine u Grahovu moj pradeda i da mu je u krštenici, pisanoj ćirilicom, nakon čina u kome je oduzeo život osionom suverenu, promijenio datum rođenja 25. jun u 25. jul, i time Gavrila spasio smrtne kazne, jer je po tadašnjem austrijskom zakonu smrtna kazna mogla da bude izrečena samo punolјetnicima. S druge strane, oni malo manje euforični u familiji tvrde da je moj pradeda bio svešteno lice koje je austrijskoj administraciji predalo krštenicu datiranu po starom kalendaru."

Додуше, не каже се да ли му је ово прадеда по очевој страни. :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #16 послато: фебруар 14, 2017, 09:41:48 поподне »
Нешто се ту не слаже.  У књизи, "Фајронт у Сарајеву", каже следеће:

"Gavrilo Princip, centarfor te reprezentacije mladosti i ludosti, prebačen je ovdje, preko puta Bode, iz Terezijenštata, zatvora u kome je umro od tuberkoloze samo nekoliko mjeseci prije no što je austrijska vojska, pod čijim je zakonom bačen u doživotnu tamnicu, potpisala kapitulaciju. Legenda moje porodice kaže da je pop koji ga je krstio 1894. godine u Grahovu moj pradeda i da mu je u krštenici, pisanoj ćirilicom, nakon čina u kome je oduzeo život osionom suverenu, promijenio datum rođenja 25. jun u 25. jul, i time Gavrila spasio smrtne kazne, jer je po tadašnjem austrijskom zakonu smrtna kazna mogla da bude izrečena samo punolјetnicima. S druge strane, oni malo manje euforični u familiji tvrde da je moj pradeda bio svešteno lice koje je austrijskoj administraciji predalo krštenicu datiranu po starom kalendaru."

Додуше, не каже се да ли му је ово прадеда по очевој страни. :)

То му је фамилија са мајчине стране. Мислим да се ради о Билбијама из Грахова.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #17 послато: фебруар 14, 2017, 09:50:33 поподне »
Цитат
Сандуловић

Не знам одакле су ови поменути Сандуловићи. У Стрижилу код Јагодине су бројни Сандуловићи. Тамо живе Цигани који говоре румунски језик, познати као "бањаши" или "коритари". И они потичу из Влашке, али се ипак разликују од Влаха обичајима и начином живота.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #18 послато: фебруар 14, 2017, 10:23:13 поподне »
Не знам одакле су ови поменути Сандуловићи. У Стрижилу код Јагодине су бројни Сандуловићи. Тамо живе Цигани који говоре румунски језик, познати као "бањаши" или "коритари". И они потичу из Влашке, али се ипак разликују од Влаха обичајима и начином живота.

Сандуловић код Влаха није ретко презиме. Најчешће се среће у Крајини, у околини Бора, Неготина и Зајечара.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2416
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #19 послато: фебруар 15, 2017, 12:51:00 пре подне »
Порекло популације влашке миграционе струје
Преносим текст са  српске Википедије, у  теми „Власи (Србија)“ где је на јасан начин објањена суштина порекла Влаха у источној Србији.
Цитат
...
Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом.
...

Одакле им овај податак? Потпуно немогуће, којештарија...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #20 послато: фебруар 15, 2017, 07:14:39 пре подне »
Ја сам већ неколико пута писао на форуму, а изгледа да треба још стотину пута - оно што зовемо Прва сеоба много је исправније назвати Први геноцид илити истребљење Срба.

1690. око Нове године, истребљен је целокупан српски народ Старе Србије, Мораве и Тимока. То су урадили пре свега кримски Татари, али су им свесрдно помогли Албанци и сами Турци.

"Краљевина Србија" односно територија Србије коју су држали Аустријанци је имала једва четири хиљаде породица. Душан Поповић је на основу Најперговог пописа из 1717 и 1718 одредио следећи број становника: 782 насељена места са 3.950 газдинстава. Са око 6 чланова сваке породице што је просек за класичан период историје то је око 24.000 душа.

Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Као што видимо, већ по протеривању Турака, за само пар година, долази до приметног опоравка, али до 1739. аустријска власт је била толико неподношљива да се становништво масовно одселило назад на територију под турском влашћу, а токо рата 1739. опет је било страдања и исељавања, тако да је 1741. дочекао чак и нешто мањи број становника него 1718.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2416
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #21 послато: фебруар 15, 2017, 08:24:22 пре подне »
Ја сам већ неколико пута писао на форуму, а изгледа да треба још стотину пута - оно што зовемо Прва сеоба много је исправније назвати Први геноцид илити истребљење Срба.

1690. око Нове године, истребљен је целокупан српски народ Старе Србије, Мораве и Тимока. То су урадили пре свега кримски Татари, али су им свесрдно помогли Албанци и сами Турци.

"Краљевина Србија" односно територија Србије коју су држали Аустријанци је имала једва четири хиљаде породица. Душан Поповић је на основу Најперговог пописа из 1717 и 1718 одредио следећи број становника: 782 насељена места са 3.950 газдинстава. Са око 6 чланова сваке породице што је просек за класичан период историје то је око 24.000 душа.

Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Као што видимо, већ по протеривању Турака, за само пар година, долази до приметног опоравка, али до 1739. аустријска власт је била толико неподношљива да се становништво масовно одселило назад на територију под турском влашћу, а токо рата 1739. опет је било страдања и исељавања, тако да је 1741. дочекао чак и нешто мањи број становника него 1718.

Само ми се чини ми да је података о 4000 становника који се налази на Википедији у чланку о Власима претерана бројка. На другом месту, у чланку о аустријској Краљевини Србији (1718-1739) стоји:
Цитат
Србија је аустријску окупацију дочекала скоро опустошена, а ситуација се неће ни касније поправити. Према извештају грофа Најперта Дворском ратном већу, у Србији је 1717-18. било више опустелих него настањених места, у крагујевачкој нахији свега 38 насељених места према 164 пуста (међу којима чак и Крагујевац). Београд је имао 494 "поданика" (тј. пореских обавезника одн. њихових домаћинстава), затим Богатић у Мачви 144 поданика, али места обично нису имала више од 10 пореских обвезника. Укупан број становника Србије окупиране од Аустријанаца се процењује на 40.000.

И податак о 40000 становника је стравичан али је ипак за ред величине већи број. Некако имам утисак да се никад не бисмо опоравили да смо у 18. веку пали на 4000 становника.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1794
  • I2-Z17855*
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #22 послато: фебруар 15, 2017, 09:02:42 пре подне »
Препоручујем и ову тему где смо се бавили овим прорачуном броја становника

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1506.0

Поздрав из Нове Вароши подно Златара!

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #23 послато: фебруар 15, 2017, 10:20:50 пре подне »
Неко је погрешно навео број породица као број становника. Шта је много а шта мало у демографији је релативан појам.

Ја сам прецизно навео: Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #24 послато: фебруар 15, 2017, 11:27:22 пре подне »
Сандуловић код Влаха није ретко презиме. Најчешће се среће у Крајини, у околини Бора, Неготина и Зајечара.
Никола Сандуловић је у некој емисији, мислим да је у питању "Голи Живот" код Марића, причао о свом деди који је био оснивач неке политичке партије у краљевини Југославији, а његов отац је такође због политичке активности морао након рата да емигрира у иностранство, ваљда у Чехословачку, због чега је он одрастао само са мајком у доста оскудним и тешким условима. Ишао је у исти разред са мојом старијом сестром која га памти као малог слинавог клинца и његову мајку која је радила као праља и спремачица, и са доста муке га тако подизала. У крају се у то време тачно знало ко шта кува за ручак тај дан, и многе друге појединости, па тако и ко је одакле доселио и одакле је пореклом. Знам из приче да су његови по очевој страни из "Влашког краја", а то и његово презиме јасно говори. Отац му је Београђанин као и деда, али деда је био пореклом "Влауца".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #25 послато: фебруар 15, 2017, 11:37:07 пре подне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?

Такође, да не скренемо са теме, сјевероисточна Србија, како је речено, била је у административном погледу спојена са Банатом и у њој је текло досељавање влашког становништва из прекодунавских области. Такође досељаваће се и Срби из јужновардарске и косовско-метохијске, па и динарске струје. Цвијић наводи да је старосједилачко тимочко-браничевско српско становништво тих области махом расељено и да је мало ко остао.

Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
« Последња измена: фебруар 15, 2017, 11:38:55 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 326
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #26 послато: фебруар 15, 2017, 12:25:50 поподне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?
Иако на десној (турској) обали Мораве, Чачак се налазио у рудничком дистрикту који је био под влашћу Аустријанаца. Чачак је тридесетих година 18. века имао 17 домаћинстава. Чачанска компанија, на чијем челу су били капетан Никола Ивановић и оберкапетан Станислав Марковић, у истом периоду је имала 170 хајдука и обухватала 6 хајдучких села: Каменица, Требушан (Трбушани), Чачак, Љубић, Мојсина (Мојсиње) и Оштра (Остра). Седиште компаније је било у Чачку, а поред тога постојало је укупно 7 чардака: Каменица, Требушан, Чачак, Балуга, Заблаће, Негришори и Лам.

Ван мреже Dejan

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #27 послато: фебруар 15, 2017, 01:40:12 поподне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?

Такође, да не скренемо са теме, сјевероисточна Србија, како је речено, била је у административном погледу спојена са Банатом и у њој је текло досељавање влашког становништва из прекодунавских области. Такође досељаваће се и Срби из јужновардарске и косовско-метохијске, па и динарске струје. Цвијић наводи да је старосједилачко тимочко-браничевско српско становништво тих области махом расељено и да је мало ко остао.

Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
Географски лик Србије у доба Првог устанка, посебна издања Српског географског друштва, свеска 32, Београд, 1954, стр. 44-45.

Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-
танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

________________________________________
60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #28 послато: фебруар 15, 2017, 02:01:39 поподне »
Географски лик Србије у доба Првог устанка, посебна издања Српског географског друштва, свеска 32, Београд, 1954, стр. 44-45.

Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-
танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

________________________________________
60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.


Дејане, хвала на исцрпном и добро образложеном одговору.

Без обзира што је тих старих породица остало веома мало,вјерујем да није немогуће да се пронађу. Осим тога, поставља се и питање гдје су одселиле те породице? У Банат, Бачку или још даље?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #29 послато: октобар 23, 2017, 10:37:21 пре подне »
Постоји једна важна ствар у вези Влаха (и Срба влашког порекла) у источној Србији која до сада, мислим, није поменута на форуму.
 Слава се не преноси по мушкој линији са оца на сина већ је везана за земљу (има хтонски карактер). Вероватно је тачније је рећи да се није преносила, пошто не верујем да се у савременом времену овај обичај још увек поштује.
Овога ја нисам био свестан док нисам прочитао ова два текста:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_porecu.htm
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm
Дакле, Власи славу зову „празњик“, што је очигледно реч српског порекла.
Претпостављам да овај обичај важи за све Влахе у Србији, а не само за Пореч и Млаву.
Знао сам за случај у мојој родбини у Поречу да син није узео славу од оца, већ од таста, зато што од оца ништа није наследио (имовину је наследио један син који се бринуо о родитељима). Мислио сам да је ово случај призећења, јел да? Жена наследи имање, уколико нема браће, а муж не нема наследства, па породица узме женину славу.
Али, слава се преносила и путем куповине земље, што је специфично само за Влахе.

Зато предлажем да, уколико у будућности буде планског тестирања родова из источне Србије, уколико су влашког порекла, посебно испита да ли је било случајева мењања слава и из ког разлога се то десило.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #30 послато: октобар 23, 2017, 08:59:55 поподне »
Постоји једна важна ствар у вези Влаха (и Срба влашког порекла) у источној Србији која до сада, мислим, није поменута на форуму.
 Слава се не преноси по мушкој линији са оца на сина већ је везана за земљу (има хтонски карактер). Вероватно је тачније је рећи да се није преносила, пошто не верујем да се у савременом времену овај обичај још увек поштује.
Овога ја нисам био свестан док нисам прочитао ова два текста:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_porecu.htm
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm
Дакле, Власи славу зову „празњик“, што је очигледно реч српског порекла.
Претпостављам да овај обичај важи за све Влахе у Србији, а не само за Пореч и Млаву.
Знао сам за случај у мојој родбини у Поречу да син није узео славу од оца, већ од таста, зато што од оца ништа није наследио (имовину је наследио један син који се бринуо о родитељима). Мислио сам да је ово случај призећења, јел да? Жена наследи имање, уколико нема браће, а муж не нема наследства, па породица узме женину славу.
Али, слава се преносила и путем куповине земље, што је специфично само за Влахе.

Зато предлажем да, уколико у будућности буде планског тестирања родова из источне Србије, уколико су влашког порекла, посебно испита да ли је било случајева мењања слава и из ког разлога се то десило.
Колико сам ја упућен сличан начин наслеђивања славе постоји и у Ресави и Поморављу. Наслеђује се слава са земљом али и породична. Тако породица из које моја баба потиче, слави више слава. Пошто се њен деда, а мој чукундеда призетио, славе славу коју је он донео, Св. Јована (20. јануар) али славе и чукунбабину славу, тј. славу куће Св. Симона Богопримца и још прислужују и Св. Николу, Св. Илију и Св. Романа, јер су то биле славе баба од којих су наследили земљу. Знам да неке породице које су купиле школску земљу, у селима где су школе давно затворене, узеле су да прислужују Св. Саву.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #31 послато: октобар 24, 2017, 01:22:58 поподне »
Колико сам ја упућен сличан начин наслеђивања славе постоји и у Ресави и Поморављу. Наслеђује се слава са земљом али и породична. Тако породица из које моја баба потиче, слави више слава. Пошто се њен деда, а мој чукундеда призетио, славе славу коју је он донео, Св. Јована (20. јануар) али славе и чукунбабину славу, тј. славу куће Св. Симона Богопримца и још прислужују и Св. Николу, Св. Илију и Св. Романа, јер су то биле славе баба од којих су наследили земљу. Знам да неке породице које су купиле школску земљу, у селима где су школе давно затворене, узеле су да прислужују Св. Саву.
Има ли оваквог обичаја у динарским крајевима?
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #32 послато: октобар 24, 2017, 04:07:33 поподне »
Има ли оваквог обичаја у динарским крајевима?

Колико ја знам - нема. Слава се искључиво веже за породицу, а не за земљиште. Због тога и могу да се прате родослови до далеко у прошлост.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #33 послато: октобар 24, 2017, 04:46:49 поподне »
Колико ја знам - нема. Слава се искључиво веже за породицу, а не за земљиште. Због тога и могу да се прате родослови до далеко у прошлост.
Било је појединих али веома ретких случајева, као нпр. кад се један Куч -Дрекаловић призетио у братству Јекнић у Горњој Морачи. Данас његово потомство носи презиме Јекнић и слави Стевањдан. Ако се добро сећам њих зову "Куртовићи".

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #34 послато: октобар 24, 2017, 04:51:35 поподне »
И Попвићи на Лијешњу у Ровцима славе Лучиндан зато што се њихов предак призетио код Реџића. Реџићи су  Булатовићи из Церовице, потомство Реџе Даничина (Петра Булатовића) насељени у 19. в на Лијешњу.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #35 послато: децембар 02, 2018, 10:52:42 поподне »
Прочитах ових дана чланак др Тихомира Ђорђевића "Кроз наше Румуне". Рад је објављен у Српском књижевном гласнику бр. 2 и написан је у форми путописа. Др Тихомир Ђорђевић је 1905. године, прошао путем од Алексинца, преко Соко Бање, Бољевца, Бора, Мајданпека, Доњег Милановца, Кучева, Петровца, Ресаве и Поморавља. Циљ његовог путовања је био да прође кроз влашка, како он каже румунска села, источне Србије и забележи нешто о становништву, језицима и обичајима. На основу његових записа направих једну једноставну мапу. Плавом бојом су обележена влашка села кроз која је прошао и записао нешто о њиховој прошлости, језику, обичајима и ношњи. Црвеном бојом су обележена места која је др Ђорђевић навео као влашка али кроз која у овом свом путовању није прошао и није о њима ништа више записао. Свакако он овде није навео читав низ влашких села. Околину Неготина и Кључ није ни поменуо. За области Кучева и Хомоља само напомиње да су готово у потпуности насељена Власима.

https://drive.google.com/open?id=1XmtewMULMc5MazWRaT9eFWj6abDYgj86&usp=sharing
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #36 послато: децембар 02, 2018, 11:07:12 поподне »
Иначе, занимљиве су приче које је др Тихомир Ђорђевић забележио о прошлости Влаха. Код Бољевца, у селу Подгорац, је забележио да становништво не памти Хајдук Вељка, који је ту 100 година раније имао кулу, што он објашњава тиме да је становништво касније досељено. Али се и чудом чуди што само један човек памти Ђуру Јакшића, који је овде био учитељ пре мање од 50 година.
Такође је занимљиво оно што је забележио о пореклу становништва. У области Црног Тимока, он бележи да је највећи број Влаха досељен из Румуније, тј. Влашке 1820-их и 1830-их, а нарочито после укидања феудализма и то су тзв. Царани. У појединим селима у Кучеву и околини Мајданпека је забележио да становништво има предање да је досељено из Угарске, тзв. Унгурјани. Др Ђорђевић каже како су почели да долазе пред Кочину Крајину и после устанака. У неким селима је забележио предање становништва да потичу са Косова и из Старе Србије али да су прешли преко Дунава и тамо се порумунили, а онда се населили у Србији. Неки од њих су помињали место Алмаш у Угарској, где су некада живели и где су се порумунили. Такође, описује и Буфане, трећу групацију Влаха, која се у том периоду интезивно насељавала из Угарске да би радили у рудницима у околини Мајданпека. Каже да долазе из места Уј Молдава и његове околине и да се по ношњи и језику доста разликују од Влаха који ту већ живе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #37 послато: децембар 02, 2018, 11:38:58 поподне »
Ђорђевић даје занимљив опис влашких обичаја око славе, сахране и сеоских литија. Описује и помане, чувене влашке погребне обичаје. Занимљиво је да Власи у околи Кучева и Петровца не знају за овај обичај али да је он веома жив у области око Бора и Бољевца, која је насељена Власима из Влашке, Царанима. За Царане каже да се тако зову јер су дошли из Олтеније која се зове "дин цара румунаска" тј. царска земља. Каже да су њихов језик и ношња посве исти као у Влашкој, док за ја језик Унгурјана каже да се њихов језик и дан-данас говори у Сибињу и околини.
Ђорђевић је забележио нешто о менталитету Влаха. Каже:"Морал је код наших Румуна испод нуле." и "Подвођења сваке врсте су сасвим обична ствар." Такође, у једном делу каже да се Власи истичу кукавичлуком и да су у војсци дезертери. Још каже да мрзе Србе и да српски неће да говоре и ако га знају, а да је познавање српског, нарочито код Царана, толико мало да има села где нико не говори српски. Ђорђевић је одрастао у Брестовцу код Бора где је каже: "Говорио влашки као неко Влашче". Каже да је у селима у околини Бора обичај да се покојник сахрањује са батином у сандуку да би се на оном свету бранио од Срба. Ђорђевић још каже да се Румуни тј. Власи, непосрбљују тако лако али да код Срба то није случај и наводи примере где је снаја Влајна порумунила читаву породицу и где су Срби староседеоци у селу за пар деценија постали Власи и да само старији говоре српски.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3538
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #38 послато: децембар 03, 2018, 12:30:27 пре подне »
https://drive.google.com/open?id=1XmtewMULMc5MazWRaT9eFWj6abDYgj86&usp=sharing
Занимљиво, насеља прате Велику Мораву од Ћуприје па до ушћа у Дунав, па на исток путем Пожаревац Мајданпек, до Доњег Милановца на север, па на југ до Зајечара и Ртња, и остаје пут Параћин Зајечар који није попуњен до краја да се направи "пун круг" ...Мада пошто не помиње Неготин, сигурно је да се насеља простиру ван тог круга, па би влашка насеља ишла од ушћа Мораве па током Дунава до тромеђе Србије, Бугарске и са друге стране реке, Румуније, па на југ уз границу до Зајечара...
« Последња измена: децембар 03, 2018, 12:39:10 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3538
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 280
  • Y: E-V13>Z5017>A18833
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #40 послато: децембар 03, 2018, 09:51:26 пре подне »
Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.

Парник мом селу на другој обали Млаве је влашко село Ждрело. А са друге стране, мало даље је и влашко село Бусур. Пошто немају осмогодишњу школску установу, од 5. до 8. разреда су долазили у наше село. А ми смо, додуше мало касније као пубертетлије, волели да на "скутерима" који су тада ушли у моду идемо да се правимо важни код њихових девојака, које су нам увек биле занимљиве, и нешто слободније од наших.

Да не скрећем и сам са теме (али лепа су та сећања), у контакту сам са некима наравно још увек. Не знам сада дали би нека посебна породица била занимљива за тестирање или говорите генерално. У сваком случају, велики део њих живи и ради у иностранству, што са финансијске стране олакшава мало неки Y67 или јаче.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #41 послато: децембар 03, 2018, 11:47:52 пре подне »
Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
Старе Тимочане најпре можемо тражити међу Карашевцима, који настањују места Лулак и Карашево у делу Баната који припада Румунији. Већина их се данас сматра Хрватима, зато што су у неком тренутку прешли у римску цркву.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #42 послато: децембар 03, 2018, 01:22:48 поподне »
Занимљиво, насеља прате Велику Мораву од Ћуприје па до ушћа у Дунав, па на исток путем Пожаревац Мајданпек, до Доњег Милановца на север, па на југ до Зајечара и Ртња, и остаје пут Параћин Зајечар који није попуњен до краја да се направи "пун круг" ...Мада пошто не помиње Неготин, сигурно је да се насеља простиру ван тог круга, па би влашка насеља ишла од ушћа Мораве па током Дунава до тромеђе Србије, Бугарске и са друге стране реке, Румуније, па на југ уз границу до Зајечара...

Ево карте израђене на основу података прикупљених на попису 2002.


И једна карта румунске израде. Наводно по подацима из 1930., мада нигде не видим извор.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4751
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #43 послато: децембар 15, 2018, 06:29:39 поподне »
Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":

https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #44 послато: децембар 19, 2018, 07:24:45 пре подне »
Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":

https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji
Заиста занимљив чланак. Ауторка је добро обрадила начине на које Срби гледају Влахе. Чини ми се да је једино изоставила део о магији. Многи се прво тога сете када се каже Влах. Наравно, и грандиозних кућа, које стоје пусте већи део године јер њихови власници живе негде на Западу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #45 послато: јун 02, 2019, 04:58:55 поподне »
Бројност популације влашке миграционе струје
[/b]

Извори:
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 
2 http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401
3  http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf

Задржао бих се на проценама броја Влаха који данас живе у Источној Србији,а по критеријуму сталне настањености (дакле, искључујући гастарбајтере). Ако изузмемо градска подручја, релативно је лако проценити број Влаха данас јер се зна у којим селима је становништво влашког порекла (тј. која су готово чисто влашка а која мешовита села). У неким мешовитим местима чак је познат и однос Влаха и Срба (на пример Бошњак код Петровца, Близнак и Крепољин итд). У неким градовима попут Пожаревца влашка национална свест је јако бледа и малобројни припадници Влаха се лако асимилују. У некима попут Бора и Неготина влашки језик је итекако присутан упркос томе што су Срби већинско становништво у граду. Великих проблема у процени има и чињеница да су Срби и Власи исте (православне) вере, и у 95 % случајева су припадници исте (српске) Православне цркве. То аутоматски значи да су Срби и Власи, без обзира на језичке баријере, могли врло лако ступити у брачне заједнице, и тај број у прошлости није био мали, као што није ни данас. Ипак, да би се утврдио оријентациони број Влаха,треба имати у виду следеће чињенице и претпоставке :

Претпоставка 1 - сва влашка села су у потпуности влашка - тиме се делимично квантитативно задовољава равнотежа са бројем Влаха у српским селима
Претпоставка 2 - број Влаха у градским насељима варира од случаја до случаја (то је најтежи део процене и доводи до великих варијација)
Претпоставка 3 - као основа за утврђивање броја Влаха користе се пописи из 19. века, а корективно и са савременијих пописа (најбоље по критеријуму матерњи језик) како би се процењен број што реалније представио и утврдило фактичко стање данас.
Претпоставка 4 - код мешовитих насеља прибегава се историјским изворима, сеоским монографијама и казивањима самих становника насеља

За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Курзивом су назначена мешовита насеља.

Урадићу пример за област Пожаревачке Мораве, и ако вам се преглед допада, наставићу и по другим обласитима

I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА (број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752)

Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 9.240 (10.96 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 3.740 (4.44 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 2.042 (2.42 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 21, од чега су :

- 3 чисто влашка
- 5 мешовитих са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
- 1 мешовито са влашком већином али са посрбљеним Власима,
- 2 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 мешовитих насеља са српском већином насеља где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Витежево, Кочетин, Свињарево , Тићевац, Миријево, Орљево - УКУПНО 2.042

2. Велико Село, Породин, Шљивовац - УКУПНО 1.700

3. Пожаревац, Костолац, Брежане, Пољана, Влашки До, Александровац, Симићево, Бошњак, Петка, Жабари, Топоница, Кушиљево - УКУПНО 5.500
« Последња измена: јун 02, 2019, 05:01:46 поподне Lookey »

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #46 послато: јун 02, 2019, 05:19:51 поподне »


I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА (број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752)

Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 9.240 (10.96 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 3.740 (4.44 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 2.042 (2.42 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 21, од чега су :

- 3 чисто влашка
- 5 мешовитих са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
- 1 мешовито са влашком већином али са посрбљеним Власима,
- 2 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 мешовитих насеља са српском већином насеља где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Витежево, Кочетин, Свињарево , Тићевац, Миријево, Орљево - УКУПНО 2.042

2. Велико Село, Породин, Шљивовац - УКУПНО 1.700

3. Пожаревац, Костолац, Брежане, Пољана, Влашки До, Александровац, Симићево, Бошњак, Петка, Жабари, Топоница, Кушиљево - УКУПНО 5.500

Додајем и поређење сапописом из 1890. године

I ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА

- број становника 1890 : 55.855, од чега у Пожаревцу 11.134
- број становника 2011 : 84.300, од чега у Пожаревцу и Костолцу 53.752

Етничка структура, попис 1890 : Срби 43.239 (77.41 %), Власи, Роми и остали 12.616 (22.59 %)
Етничка структура, попис 2011 : Срби 74.769 (88,69 %), Роми 3.721 (4,41 %), Власи 664 (0.79 %)

« Последња измена: јун 02, 2019, 05:21:38 поподне Lookey »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #47 послато: јун 02, 2019, 11:01:40 поподне »
Урадићу пример за област Пожаревачке Мораве, и ако вам се преглед допада, наставићу и по другим обласитима

Ако имаш воље и времена, било би занимљиво видети процену укупног броја Влаха и Срба влашког порекла.

Ово може да ти помогне:

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401

Александар Д. Кнежевић, Историјскодемографске и етнодемографске основе развитка становништва Источне Србије, докторска дисерација, Београд, 2013:

Доступан у пдф формату:
http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2179


"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #48 послато: јун 02, 2019, 11:27:44 поподне »
Ако имаш воље и времена, било би занимљиво видети процену укупног броја Влаха и Срба влашког порекла.

Ово може да ти помогне:

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401

Захваљујем. На овај начин бих желео да поделим оно што знам и на тај начин тестирам и себе. То значи да до што тачнијег броја Влаха или макар Срба који имају влашко порекло треба да дођемо заједно и да сам отворен за корекције и проверена сазнања. Мени је доста дуго требало да проверавам сазнања, а мислим да је време да их саберем на једном месту.

Преглед нећу радити по административним границама општина и округа, већ по мање-више традиционалним мерилима припадности неког насеља географским областима. То су редом :

I     Пожаревачка Морава
II    Стиг и Браничево са клисуром
III   Млава
IV   Звижд
V    Хомоље
VI   Пореч и Горњи Пек
VII  Ресава
VIII Ћупријско Поморавље
IX    Кључ
X     Неготинска Крајина
XI    Тимок
XII   Црна Река

Приложићу и мапе које ће показати које су то области и која насеља обухватају, но мислим да због редовних обавеза нећу баш бити много ажуран.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #49 послато: јун 04, 2019, 09:35:50 поподне »
За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Болдованим курзивом су назначена мешовита насеља. Само курзив су села са српском већином или српска села са потпуно асимилованим Власима (категорија 3). Чисто српска села,односно села где нема Влаха нису навођена.

II  СТИГ И БРАНИЧЕВО СА КЛИСУРОМ

- број становника 1890 : 69.476, од чега у Великом Градишту 3.118
- број становника 2011 : 44.440, од чега у Великом Градишту 5.825

Етничка структура, попис 1890 : Срби 59.274 (85,32 %), Власи, Роми и остали 10.202 (14,68 %)
Етничка структура, попис 2011 : 40.825 Срби (91,87 %), Власи 1.099 (2,47 %), Роми 665 (1,50 %)

Процењени број Влаха - маскималистички модел : 5.643 (12,70 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 4.293  (9,66 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 3.633 (8,18 %)

Укупан број насеља 79. Власи су традиционално помињани у 29 насеља (пре XIX века у 33), од чега су :

- 11 чисто влашка
-  1 мешовито са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
-  3 мешовита са влашком већином али са посрбљеним Власима,
-  4 мешовита са српском већином и влашком мањином,
- 10 насеља са изразитом српском већином где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1.  Дољашница, Чешљева Бара, Забрега, Тополовник, Мустапић, Житковица, Кудреш, Двориште, Кривача, Снеготин, Брњица, Вуковић - УКУПНО 3.633

2.  Голубац, Речица, Добра   - УКУПНО 660

3. Велико Градиште, Рам, Ђураково, Кличевац, Затоње, Кусиће, Поникве, Миљевић, Мала Бресница, Салаковац, Велико Црниће, Мало Црниће, Трњане, Калиште  - УКУПНО 1.350
« Последња измена: јун 04, 2019, 09:46:23 поподне Lookey »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #50 послато: јун 04, 2019, 10:13:24 поподне »
Надам се да не скрећем с теме пуно (мада се тиче тога). Шта би била ова тимочко-браничевска струја са Цвијићеве мапе? У том крају српске староседелачке струје готово да нема. Постоји јака влашка струја и српска досељена из јужних крајева (Косово, Јужна Морава и Шоплук). То ми некако "боде очи" на овој мапи.


Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #51 послато: јун 04, 2019, 10:44:44 поподне »
Надам се да не скрећем с теме пуно (мада се тиче тога). Шта би била ова тимочко-браничевска струја са Цвијићеве мапе? У том крају српске староседелачке струје готово да нема. Постоји јака влашка струја и српска досељена из јужних крајева (Косово, Јужна Морава и Шоплук). То ми некако "боде очи" на овој мапи.


Колико сам ја упознат тимочком струјом на простору Ресаве, Белице и Ћупријског Поморавља, то је становништво које своје даље порекло везује за Тимочку Црну Реку и уопште слив Црног Тимока. Углавном су насељени у периоду од половине до краја 18. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #52 послато: јун 08, 2019, 01:58:51 поподне »
Цитат

За сваку област источне Србије разматраћу села у којима су Власи били забележени у последњих 150 година, и насеља ћу делити у три класе :

1. Неасимиловани Власи, код којих је и даље присутна влашка свест, језик и ношња - овде су и мешовита села са повлашеним Србима

2. Власи у транзиционом поступку асимилације, дакле влашка свест постоји, али се прожима са српском - познавање влашког језика на врло малом нивоу или не постоји

3. Потпуно асимиловани Власи, код којих влашка свест није присутна или је изузетно присутна код врло старих становника  - сви такви Власи су живели у мешовитим селима, и често су у тим селима били мањина...наводе се до почетка 20. века, углавном као они који су примили српски језик и ношњу,а након тога (вероватно као асимиловани у Србе) се више не спомињу.

Сходно, томе постоје три модела за процену броја Влаха - максимални (убрајање све три категорије, са рачунањем свих особа влашког порекла, без обзира на степен асимилације, дакле представља стање у прошлости), средњи (реалан, тренутно стање, са убројане прве две категорије), минимални (који под Власима подразумева само тврдо влашко насељско језгро, евентуално стање у будућности)

Болдована су насеља у којима су Власи већина. Болдованим курзивом су назначена мешовита насеља са влашком већином или насеља са влашком већином и повлашеним Србима. Само курзив су села са српском већином или српска села са потпуно асимилованим Власима (категорија 3). Чисто српска села,односно села где нема Влаха нису навођена.

III  МЛАВА

- број становника 1890 : 45.341, од чега у Петровцу на Млави 2.558
- број становника 2011 : 33.513, од чега у Петровцу на Млави 7.447

Етничка структура, попис 1890 : Срби 28.207 (62,21 %), Власи, Роми и остали 17.134 (27,79 %)
Етничка структура, попис 2011 : 27.173 Срби (81,08 %), Власи 5.017 (14,97 %), Румуни 239 (0,71 %) Роми 183 (0,55 %)

Процењени број Влаха - максималистички модел : 11.244 (33,55 %)
Процењени број Влаха - средњи модел : 9.894  (29,52 %)
Процењени број Влаха - минималистички модел : 8.894 (26,54 %)

Укупан број насеља 37. Власи су традиционално помињани у 24 насеља, од чега су :

- 10 чисто влашка
-  4 мешовита са изразитом влашком већином и повлашеним Србима,
-  1 мешовито са српском већином и влашком мањином,
-  9 насеља са изразитом српском већином где су Власи асимиловани

Фактичко стање би изгледало овако :

1. Аљудово, Бусур, Витовница, Дубочка, Ждрело, Кладурово, Кобиље, Лесковац, Манастирица, Мелница, Рановац, Рашанац, Стамница, Старчево - УКУПНО 8.894

2.  Петровац на Млави   - УКУПНО 1.000

3. Велики Поповац , Велико Лаоле , Вошановац , Забрђе , Каменово , Мало Лаоле , Орешковица , Панково , Табановац - УКУПНО 1.350
« Последња измена: јун 08, 2019, 02:03:53 поподне Lookey »