Надао сам се скорашњој достави резултата теста на Дантелабс.
Нажалост, њихов достављач УПС Сербиа, није ми доставио кит за тестирање.
Након упита Дантелабс, послали ми број за праћење пошиљке.
Послата 5.маја, у том тренутку је лежала 10 дана у Београду и "чека доставу у ваш регион".
Послао сам упит УПС Србија, око 11 преподне, у 17 послеподне истог дана је обележена као "достављена".
Наравно није било тачно.
Данзелабс обећава нови кит, данас још чекам.
Чим добијем резултате теста, проследићу их да допринесемо решавању порекла тајновитих "Влаха" на просторима Источне Србије.
Са родбином у пограничним насељима Бугарске са Србијом (Брегово, Ракитница), контроверзних навода о пореклу моје породице код Тихомира Ђорђевића, Косте Јовановића (Крајина и Књуч) и многих других, убеђен сам да је ДНК тест решење.
Спискови досељеника из Влашке у 19.веку Неготинске капетаније су оскудни, наводе се влашка имена ЈОН, без "пољикре" неке врсте презимена.
Ако знамо да је живаљ Источне Србије, за владе Милана Обреновића, масовно преименован додавањем -ић или -вић на традиционална влашка презимена, пољикре, ти подаци су скоро безвредни. Моји су преименовани у стандардно ЈОВАНОВИЋ јер додавање суфикса -вић или -ић на СТОКИЦОИ не би било читљиво.
По убеђењу ондашњих свештеника.
Алу Бобошике су постали БОБОШИКИЋ, Алу Питуљике постали ПИТУЉИКИЋ. Преименовање у другој половини 19.века је објашњење свих тих чудних презимена на овим просторима.
У скорије време имамо доста радова на преводу архиве турских пореских спискова Видинског Санџака, дела спашених из отпада.
Христијан Атанасов, на пример.
Радови су у току и на Академиа има све више превода, махом на Бугарски и понеки на енглески језик.
Да је ситуација замршена око Источне Србије, доказује обиман број радова Др. Биљане Сикимић или Др. Аннамриа Соресцу-Маринковић о Циганима, Ромима и другима племенима досењених на ове просторе из једне од подунавских Кнежевина Молдавије и Влашке (Цара Руминеаска). Након ослобађања из ропства 2 или 3 племена Цигана код Бојара, манстира и племића подунавских кнежевина, долази до масовне миграције на пространства јужно од Дунава и Саве. То је било и тежиште радова Сикимићке и Сореску, циганска племена и њихов језик.
У ропству код бојара и манастира је робовима, Цигани, било забрањено да говоре својим матерњим језиком, власници робова се плашили побуне. Зато су морали говорити Руминешће. Током векова ропства та племмена су заборавила своје индијске језике Романи, Марати, Гујарати...
Постали су романофони па је током миграције у Источну Србију долазило до погрешне процене намесника владе Обреновића неготинске и кључке капетаније, сви су "Власи".
Наравно да је то погрешно-
Целој причи доприносе и скорашњи политички догађаји, вето Румуније на приступ Србије ЕУ док се не реши питање "влашке" националне мањине.
Које је све друго осим РЕШЕНО.
Др. Биљана Сикимић је својим најновијим радом покушала да објасни и разјасни мешавину појмова језик и говор, MOTHERTONGUE, како она пише.
Настали политчким утицајем и манипулацијом, наводних, предстабвника "Влаха".
Нажалост, њени радови су доступни веома малом броју припадника "влашке" "етничке групације" (да, немамо стаус мањине) на порталу Академиа.
Реструктурацијом у САНУ, многи аутори избегавају публикацију својих радова у овој установи, тако да се број читалаца још више смањио.
Новијом појавом свакојаких странака, организација, удружења који у свом имену носе "ВЛАХ", конфузија је постала још већа.
Романофони припадници "Влашке" популације себе сматрају пореклом Румуни, Цинцари. Подунавска кнежевина, на српском језику ВЛАШКА (Tara Romaneasca) је тој конфузији појмова још више допринело.
Језичко хендикепиран народ ових простора, је преиначио своје предање о пореклу из Румуние, на српском Влашка, са новоствореном етничком заједницом ВЛАСИ:
Ако узмемо у обзир период из 2004.године и копрцање администрације ЕУ да племенима Рома, Цигана, Урсара, Рздарам Фусара, Лејеци и другима, реши статус и права, додељен им статус националне мањине без матице порекла.
Да несрећа буде већа, лоби из Аустрије, Беча, романофоне ромске популације, досељеника из Влашке, је успео да ЕУ усвоји назив за романофоно ромско пллеме по имену ВЛАХ, доделивши им статус и имплицирали индијско порекло и досељавање на Балкна у 11.веку.
Тај назив за ромско племе у ЕУ, ВЛАХ, се поклопио са најновојим политичким језичким девијацијама, одјендом постаде староседелачка популација ИСточне Србије, романофона, племе Рома, Синти и Путујућих по класификацији ЕУ.
А то је велика трагедија за све романофоне становнике ове области, који нису Индијског порекла нити имају карактеристике ромских племена.
Музј Крајина у Неготину покушавао је у неколико издања да осветли порекло становника Неготина и околних насеља.
Нажалост, политичка директива ј јача од доказаних археолошких сазнања са налазишта "Поткапина" код мог села Мокрања.
Ту су и ескападе, како језичке културне и историјске, разних "аутора" попут "Румунија и румунизација Срба". И других.
Може се рећи да је трансформација романофоног становништва Крајине, Кључа, Браничева и Хомоња, дако-трачанског порекла, са припадницима ромских племена индијског порекла, спроведена.
Да ли је тиме испињен услов Румуније и њен вето на пприступ ЕУ, о ммањинским правима романофоне попукације Крајине и Кључа, није тема овог форума и овог пројекта.
Мислим да би обрада генетског порекла становника Источне Србије допринела у проналажењу идентитета многих житеља који су у дилеми Румун-Влах-Ром-Циганин-Бањаш-Србин.
Можда ће допринети јаснијој слици етничког састава популације на неком следећем попису становништва.
"мујке, ну вреу рат, ђе аја спун ке сунт Сирбуајке" су речи једне старије жене упућене младој девојци која је бу+ила пописивач на терену на задњем попису.
Морао сам да преводим девојци пописвачу, баба се изјашњава као Српкиња јер се плаши рата а не влада језиком већинског народа, за чијег припадника се изјаснила на попису.
