Кад овако напишеш испада да тврдиш да су и Визиготи и Остроготи дошли на Балкан 376. године и да су Остроготи били на Балкану све до 493. године кад су прешли у Италију. Што наравно није тачно.
Остроготи и Визиготи су двије потпуно одвојене групе Гота, одвојене још у постојбини на територији Украјине. Само су Визиготи те 376. године прешли Дунав и настанили се на територији данашње Бугарске, Грчке и Турске (не и Србије). На том подручју су боравили једва 40 година, јер су већ 418. године били настањени у Галији. На подручју српских земаља Визиготи никада нису живјели.
Остроготи су били она група Гота која је прихватила хунску власт и остала на подручју Украјине. Када су се Хуни помјерили према Панонији, Остроготи су се помјерали са њима као њихови поданици и настанили се око језера Балатон у данашњој Мађарској. Након слома хунске власти 453. године, Остроготи стичу независност и тек након тога се као савезници царства неки насељавају у Италији, неки у Галији, неки у Тракији. Као савезници и у име царства 493. године освајају Италију и тек тад кад су освојили Италију дошли су у посјед и Далмације.
Значи, ниједна се од готских група, ни Остроготи ни Визиготи у континитету није на Балкану одржала дуже од 50 година. А на територији данашње Србије и Црне Горе, можемо слободно рећи, једва да су прошли.
Уз дужно поштовање, за Остроготе, ниси у праву.
На Балкан је, прешли поред Визигота, прешао и део Острогота. Позната су чак и имена двојице вођа које су их превеле преко Дунава. Ради се о Сафраксу и Алатеусу. Обојица се помињу као вође Гетрунга у бици код Хадрианопоља. Други, вероватно већи део је, као што си написао, остао под Хунима и касније се ослободио њихове власти. Да су се групе гота задржале у континуитету на Балкану
говори и то да сз у 5. и 6. веку познати Мезијски Готи. Извори нигде не наводе да ли је реч о Визиготима или Остроготима, већ само Готима насељеним у Тракији и Мезији, вероватно због измешаности и губитка потребе за диференцијацијом на ову стару поделу. Њихов најпознатији вођа је Теодорих Страбон, против кога су панонски Готи под Теодорихом Великим водили рат пре одласка у Италију.
Што се тиче освајања Италије, панонски Готи/Остроготи, су након упада на Балкан за време владавине цара Зенона Исавријанца, под Теодорихом Великим, заједно са једним делом Мезијских Гота, као савезници Источниог царства, покорили Одоакарову краљевину у Италији. Тек након одласка Паноонских и већине Мезијских Гота за Италију, Источно царство је решило кризу у којој се налазило скоро 150 година, а која се огледала у великом броју Готских, и других германских федерата, насељених у близини средишта царства и огромне моћи које су комаданти федератских трупа имали у војсци састављеној већином од германских најамничких контигената.
Што се тиче простора на којима касније имамо присутне Србе, можда су у праву. Међутим и овде се мора узети у обзир то да иако можда није било насељених група, на ширем подручју, као горе поменутих Мезијских Гота или, рецимо, Гото-Грка у Фригији, познатих и у каснијим вековима, питање је где су се све налазили и каквог су "етничког" састава били и Источноримски и Остроготски гарнизони распоређени по Балкану, посебно по средишњем делу каснијег Србског етничког простора, куда је и ишла "граница" између земаља којиом је владао патрициј Теодорих Велики и области које су стварно биле под влашћу његовог Василевса, из Цариграда. Дакле утицај Германа(Гота и других) на генетику становништва Балкана, се не може потпуно искључити али се због већ поменуте мале бројности у односу на староседелачко становништво те специфичности које носи војнички/најамнички позив не сме ни олако преувеличавати.
