Аутор Тема: Малисори  (Прочитано 37711 пута)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 273
Одг: Малисори
« Одговор #20 послато: децембар 17, 2016, 10:12:43 поподне »
Nisam rekao da im je rosonacelnik ziovio u 15 vijeku vec su to mogli biti unuci i praunuci. Ne znam da su se Drekalovici doselili. Drekale je valjda sin druge Marine zene katolkinje. Mozda je mogao biti katolik. Mislim da nema smisla u katolickom okruzenju pod turskom vlascu prelaziti masovno na pravoslavlje. Vjerovatno su vec u okolini Skadra bili pravoslavni.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5378
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #21 послато: децембар 17, 2016, 11:02:28 поподне »
Mozda je mogao biti katolik. Mislim da nema smisla u katolickom okruzenju pod turskom vlascu prelaziti masovno na pravoslavlje. Vjerovatno su vec u okolini Skadra bili pravoslavni.

Има смисла, зато што је у то време католичка црква била главни непријатељ ислама оличеног у Отоманској Империји и личности њеног султана (калифа, наследника Мухамеда по сунитској идеологији). С друге стране, српска црква је имала аутономију (Пећка патријаршија) и у то време (16. и 17. век) није била "проказана" као непријатељска, већ је била уклопљена у турски административни систем на неки начин, као и Цариградска патријаршија. Из тих разлога, неким католицима је било привлачније да пређу у православље које им је, и поред свих разлика, ипак било ближе од ислама. Небо је већ написао да имена Куча показују припадност католичкој цркви. Немојте упадати у замку анахронизма, да представе из данашњег времена, када је већина Куча (осим оних из Затријепча) православне вере, преносите на 16. и 17. век, када је стање било другачије.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 273
Одг: Малисори
« Одговор #22 послато: децембар 18, 2016, 07:14:08 пре подне »
Има смисла, зато што је у то време католичка црква била главни непријатељ ислама оличеног у Отоманској Империји и личности њеног султана (калифа, наследника Мухамеда по сунитској идеологији). С друге стране, српска црква је имала аутономију (Пећка патријаршија) и у то време (16. и 17. век) није била "проказана" као непријатељска, већ је била уклопљена у турски административни систем на неки начин, као и Цариградска патријаршија. Из тих разлога, неким католицима је било привлачније да пређу у православље које им је, и поред свих разлика, ипак било ближе од ислама. Небо је већ написао да имена Куча показују припадност католичкој цркви. Немојте упадати у замку анахронизма, да представе из данашњег времена, када је већина Куча (осим оних из Затријепча) православне вере, преносите на 16. и 17. век, када је стање било другачије.

Tacno ne treba upadati u zamke i da nas saznanje o haplogrupi i poneko ime u mjseovitoj sredini povede na pogresan zakljucak. Nalazim se na otvorenom moru tako da nemam pristup podacima vec cu reci iz glave. U jednoj od nemanjickih povelja u Zeti se pomijnu Srbi, Vlasi, Latini i Arbanasi. Danas Vlaha i Latina nemamo. Arbanasi su se sacuvali vise u unutrasnjosti i kasnije se spustaju prema primorju i Skadru. Nazivi sela oko Skadra Velje Polje, Kosturi, Borici ukazuju na govornike slovenskog jezika haplogrupa nije morala biti izvorno slovenska. Mlecani su vladali Skadrom kratko u odnosu na srpsku vlastelu koja je imala posjede i vinograde.
Nije logicno da se neki Tihomuri od kojih ne osta traga dosele u Kuce i nametnu svoju slavu. Kuci su bili u savezu sa katolickom Mletackom. Zasto bi promijenili vjeru a i prve komsije su im katolici. Pecka patrijarsija nije dugo imala povlastice jer je pomagala narodne bune. Dok su franjevci imali kontinuiran rad. I dok se zastava sv. Marka viorila u Medunu takodje su bili pravoslani. Ako su imena prije doseljavanja bila Gojko, Nenad, Mrnja u donjoj Zeti znaci da su dosli kao Sloveni u danasnje Kuce. Ako su htjeli povoljniji polozaj po vjeri mogli su uzeti islam. Razumijem tvoju teoriju ali pp meni ima previse rupa i nije dovoljno osnovana.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Малисори
« Одговор #23 послато: децембар 18, 2016, 09:23:58 пре подне »
На нашим просторима управо вјерске "јурисдикције" утичу на етногенетске процесе. Мислим ни да Малисори у том смислу нису изузетак. На начин како је припадност католичкој цркви на западној страни српског етничког простора на једној страни од етничких Срба створила Хрвате (њихов штокавски дио), тако је на истоку на граници мијешања српског, словенског,  албанског и ромејског етничког елемента припадност Православној Цркви значила истовремено и припадност српском народу, а припадност католичкој цркви припадност албанском народу. Утицај ислама је дошао накнадно.

Већ смо на некој другој теми писали о томе како се римокатолицизам уопште појавио у Албанији, међу Гегама и Малисорима, у традиционалној територији православне, византијске Цркве. Након прилично безуспјешног ширења католицизма међу Србима, преко барске надбискупије, папска политика се окреће пројекту католичке Regnum Albaniae, врбујући прије свега албанско племство, које се наслања на практично политички мртве анжујске титуле и супростављање српској, немањићкој превласти. Кроз читав 13. и 14. вијека албанско племство није било сигурно да ли припада католичкој или православној вјери. У том периоду преко фрањевачких мисионара католицизам се шири и међу малисорским племенима, етнички вјероватно не сасвим албанским. На исти начин се то дешава и међу неким брдским племенима. Мислим да и за српске ауторе није спорно да су Пипери, Кучи и Бјелопавлићи у неком периоду били католици, то сам , колико се сјећам и прочитао у некој од историја српског народа.

Међутим, управо то сврствање уз православну или католичку цркву у 16. и 17. вијеку за брдска и малисорска племена имаће кључни, не само вјерски, већ и етнички значај. Најбоље се то види на примјеру Куча. Католички дио Куча говори албанским и има албански етнички идентитет, православни дио Куча говори српски и има српски етнички идентитет.

Припадност одређеној вјери има и дирекатан етногенетски значај у смислу да почиње интензивна интеракција са другим популацијама са којима немате исто етничко поријекло, али сте исте вјере. Етничке везе између православних и католичких Срба у Далмацији и Херцеговини су прекинуте у 16. вијеку. Није било могуће склапати мјешовите бракове, јер ниједна од цркви то није дозвољавала. Истовремено се католички Срби штокавци преко бракова све више мјешају са по вјери идентичним чакавским Хрватима. Дакле, вјера директно има утицај на етногенетски процес.

Слично је, мада у мањој мјери, на истоку са Малисорима и Брђанима. Малисори склапају бракове са католичком популацијом из дубине албанског етничког простора, а Брђани са православном популацијом из дубине српског етничког простора (Иако је било доста случајева и међувјерских бракова, баш у Кучима). Ти бракови додатно продубљују разлику међу некад можда сродним племенима, а вјера опет има директни утицај.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5378
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #24 послато: децембар 18, 2016, 12:01:49 поподне »
Пећка патријаршија је обновљена 1558. године посредством Мехмед-паше Соколовића, који је поставио свог брата (или рођака) Макарија за патријарха. Након тога, она своју јурисдикцију проширује и на просторе далеко на север и запад, где у средњем веку српска црква никада није имала јурисдикцију, а захваљујући томе што су ти крајеви тада били под отоманском влашћу и што се њихова етничка слика променила услед турских освајања, бежања старог становништва на просторе под контролом Хабзбурга и досељавања српских породица са подручја Старе Србије, Херцеговине, итд. током 15. и 16. века. Дакле у тим првим деценијама Пећка патријаршија јесте уживала заштиту Отомана, под условом наравно да буде лојални субјект, редовно измирује своје обавезе, рају држи мирном и покорном, итд. Ништа се битно није мењало у том односу све до краја 17. века и аустро-турског рата. Побуне које су избијале су биле махом локалног карактера па су и турске одмазде биле ограниченог дејства, није се доводило у питање функционисање цркви и манастира на простору целе Патријаршије. Међутим, када се српска црква заједно са својим народом ставила на страну Аустрије у Великом бечком рату, настају тешка времена за Патријаршију и српски народ у целини, тек након Велике сеобе долази до напуштања и паљења цркви и манастира и замирања црквеног живота у већој мери. Ипак, и поред две веће сеобе, Патријаршија се одржала (додуше у веома тешком стању у односу на период пре Бечког рата) све до 1766. године, када је и званично укинута. С друге стране, због честих ратова Турака са католичким силама (Аустријом и Млетачком републиком) током 16. и 17. века, њихова црквена организација у оквиру Отоманске Империје је често била на удару, о чему сведоче и извештаји њихових фратара које су слали у Рим Конгрегацији за пропаганду вере (Sacra Congregatio de Propaganda Fide) у том периоду. Услед таквог стања ствари, католици су у тешким временима, када су Турци водили рат са неком од католичких сила, бивајући под притиском као "непријатељски елемент", понекад прелазили или на ислам или на православље под окриљем Пећке патријаршије. Прелазак на православље је можда у њиховим очима био сношљивији јер се нису одрицали хришћанства а били су заштићенији јер су улазили под окриље институције која се простирала само на територији турске државе, која је имала изграђен институционализовани однос са Портом и локалном турском администрацијом и није била подређена неком иностраном (непријатељски настројеном према Турској) центру (Рим).

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 273
Одг: Малисори
« Одговор #25 послато: децембар 18, 2016, 12:23:08 поподне »
Пећка патријаршија је обновљена 1558. године посредством Мехмед-паше Соколовића, који је поставио свог брата (или рођака) Макарија за патријарха. Након тога, она своју јурисдикцију проширује и на просторе далеко на север и запад, где у средњем веку српска црква никада није имала јурисдикцију, а захваљујући томе што су ти крајеви тада били под отоманском влашћу и што се њихова етничка слика променила услед турских освајања, бежања старог становништва на просторе под контролом Хабзбурга и досељавања српских породица са подручја Старе Србије, Херцеговине, итд. током 15. и 16. века. Дакле у тим првим деценијама Пећка патријаршија јесте уживала заштиту Отомана, под условом наравно да буде лојални субјект, редовно измирује своје обавезе, рају држи мирном и покорном, итд. Ништа се битно није мењало у том односу све до краја 17. века и аустро-турског рата. Побуне које су избијале су биле махом локалног карактера па су и турске одмазде биле ограниченог дејства, није се доводило у питање функционисање цркви и манастира на простору целе Патријаршије. Међутим, када се српска црква заједно са својим народом ставила на страну Аустрије у Великом бечком рату, настају тешка времена за Патријаршију и српски народ у целини, тек након Велике сеобе долази до напуштања и паљења цркви и манастира и замирања црквеног живота у већој мери. Ипак, и поред две веће сеобе, Патријаршија се одржала (додуше у веома тешком стању у односу на период пре Бечког рата) све до 1766. године, када је и званично укинута. С друге стране, због честих ратова Турака са католичким силама (Аустријом и Млетачком републиком) током 16. и 17. века, њихова црквена организација у оквиру Отоманске Империје је често била на удару, о чему сведоче и извештаји њихових фратара које су слали у Рим Конгрегацији за пропаганду вере (Sacra Congregatio de Propaganda Fide) у том периоду. Услед таквог стања ствари, католици су у тешким временима, када су Турци водили рат са неком од католичких сила, бивајући под притиском као "непријатељски елемент", понекад прелазили или на ислам или на православље под окриљем Пећке патријаршије. Прелазак на православље је можда у њиховим очима био сношљивији јер се нису одрицали хришћанства а били су заштићенији јер су улазили под окриље институције која се простирала само на територији турске државе, која је имала изграђен институционализовани однос са Портом и локалном турском администрацијом и није била подређена неком иностраном (непријатељски настројеном према Турској) центру (Рим).

Sve sto si rekao stoji ali je i dalje pretpostavka da je prelazak u pravoslavlhe mogao dati bilo kakvu prednost. Kao sto Sinisa rece mjesoviti pravoslano-katolicki brakovi postaju rijetkost tako da ne vidim da bi neku prednost dobili mijenjanjem vjere. Mijenjanje vjere se desavalo na pojedinacnom nivou gdje je npr Lale Drekalev imao dvije zene, prva katolkinja druga pravoslavna tako da je mogao promijeniti vjeru radi zenidbe i to cak 2 puta. I naravno asimilacoja zbog zivota u odredjenom okruzenju sto u slucaju Kuca ne bi trebao biti slucaj.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5378
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #26 послато: децембар 18, 2016, 12:30:04 поподне »
Малесија и Црногорска Брда су у средњем веку, па и за време турске превласти били једна целина (границе су повучене тек у 19. и 20. веку). С тим у вези, етнички процеси који су се тамо одвијали су били у знаку симбиозе словенског, албанског и романског становништва, па се у документима јављају мешовита имена, словенског, албанског и романског корена. Дакле поред Гојка, Ненада и Мрње, имао си и Тануша, Ђона, Дракула, итд. Не може се ту повући јасна граница јер су ти људи живели измешано, а не одвојено по језичким/етничким линијама. Сам назив Кучи је највероватније албанског порекла (од придева i kuq/e kuqe, црвено). Дрекале највероватније није словенски антропоним, већ албански или романски (вероватно у вези са drac, dracu(l), романска реч за змаја, а касније за ђавола, у албанском се јавља у облику dreq, са истим значењем). Треба имати у виду и албанско предање о пореклу Куча. Наиме, они их везују за албански фис Бериша (чија се матица налази близу Пуке у Малесији), који нема предање о доласку из неког другог краја, па их и други албански фисови проглашавају за најстарији фис у Малесији. По том предању, преци Куча су били Црвене Берише (i kuq), док су преци данашњих Бериша, Пипера и Мертурија Беле Берише (i bardhë). Можда је у том предању сачувана успомена на неку давну, средњовековну сеобу предака Куча из Малесије на простор где сада живе. Постоји још један карактеристичан случај - дренички арбанашки родови који су српског порекла се већином издају да су од фиса Бериша, али их други Албанци, њихове комшије које су пореклом из Малесије, сврставају у фис Кучи, што ови први негирају. Разлог тог негирања је што су у данашње време Кучи великом већином србофони и православне вере, па је то онда извор срамоте за данашње дреничке Албанце. Међутим, ти родови великом већином су заиста дошли "од Куча", преко Ибарског Колашина, насељавајући се у Дреници током 18. века, где су примили ислам и потом се албанизовали (најчувенији род са овим пореклом су Јашарији). Њихова околина је то запамтила и идентификује их као Куче (због места одакле су дошли, не мора значити да су они пореклом били прави Кучи), док се они издају за Берише управо због предања да Кучи потичу од Бериша, па је њима лакше да се идентификују са фисом који је "потврђено" албански, него са Кучима који су "компромитовани" у њиховим очима због свог српства и православља.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5378
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #27 послато: децембар 18, 2016, 12:46:08 поподне »
Sve sto si rekao stoji ali je i dalje pretpostavka da je prelazak u pravoslavlhe mogao dati bilo kakvu prednost. Kao sto Sinisa rece mjesoviti pravoslano-katolicki brakovi postaju rijetkost tako da ne vidim da bi neku prednost dobili mijenjanjem vjere. Mijenjanje vjere se desavalo na pojedinacnom nivou gdje je npr Lale Drekalev imao dvije zene, prva katolkinja druga pravoslavna tako da je mogao promijeniti vjeru radi zenidbe i to cak 2 puta. I naravno asimilacoja zbog zivota u odredjenom okruzenju sto u slucaju Kuca ne bi trebao biti slucaj.

Али је исто тако Синиша нагласио да је у малесијском крају било више случајева међусобне женидбе православних и католика него у другим крајевима. Мислим да је то у вези са генералном тенденцијом код Албанаца у то време, да им вера не представља неку велику препреку, тј. да у највећем броју случајева нису били искрени верници, већ су по потреби прелазили или у ислам, или у православље, зависно од тога шта је могло да им донесе више користи. На кучком простору су вероватно дошли у додир са јаким староседелачким (словенским) православним слојем, па су због међусобних веза и учвршћивања племенске организације, а вероватно и због већег утицаја православне цркве на том простору него на простору Малесије или средње Албаније, прелазили у православље, да би накнадно постајали потпуно србофони. У Затријепчу до тога није дошло због јаче католичке залеђине (Хоти, Кастрати, Шкрељи, па и Клименти). И за Бјелопавлиће и Пипере важи да су дошли са простора Малесије, али нису имали католичку залеђину и "слетели" су у дубину територије где је старо становништво било православно, па су стога и они након одређеног времена прихватили православље и српски језик (тзв. "патријаршијски" пакет).  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Малисори
« Одговор #28 послато: децембар 18, 2016, 12:53:31 поподне »
Sve sto si rekao stoji ali je i dalje pretpostavka da je prelazak u pravoslavlhe mogao dati bilo kakvu prednost. Kao sto Sinisa rece mjesoviti pravoslano-katolicki brakovi postaju rijetkost tako da ne vidim da bi neku prednost dobili mijenjanjem vjere. Mijenjanje vjere se desavalo na pojedinacnom nivou gdje je npr Lale Drekalev imao dvije zene, prva katolkinja druga pravoslavna tako da je mogao promijeniti vjeru radi zenidbe i to cak 2 puta. I naravno asimilacoja zbog zivota u odredjenom okruzenju sto u slucaju Kuca ne bi trebao biti slucaj.

Српско-турски златни вијек је трајао заправо од 1459- 1594. Оно послије 1594. године (послије спаљивања моштију св. Саве) је било више ствар подношења него стварно добрих односа. Не постоје колико је мени познато неки конкретни документи из тог периода који показују прелазак католичког становништва на православље на турској територији. Претпостављам да је мањих, појединачних прелазака на православље свакако било. Вјероватно тамо гдје није било католичког свештенства. Не треба заборавити повољан положај босанских фрањеваца у том периоду, који су били заштићени султановим ферманом, и који су водили добрим дијелом протурску политику. На тај начин, они не само да су сачували плодове свог рада у предвечерје турске инвазије у Босни, превођење великог дијела припадника Цркве Босанске на католичанство, већ су успјели, тамо гдје су били у већини, да апсорбују и  српске православне досељенике из источне Херцеговине.

Што се Малесије и Брда тиче, слажем се са овим што је Никола написао, о утапању у доминатно православно окружење појединих католичких родова из Малесије. Не треба заборавити ни случај величких Шаљана, гдје предак Чера и по предању самих Величана долази из Албаније као католик и жени се са дјевојком из стариначког српског рода. Мада је код Величана симптоматична и њихова словенска генетика по мушкој линији.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Малисори
« Одговор #29 послато: децембар 18, 2016, 01:00:10 поподне »
Има итекако смисла што НиколаВук пише. Али ипак треба сачекати панеле за Бјелопавлиће и Куче, да не буде изненађења као код Васојевића. Такође сам и најближи мишљењу да су Бјелопавлићи и Кучи истог старог порекла, где су једни бели, а други црвени, термини који су се у средњем веку користили за означавање оних на северу и оних на југу, без обзира каква је у то време била перцепција страна света.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5378
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #30 послато: децембар 18, 2016, 01:12:46 поподне »
Има итекако смисла што НиколаВук пише. Али ипак треба сачекати панеле за Бјелопавлиће и Куче, да не буде изненађења као код Васојевића. Такође сам и најближи мишљењу да су Бјелопавлићи и Кучи истог старог порекла, где су једни бели, а други црвени, термини који су се у средњем веку користили за означавање оних на северу и оних на југу, без обзира каква је у то време била перцепција страна света.

То за стране света и боје знам да су користили степски народи, па би тако црна била боја за север, бела за запад, црвена за југ а плава или зелена за исток. Ипак, можда су Кучи "црвени" у смислу да су били "румени", тј. здрави, прави, јаки.  :)
Немојмо упадати у замку "хаплогруписања".  ;) То што Васојевићи нису сродни ни са једним до сада тестираним албанским братством и племеном не значи да њихови преци у неком историјском тренутку нису били "већински" албанофони, нпр. Не кажем да је тако заиста било, али само на основу хаплотипа ми не можемо то да знамо. Дакле, где год не постоји нека потврда у документима, ми можемо само да нагађамо.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Малисори
« Одговор #31 послато: децембар 18, 2016, 01:23:16 поподне »
То за стране света и боје знам да су користили степски народи, па би тако црна била боја за север, бела за запад, црвена за југ а плава или зелена за исток. Ипак, можда су Кучи "црвени" у смислу да су били "румени", тј. здрави, прави, јаки.  :)
Немојмо упадати у замку "хаплогруписања".  ;) То што Васојевићи нису сродни ни са једним до сада тестираним албанским братством и племеном не значи да њихови преци у неком историјском тренутку нису били "већински" албанофони, нпр. Не кажем да је тако заиста било, али само на основу хаплотипа ми не можемо то да знамо. Дакле, где год не постоји нека потврда у документима, ми можемо само да нагађамо.

Васојевићи су за сада негативни на све познате балканске подгране, што их од Малисора одваја бар 4000 година. Мислим да за Куче и Бјелопавлиће, за које се очекују панели, биће другачија ситуација. Али никад се не зна...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Малисори
« Одговор #32 послато: децембар 18, 2016, 01:24:57 поподне »
Има итекако смисла што НиколаВук пише. Али ипак треба сачекати панеле за Бјелопавлиће и Куче, да не буде изненађења као код Васојевића. Такође сам и најближи мишљењу да су Бјелопавлићи и Кучи истог старог порекла, где су једни бели, а други црвени, термини који су се у средњем веку користили за означавање оних на северу и оних на југу, без обзира каква је у то време била перцепција страна света.

Велика разноврсност E-V13 , са гранама које су се раздвојиле прије неколико хиљада година, иде у прилог велике старости те хаплогрупе на нашем подручју, тако да ту нема пуно смисла говорити о албанском, српском или чак и ромејском слоју, јер је E-V13 ту била вјероватно и прије доласка свих тих народа.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Малисори
« Одговор #33 послато: децембар 18, 2016, 01:39:30 поподне »
Велика разноврсност E-V13 , са гранама које су се раздвојиле прије неколико хиљада година, иде у прилог велике старости те хаплогрупе на нашем подручју, тако да ту нема пуно смисла говорити о албанском, српском или чак и ромејском слоју, јер је E-V13 ту била вјероватно и прије доласка свих тих народа.

Хтедох рећи, да за разлику од Васојевића,  Бјелопавлићи и Кучи би требали бити ближи малисорским племенима. Не поменух нигде ни Србе ни Албанце као народ.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5378
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #34 послато: децембар 18, 2016, 01:46:43 поподне »
Велика разноврсност E-V13 , са гранама које су се раздвојиле прије неколико хиљада година, иде у прилог велике старости те хаплогрупе на нашем подручју, тако да ту нема пуно смисла говорити о албанском, српском или чак и ромејском слоју, јер је E-V13 ту била вјероватно и прије доласка свих тих народа.

Да, али је занимљиво истражити ко су били Васојевићи у средњем веку, нпр? Па потом њихови преци у време Римског Царства, да ли су се налазили на истом простору где и сада живе Васојевићи или су живели на неком другом делу Балкана? Да ли би та њихова грана E-V13 могла да се повеже са илирским племенима или пак не? Све су то занимљива питања, за чије одговоре нам недостају археогенетска испитивања балканских популација у време металних доба, антике и средњег века. Али опет понављам, то што они нису сродни Малисорима генетски не значи нужно да у неком периоду историје нису били лингвистички рођаци, мада не мора да значи, све зависи од њихових миграција током векова и међусобних утицаја и прожимања. Иначе, када би хаплотип одређивао и језик и идентитет, Васојевићи не би говорили ни српским ни албанским, већ неким преиндоевропским језиком, слично као Баски на Пиринејском полуострву.  :) Мада то важи и за Малисоре, јер су и они у добром проценту E-V13, иако другачија грана од Васојевића.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Малисори
« Одговор #35 послато: децембар 18, 2016, 01:47:43 поподне »
Хтедох рећи, да за разлику од Васојевића,  Бјелопавлићи и Кучи би требали бити ближи малисорским племенима. Не поменух нигде ни Србе ни Албанце као народ.

Само ће будући тестови и детаљна анализа по подгранама, узимајући у обзир њихову старост, дати одговоре на та питања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Малисори
« Одговор #36 послато: децембар 18, 2016, 01:52:50 поподне »
Само ће будући тестови и детаљна анализа по подгранама, узимајући у обзир њихову старост, дати одговоре на та питања.

Тачно тако. Као што ти рече за Васојевиће, за сад се зна шта нису, али не и шта јесу. А нису са малисорским племенима у сродству, бар не задњих 4000 година. Мислим за Бјелопавлиће и Куче ће ситуација бити другачија.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Малисори
« Одговор #37 послато: децембар 18, 2016, 02:01:47 поподне »
Тачно тако. Као што ти рече за Васојевиће, за сад се зна шта нису, али не и шта јесу. А нису са малисорским племенима у сродству, бар не задњих 4000 година. Мислим за Бјелопавлиће и Куче ће ситуација бити другачија.

Да, засад немају блиске везе ни са једним тестираним малисорским племеном, међутим има их још нетестираних прилично. И за Морачане Богићевце нисмо имали рођаке међу малисорима, па се скоро појавише у Шаљи.

Оно што је мени било изненађење јесте да Васојевићи нису блиско повезани ни са Орловићима, са којима по маркерима не стоје далеко.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 273
Одг: Малисори
« Одговор #38 послато: децембар 18, 2016, 03:47:52 поподне »
Genetika ce dati odgovore u buducnosti. Samo ne predstavljajmo necije pretpostavke kao neprikosnovene cinjenice jer postoji jos mnogo pretpostavki i mogucnosti. Tako da ne treba tvrditi oni su bili katolici, kao da se to zna sa sigurnoscu. Ovo crven je tek nesto napamet. Ime Kuci dolazi po selu iz kojeg su se doselili, gdje je zivio neko sa prezimenom Nenad. A genetika ce pokazati dalje rodjake. Cak i ako ih bude medju Albancima ne znaci da u periodu o kom govorim nisu bili pravoslavni.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Малисори
« Одговор #39 послато: децембар 18, 2016, 04:43:08 поподне »
Genetika ce dati odgovore u buducnosti. Samo ne predstavljajmo necije pretpostavke kao neprikosnovene cinjenice jer postoji jos mnogo pretpostavki i mogucnosti. Tako da ne treba tvrditi oni su bili katolici, kao da se to zna sa sigurnoscu. Ovo crven je tek nesto napamet. Ime Kuci dolazi po selu iz kojeg su se doselili, gdje je zivio neko sa prezimenom Nenad. A genetika ce pokazati dalje rodjake. Cak i ako ih bude medju Albancima ne znaci da u periodu o kom govorim nisu bili pravoslavni.

Да ли би онда било боље да нико ништа не коментарише? Мислим да је сврха Форума изношење и претпоставки,  а не видим да било ко све ово изречено узима за коначно, па и сами аутори постова. Али већина изреченог се може свести као нешто што је најближе истини. Најлакше је рећи за нешто да није тачно, а не поткрепити контрааргументом. Не треба на ствари из прошлости, а посебно из средњег века, гледати очима данашњице.