Poštovanje, ja sam vaš stari član ali nikako ne mogu da uđem sa starim nalogom ne znam šta se desilo sa njim moguće da je hakovan jer dugo nijesam ulazio.Ja sam iz Pješivaca Bošković Breškovac pa bih htio ove godine nijesam siguran kad ali sigurno ove godine da se testiram a vidim u januaru je bilo testiranje 60e/7000rsd pa me zanima pošto me je neko nudio za preporuku za istu cijenu ima li toga više.Ja sam živio u Podgorici sad sam u Beogradu.Ovdje mi je objašnjeno kako sam došao do mojih Bogmilovića preko Banjana i da nijesam Mićunović kako sam mislio.Upravo čitam forum i divim se koliko vi u stvari znate o mojim Pješivcima i Ozrinićima.Pozdrav za vas pa se čujem sa nekim u DM ili kako to već ide.
Бошковићу, пред Ваше тестирање, да направимо малу рекапитулацију и поставимо радну хипотезу:
Петар Пејовић у својој књизи „Озринићи-племе Старе Црне Горе“, 2004, позива се на рад Шобајића који у књизи „Бјелопавлићи и Пјешивци“ пише да су Бошковићи, Мијушковићи и Перовићи из Богмиловића – Велестовци, из племена Озринићи, и да су рођаци са Ераковићима и Килибардама у Бањанима.
У одељку о Брешковцима пише следеће:
…На Велестову постоји предање по ком је у Брешковом Долу било око 30 кућа Брешковаца који су се „поклали“ са Мићуновићима, наводно, у доба Вука Мићуновића, па су се иселили (иако чињенице говоре другачије: Вук Мићуновић је живео крајем 17-века и почетком 18-ог века, а Ераковићи су се одселили из Велестова око 1790 г., дакле, неких 70 година након погибије Вука Мићуновића) . То су сада Килибарде и Ераковићи у Бањанима, Богмиловићи у Пјешивцима и Дубинићи у селу Једноше у Доњем Загарачу. Познају се њихова кућишта (у Брешвком долу) зидана у сувомеђи и „клаку“. …
Ераковића и Килибарди има у Бањанима око 105 кућа. Ераковићи овоме додају да су они можда даљом старином са Његуша, одакле се њихов предак Ерак доселио на Велестово (у Брешков до), али да нијесу од Ераковића (Петровића) са Његуша…
Ераковићи, сложено братство у Богмиловићима, који имају поузданија предања него Ераковићи у Бањанима, казују да је Тодор Ераков- од Рајка Озринића, из Брешкова Дола- био са братом због крви (наводно је убио једног од Мићуновића -примедба НС) па је побјегао у Бањане. Од брата који је остао у Бањанима је пет братстава Тупањана.
Тодор са пет или седам синова дође у Пјешивце на позив Пјешиваца који су му дали земљу Милуновића и још 100 багаша жита. Од ових Тодорових синова зна се за Радула, Ујмила и Радивоја. Од Радивоја су у Пећи – Богмиловићи, о од Радмила и Ујмила су данашњи огранци Ераковића. Они 1911. г. до Ерака набрајају 8 до 10 предачких имена. По овом броју набројаних предачких имена њихово исељавање са Велестова било је почетком 18-ог века.
…Не може се утврдити која су од ових братстава из Брешковог дола озринићког поријекла, а која не. Највероватније да они нијесу прави велестовачки старинци, већ су, судећи према слави, а код неких и према прислужби- чевски Озринићи који су са Цаушевићима или прије њих са Чева прешли у Велестово- а касније су се међу њих населиле Килибарде. Из предања Брешковаца види се да њихово исељавање из Брешковог дела није било једновремено, већ се оно одвијало током читавог 18-ог вијека. …“У вези са овим, слично предање постоји и међу Мићуновићима (о овоме ми је писао Миљешковић из Тивта); они памте да је баш овај Тодор Ераковић (који је вероватно био Ераков четврти син, пошто ми Ераковићи памтимо преостала три Еракова сина - Петра, Томаша и Сима), који је живео у првој половини 18-ог века, био убио једног од Мићуновића, што је био узрок серије каснијих сукоба између ова два братства.
Ђорђе Вукотић Чевски, у својој књизи "Племе Чевљани или Озринићи") у поглављу Озринићи у расијању, пише следеће о Бошковићима:
"Ова породица је из Брешковог дола у Велестову. Бошко је због крви био утекао у Херцеговину, а одатле у Богмиловиће. Био је ожењен из Куча. Имао је Ујмила и још шест синова. Много се клао са Брђанима. У Богмиловићима их је 1925 било још 15 кућа и 8 у Никшићу. Славе Малу Госпођу а прислужују Илиндан. Раније су славили Светог Арханђела.
За Перовиће и Аџиће Чевски пише следеће:
Поријеклом су из Велестова и Брешковог дола. Перовићи су од Пера Томашева Бошковића, такође Брешковца. Овај Перо је живео негде око почетка 19-ог вијека. Данас их је у Богмиловићима и Никшићу 9 кућа. Од брата Пера Томашева су Аџићи. Аџића је само једна кућа била 1925 г. И они славе Малу Госпођу, и прислужују Илиндан. Раније су славили Светог Арханђела".
Иначе, испоставило се, резултатом тестирања, да су и Милуновићи из Богмиловића исто припадници озринићког генетског рода, иако су они сматрани староседеоцима.
Дакле, ако је све ово тачно, требало би да је наш најближи заједнички предак (Ерак?) живео почетком 18-ог века.
Тренутно стање је следеће: ми сада имамо три гране Озринића (Ераковиће из Велестова, Драшковиће-Вукотиће из Чева и Думељиће из Марковине) које су се имале заједничког претка пре 750 година (тј. око 1350 г), са могућом тенденцијом да се то грањање помери уназад (јер треба имати у виду да је Озро, наводно, био дошао у Чево са још 4 брата). Такође, видимо да су се Драшковићи и Вукотићи раздвојили средином 17-ог века, што се отприлике и поклапа са њиховим предањима (реч је о Драгојевићима).
Дакле, ти и ја бисмо требали бити у једној грани, са најближим заједничким претком који је живео пре око 350 година. Тешко да ћемо ово сазнати на основу нашег будућег теста, али ћемо бар имати путоказ. Иначе, очекујемо резултате дубинског теста једног Николића са Чева. Па ћемо видети за даље.
