Аутор Тема: Озринићи I2-PH908  (Прочитано 14357 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Озринићи I2-PH908
« послато: март 10, 2013, 09:21:12 пре подне »
Успјели смо да издвојимо још један значајан кластер везан за Црну Гору, а то је кластер Озринићи Драгојевића. И то захваљујући хаплотипу Радуловића из Комана које је послао Невски.

Иако сам се много бавио анализом И2а Динарик Југ хаплотипова са наших простора веома тешко може да се уђе у траг мутацијама на маркерима и јасном опредјељивању грана. Када упоредимо хаплотипове Марјановића, Јовановића, Радуловића и Вукотића видимо да је карактеристика која их јасно издваја од остатка И2а Динарик Југ популације вриједност на маркерима 389-1 и 389-2 = 14 и 32. С обзиром да се ради о истом маркеру вјероватно се ова мутација десила истовремено.

Следећа мутација се десила код Радуловића и Вукотића на маркеру 448 и то са 19 на 18.

Заправо хаплотип Радуловића је био та веза која је повезала Марјановића и Јовановића са Вукотићем.

Примјећује се да је хаплотип Вукотића затим самостално мутирао на још неколико мјеста што га чини самим тим прилично далеким од свих хаплотипова, али је јасна путања мутације, што је најважније.

Сви ови хаплотипи могу се наћи на Српском ДНК Пројекту.

http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/
« Последња измена: јун 29, 2017, 09:39:34 поподне Лука »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #1 послато: март 10, 2013, 09:25:03 пре подне »
Сада журим до града, али ћу на кратко рећи да у ЦГ узорку од 122 И2а хапловрсте има њих двадесетак са врѣдношћу ДЫС 448 =18. Вечерас ћу покушати то мало подробнийе погледати.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #2 послато: март 10, 2013, 09:44:29 пре подне »
Родословна веза Радуловића из Комана и Вукотића са Чева је позната. Ево шта сам успио наћи на мрежи.

"ОЗРИНИЋИ ДРАГОЈЕВИЋИ:

Седам синова Драгоја Озринића су: поп Прента, Бура, Вукашин, Иван, Вујо, Марко и Радуле.

Потомци попа Пренте су Драшковићи из Заљућа на Чеву (од војводе Драшка Поповића) и Поповићи из Броћанца Никшићког.

Од Бура потичу Бурићи у Загреди код Даниловграда.

Од Вукашина Драгојева потичу: Вукотићи и Вукотићи – Татари из Чева, Дамјановићи из Крижева Дола на Чеву, Вукадиновићи у Србији, Ђикановићи у Дробњаку; Думнићи, Ђикановићи, Ђоковићи (од ових је Новак Ђоковић), Мусићи, Ракојевићи и Тодоровићи (ових шест братстава у Горњем Пољу сјеверно од Никшића), Остојићи из Ђурђевића Таре и Пушањског Дола (Пљевља), Дамјановићи са Косанице (Пљевља), Дамјановићи из Каљића Лијеске (Бијело Поље), Пушоње са Косанице (Пљевља). У Чеву је до 1779. године било пет породица Мићића (од Мићуна Вукашинова) за које се тврди да су одселили у околину Чачка.

Од Ивана Драгојева потичу Војинићи (Ердељановић их је 1910. пописао као Ивановиће): Ђукановићи из Чева, Николићи из Чева, Павловићи (Аџије) у Никшићу и Србији, Поповићи у Србији, Бутуровићи у околини Лесковца.

Од Вуја Драгојева потичу Вујовићи из Ожеговица на Чеву, а од њих су Бајовићи (и њихов огранак Одовићи) и Перовићи у Горњем Пољу код Никшића, Баровићи под Орлином код Броћанца, Лукићи у Црквицама у Опутној Рудини (Бањанима), Матијашевићи у Ораху код Видрована у Горњем Пољу код Никшића и њихови огранци Ђешњићи и Шаровићи у Ораху и Праги.

Од Марка Драгојева потичу Марковићи у Љешанској нахији и Бјелановићи у Зети.

Од Радула Драгојева потичу Радуловићи у Команима."

Можемо рећи да је генетика потврдила ово предање о вези Радуловића из Комана и Вукотића са Чева.
Интересантно је да аутор текста од Драгоја Озринића изводи и поријекло породице Новака Ђоковића и Мила Ђукановића. Ако неко из тих крајева има више информација о томе нека напише.

ДРуге двије породице генетски веома блиске Озринићима Драгојевићима су Јовановићи и Марјановићи.

За Јовановиће имам смо податак да су из неког Кунова, а ли не знам којег јер их има више, Тако да за њихово поријекло не могу ништа више да напишем.

Марјановић је католик из Трогира, гдје се Марјановићи помињу још у 16.vijeku, око 1570. Тада се у Трогирско насеље Сегет склонило око 300 породица из Пољица у Далматинској Загори, а водио их је Јанко Марјановић. Марјановићи католици се помињу и у Криводолу код Мостара и то као старинци. Има такође доста православних Марјановића по Крајини који су забиљежени као старинци.




Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 816
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #3 послато: март 10, 2013, 12:42:12 поподне »
Ако сам разумео, Радуловићи су I2a? Ја сам био врло склон мишљењу да су E1b.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #4 послато: март 10, 2013, 12:42:57 поподне »
Ако сам разумео, Радуловићи су I2a? Ја сам био врло склон мишљењу да су E1b.

Да, имаш хаплотип унесен у базу пројекта.

Додуше, има доста Радуловића неповезаних. Не знам на које си мислио.
« Последња измена: март 10, 2013, 12:45:14 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 816
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #5 послато: март 10, 2013, 02:47:24 поподне »
мислио сам уопште. Знам их неколико који добро вуку на медитеранце.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #6 послато: март 10, 2013, 05:06:31 поподне »
Ако сам разумео, Радуловићи су I2a? Ја сам био врло склон мишљењу да су E1b.

Радуловићъ има више братстава по Црной Гори, йедни су у Бѣлопавлићих. Али найвећи су без сумње у Команах. Њих има реда величине около тисушту, коя стотина више или мање. Мой отац сматра да спадайу међу десет найвећих братстава у Црной Гори.

Него, у узорку са 17 испитиваних ознака од 404 хапловрсте на испитивању у Црной Гори, као И2а йе прѣдпостављено 120 њих. Од тога су тачно 24 их са врѣдношћу ДЫС448 = 18, као код узорака Радуловића и Вукотића. Значи, тачно йедна петина.
Ових 24 имайу разноликост 0.238271, док йе за свих 120 И2а она 0.405627. Што значи да су они прилично повезани, али и да их мутация нѣйе баш тако млада.
Разноликост рачунах као просѣк по ознаках срѣдње-квадратнога одступања.

Налаз Вукотића мени бѣше чудан од када га првога пута упоредих са наведенима 120-торма узорцима. Йер йе он веома удаљен од њих. Њему найближи има чак три разлике, и то само йедан, док са четирма разликама има десет.
Док налаз Радуловића има пет йеднаких у 120-ици, и више њих са разликом 1. Авдаловић има йеднога са одстояњем 1. Чак и я имам ближега у узорку од Вукотића, са двема разликама, на ДЫСовах 385а/б.
Йедино обяшњење за овакво неуклапање Вукотића у узорке из ЦГ йе да йе његова лоза у послѣдњих десетак колѣн доживѣла више мутация на 16 ознака, и то три их. То йе мало вѣроватно, али йе ипак могуће.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Да ли је Новак Ђоковић из Озринића?
« Одговор #7 послато: април 11, 2013, 03:05:23 поподне »
ПО свему судећи јесте. Његов покојни деда је својевремено описујући поријекло породице Ђоковић за новине, рекао да Ђоковићи у Јасеновом Пољу код Никшића потичу од Ђока Дамјановића са Чева који је 1730. убио неког турског бега (класика, нема српске породице која није убила бар једног бега) и који се потом населио у Јасеново поље крај Никшића.

Дамјановићи са Чева су огранак Озринића Драгојевића, блиски Вукотићима који су представљни у пројекту. С обзиром да већ имамо дефинисан генетски профил Озринића Драгојевића било би интересантно знати да ли је ово преданје Ђоковића тачно. Требало би да буде тачно, поготово јер Ђоковићи славе Аранђеловдан што је и крсна слава свих Озринића.
« Последња измена: април 11, 2013, 03:07:25 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #8 послато: април 11, 2013, 03:25:49 поподне »
Досад смо на пројекту имали доста презимена која своје поријекло на овај или онај начин вежу за Озриниће. Сва та презимена славе Аранђеловдан и генетски припадају хаплогрупи И2а Динарик Југ. И не само то, већ у даљем грањању саме хаплогрупе И2а Динарик Југ припадају блиским гранама. Све то указује да се ради о неком старом српском племену које је било и крвно повезано. Поменућу које су то породице досад тестиране поријеклом са Чева и са истом крсном славом Аранђеловданом:

Вукотићи са Чева, припадају Озринићима Драгојевићима.
Радуловићи из Комана, припадају Озринићима Драгојевићима.
Авдаловићи из Гацка, припадају Озринићима Гардашевићима.
Бездановићи-Пејовићи из Комана. доселили са Чева, не зна се којој грани припадају

Племе Озринића је по предање доселило на Чево из сјеверозападног правца, који се у предањима често називао Босном, али то је у сваком случају најчешће била Херцеговина.
Породица Марјановића из Трогира која је такође тестирана, а која је 1570. досељена из Херцеговине у Трогир, као и блискост католичке породице Вучића из Мостара са Вукотићима, као да нас упућују на простор око Мостара као на могуће мјесто поријекла ове групе породица. Управо ту у Криводолу код Мостара налазимо и старинце Марјановиће који би могли бити повезани са трогирским Марјановићима. Успутна станица ових породица у досељавању на Чево би могла да буде жупа Врм или Корјенићи код Требиња. Шобајић је оставио записано предање о вези групе Корјенићких породица које славе Аранђеловдан са Озринићима. Немамо нажалост њихове генетске резултате да провјеримо ово предање.

Које би то српско племе оригинално могло да буде тешко је сада рећи. Једино што бих ја претпоставио, јесте да је од досељења Срба то племе живјело на простору Захумља и то централног дијела око ријеке Неретве. Још једна католичка буњевачка породица је генетски блиска овој групи породица, а то су Рукавине које су у Лици добиле племство на основу везе са српском племићком породицом из долине Неретве Владимировићима. О томе може више да се прочита овдје:
http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=1777.0

На мрежи Пеца

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 95
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #9 послато: јул 25, 2013, 11:12:28 пре подне »
Досада се нисам укључивао разговоре на форуму, мада већ извјестан период пратим овај портал који је мени у мојим истраживањима пружио доста нових информација и података.
Интересује ме поријекло податка ДНК анализе Авдаловића из Гацка, јер ако сте тај податак скинули са Ysearch.org или familytreedna.com не ради се о Авдаловићу из Гацка него из Невесиња. У колико је ипак неко од гатачких Авдаловића доставио резултате своје анализе онда је то мени један вриједан податак потврде фамилијарног предања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #10 послато: јул 25, 2013, 12:39:08 поподне »
Досада се нисам укључивао разговоре на форуму, мада већ извјестан период пратим овај портал који је мени у мојим истраживањима пружио доста нових информација и података.
Интересује ме поријекло податка ДНК анализе Авдаловића из Гацка, јер ако сте тај податак скинули са Ysearch.org или familytreedna.com не ради се о Авдаловићу из Гацка него из Невесиња. У колико је ипак неко од гатачких Авдаловића доставио резултате своје анализе онда је то мени један вриједан податак потврде фамилијарног предања.

Петре,
тачно је да су подаци за Авдаловиће преузети са y search-a. Међутим, сад сам видио да су на y search-u два тестирана Авдаловића. Један се зове Петар, а други Небојша. Не знам да ли си ти тај Петар што је поставио податке? Ако јеси, онда твоје податке нисмо унијели у српски ДНК пројекат, већ Небојшине. Оба Авдаловића су тестирана на 37 маркера и на 37 маркера се разликују на три маркера. Ја сад не знам који је из Невесиња, а који из Гацка, јер ни за једног не знамо мјесто поријекла.

Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан. Генетика потврђује ово предање, али је веза Авдаловића и Озринића ипак мало старија него што предање каже.

На мрежи Пеца

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 95
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #11 послато: јул 25, 2013, 02:43:18 поподне »
Петре,
тачно је да су подаци за Авдаловиће преузети са y search-a. Међутим, сад сам видио да су на y search-u два тестирана Авдаловића. Један се зове Петар, а други Небојша. Не знам да ли си ти тај Петар што је поставио податке? Ако јеси, онда твоје податке нисмо унијели у српски ДНК пројекат, већ Небојшине. Оба Авдаловића су тестирана на 37 маркера и на 37 маркера се разликују на три маркера. Ја сад не знам који је из Невесиња, а који из Гацка, јер ни за једног не знамо мјесто поријекла.

Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан. Генетика потврђује ово предање, али је веза Авдаловића и Озринића ипак мало старија него што предање каже.

Хвала на брзом одговору. Очигледно да генетика потврђује моју претпоставку да је веза Авдаловића и Озринића старија од претпостављене. И ја и Небојша смо поријеклом из Невесиња. Осим нас урађена је анализа за још два Авдаловића, али на 12 маркера. И сви смо из Невесиња. Небојша и друга двојица Авдаловића имају на 12 маркера 100% поклапање. Намјера ми је да узмем узорке и за некога од Авдаловића из Гацка и да их упоредим са подацима невесињских Авдаловића.

Иначе Невесињски Авдаловићи славе св. Илију, док Гатачки Авдаловићи славе Аранђеловдан. Авдаловићи из Гацка су раније славили св. Илију али су пред крај XIX вијека почели славити Аранђелов дан због неког несретног случаја. Потврда да су раније славили Илиндан лежи у чињеници да потомци Јакше Гачанина Авдаловића и данас славе Св. Илију, а познато је да је он из Гацка одселио крајем XVIII vijeka.

Једини податак да Авдаловићи воде поријекло од Гардашевића нашао сам у необјављеним дјелимна Андрије Лубурића у Архиву Србије и то у исказу једног Гардашевића везано за породицу Гардашевић. У том запису се наводи да су од те фамилије Апрцовићи из Пиве и Авдаловићи. Апрцовићи такође славе св. Илију.

Интересантно је фамилијарно предање Апрцовића да су раније славили Аранђеловдан, али да су такође због неког несретног случаја промијенили славу у Илиндан. То ме наводи на претпоставку да је предак Авдаловића и Апрцовића исти и да је са Чева одселио крајем XVII или почетком XVIII вијека.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #12 послато: јул 25, 2013, 06:07:28 поподне »
Петре, не би било лоше све генетске податке о Авдаловићих послати Синиши. И прѣдлажем ти ставити свойе податке и на ФТДНА И2а подухват.
Читайући твойе писанийе, закључуйем да сматраш да су Авдаловићи из Невесиња и Гацка исто братство? И мени йе то очекивано, обзиром да се ради о веома рѣтком прѣзимену.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #13 послато: јул 25, 2013, 07:17:43 поподне »
Хвала на брзом одговору. Очигледно да генетика потврђује моју претпоставку да је веза Авдаловића и Озринића старија од претпостављене. И ја и Небојша смо поријеклом из Невесиња. Осим нас урађена је анализа за још два Авдаловића, али на 12 маркера. И сви смо из Невесиња. Небојша и друга двојица Авдаловића имају на 12 маркера 100% поклапање. Намјера ми је да узмем узорке и за некога од Авдаловића из Гацка и да их упоредим са подацима невесињских Авдаловића.

Иначе Невесињски Авдаловићи славе св. Илију, док Гатачки Авдаловићи славе Аранђеловдан. Авдаловићи из Гацка су раније славили св. Илију али су пред крај XIX вијека почели славити Аранђелов дан због неког несретног случаја. Потврда да су раније славили Илиндан лежи у чињеници да потомци Јакше Гачанина Авдаловића и данас славе Св. Илију, а познато је да је он из Гацка одселио крајем XVIII vijeka.

Једини податак да Авдаловићи воде поријекло од Гардашевића нашао сам у необјављеним дјелимна Андрије Лубурића у Архиву Србије и то у исказу једног Гардашевића везано за породицу Гардашевић. У том запису се наводи да су од те фамилије Апрцовићи из Пиве и Авдаловићи. Апрцовићи такође славе св. Илију.

Интересантно је фамилијарно предање Апрцовића да су раније славили Аранђеловдан, али да су такође због неког несретног случаја промијенили славу у Илиндан. То ме наводи на претпоставку да је предак Авдаловића и Апрцовића исти и да је са Чева одселио крајем XVII или почетком XVIII вијека.

Значи, имамо четири тестирана Авдаловића из Невесиња са славом Илиндан при чему од четири тестирана имамо два различита хаплотипа. Унијећу у пројекат још твој хаплотип на 37 маркера, а ова два од 12 с обзиром да су исти са унесеним нећу уносити.

Очигледно је да су Авдаловићи живјели у племену Озринића, али нису били и дио њихових братстава. Иако исте хаплогрупе као и Озринићи, вриједност 30 на маркеру 449 у односу на Озринићки 29 на истом маркеру показује да припадају давно раздвојеном кластеру унутар хаплогрупе и2а Динарик Југ.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #14 послато: март 10, 2014, 05:37:05 поподне »
Ево родослова Остојића из племена Озринић, који је вероватно рађен према предању. Иако је реч о породици Остојић, ту се налазе и остале породице из тог племена.



« Последња измена: јануар 02, 2015, 10:44:35 пре подне админ »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #15 послато: новембар 14, 2014, 08:01:46 пре подне »

Од Ивана Драгојева потичу Војинићи (Ердељановић их је 1910. пописао као Ивановиће): Ђукановићи из Чева, Николићи из Чева, Павловићи (Аџије) у Никшићу и Србији, Поповићи у Србији, Бутуровићи у околини Лесковца.

Братство Војинић је давно исељено из села Војинићи, и то исељавање је упамћено у два маха, први пут када је отац кнеза Богдана одселио у Љешанску нахију и други пут доста након тога времена када су остаци овог братства вероватно потиснути од Озринића одселили у правцу Бјелопавлића. На њихово место доселили су Озринићи које никако не можемо звати Војинићима пошто они то свакако нису, једино по називу села које и даље носи назив по братству које је некада ту живело.   

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9247
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #16 послато: новембар 14, 2014, 04:59:58 поподне »
Према једној верзији, Озринићи су у сродству са малисорским племенима. Занимљива је и прича о пореклу из Босне.

Нићифор Дучић је писао о пореклу неких црногорских племена. Према његовим речима Цетињани, Ђеклићи, Цуце и Бјелице су из Гацка, Хераковићи и Раичевићи из Бањана, а Озринићи, од којих су и Вукотићи, по свој прилици из Босне, од Озрена. У 16. веку долазе најпре у Далмацију, а затим преко Херцеговине насељавају простор данашње Црне Горе.

Јевто Дедијер у својој студији "Херцеговина - антропогеографске студије" каже да су сви Озринићи пореклом "испод планине Озрена у Босни".

Малисорска племена су махом E1b, док су неки херцеговачки родови генетски веома блиски Озринићима I2a DS. Судећи по овоме, изгледа да је друга верзија ближа истини.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9247
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #17 послато: новембар 15, 2014, 01:41:27 поподне »
Авдаловићи (Невесиње) су по предању пореклом из Озринића, а на 37 маркера се од Вукотића разликују чак на 14. Или су у питању брзомутирајући маркери, или је предак ових породица живео много пре настанка Озринића.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #18 послато: новембар 15, 2014, 03:59:45 поподне »
Према једној верзији, Озринићи су у сродству са малисорским племенима. Занимљива је и прича о пореклу из Босне.

Малисорска племена су махом E1b, док су неки херцеговачки родови генетски веома блиски Озринићима I2a DS. Судећи по овоме, изгледа да је друга верзија ближа истини.
Постоји она верзија о браћи Озру, Васу, Пипу, Красу и Оту, од којих су наводно Озринићи, Васојевићи, Пипери, Краснићи и Хоти. У ту причу сам одавно сумњао јер звучи готово невероватно, а овим ДНК истраживањем дефинитивно се доказује да је то само плод нечије маште пошто су Васојевићи Е а Озринићи И2а хаплогрупа. Могуће да је прича настала из разлога што Васојевићи, Озринићи и Пипери славе Св. Архангела Михаила, а могуће да су неки делови или можда и цела племена Краснић и Хоти некада славило исту славу, као што се то помиње за Клименте да су некада славили Св. Николу. Војвода Богић родоначелник највећег броја доњоморачана (Радовићи, Добричани, Перовићи, Вујисићи, Ракочевићи, Меденице итд.) дошао је из Хота, а сви они данас славе баш Св. Архангела Михаила. За Красниће немам конкретне податке да ли су и коју славу некада славили док се нису потпуно поалбанизовали односно касније прешли на ислам. Знам само да нека предања за њих кажу да су најближи са Васојевићима и да су се некада због тога рођакали са њима. Нека малисорска племена су изгледа била мешавина староседелачког и словенског живља па је самим тим могуће да су неки родови унутар племена славили славу, што би могло указивати на њихово српско порекло, или можда и обрнуто да су неки делови тих малисорских племена примајући православну веру и мешањем са словенским живљем временом посрбљено. Као што се зна да је Куча некада било католика, православних и муслимана.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #19 послато: новембар 19, 2014, 11:09:33 пре подне »
Ја сам одавно поставио тезу о пореклу (већине) брђанских и дела малесорских племена од катуна Туза који се помиње у Дечанској хрисовуљи. Укратко, они су, по мени, потомци Влаха из Пинда, покренути на север након распада Византије 1204. године. Било је то племе састављено од мањих братстава, која ће се касније одвајати и формирати нова племена. О међусобној блискости говоре и ХГ до сада тестираних појединаца из тих племена, као и крсна слава Аранђеловдан која је заједничка за више племена Брда (а и Свети Никола за Малесоре).
Енигма је какве везе имају Васојевићи и Пипери са Озринићима, осим исте славе. Могуће је да се на подручју Озринића (Чева) налазио неки огранак Брђана који се утопио у Србе Озриниће. С обзиром на ХГ Озринића, тешко да је Озрихна катунарио и сељакао се по западном Балкану са Власима. 
"Наша мука ваља за причешћа"