Аутор Тема: Озринићи I2-PH908  (Прочитано 18409 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Озринићи I2-PH908
« послато: март 10, 2013, 09:21:12 пре подне »
Успјели смо да издвојимо још један значајан кластер везан за Црну Гору, а то је кластер Озринићи Драгојевића. И то захваљујући хаплотипу Радуловића из Комана које је послао Невски.

Иако сам се много бавио анализом И2а Динарик Југ хаплотипова са наших простора веома тешко може да се уђе у траг мутацијама на маркерима и јасном опредјељивању грана. Када упоредимо хаплотипове Марјановића, Јовановића, Радуловића и Вукотића видимо да је карактеристика која их јасно издваја од остатка И2а Динарик Југ популације вриједност на маркерима 389-1 и 389-2 = 14 и 32. С обзиром да се ради о истом маркеру вјероватно се ова мутација десила истовремено.

Следећа мутација се десила код Радуловића и Вукотића на маркеру 448 и то са 19 на 18.

Заправо хаплотип Радуловића је био та веза која је повезала Марјановића и Јовановића са Вукотићем.

Примјећује се да је хаплотип Вукотића затим самостално мутирао на још неколико мјеста што га чини самим тим прилично далеким од свих хаплотипова, али је јасна путања мутације, што је најважније.

Сви ови хаплотипи могу се наћи на Српском ДНК Пројекту.

http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/
« Последња измена: јун 29, 2017, 09:39:34 поподне Лука »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1031
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #1 послато: март 10, 2013, 09:25:03 пре подне »
Сада журим до града, али ћу на кратко рећи да у ЦГ узорку од 122 И2а хапловрсте има њих двадесетак са врѣдношћу ДЫС 448 =18. Вечерас ћу покушати то мало подробнийе погледати.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #2 послато: март 10, 2013, 09:44:29 пре подне »
Родословна веза Радуловића из Комана и Вукотића са Чева је позната. Ево шта сам успио наћи на мрежи.

"ОЗРИНИЋИ ДРАГОЈЕВИЋИ:

Седам синова Драгоја Озринића су: поп Прента, Бура, Вукашин, Иван, Вујо, Марко и Радуле.

Потомци попа Пренте су Драшковићи из Заљућа на Чеву (од војводе Драшка Поповића) и Поповићи из Броћанца Никшићког.

Од Бура потичу Бурићи у Загреди код Даниловграда.

Од Вукашина Драгојева потичу: Вукотићи и Вукотићи – Татари из Чева, Дамјановићи из Крижева Дола на Чеву, Вукадиновићи у Србији, Ђикановићи у Дробњаку; Думнићи, Ђикановићи, Ђоковићи (од ових је Новак Ђоковић), Мусићи, Ракојевићи и Тодоровићи (ових шест братстава у Горњем Пољу сјеверно од Никшића), Остојићи из Ђурђевића Таре и Пушањског Дола (Пљевља), Дамјановићи са Косанице (Пљевља), Дамјановићи из Каљића Лијеске (Бијело Поље), Пушоње са Косанице (Пљевља). У Чеву је до 1779. године било пет породица Мићића (од Мићуна Вукашинова) за које се тврди да су одселили у околину Чачка.

Од Ивана Драгојева потичу Војинићи (Ердељановић их је 1910. пописао као Ивановиће): Ђукановићи из Чева, Николићи из Чева, Павловићи (Аџије) у Никшићу и Србији, Поповићи у Србији, Бутуровићи у околини Лесковца.

Од Вуја Драгојева потичу Вујовићи из Ожеговица на Чеву, а од њих су Бајовићи (и њихов огранак Одовићи) и Перовићи у Горњем Пољу код Никшића, Баровићи под Орлином код Броћанца, Лукићи у Црквицама у Опутној Рудини (Бањанима), Матијашевићи у Ораху код Видрована у Горњем Пољу код Никшића и њихови огранци Ђешњићи и Шаровићи у Ораху и Праги.

Од Марка Драгојева потичу Марковићи у Љешанској нахији и Бјелановићи у Зети.

Од Радула Драгојева потичу Радуловићи у Команима."

Можемо рећи да је генетика потврдила ово предање о вези Радуловића из Комана и Вукотића са Чева.
Интересантно је да аутор текста од Драгоја Озринића изводи и поријекло породице Новака Ђоковића и Мила Ђукановића. Ако неко из тих крајева има више информација о томе нека напише.

ДРуге двије породице генетски веома блиске Озринићима Драгојевићима су Јовановићи и Марјановићи.

За Јовановиће имам смо податак да су из неког Кунова, а ли не знам којег јер их има више, Тако да за њихово поријекло не могу ништа више да напишем.

Марјановић је католик из Трогира, гдје се Марјановићи помињу још у 16.vijeku, око 1570. Тада се у Трогирско насеље Сегет склонило око 300 породица из Пољица у Далматинској Загори, а водио их је Јанко Марјановић. Марјановићи католици се помињу и у Криводолу код Мостара и то као старинци. Има такође доста православних Марјановића по Крајини који су забиљежени као старинци.




Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 943
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #3 послато: март 10, 2013, 12:42:12 поподне »
Ако сам разумео, Радуловићи су I2a? Ја сам био врло склон мишљењу да су E1b.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #4 послато: март 10, 2013, 12:42:57 поподне »
Ако сам разумео, Радуловићи су I2a? Ја сам био врло склон мишљењу да су E1b.

Да, имаш хаплотип унесен у базу пројекта.

Додуше, има доста Радуловића неповезаних. Не знам на које си мислио.
« Последња измена: март 10, 2013, 12:45:14 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 943
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #5 послато: март 10, 2013, 02:47:24 поподне »
мислио сам уопште. Знам их неколико који добро вуку на медитеранце.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1031
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #6 послато: март 10, 2013, 05:06:31 поподне »
Ако сам разумео, Радуловићи су I2a? Ја сам био врло склон мишљењу да су E1b.

Радуловићъ има више братстава по Црной Гори, йедни су у Бѣлопавлићих. Али найвећи су без сумње у Команах. Њих има реда величине около тисушту, коя стотина више или мање. Мой отац сматра да спадайу међу десет найвећих братстава у Црной Гори.

Него, у узорку са 17 испитиваних ознака од 404 хапловрсте на испитивању у Црной Гори, као И2а йе прѣдпостављено 120 њих. Од тога су тачно 24 их са врѣдношћу ДЫС448 = 18, као код узорака Радуловића и Вукотића. Значи, тачно йедна петина.
Ових 24 имайу разноликост 0.238271, док йе за свих 120 И2а она 0.405627. Што значи да су они прилично повезани, али и да их мутация нѣйе баш тако млада.
Разноликост рачунах као просѣк по ознаках срѣдње-квадратнога одступања.

Налаз Вукотића мени бѣше чудан од када га првога пута упоредих са наведенима 120-торма узорцима. Йер йе он веома удаљен од њих. Њему найближи има чак три разлике, и то само йедан, док са четирма разликама има десет.
Док налаз Радуловића има пет йеднаких у 120-ици, и више њих са разликом 1. Авдаловић има йеднога са одстояњем 1. Чак и я имам ближега у узорку од Вукотића, са двема разликама, на ДЫСовах 385а/б.
Йедино обяшњење за овакво неуклапање Вукотића у узорке из ЦГ йе да йе његова лоза у послѣдњих десетак колѣн доживѣла више мутация на 16 ознака, и то три их. То йе мало вѣроватно, али йе ипак могуће.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Да ли је Новак Ђоковић из Озринића?
« Одговор #7 послато: април 11, 2013, 03:05:23 поподне »
ПО свему судећи јесте. Његов покојни деда је својевремено описујући поријекло породице Ђоковић за новине, рекао да Ђоковићи у Јасеновом Пољу код Никшића потичу од Ђока Дамјановића са Чева који је 1730. убио неког турског бега (класика, нема српске породице која није убила бар једног бега) и који се потом населио у Јасеново поље крај Никшића.

Дамјановићи са Чева су огранак Озринића Драгојевића, блиски Вукотићима који су представљни у пројекту. С обзиром да већ имамо дефинисан генетски профил Озринића Драгојевића било би интересантно знати да ли је ово преданје Ђоковића тачно. Требало би да буде тачно, поготово јер Ђоковићи славе Аранђеловдан што је и крсна слава свих Озринића.
« Последња измена: април 11, 2013, 03:07:25 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #8 послато: април 11, 2013, 03:25:49 поподне »
Досад смо на пројекту имали доста презимена која своје поријекло на овај или онај начин вежу за Озриниће. Сва та презимена славе Аранђеловдан и генетски припадају хаплогрупи И2а Динарик Југ. И не само то, већ у даљем грањању саме хаплогрупе И2а Динарик Југ припадају блиским гранама. Све то указује да се ради о неком старом српском племену које је било и крвно повезано. Поменућу које су то породице досад тестиране поријеклом са Чева и са истом крсном славом Аранђеловданом:

Вукотићи са Чева, припадају Озринићима Драгојевићима.
Радуловићи из Комана, припадају Озринићима Драгојевићима.
Авдаловићи из Гацка, припадају Озринићима Гардашевићима.
Бездановићи-Пејовићи из Комана. доселили са Чева, не зна се којој грани припадају

Племе Озринића је по предање доселило на Чево из сјеверозападног правца, који се у предањима често називао Босном, али то је у сваком случају најчешће била Херцеговина.
Породица Марјановића из Трогира која је такође тестирана, а која је 1570. досељена из Херцеговине у Трогир, као и блискост католичке породице Вучића из Мостара са Вукотићима, као да нас упућују на простор око Мостара као на могуће мјесто поријекла ове групе породица. Управо ту у Криводолу код Мостара налазимо и старинце Марјановиће који би могли бити повезани са трогирским Марјановићима. Успутна станица ових породица у досељавању на Чево би могла да буде жупа Врм или Корјенићи код Требиња. Шобајић је оставио записано предање о вези групе Корјенићких породица које славе Аранђеловдан са Озринићима. Немамо нажалост њихове генетске резултате да провјеримо ово предање.

Које би то српско племе оригинално могло да буде тешко је сада рећи. Једино што бих ја претпоставио, јесте да је од досељења Срба то племе живјело на простору Захумља и то централног дијела око ријеке Неретве. Још једна католичка буњевачка породица је генетски блиска овој групи породица, а то су Рукавине које су у Лици добиле племство на основу везе са српском племићком породицом из долине Неретве Владимировићима. О томе може више да се прочита овдје:
http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=1777.0

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 99
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #9 послато: јул 25, 2013, 11:12:28 пре подне »
Досада се нисам укључивао разговоре на форуму, мада већ извјестан период пратим овај портал који је мени у мојим истраживањима пружио доста нових информација и података.
Интересује ме поријекло податка ДНК анализе Авдаловића из Гацка, јер ако сте тај податак скинули са Ysearch.org или familytreedna.com не ради се о Авдаловићу из Гацка него из Невесиња. У колико је ипак неко од гатачких Авдаловића доставио резултате своје анализе онда је то мени један вриједан податак потврде фамилијарног предања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #10 послато: јул 25, 2013, 12:39:08 поподне »
Досада се нисам укључивао разговоре на форуму, мада већ извјестан период пратим овај портал који је мени у мојим истраживањима пружио доста нових информација и података.
Интересује ме поријекло податка ДНК анализе Авдаловића из Гацка, јер ако сте тај податак скинули са Ysearch.org или familytreedna.com не ради се о Авдаловићу из Гацка него из Невесиња. У колико је ипак неко од гатачких Авдаловића доставио резултате своје анализе онда је то мени један вриједан податак потврде фамилијарног предања.

Петре,
тачно је да су подаци за Авдаловиће преузети са y search-a. Међутим, сад сам видио да су на y search-u два тестирана Авдаловића. Један се зове Петар, а други Небојша. Не знам да ли си ти тај Петар што је поставио податке? Ако јеси, онда твоје податке нисмо унијели у српски ДНК пројекат, већ Небојшине. Оба Авдаловића су тестирана на 37 маркера и на 37 маркера се разликују на три маркера. Ја сад не знам који је из Невесиња, а који из Гацка, јер ни за једног не знамо мјесто поријекла.

Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан. Генетика потврђује ово предање, али је веза Авдаловића и Озринића ипак мало старија него што предање каже.

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 99
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #11 послато: јул 25, 2013, 02:43:18 поподне »
Петре,
тачно је да су подаци за Авдаловиће преузети са y search-a. Међутим, сад сам видио да су на y search-u два тестирана Авдаловића. Један се зове Петар, а други Небојша. Не знам да ли си ти тај Петар што је поставио податке? Ако јеси, онда твоје податке нисмо унијели у српски ДНК пројекат, већ Небојшине. Оба Авдаловића су тестирана на 37 маркера и на 37 маркера се разликују на три маркера. Ја сад не знам који је из Невесиња, а који из Гацка, јер ни за једног не знамо мјесто поријекла.

Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан. Генетика потврђује ово предање, али је веза Авдаловића и Озринића ипак мало старија него што предање каже.

Хвала на брзом одговору. Очигледно да генетика потврђује моју претпоставку да је веза Авдаловића и Озринића старија од претпостављене. И ја и Небојша смо поријеклом из Невесиња. Осим нас урађена је анализа за још два Авдаловића, али на 12 маркера. И сви смо из Невесиња. Небојша и друга двојица Авдаловића имају на 12 маркера 100% поклапање. Намјера ми је да узмем узорке и за некога од Авдаловића из Гацка и да их упоредим са подацима невесињских Авдаловића.

Иначе Невесињски Авдаловићи славе св. Илију, док Гатачки Авдаловићи славе Аранђеловдан. Авдаловићи из Гацка су раније славили св. Илију али су пред крај XIX вијека почели славити Аранђелов дан због неког несретног случаја. Потврда да су раније славили Илиндан лежи у чињеници да потомци Јакше Гачанина Авдаловића и данас славе Св. Илију, а познато је да је он из Гацка одселио крајем XVIII vijeka.

Једини податак да Авдаловићи воде поријекло од Гардашевића нашао сам у необјављеним дјелимна Андрије Лубурића у Архиву Србије и то у исказу једног Гардашевића везано за породицу Гардашевић. У том запису се наводи да су од те фамилије Апрцовићи из Пиве и Авдаловићи. Апрцовићи такође славе св. Илију.

Интересантно је фамилијарно предање Апрцовића да су раније славили Аранђеловдан, али да су такође због неког несретног случаја промијенили славу у Илиндан. То ме наводи на претпоставку да је предак Авдаловића и Апрцовића исти и да је са Чева одселио крајем XVII или почетком XVIII вијека.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1031
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #12 послато: јул 25, 2013, 06:07:28 поподне »
Петре, не би било лоше све генетске податке о Авдаловићих послати Синиши. И прѣдлажем ти ставити свойе податке и на ФТДНА И2а подухват.
Читайући твойе писанийе, закључуйем да сматраш да су Авдаловићи из Невесиња и Гацка исто братство? И мени йе то очекивано, обзиром да се ради о веома рѣтком прѣзимену.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #13 послато: јул 25, 2013, 07:17:43 поподне »
Хвала на брзом одговору. Очигледно да генетика потврђује моју претпоставку да је веза Авдаловића и Озринића старија од претпостављене. И ја и Небојша смо поријеклом из Невесиња. Осим нас урађена је анализа за још два Авдаловића, али на 12 маркера. И сви смо из Невесиња. Небојша и друга двојица Авдаловића имају на 12 маркера 100% поклапање. Намјера ми је да узмем узорке и за некога од Авдаловића из Гацка и да их упоредим са подацима невесињских Авдаловића.

Иначе Невесињски Авдаловићи славе св. Илију, док Гатачки Авдаловићи славе Аранђеловдан. Авдаловићи из Гацка су раније славили св. Илију али су пред крај XIX вијека почели славити Аранђелов дан због неког несретног случаја. Потврда да су раније славили Илиндан лежи у чињеници да потомци Јакше Гачанина Авдаловића и данас славе Св. Илију, а познато је да је он из Гацка одселио крајем XVIII vijeka.

Једини податак да Авдаловићи воде поријекло од Гардашевића нашао сам у необјављеним дјелимна Андрије Лубурића у Архиву Србије и то у исказу једног Гардашевића везано за породицу Гардашевић. У том запису се наводи да су од те фамилије Апрцовићи из Пиве и Авдаловићи. Апрцовићи такође славе св. Илију.

Интересантно је фамилијарно предање Апрцовића да су раније славили Аранђеловдан, али да су такође због неког несретног случаја промијенили славу у Илиндан. То ме наводи на претпоставку да је предак Авдаловића и Апрцовића исти и да је са Чева одселио крајем XVII или почетком XVIII вијека.

Значи, имамо четири тестирана Авдаловића из Невесиња са славом Илиндан при чему од четири тестирана имамо два различита хаплотипа. Унијећу у пројекат још твој хаплотип на 37 маркера, а ова два од 12 с обзиром да су исти са унесеним нећу уносити.

Очигледно је да су Авдаловићи живјели у племену Озринића, али нису били и дио њихових братстава. Иако исте хаплогрупе као и Озринићи, вриједност 30 на маркеру 449 у односу на Озринићки 29 на истом маркеру показује да припадају давно раздвојеном кластеру унутар хаплогрупе и2а Динарик Југ.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1559
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #14 послато: март 10, 2014, 05:37:05 поподне »
Ево родослова Остојића из племена Озринић, који је вероватно рађен према предању. Иако је реч о породици Остојић, ту се налазе и остале породице из тог племена.



« Последња измена: јануар 02, 2015, 10:44:35 пре подне админ »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Озринићи Драгојевићи
« Одговор #15 послато: новембар 14, 2014, 08:01:46 пре подне »

Од Ивана Драгојева потичу Војинићи (Ердељановић их је 1910. пописао као Ивановиће): Ђукановићи из Чева, Николићи из Чева, Павловићи (Аџије) у Никшићу и Србији, Поповићи у Србији, Бутуровићи у околини Лесковца.

Братство Војинић је давно исељено из села Војинићи, и то исељавање је упамћено у два маха, први пут када је отац кнеза Богдана одселио у Љешанску нахију и други пут доста након тога времена када су остаци овог братства вероватно потиснути од Озринића одселили у правцу Бјелопавлића. На њихово место доселили су Озринићи које никако не можемо звати Војинићима пошто они то свакако нису, једино по називу села које и даље носи назив по братству које је некада ту живело.   

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9885
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #16 послато: новембар 14, 2014, 04:59:58 поподне »
Према једној верзији, Озринићи су у сродству са малисорским племенима. Занимљива је и прича о пореклу из Босне.

Нићифор Дучић је писао о пореклу неких црногорских племена. Према његовим речима Цетињани, Ђеклићи, Цуце и Бјелице су из Гацка, Хераковићи и Раичевићи из Бањана, а Озринићи, од којих су и Вукотићи, по свој прилици из Босне, од Озрена. У 16. веку долазе најпре у Далмацију, а затим преко Херцеговине насељавају простор данашње Црне Горе.

Јевто Дедијер у својој студији "Херцеговина - антропогеографске студије" каже да су сви Озринићи пореклом "испод планине Озрена у Босни".

Малисорска племена су махом E1b, док су неки херцеговачки родови генетски веома блиски Озринићима I2a DS. Судећи по овоме, изгледа да је друга верзија ближа истини.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9885
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #17 послато: новембар 15, 2014, 01:41:27 поподне »
Авдаловићи (Невесиње) су по предању пореклом из Озринића, а на 37 маркера се од Вукотића разликују чак на 14. Или су у питању брзомутирајући маркери, или је предак ових породица живео много пре настанка Озринића.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #18 послато: новембар 15, 2014, 03:59:45 поподне »
Према једној верзији, Озринићи су у сродству са малисорским племенима. Занимљива је и прича о пореклу из Босне.

Малисорска племена су махом E1b, док су неки херцеговачки родови генетски веома блиски Озринићима I2a DS. Судећи по овоме, изгледа да је друга верзија ближа истини.
Постоји она верзија о браћи Озру, Васу, Пипу, Красу и Оту, од којих су наводно Озринићи, Васојевићи, Пипери, Краснићи и Хоти. У ту причу сам одавно сумњао јер звучи готово невероватно, а овим ДНК истраживањем дефинитивно се доказује да је то само плод нечије маште пошто су Васојевићи Е а Озринићи И2а хаплогрупа. Могуће да је прича настала из разлога што Васојевићи, Озринићи и Пипери славе Св. Архангела Михаила, а могуће да су неки делови или можда и цела племена Краснић и Хоти некада славило исту славу, као што се то помиње за Клименте да су некада славили Св. Николу. Војвода Богић родоначелник највећег броја доњоморачана (Радовићи, Добричани, Перовићи, Вујисићи, Ракочевићи, Меденице итд.) дошао је из Хота, а сви они данас славе баш Св. Архангела Михаила. За Красниће немам конкретне податке да ли су и коју славу некада славили док се нису потпуно поалбанизовали односно касније прешли на ислам. Знам само да нека предања за њих кажу да су најближи са Васојевићима и да су се некада због тога рођакали са њима. Нека малисорска племена су изгледа била мешавина староседелачког и словенског живља па је самим тим могуће да су неки родови унутар племена славили славу, што би могло указивати на њихово српско порекло, или можда и обрнуто да су неки делови тих малисорских племена примајући православну веру и мешањем са словенским живљем временом посрбљено. Као што се зна да је Куча некада било католика, православних и муслимана.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #19 послато: новембар 19, 2014, 11:09:33 пре подне »
Ја сам одавно поставио тезу о пореклу (већине) брђанских и дела малесорских племена од катуна Туза који се помиње у Дечанској хрисовуљи. Укратко, они су, по мени, потомци Влаха из Пинда, покренути на север након распада Византије 1204. године. Било је то племе састављено од мањих братстава, која ће се касније одвајати и формирати нова племена. О међусобној блискости говоре и ХГ до сада тестираних појединаца из тих племена, као и крсна слава Аранђеловдан која је заједничка за више племена Брда (а и Свети Никола за Малесоре).
Енигма је какве везе имају Васојевићи и Пипери са Озринићима, осим исте славе. Могуће је да се на подручју Озринића (Чева) налазио неки огранак Брђана који се утопио у Србе Озриниће. С обзиром на ХГ Озринића, тешко да је Озрихна катунарио и сељакао се по западном Балкану са Власима. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1031
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #20 послато: децембар 06, 2014, 06:51:46 пре подне »
Ко и с койим циљем обриса мойе писанийе о Озринићих?  >:(
И бар йош йедно другога човѣка.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #21 послато: децембар 06, 2014, 09:46:46 пре подне »
Ко и с койим циљем обриса мойе писанийе о Озринићих?  >:(
И бар йош йедно другога човѣка.

Очигледно је да имамо неке неодговорне администраторе на форуму. Извињавамо се и осталимо код којих се десио сличан случај. Ријешиће се ствар овако или онако.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2746
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #22 послато: децембар 06, 2014, 06:58:55 поподне »
Поштовани форумаши,
портал Порекло (уједно и овај форум) јуче су пребачени на други хостинг што је проузроковало да неки постови који су постављани у току четвртка и петка нестану. Извињавам се због ових непредвиђених дешавања (нисмо били упозорени да до тога може да дође приликом миграције сајта са једног на други хостинг).
Поздрављам Вас у жељи да у доброј атмосфери наставимо са сјајним дискусијама на овом форуму!
Јовица Кртинић, уредник портала Порекло

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1031
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #23 послато: децембар 06, 2014, 09:07:43 поподне »
Ево враћам мойе писанийе од прѣ два дана:

Покушах срачунати вѣроватноће старости найскорийега зайедничкога прѣдка озринићкога грозда, и добиям збирних 50% вѣроватноће на 33 колѣна.

Користиях доступних 27 хапловрст од по 17 ознака. Брой ознака йе мали, па исходи нѣсу нарочито поуздани, йош увѣк йе опсег вѣроватноћа по колѣнах доста широк. Види се долѣ на слици.



Иначе, користничко сучеље йе скоро готово, имам йош неколике ситнице довршити, и написати пристойно упутство за употрѣбу.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1916
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Озринићи Драгојевићи I2a Dinaric South
« Одговор #24 послато: мај 10, 2016, 12:42:43 поподне »
Питање за упућене: Је ли било тестираних до сада (на основу саме табеле српског ДНК пројекта не могу да закључим, јер се ту као место порекла најчешће наводи место непосредног порекла) који су пореклом од Озринића/Чева (пре свега у географском смислу) а који нису били јужни динарик, већ северни динарик хаплотип? Хвала!

Jelic

  • Гост
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #25 послато: јун 29, 2017, 09:58:01 поподне »
Правио сам неку поделу по гранама тј. ко је од које гране Озринића тестиран:

Од Озринића Драгојевића:

Драшковић (Маркишић), Аранђеловдан Илиндан, Рубежа/Никшић/ЦГ

Драшковић (Поповић), Аранђеловдан Илиндан, Дубочак/Пећ/Метохија/СРБ   

Новаковић Драшковић, Аранђеловдан Илиндан, Баљковица/Зворник/Реп.Српска

Драшковић (Вуковић), Аранђеловдан Илиндан, Гвозд/Никшић/ЦГ

Драшковић (Симовић), Аранђеловдан Илиндан, Чево/Цетиње/ЦГ

Драшковић (Милошевић), Аранђеловдан Илиндан, Рубежа/Никшић/ЦГ

Драшковић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Радуловић, Аранђеловдан, Комани/ЦГ

Вукотић, Аранђеловдан, Прага/Никшић/ЦГ

Тодоровић, Аранђеловдан, Јасеново Поље/Никшић/ЦГ

Бурић, Аранђеловдан, Загреда/Даниловград/ЦГ   

Ђоковић, Аранђеловдан, Јасеново Поље/Никшић/ЦГ

Вукотић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Од Озринића Гардашевића:

Ђуровић, Аранђеловдан, Ораси/Љешанска нахија/ЦГ

Пејовић, Аранђеловдан, Ораси/Љешанска нахија/ЦГ

Од Озринића Цаушевића:

Мићуновић, Аранђеловдан, Горња Трепча/Никшић/ЦГ

Милић, Аранђеловдан, Марковина/Цетиње/ЦГ

Станојевић, Аранђеловдан, Велестово/Цетиње/ЦГ

Од Озринића из села Озринићи код Никшића:

Николић, Мала Госпојина, Трепча/Никшић/ЦГ

Николић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Од Домазетовића, који по предању нису Озринићи, али по генетици јесу:

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Као што се из приложеног види, Озринићи Драгојевићи су убедљиво најбоље профилисани.
« Последња измена: октобар 07, 2017, 02:37:16 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #26 послато: октобар 07, 2017, 02:50:44 поподне »
Тренутна слика тестираних из рода Озринића:

Од Озринића Драгојевића:

Драшковић (Дурковић), Аранђеловдан Илиндан, Рубежа/Никшић/ЦГ

Драшковић (Поповић), Аранђеловдан Илиндан, Дубочак/Пећ/Метохија/СРБ   

Новаковић Драшковић, Аранђеловдан Илиндан, Баљковица/Зворник/РС

Драшковић (Вуковић), Аранђеловдан Илиндан, Гвозд/Никшић/ЦГ

Драшковић (Симовић), Аранђеловдан Илиндан, Чево/Цетиње/ЦГ

Драшковић (Милошевић), Аранђеловдан Илиндан, Рубежа/Никшић/ЦГ

Драшковић (Маркишић), Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Драшковић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Грујић Драшковић, Аранђеловдан, Баљковица/Зворник/РС

Радуловић, Аранђеловдан, Комани/Цетиње/ЦГ

Вукотић, Аранђеловдан, Прага/Никшић/ЦГ

Тодоровић, Аранђеловдан, Јасеново Поље/Никшић/ЦГ

Бурић, Аранђеловдан, Загреда/Даниловград/ЦГ   

Ђоковић, Аранђеловдан, Јасеново Поље/Никшић/ЦГ

Вукотић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Дамјановић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Ђукановић, Аранђеловдан, Луково/Никшић/ЦГ

Тодоровић, Аранђеловдан, Малинско/Шавник/ЦГ

Драшковић, Аранђеловдан, Горње Поље/Никшић/ЦГ

Од Озринића Гардашевића:

Ђуровић, Аранђеловдан, Ораси/Љешанска нахија/ЦГ

Пејовић, Аранђеловдан, Ораси/Љешанска нахија/ЦГ

Гардашевић (Биочевић), Аранђеловдан, Бијела/Херцег Нови/ЦГ

Поповић, Аранђеловдан, Загреда/Даниловград/ЦГ

Миловић, Аранђеловдан, Грахово/Никшић/ЦГ

Од Озринића Цаушевића:

Мићуновић, Аранђеловдан, Горња Трепча/Никшић/ЦГ

Милић, Аранђеловдан, Марковина/Цетиње/ЦГ

Станојевић, Аранђеловдан, Велестово/Цетиње/ЦГ

Мрваљевић, Аранђеловдан, Велестово/Цетиње/ЦГ

Од Озринића из села Озринићи код Никшића:

Николић, Мала Госпојина, Трепча/Никшић/ЦГ

Николић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Од старинаца на Чеву, који по предању нису Озринићи, али по генетици јесу:

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Савићевић (Ераковић), Аранђеловдан, Метохија р. Бањани/Никшић/ЦГ

Балетић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Гојковић, Аранђеловдан, Никшић/ЦГ

Поповић, Аранђеловдан, Кочани/Никшић/ЦГ

Вулаш, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Од непознате гране:

Озринић, Аранђеловдан, Сасовићи/Херцег Нови/ЦГ

Као што се из приложеног види, Озринићи Драгојевићи су и даље убедљиво најбоље профилисани.
« Последња измена: октобар 07, 2017, 02:54:57 поподне Лука »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #27 послато: октобар 07, 2017, 09:50:50 поподне »
Тренутна слика тестираних из рода Озринића:

Од Озринића Драгојевића:

Драшковић (Дурковић), Аранђеловдан Илиндан, Рубежа/Никшић/ЦГ

Драшковић (Поповић), Аранђеловдан Илиндан, Дубочак/Пећ/Метохија/СРБ   

Новаковић Драшковић, Аранђеловдан Илиндан, Баљковица/Зворник/РС

Драшковић (Вуковић), Аранђеловдан Илиндан, Гвозд/Никшић/ЦГ

Драшковић (Симовић), Аранђеловдан Илиндан, Чево/Цетиње/ЦГ

Драшковић (Милошевић), Аранђеловдан Илиндан, Рубежа/Никшић/ЦГ

Драшковић (Маркишић), Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Драшковић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Грујић Драшковић, Аранђеловдан, Баљковица/Зворник/РС

Радуловић, Аранђеловдан, Комани/Цетиње/ЦГ

Вукотић, Аранђеловдан, Прага/Никшић/ЦГ

Тодоровић, Аранђеловдан, Јасеново Поље/Никшић/ЦГ

Бурић, Аранђеловдан, Загреда/Даниловград/ЦГ   

Ђоковић, Аранђеловдан, Јасеново Поље/Никшић/ЦГ

Вукотић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Дамјановић, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Ђукановић, Аранђеловдан, Луково/Никшић/ЦГ

Тодоровић, Аранђеловдан, Малинско/Шавник/ЦГ

Драшковић, Аранђеловдан, Горње Поље/Никшић/ЦГ
......

Од старинаца на Чеву, који по предању нису Озринићи, али по генетици јесу:

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Савићевић (Ераковић), Аранђеловдан, Метохија р. Бањани/Никшић/ЦГ

Балетић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Гојковић, Аранђеловдан, Никшић/ЦГ

Поповић, Аранђеловдан, Кочани/Никшић/ЦГ

Вулаш, Аранђеловдан, Чево/Цетиње/ЦГ

Од непознате гране:

Озринић, Аранђеловдан, Сасовићи/Херцег Нови/ЦГ

Као што се из приложеног види, Озринићи Драгојевићи су и даље убедљиво најбоље профилисани.

Ево како ствари стоје кад упоредимо маркере Ераковића из Бањана са тестираним из рода Озринића, према табели :

Драшковић (Дурковић)   Аранђеловдан Илиндан   Рубежа/Никшић/ЦГ           15/17
Домазетовић   Аранђеловдан   Броћанац/Никшић/ЦГ                                   15/23
Балетић   Аранђеловдан   Броћанац/Никшић/ЦГ                                           17/23

Драшковић (Поповић)   Аранђеловдан Илиндан   Дубочак/Пећ/Метохија   18/23
Драшковић (Вуковић)   Аранђеловдан Илиндан   Гвозд/Никшић/ЦГ           16/17
Новаковић Драшковић   Аранђеловдан Илиндан   Баљковица/Зворник/РС     19/23
Савићевић (Ераковић)   Аранђеловдан   Метохија р. Бањани/Никшић/ЦГ   23/23

Драшковић (Симовић)   Аранђеловдан Илиндан   Чево/Цетиње/ЦГ           13/17
Драшковић (Милошевић)   Аранђеловдан Илиндан   Рубежа/Никшић/ЦГ           13/17
Драшковић (Маркишић)   Аранђеловдан   Чево/Цетиње/ЦГ                           17/21
Драшковић   Аранђеловдан   Чево/Цетиње/ЦГ                                           17/23
Грујић Драшковић   Аранђеловдан   Баљковица/Зворник/РС                           17/23

Ђуровић   Аранђеловдан   Ораси/Љешанска нахија/ЦГ                                      20/23

Пејовић   Аранђеловдан   Ораси/Љешанска нахија/ЦГ                                   13/17
Гојковић   Аранђеловдан   Никшић/ЦГ                                                           16/23
Радуловић   Аранђеловдан   Комани/Цетиње/ЦГ                                           13/17
Вукотић   Аранђеловдан   Прага/Никшић/ЦГ                                                   18/23
Тодоровић   Аранђеловдан   Јасеново Поље/Никшић/ЦГ                           17/23
Поповић   Аранђеловдан   Кочани/Никшић/ЦГ                                                   17/23
Николић   Мала Госпојина   Озринићи/Никшић/ЦГ                                           18/23
Мићуновић   Аранђеловдан   Горња Трепча/Никшић/ЦГ                            18/23

Милић   Аранђеловдан   Марковина/Озринићи/Цетиње/ЦГ                           17/23
Станојевић   Аранђеловдан   Велестово/Цетиње/ЦГ                                   17/23
Озринић   Аранђеловдан   Сасовићи/Херцег Нови/ЦГ                                           16/23
Ђукановић   Аранђеловдан   Луково/Никшић/ЦГ                                           16/23
Мрваљевић   Аранђеловдан   Велестово/Цетиње/ЦГ                                   18/23
Николић   Мала Госпојина   Трепча/Никшић/ЦГ                                                   17/23
Бурић   Аранђеловдан   Загреда/Даниловград/ЦГ                                           16/23
Ђоковић   Аранђеловдан   Јасеново Поље/Никшић/ЦГ                                   18/23
Миловић   Аранђеловдан   Грахово/Никшић/ЦГ                                                   16/23
Драшковић   Аранђеловдан   Горње Поље/Никшић/ЦГ                                   17/23
Вукотић   Аранђеловдан   Чево/Цетиње/ЦГ                                                   13/19

Најближи су, рекао бих:
-Ђуровић   Аранђеловдан   Ораси/Љешанска нахија/ЦГ            20/23
-Драшковић (Вуковић)                                                           16/17
-Новаковић (Драшковић), Зворник                                         19/23

Рекао бих да подаци указују на везу између Озринића-Драшковића и Ераковића.

На сајту Озринића (https://sites.google.com/site/plemeozrinici/ozrinici/bratstva-ozrinica-iz-ceva-i-drugih-krajeva) - пише:

"ОЗРИНИЋИ ДРАГОЈЕВИЋИ:

Седам синова Драгоја Озринића су: поп Прента, Бура, Вукашин, Иван, Вујо, Марко и Радуле.

Потомци попа Пренте су Драшковићи из Заљућа на Чеву (од војводе Драшка Поповића) и Поповићи из Броћанца Никшићког."

Има ли неко од зналаца процену у погледу појаве заједничког претка између Ераковића и Драшковића-Озринића, имајући у виду сложеност гране PH-908?
 

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4738
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #28 послато: октобар 07, 2017, 10:20:47 поподне »
Озринићима је маркер 448-18, а Ераковићу је 19...Они имају комбинацију на 437 и 448 15-18, специфично за њих и сви имају ту комбинацију, а код Ераковића је као код већине 15-19
« Последња измена: октобар 07, 2017, 10:24:47 поподне ДушанВучко »

Jelic

  • Гост
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #29 послато: октобар 07, 2017, 10:30:13 поподне »
Озринићима је маркер 448-18, а Ераковићу је 19...Они имају комбинацију на 437 и 448 15-18, специфично за њих и сви имају ту комбинацију, а код Ераковића је као код већине 15-19

Савићевићу Ераковићу из рода Озринића је вредност маркера 448=18, као и свима осталима из рода Озринића.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4738
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #30 послато: октобар 07, 2017, 10:38:43 поподне »
Савићевићу Ераковићу из рода Озринића је вредност маркера 448=18, као и свима осталима из рода Озринића.
Ја гледао резултат другог Ераковића ( претпостављао сам да неког занима да ли има везе са Озринићима, а он је већ у роду :) )

Jelic

  • Гост
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #31 послато: октобар 07, 2017, 10:40:28 поподне »
Ја гледао резултат другог Ераковића ( претпостављао сам да неког занима да ли има везе са Озринићима, а он је већ у роду :) )

Претпостављам да си гледао резултат Ераковића из Кузмина код Сремске Митровице који нема никакве везе са Озринићима и не налази се у роду Озринића. НебоСав је мислио на свој резултат, резултат Ераковића из Бањана који несумњиво припада роду Озринића.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4738
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #32 послато: октобар 07, 2017, 10:42:21 поподне »
Претпостављам да си гледао резултат Ераковића из Кузмина код Сремске Митровице који нема никакве везе са Озринићима и не налази се у роду Озринића. НебоСав је мислио на свој резултат, резултат Ераковића из Бањана који несумњиво припада роду Озринића.
Да

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #33 послато: октобар 07, 2017, 10:59:58 поподне »
Ево како ствари стоје кад упоредимо маркере Ераковића из Бањана са тестираним из рода Озринића, према табели :

Драшковић (Вуковић)   Аранђеловдан Илиндан   Гвозд/Никшић/ЦГ           16/17
Новаковић Драшковић   Аранђеловдан Илиндан   Баљковица/Зворник/РС     19/23
Савићевић (Ераковић)   Аранђеловдан   Метохија р. Бањани/Никшић/ЦГ   23/23

Ђуровић   Аранђеловдан   Ораси/Љешанска нахија/ЦГ                                      20/23
...


Иначе, свима  горе наведеним је  заједничко да се  разликују се од свих осталих из рода Озринића вредношћу маркера DYS389ii =31.


Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #34 послато: октобар 07, 2017, 11:54:59 поподне »
Претпостављам да си гледао резултат Ераковића из Кузмина код Сремске Митровице који нема никакве везе са Озринићима и не налази се у роду Озринића.
НебоСав је мислио на свој резултат, резултат Ераковића из Бањана који несумњиво припада роду Озринића.
Да, мислио сам резултат Савићевића (по предању  - од  Ераковића из Бањана).
Узгред, погледао сам сајт Озринића-Драшковића: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Драшковићи_са_Чева
Ево шта пише на сајту:

"Rodovi Draškovića[uredi]
Isti rod sa Draškovićima su Popovići iz Broćanca (1911. i 1941. godine - bilo ih je tri kuće) i njihov ogranak Jeremići kod Užica u Srbiji.

Draškovića ima naseljenih u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Od Draškovića iz Zaljuća su i Savići i Đurovići kod Leskovca i Nikolići kod Jagodine u Srbiji, kao i Novakovići i Grujići kod Zvornika u Bosni. Draškovića je bilo 1839. godine u Zaljuću 19 kuća, a kasnije na cijelom Čevu (Zaljuće, Donji Kraj, Uble čevske i Bijele Poljane) 1911. godine - 22 kuće, 1941. godine -25 kuća, 1971. godine - 14 kuća.

Pasovi Draškovića idu ovako:knez Dragoje - pop Šćepan (Prenta) - vojvoda DRAŠKO - barjaktar Miloš (Mićo) - Mirko - Mato - Joko - Ćetko - Perko - Petar - Blažo - Nebojša - Miloš.

Draškovići sa Čeva slave Aranđelovdan 21. novembra a prislužuju Ilindan 2. avgusta."

По неким родословима Озринића, објављеним у овој теми,  Драшковићи су потомци попа Прента, односно његовог сина -Драшка Поповића, који је живео од 1642 до 1722 г. (задивљује прецизност изјаве, мада не знам како је то установљено, с обзиром на стање  администрације у та времена).

Иначе, Ераковићи су се појавили у Бањанима негде око 1760 -1770 г. и од тада броје 10-ак пасова. Што се тиче славе - постоји подударност са Драшковићима: Ераковићи у Бањанима славе Аранђеловдан, а  прислужују Илиндан (2 август, као Драшковићи) или Пантелејевдан  (9 август, у мом случају). Предање каже да је део Ераковића променио  приславу након доласка у Бањане, да би могли да се посећују  макар на приславу, пошто сви славе Аранђеловдан.

У вези овога: својевремено, пре много година, док сам био студент, био сам се  упознао, случајно,  у кафани, у Загребу, са   лекаром Момом Сарићем из Никшића. Кад сам се представио и рекао презиме, само ме је питао за приславу, и кад сам му то рекао,  на моје велико  изненађење - издиктирао ми је претке уназад до првог Ераковића у Бањанима - до Вукоте Ераковића и рекао ми како је дошло до разлике у прислави. Сарићи су, иначе, део братства Ераковића.




Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #35 послато: октобар 08, 2017, 12:30:18 пре подне »
Ево како ствари стоје кад упоредимо маркере Ераковића из Бањана са тестираним из рода Озринића, према табели :
...
Најближи су, рекао бих:
-Ђуровић   Аранђеловдан   Ораси/Љешанска нахија/ЦГ            20/23
-Драшковић (Вуковић)                                                           16/17
-Новаковић (Драшковић), Зворник                                         19/23

Рекао бих да подаци указују на везу између Озринића-Драшковића и Ераковића.

На сајту Озринића (https://sites.google.com/site/plemeozrinici/ozrinici/bratstva-ozrinica-iz-ceva-i-drugih-krajeva) - пише:

"ОЗРИНИЋИ ДРАГОЈЕВИЋИ:

Седам синова Драгоја Озринића су: поп Прента, Бура, Вукашин, Иван, Вујо, Марко и Радуле.

Потомци попа Пренте су Драшковићи из Заљућа на Чеву (од војводе Драшка Поповића) и Поповићи из Броћанца Никшићког."

Има ли неко од зналаца процену у погледу појаве заједничког претка између Ераковића и Драшковића-Озринића, имајући у виду сложеност гране PH-908?

Исправка: Ђуровић из рода Озринића ( Ораси, Љешанска нахија)  са којим постоји највећа подударност према табели, припада огранку Озринића-Гардашевића а не Драгојевића, судећи по подацима са сајта:
https://sites.google.com/site/plemeozrinici/ozrinici/bratstva-ozrinica-iz-ceva-i-drugih-krajeva.

Вук-Гардаш, је, према родослову Озринића са ове теме, био рођени брат Драгоја (трећи брат им се звао Вукота и, за разлику од Драгоја и Гардаша- нисам нашао податке о његовим потомцима). Иначе,  Вук-Гардаш, Драгоје и Вукота живели су у другој половини  16-ог века  и првој половини 17 века. Интересантан податак је да се у првих седам пасова након Озрихне - име Вукота појављује три пута (а први  досељени  Ераковић у Бањанима звао се - Вукота)...

 :) Дакле, после силне претраге за коренима, нађох  на корене песме- Жени нам се Вукота ... а  ја нисам одавле

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • J2a-SK1357+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #36 послато: новембар 27, 2017, 02:08:15 поподне »
Према рачуници за Y25, а која би требала бити сличана Y23, НЗП за Озриниће се креће од 1188 до 1298 година до заједничког претка.
« Последња измена: новембар 28, 2017, 09:47:28 поподне Nebo »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 825
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #37 послато: јануар 31, 2018, 11:26:27 пре подне »
http://plemenasrpska.yolasite.com/resources/%D0%9E%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8.pdf


Књига О З Р И Н И Ћ И Жељка Остојића, Нови Сад 2017.

Драгоцена за род Озринића!

 :)



Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #38 послато: јануар 31, 2018, 12:49:22 поподне »
http://plemenasrpska.yolasite.com/resources/%D0%9E%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8.pdf


Књига О З Р И Н И Ћ И Жељка Остојића, Нови Сад 2017.

Драгоцена за род Озринића!

 :)
На стр. 54 и 55 каже:
''Тако имамо примјер да у дефтеру за Ровца нема Булатовића (војводе
Ровчана), који су сигурно тада били присутни, а пописана су остала три огранка
Ровчана: Влаховићи, Срезојевићи и Шћепановићи, као и друго становништво.''
Ово није тачно обзиром да у првом Херцеговачком дефтеру из 1477-78 год. јасно стоји да се на челу јединог џемата који се налази у саставу нахије Ровца налази кнез Вуксан. Вуксан је легендарни кнез и син Булатов, од кога потичу сви ''прави'' Булатовићи (изузев оних који се само тако презивају а заправо су прибраћени старинци).

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 825
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #39 послато: јануар 31, 2018, 12:53:20 поподне »
На стр. 54 и 55 каже:
''Тако имамо примјер да у дефтеру за Ровца нема Булатовића (војводе
Ровчана), који су сигурно тада били присутни, а пописана су остала три огранка
Ровчана: Влаховићи, Срезојевићи и Шћепановићи, као и друго становништво.''
Ово није тачно обзиром да у првом Херцеговачком дефтеру из 1477-78 год. јасно стоји да се на челу јединог џемата који се налази у саставу нахије Ровца налази кнез Вуксан. Вуксан је легендарни кнез и син Булатов, од кога потичу сви ''прави'' Булатовићи (изузев оних који се само тако презивају а заправо су прибраћени старинци).

Зато српски ДНК пројeкат трeба да изађe са својом књигом као корeктивом за сва прeдања!

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #40 послато: јануар 31, 2018, 01:14:28 поподне »
''Опште Озринићко предање и казивање Жарића каже да су Драгојевићи и Жарићи потомци Вукоте Озринића. ''

Уз помоћ ДНК доказано да ни ово није тачно. Истражујући порекло Жарића због могућности да су можда сродни са потомцима кнеза Богдана Војинића сазнао сам да је та прича о Жарићима као потомству попа Шћепана (Озринића) потекла крајем 19. в. од војводе Пека Павловића (Озринића) који је био родбински блиско везан са Жарићима који су у то време били у крвној завади са Вукотићима и у избеглиштву, најпре у Спужу па касније у Мартинићима. Да би некако помирио две закрвљене стране, а обзиром да предање о томе није знало ништа па се могло тумачити и као да је заборављено, измислио је ту причу. Обзиром да је био веома признат и уважаван у то време, а и самим Жарићима се вероватно много више допала та верзија да су Озринићи од оне која се такође могла тада чути а и данас је помињу неки од аутора и истраживача племенске области Кчево, а то је да су од неког ковача Жаре, прихватили су је иако је њихово повезивање у родослову свог најдаље упамћеног претка са попом Шћепаном на први поглед одмах јасан да је у питању неистина. 

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #41 послато: јануар 31, 2018, 01:31:33 поподне »
''.........поп Прента оргнизовао војску од Чевљана и Малоцуца и тада протјерао Доњекрајце. Озринићи су присвојили њихову земљу. Тако да је Доњи крај припао Заљућу, Папратни
До припао је Војинићима, а Башино Село припало је Ожеговицама. Стоку и имовину поражених разграбили су Цуце.''

Овде се предање изгледа поклапа са резултатима ДНК теста. Баш пре неки дан разговарасмо ја и Небо на тему тестираног Радуловића из Заврха код Никшића (Ј2а-М92) и онако по сећању и ''из главе'' на забележене податке о овом догађају закључисмо да се овде ради о томе да су Доњокрајце, протерали Озринићи и новији слој становништва племена Цуце тзв. Малоцуце који би требало да су Е-V13. Надам се да ће се у скорије време појавити и неко од Малоцуца са својим хаплотипом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #42 послато: јануар 31, 2018, 01:40:17 поподне »
Баш пре неки дан разговарасмо ја и Небо на тему тестираног Радуловића из Заврха код Никшића (Ј2а-М92) и онако по сећању и ''из главе'' на забележене податке о овом догађају закључисмо да се овде ради о томе да су Доњокрајце, протерали Озринићи и новији слој становништва племена Цуце тзв. Малоцуце који би требало да су Е-V13. Надам се да ће се у скорије време појавити и неко од Малоцуца са својим хаплотипом.

Ово је једино логично објашњење.

При том, треба имати у виду да је у то време у другим деловима цуцке територије било Цуца Ј2а, али они, по свој прилици, нису прискочили својим генетским сродницима у помоћ.

Очито је да су они дуго ту живели и били разрођени, тако да није било много племенске свести и солидарности међу њима. Овоме, можда, у прилог иде и близина Пјешиваца Ј2а Цуцама, а потпуно одсуство свести о евентуалном заједничком пореклу. И два сасвим различита предања о пореклу.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4738
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #43 послато: јул 15, 2019, 12:18:26 пре подне »
Понос племена Озрихне и српства  ;)


Ван мреже Андријић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • И2-ПХ908
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #44 послато: јул 15, 2019, 12:51:15 пре подне »
Понос племена Озрихне и српства  ;)



Prava legenda Nole 🇷🇸. Ovo pleme može biti ponosno na njega.

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #45 послато: децембар 08, 2019, 05:01:18 поподне »
Ако је најстарији помен Озринића у которском архиву од 3. јуна 1355. године да ли можемо миграцију Озринића из Херцеговине ( или Босне подно Озрена), ставити почетком 14.вијека најкасније ??

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #46 послато: децембар 16, 2019, 09:36:28 поподне »
Какво је стање са даљим груписањем Озринића? Има засад један тестиран на бигУ, има ли каквих назнака да ће бити неки други? Да се евентуално добије неки први СНП у даљим подгранама.

Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #47 послато: мај 04, 2020, 03:02:29 поподне »
Да ли ће бити више информације о Озринићима на порекло.рс? Они су од свих племена најмање истраживани. Њихов родослов, гране, гдје и кад се први пут спомињу, итд.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4738
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #48 послато: мај 04, 2020, 05:01:50 поподне »
Да ли ће бити више информације о Озринићима на порекло.рс? Они су од свих племена најмање истраживани. Њихов родослов, гране, гдје и кад се први пут спомињу, итд.
Ако си приметио у темама о родовима, поред чланова порекла, динамику самих тема носе припадници или потенцијални припадници тих родова, и онда се тема шири ...Овде су основне информације изнете, али није било неког припадника рода Озринића који би "погурао" тему напред, изнео нешто из литературе итд, на шта би се и други надовезали...За неку тему, потребна је интеракција, а не у једном смеру (као што је то било на овој теми, па онда тема "замре")
« Последња измена: мај 04, 2020, 05:08:08 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #49 послато: мај 04, 2020, 09:46:03 поподне »
Наравно. Само ме чуди што и нема више овдје из овог племена, као што и нема чланка о Озринићима на сајту као што има о Цуцама, Бјелицама, Цеклин, итд.

Ја сам нашао један родослов Озринића на интернету па да помогнем теми:

1. Ozro, po kojemu je Ozrinicko pleme dobilo ime je po predanju dosao sa Zlatibora, ne zna mu se prezime, bio je ozenjen u Kcevu sa cerkom mjesnog kneza Tolja, cije se potomstvo nalazi u Gornjem polju niksickom, u selu Zavrhu, pod prezimenom Toljici.

2.Ozrov sin Jovan se pominje kao "kapetan Jovan Ozrinic" u svatovima Maksima Crnojevica, u drugoj polovini XV vijeka i nema sumnje da je to Ozrov sin.

3.Martin Jovanov
4.Perko Martinov
5.Dragoje Perkov je imao sedam sinova, ali se za sedmog, po predanju, ime nije sacuvalo a ovih 6 su: Pop Prenta, Vukasin, Radule, Ivan, Bogdan i Marko.

-od popa Prente su Popovici - Draskovici u Kcevu;
-od Vukasina su Vukotici u Kcevu
   - od Vukasina su Damjanovici, od njih Djokovici
-od Radula, Radulovici u Komanima
-od Ivana, Ivanovici- odnosno, Djukanovici i Nikolici u Kcevu
-od Bogdana, Burici u Zagredi
-od Marka, Markovici u Buronjama

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #50 послато: мај 04, 2020, 10:10:04 поподне »
Само ме чуди што и нема више овдје из овог племена, као што и нема чланка о Озринићима на сајту као што има о Цуцама, Бјелицама, Цеклин, итд.

Цуцо, о Озринићима је написано толико родословних књига и постоји толико интернет чланака, да би било бесмислено писати још један на Пореклу. Размишљао сам да пишем и о овом племену, али схватих да је то непотребно...
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #51 послато: мај 06, 2020, 01:13:25 поподне »
Читајући преприску на Матаругама паде ми напамет.Зна ли се да ли је постало неко старосједилачко племе прије доласка Озринића на њихову данашњу територију, да ли су покорили неко племе или је ипак био само голи крш. Има ли ко какве информације у вези овога?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1058
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #52 послато: мај 06, 2020, 01:29:13 поподне »
Читајући преприску на Матаругама паде ми напамет.Зна ли се да ли је постало неко старосједилачко племе прије доласка Озринића на њихову данашњу територију, да ли су покорили неко племе или је ипак био само голи крш. Има ли ко какве информације у вези овога?

Не би се рекло да је био само голи крш, јер се Чево помиње још у Љетопису попа Дукљанина као једна од зетских жупа (Будва с Кчевом). Заправо је то једина жупа која се помиње на подручју потоње Катунске нахије. С обзиром да се помиње у склопу са Будвом, вјероватно ни тада то подручје није било густо насељено.

Сами Озринићи су сасвим вјероватно први српски становници те жупе. Генетички резултати су показали да и неке породице на подручју Чева за које се сматрало да су стариначке и да су претходиле Озринићима припадају озринићком роду, тако да је вјероватно дошло до издизања једног рода унутар истородне групе који је касније порицао заједничко поријекло са осталима.

Сличан континуитет и развијеност видимо и на подручју жупе Врсиња и рода Зубаца. Ради се о оригинално српским словенским племенима који су прелазили у сточарски, влашки, катунски систем.

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #53 послато: мај 06, 2020, 02:13:28 поподне »
Не би се рекло да је био само голи крш, јер се Чево помиње још у Љетопису попа Дукљанина као једна од зетских жупа (Будва с Кчевом). Заправо је то једина жупа која се помиње на подручју потоње Катунске нахије. С обзиром да се помиње у склопу са Будвом, вјероватно ни тада то подручје није било густо насељено.

Сами Озринићи су сасвим вјероватно први српски становници те жупе. Генетички резултати су показали да и неке породице на подручју Чева за које се сматрало да су стариначке и да су претходиле Озринићима припадају озринићком роду, тако да је вјероватно дошло до издизања једног рода унутар истородне групе који је касније порицао заједничко поријекло са осталима.

Сличан континуитет и развијеност видимо и на подручју жупе Врсиња и рода Зубаца. Ради се о оригинално српским словенским племенима који су прелазили у сточарски, влашки, катунски систем.

Значи у суштини вјероватно су постојали неки ранији становници само што не постоји за сада начин да се спозна који би то могли бити обзиром да су остали не-Озринићи испали генетички Озринићи, осим да се изненада појави неки историјски документ који би помогао у даљем истраживњу.


Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #54 послато: мај 10, 2020, 07:56:54 поподне »
Цуцо, о Озринићима је написано толико родословних књига и постоји толико интернет чланака, да би било бесмислено писати још један на Пореклу. Размишљао сам да пишем и о овом племену, али схватих да је то непотребно...

Да ли можете дати линк?

Нашао сам само ово: https://sites.google.com/site/plemeozrinici/ozrinici/bratstva-ozrinica-iz-ceva-i-drugih-krajeva

Али колико је тачно и покривен академским изворима не знам.

Немамо сви приступ тим родословним књигама, мислим да би било корисно имати чланак на сајту. Кад већ имамо о Кучима и Васојевићима који су много више обрађени.

Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #55 послато: мај 10, 2020, 09:24:44 поподне »
Не би се рекло да је био само голи крш, јер се Чево помиње још у Љетопису попа Дукљанина као једна од зетских жупа (Будва с Кчевом). Заправо је то једина жупа која се помиње на подручју потоње Катунске нахије. С обзиром да се помиње у склопу са Будвом, вјероватно ни тада то подручје није било густо насељено.

Сами Озринићи су сасвим вјероватно први српски становници те жупе. Генетички резултати су показали да и неке породице на подручју Чева за које се сматрало да су стариначке и да су претходиле Озринићима припадају озринићком роду, тако да је вјероватно дошло до издизања једног рода унутар истородне групе који је касније порицао заједничко поријекло са осталима.

Сличан континуитет и развијеност видимо и на подручју жупе Врсиња и рода Зубаца. Ради се о оригинално српским словенским племенима који су прелазили у сточарски, влашки, катунски систем.

Да ли ова стара озринићка грана има неки предзнак? Која су братства у питању?

Ако је њихов најближи заједнички предак из прије 1200 г. да ли је могуће да Озрихна па и "Озринићи" новији огранак овог старог чевског рода?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #56 послато: мај 10, 2020, 10:05:03 поподне »
Кад спојимо предања и историјске помене, могао би се извући закључак да су старинци на Кчеву били преци каснијих Тољића.
Према племенском предању Озринића, Озрихна („Озро“, како га предање именује) је дошао из Зете почетком 14. века, што временски сасвим одговара податку о Неноју Озрихнићу који се помиње у которском документу из 1335. године. У документу се са Ненојем помиње и Грубша Тољић. Њих двојица су, највероватније, синови Тоље и Озрихне, родоначелника Тољића и Озринића. Предање додаје и да је Тоља био таст Озрихни, што значи да Грубша Неноју био ујак. 
Тоља би могао бити од неког староседелачког рода на Кчеву.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #57 послато: мај 10, 2020, 10:12:04 поподне »
или је ипак био само голи крш

У позном средњем веку ту засигурно није био голи крш, као ни другде у Катунској нахији. О томе је писао Ердељановић у књизи "Стара Црна Гора", да је ово подручје у то време већином било под шумом. До ерозије тла, танког слоја земље, дошло је углавном услед прекомерне сече шуме.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #58 послато: мај 10, 2020, 10:16:10 поподне »
Да ли можете дати линк?

Немамо сви приступ тим родословним књигама, мислим да би било корисно имати чланак на сајту. Кад већ имамо о Кучима и Васојевићима који су много више обрађени.

Ево, из главе знам за четири књиге о племену Озринића, аутори су: Петар Пејовић, Ђорђе Вукотић Чевски, Небојша Драшковић, Жељко Остојић.

Плус, у разним другим радовима Озринићи су обрађени узгред.

Можда и не би било лоше имати неку скраћену верзију на страници Порекла.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #59 послато: мај 10, 2020, 11:29:09 поподне »
У позном средњем веку ту засигурно није био голи крш, као ни другде у Катунској нахији. О томе је писао Ердељановић у књизи "Стара Црна Гора", да је ово подручје у то време већином било под шумом. До ерозије тла, танког слоја земље, дошло је углавном услед прекомерне сече шуме.

Да тај дио је опште познат, да је управо добила назив Црна Гора назив по густим шумама, него кад сам то изјавио више сам мислио на земљорадњу.
Да ли можемо рећи да ако је неки простор у неком периоду био шумобит био истовремено и добар за земљорадњу. Не разумијем се превише у овај детаљ, али некако влада убијеђење да Катунска нахија никад није био привлачан крај за насељавање, ја сам то схватао из земљорадничких разлога, и да се тек добро населила због надоласка Турака.
И још нешто, може ли се претпоставити зашто би настала прекомјерена сјеча шума? Можда да је домицилно становништво га превише продавало другима ван катунске нахије као додатни приход у преживљавању.


Можда и не би било лоше имати неку скраћену верзију на страници Порекла.

Ако сам добро примјетио, чини ми се да добро радиш тај посао тако да препоручујем ако имаш воље.

Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #60 послато: мај 11, 2020, 12:09:20 пре подне »
Кад спојимо предања и историјске помене, могао би се извући закључак да су старинци на Кчеву били преци каснијих Тољића.
Према племенском предању Озринића, Озрихна („Озро“, како га предање именује) је дошао из Зете почетком 14. века, што временски сасвим одговара податку о Неноју Озрихнићу који се помиње у которском документу из 1335. године. У документу се са Ненојем помиње и Грубша Тољић. Њих двојица су, највероватније, синови Тоље и Озрихне, родоначелника Тољића и Озринића. Предање додаје и да је Тоља био таст Озрихни, што значи да Грубша Неноју био ујак. 
Тоља би могао бити од неког староседелачког рода на Кчеву.

Ко је документовао најстарије Озринићко предање? Ердељановић, Тома Ораховац, итд?

Ја сам нашао из 1884. године од историчара Марка Драговића:

"Озринићи на пр. причају како је, у вријеме владе Ивана Црнојевића, дошао у Чево Озро и како се је ту населио и имао пет синова од којиех је постало племе Озринићи које је добило име од родоначелника свога Озра."

Постоји записана легенда о Озру и Милуши, ћерци кнеза Тоље, која каже да је Озро дошао из Метохије. Али ово је у књизи из 1985. године не знам колико је стара.

Исто је интересантна чињеница да Озринићи имају свој посебан поддијалект унутар зетско-рашког дијалекта. "Озринићко-броћански"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #61 послато: мај 11, 2020, 09:42:08 пре подне »
Податак о Неноју Озрихнићу нашао је Ристо Ковијанић у Которском архиву. Наведен је у његовом раду „Помени црногорских племена у которским споменицима“. Везивање досељења родоначелника за време Ивана Црнојевића је, такорећи, опште место у предањима многих родова из Старе Црне Горе. Но, за неке од њих документа показују другачије.

Да је Озрихна (Озро) ипак дошао раније сведочи не само помен Неноја Озрихнића, већ и двојице Озринића (Глава и Косан) у которском документу из 1396. године. Ако се Озринићи наводе као племе 1411. године (дубровачки документ), то указује да је родоначелник морао живети знатно раније. Ако је Неноје био одрастао човек 1335. године, значи да је могао бити рођен око 1300. године. Ако је он био један од петорице синова, не знамо који по реду, његов отац Озрихна је могао бити рођен између 1260-1275. године.

Ако су и његови синови имали бројно мушко потомство, онда није немогуће да су они 1411. године већ племе, односно ратничка дружина братственика истог презимена. С обзиром на могући распон година у парентелама (покољење потомака исте удаљености од заједничког претка) услед већег броја синова, ови преступници из 1411. године могли би бити Озрихнини праунуци и чукунунуци. Могла је то бити бројна дружина. 

У повељи Ивана Црнојевића из 1489. године као један од представника Цетиња наведен је Вукота Озриновић. Можда је због њега предање повезало досељење рода у време Ивана Црнојевића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #62 послато: мај 11, 2020, 09:47:08 пре подне »
Да тај дио је опште познат, да је управо добила назив Црна Гора назив по густим шумама, него кад сам то изјавио више сам мислио на земљорадњу.
Да ли можемо рећи да ако је неки простор у неком периоду био шумобит био истовремено и добар за земљорадњу. Не разумијем се превише у овај детаљ, али некако влада убијеђење да Катунска нахија никад није био привлачан крај за насељавање, ја сам то схватао из земљорадничких разлога, и да се тек добро населила због надоласка Турака.
И још нешто, може ли се претпоставити зашто би настала прекомјерена сјеча шума? Можда да је домицилно становништво га превише продавало другима ван катунске нахије као додатни приход у преживљавању.

Не верујем да је тај крај икада био подобан за неку обимнију земљорадњу (можда по оним ластвама које смо помињали на једној теми, а којих има и на Чеву), али за сточарство сигурно јесте. По томе и назив Катуни / Катунска нахија.

Крчење шуме је почело сигурно још у то време, ради ширења пашњака. А када се ту племена територијализују, у време османске најезде, крчење сигурно узима још већег маха. Не само због прављења лазова за какву такву земљорадњу, већ и због дрвне грађе, огрева, итд. Што кажеш, верујем да је приличан део дрвне грађе продаван у Приморју (за грађевину, бродоградњу и сл).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #63 послато: мај 11, 2020, 11:48:30 пре подне »
Податак о Неноју Озрихнићу нашао је Ристо Ковијанић у Которском архиву. Наведен је у његовом раду „Помени црногорских племена у которским споменицима“. Везивање досељења родоначелника за време Ивана Црнојевића је, такорећи, опште место у предањима многих родова из Старе Црне Горе. Но, за неке од њих документа показују другачије.

Да је Озрихна (Озро) ипак дошао раније сведочи не само помен Неноја Озрихнића, већ и двојице Озринића (Глава и Косан) у которском документу из 1396. године. Ако се Озринићи наводе као племе 1411. године (дубровачки документ), то указује да је родоначелник морао живети знатно раније. Ако је Неноје био одрастао човек 1335. године, значи да је могао бити рођен око 1300. године. Ако је он био један од петорице синова, не знамо који по реду, његов отац Озрихна је могао бити рођен између 1260-1275. године.

Ако су и његови синови имали бројно мушко потомство, онда није немогуће да су они 1411. године већ племе, односно ратничка дружина братственика истог презимена. С обзиром на могући распон година у парентелама (покољење потомака исте удаљености од заједничког претка) услед већег броја синова, ови преступници из 1411. године могли би бити Озрихнини праунуци и чукунунуци. Могла је то бити бројна дружина. 

У повељи Ивана Црнојевића из 1489. године као један од представника Цетиња наведен је Вукота Озриновић. Можда је због њега предање повезало досељење рода у време Ивана Црнојевића.

Слажем се да су били ту прије Ивана Црнојевића, Озринићи су споменути као катун "Horisgene" у повластицама који су Млечани 1451. дали Стефану Црнојевићу. А и споменути као "Оsrichene", у ранијем млетачком документу 1444. godine.

Али ови помени су заједно са мјестима Крусе, Бери, Гољемади и Горичани што су релативино далеко од Чева, што имплицира или да су тада ова мјеста одузимала доста већи простор него данас или да су Озринићи тада живјели на простору Љешанске Нахије.

Што се тиче предања самих Озринића, мислим да је било много. Једно да су од времена Ивана Црнојевића, друго са планине Озрена, из Метохије, од браће Васа, Пипа, Краса итд.

Ако постоји неки етнографски рад из 19. вијека или почетка 20. о Озринићима може да буде од користи.

Да ли мислиш да "Тоља" може да има везе са "Потолићем", односно Богданом Потолићем, родоначелник Пјешиваца?

Предање налаже да кнез Тоља је био старосједилац на Чеву, а Пјешивци су по свему судећи славенизирани Шпањи који су живјели на том простору.
« Последња измена: мај 11, 2020, 11:52:54 пре подне Цуце »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #64 послато: мај 11, 2020, 01:09:52 поподне »
Да ли мислиш да "Тоља" може да има везе са "Потолићем", односно Богданом Потолићем, родоначелник Пјешиваца?

Не верујем. Притом је кнез Богдан непотврђена личност, као и само то презиме Потолић.

Има оно пјешивачко предање о настанку презимена Потолић од "под Толиће", села где се Богдан прво настанио. С обзиром на близину Кчева и Пјешиваца и на временску дистанцу између Тоље (13-14. век) и Богдана (15-16. век), није искључено да је ово место Толићи у Пјешивцима назив добило по чевским Тољићима.

Мени је занимљив документовани помен имена Тохслав на Кчеву 1333. године, конкретно Белослав Тохславов. Да ли је евентуално Тоља само надимак од овог имена, па се ради о истој особи, родоначелнику Тољића.

Пјешивци су по свему судећи славенизирани Шпањи који су живјели на том простору.

Ово је и моје мишљење.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #65 послато: мај 11, 2020, 03:36:12 поподне »
Не верујем. Притом је кнез Богдан непотврђена личност, као и само то презиме Потолић.

Да ли се зна најранији помен Богдана Потолића?

Колико видим споменут у некој епској пјесми 19. вијека и у неким етнографским радовима почетком 20. вијека.

Цитат
Има оно пјешивачко предање о настанку презимена Потолић од "под Толиће", села где се Богдан прво настанио. С обзиром на близину Кчева и Пјешиваца и на временску дистанцу између Тоље (13-14. век) и Богдана (15-16. век), није искључено да је ово место Толићи у Пјешивцима назив добило по чевским Тољићима.

Могуће је, постоји и сеоце Тољићи или Толићи код Чева.

Цитат
Мени је занимљив документовани помен имена Тохслав на Кчеву 1333. године, конкретно Белослав Тохславов. Да ли је евентуално Тоља само надимак од овог имена, па се ради о истој особи, родоначелнику Тољића.

Јако занимљиво, то је веома могуће. Да ли још постоји род Тољића/Толића? Или братства на Чеву који нијесу Озринићког рода?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • J2a-SK1357+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #66 послато: мај 11, 2020, 03:54:44 поподне »
Да ли се зна најранији помен Богдана Потолића?

Колико видим споменут у некој епској пјесми 19. вијека и у неким етнографским радовима почетком 20. вијека.

Могуће је, постоји и сеоце Тољићи или Толићи код Чева.

Јако занимљиво, то је веома могуће. Да ли још постоји род Тољића/Толића? Или братства на Чеву који нијесу Озринићког рода?

Богдан је поменут у дефтеру из 1521. године као и његови синови; у селу Повија пописан је Богдан и Радосав брат му (који није забиљежен у предању), док је Витко (из предања) пописан у селу Рт.

Псеудоним Потолић добио је по засеоку Толићи гдје је испрва боравио. Право презиме му није познато.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #67 послато: мај 11, 2020, 07:40:49 поподне »
Богдан је поменут у дефтеру из 1521. године као и његови синови; у селу Повија пописан је Богдан и Радосав брат му (који није забиљежен у предању), док је Витко (из предања) пописан у селу Рт.

Псеудоним Потолић добио је по засеоку Толићи гдје је испрва боравио. Право презиме му није познато.

Овај помен Богдана, сина Богавца, и његовог брата, из 1521. године, стоји. Само је питање да ли је то легендарни кнез Богдан. Могуће да јесте. Но, тај податак нам не даје много објашњења. Ни да ли је Богдан био кнез, ни одакле је дошао, нити разјашњење предањског презимена Потолић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #68 послато: мај 11, 2020, 07:45:02 поподне »
Јако занимљиво, то је веома могуће. Да ли још постоји род Тољића/Толића? Или братства на Чеву који нијесу Озринићког рода?

Постоје Тољићи и данас, разрођени на више других презимена. Колико је мени познато, на Чеву их нема. Родови овог братства живе у никшићком крају (где постоји и презиме Тољић), у Дробњаку, Доњем Полимљу, Херцеговини, Босни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 500
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #69 послато: мај 11, 2020, 08:18:23 поподне »
Постоје Тољићи и данас, разрођени на више других презимена. Колико је мени познато, на Чеву их нема. Родови овог братства живе у никшићком крају (где постоји и презиме Тољић), у Дробњаку, Доњем Полимљу, Херцеговини, Босни.
Како би ваљало наќи неке од њих за тестирање.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 500
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #70 послато: мај 11, 2020, 08:34:10 поподне »
Постоје Тољићи и данас, разрођени на више других презимена. Колико је мени познато, на Чеву их нема. Родови овог братства живе у никшићком крају (где постоји и презиме Тољић), у Дробњаку, Доњем Полимљу, Херцеговини, Босни.
Зна ли се коју славу славе Тољиќи?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #71 послато: мај 11, 2020, 08:38:45 поподне »
Зна ли се коју славу славе Тољиќи?

Свете Јоакима и Ану - Аћимовдан. То је и слава Угреновића, што би могло указати да су истог порекла. За Угреновиће смо утврдили да су по мушкој лози носиоци хаплогрупе Е V13.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #72 послато: мај 11, 2020, 08:45:32 поподне »
Истраживао сам о исељеним огранцима Тољића по литератури и нађох ово:

Тољићи су се под притиском Озринића са Чева иселили на разне стране током 15. и 16. века, делом прешавши у Пјешивце, где постоји село Тољићи. Још почетком 20. века тамо је живело братство Капешића за које није поуздано утврђено да ли су неки стариначки род у Пјешивцима, или потичу од Тољића који су се тамо одржали док су се остали временом оданде исељавали.

"Према предањима која је Андрија Лубурић прибиљежио у Горњем Пољу код Никшића, из Пјешиваца су се Тољићи доселили у Растоке и разгранали у мања братства“: Вујица Тољић, који је живео у другој половини 17. века имао је четворицу синова од којих су Тољићи (део), Вујичићи и Пиљевићи, а од Вујичиног брата - Бабићи, сви у Горњем Пољу. Од Радоја Бабића су Радојевићи у Дробњаку (Мокро). Од исељених Радојевића потичу Ружичићи у селу Затон код Бијељине.

Осим њих, има и посебних родова са презименом Тољић, од којих су се неки „1831. одселили су се у Пећ, па одатле у Нову Варош, гдје их има 2 куће, а 1 кућа се, такође 1831. године, преселила у Подгорицу". Род Марковића у Горњем Пољу, такође огранак Тољића, је изумро. Вујковићи у селу Озринићи код Никшића су такође од Тољића из Горњег Поља. Из Горњег Поља део Пиљевића се иселио у Дабарско Поље, а затим око 1865. године у Дрежањ и Грабовицу код Невесиња.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 500
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #73 послато: мај 11, 2020, 09:03:45 поподне »
Свете Јоакима и Ану - Аћимовдан. То је и слава Угреновића, што би могло указати да су истог порекла. За Угреновиће смо утврдили да су по мушкој лози носиоци хаплогрупе Е V13.
Ако узмемо да је ово исправно онда дефинитивно отпада опција повезаности са Пјешивцима.Поготово што ми се чини да су Пјешивци прилично стабилни што се славе тиче, хоќу реќи да је нису много мењали иако су и они прилично мигрирали.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #74 послато: мај 11, 2020, 09:30:07 поподне »
Ако узмемо да је ово исправно онда дефинитивно отпада опција повезаности са Пјешивцима.

Да, тако нешто раније и написах. Не верујем да су они родовски повезани. Можда постоји нека могућност да оно предањско презиме Потолић има везе са топонимом Толићи. Ништа више од тога.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Цуце

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
  • J2a-M92
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #75 послато: мај 11, 2020, 09:43:44 поподне »
Ако узмемо да је ово исправно онда дефинитивно отпада опција повезаности са Пјешивцима.Поготово што ми се чини да су Пјешивци прилично стабилни што се славе тиче, хоќу реќи да је нису много мењали иако су и они прилично мигрирали.

Могуће и да су Тољићи мијењали славу послије исељавања, али и веома могуће да немају везе са Пјешивцима.

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #76 послато: мај 13, 2020, 06:45:36 поподне »

Не би се рекло да је био само голи крш, јер се Чево помиње још у Љетопису попа Дукљанина као једна од зетских жупа (Будва с Кчевом). Заправо је то једина жупа која се помиње на подручју потоње Катунске нахије. С обзиром да се помиње у склопу са Будвом, вјероватно ни тада то подручје није било густо насељено.


Било ми је чудно да Чево помињу у склопу са Будвом као једна жупа због удаљености, сад видјех да ту Жупу Кукева или Куково (Цуцово) сматрају заправо Будванским пољем око Будве. Мени је то логичније што не значи да није Чево имао ластве погодне за живот него само ово спомињем у сврху тачније детекције жупа у Љетопису.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1058
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #77 послато: мај 13, 2020, 07:22:06 поподне »
Било ми је чудно да Чево помињу у склопу са Будвом као једна жупа због удаљености, сад видјех да ту Жупу Кукева или Куково (Цуцово) сматрају заправо Будванским пољем око Будве. Мени је то логичније што не значи да није Чево имао ластве погодне за живот него само ово спомињем у сврху тачније детекције жупа у Љетопису.

Мени је ипак логичније да је то Чево. Ево шта пише Ковијанић о томе:


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8621
  • I2a S17250 A1328
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #78 послато: мај 13, 2020, 07:59:51 поподне »
Будва и Чево дефинитивно јесу јако удаљени, не толико ваздушном линијом, колико природним препрекама, и не чине никакву географску целину. Ваљало би ово добро истражити, шта је Дукљанин мислио под том жупом, како год се звала.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1058
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #79 послато: јул 30, 2020, 10:23:59 поподне »
Завршени су резултати на 111 маркера за Савићевића (Ераковића). Чекају се још резултати BiGY700.

Прилично модалан хаплотип,али посједује двије карактеристичне озринићке вриједности: 448=18 и 513=12. Поред ових , Савићевић има и неке своје специфичне вриједности попут 635=21.

BIGY700 резултат Савићевића ће бити значајан јер ће по први пут покрити неке непокривене СНП-ове у роду Озринића,а очекује се и формирање озринићке подгране испод PH908.

Иначе, данас сам видио да на I2a пројекту постоји и први муслимански Озринић- Џонлић непознатог мјеста поријекла. Зна ли неко одакле је ова породица Џонлић?


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9885
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #80 послато: јул 30, 2020, 10:59:32 поподне »
Иначе, данас сам видио да на I2a пројекту постоји и први муслимански Озринић- Џонлић непознатог мјеста поријекла. Зна ли неко одакле је ова породица Џонлић?

Судећи по попису БиХ из 1991, Џонлића је било у Средњој Босни (Доњи Вакуф) и Крајини (Сански Мост). Ђонлића у околини Брчког и Маглаја.

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #81 послато: јул 30, 2020, 11:25:05 поподне »
Завршени су резултати на 111 маркера за Савићевића (Ераковића). Чекају се још резултати BiGY700.

Прилично модалан хаплотип,али посједује двије карактеристичне озринићке вриједности: 448=18 и 513=12. Поред ових , Савићевић има и неке своје специфичне вриједности попут 635=21.

BIGY700 резултат Савићевића ће бити значајан јер ће по први пут покрити неке непокривене СНП-ове у роду Озринића,а очекује се и формирање озринићке подгране испод PH908.

Иначе, данас сам видио да на I2a пројекту постоји и први муслимански Озринић- Џонлић непознатог мјеста поријекла. Зна ли неко одакле је ова породица Џонлић?

каква је разлика нпр. са Вукотићем који је исто урадио 111 маркера? Могу ли се извући неки подаци нпр. као TMRCA за њих двојицу?

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #82 послато: јул 30, 2020, 11:30:35 поподне »
Завршени су резултати на 111 маркера за Савићевића (Ераковића). Чекају се још резултати BiGY700.

Прилично модалан хаплотип,али посједује двије карактеристичне озринићке вриједности: 448=18 и 513=12. Поред ових , Савићевић има и неке своје специфичне вриједности попут 635=21.

BIGY700 резултат Савићевића ће бити значајан јер ће по први пут покрити неке непокривене СНП-ове у роду Озринића,а очекује се и формирање озринићке подгране испод PH908.

Да,  635=21 се разликује од свих тестираних "Озринића" у бази. Разликује се и  од тестираног Килибарде (635=23) који би ми, по предању, требао бити најближи. Хвала за коментар.   

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1058
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #83 послато: јул 30, 2020, 11:43:15 поподне »
Да,  635=21 се разликује од свих тестираних "Озринића" у бази. Разликује се и  од тестираног Килибарде (635=23) који би ми, по предању, требао бити најближи. Хвала за коментар.   

Ту и тамо има Озринића са овом вриједношћу, али је овај маркер прилично нестабилан и можда је мутирао независно у разним огранцима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1058
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #84 послато: јул 30, 2020, 11:51:52 поподне »
каква је разлика нпр. са Вукотићем који је исто урадио 111 маркера? Могу ли се извући неки подаци нпр. као TMRCA за њих двојицу?

Вукотић је урадио 67 маркера и има неких 8 маркера разлике са Савићевићем односно 10 са Драшковићем и то отуд што је Савићевићев хаплотип модалнији. У суштини и сам Вукотић има неке карактеристичне вриједности. То је удаљеност од 800-900 година.

Међутим, поређење Савићевићевог и Драшковићевог хаплотипа на 111 маркера показује удаљеност од 400-500 година (7 маркера разлике). Ово је интересантан однос, јер колико се сјећам Савићевић и Драшковић су из давно раздвојених грана Озринића.

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 205
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #85 послато: јул 31, 2020, 12:05:13 пре подне »
Вукотић је урадио 67 маркера и има неких 8 маркера разлике са Савићевићем односно 10 са Драшковићем и то отуд што је Савићевићев хаплотип модалнији. У суштини и сам Вукотић има неке карактеристичне вриједности. То је удаљеност од 800-900 година.

Међутим, поређење Савићевићевог и Драшковићевог хаплотипа на 111 маркера показује удаљеност од 400-500 година (7 маркера разлике). Ово је интересантан однос, јер колико се сјећам Савићевић и Драшковић су из давно раздвојених грана Озринића.

Сад нађох податак да за 7 разлике у маркерима може да се иде до 20 генерација до заједничког претка. Ако би узели просјечну старост при добијању дијетета од 30 година то дође 600 година разлике што је реланије обзиром на предање. Мада Биг Y ће ваљда дати тачан резултат.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1058
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #86 послато: јул 31, 2020, 12:08:02 пре подне »
Сад нађох податак да за 7 разлике у маркерима може да се иде до 20 генерација до заједничког претка. Ако би узели просјечну старост при добијању дијетета од 30 година то дође 600 година разлике што је реланије обзиром на предање. Мада Биг Y ће ваљда дати тачан резултат.

Зависи и о којим се маркерима ради и који је њихов степен мутације.

Свакако је најпоузданије "ставити на сто" и STR и BiGY резултате па онда видјети шта је најреалније. Али увијек треба бити свјестан да се ту само ради о оквирној процјени.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
Одг: Озринићи I2-PH908
« Одговор #87 послато: јул 31, 2020, 12:44:13 пре подне »
Вукотић је урадио 67 маркера и има неких 8 маркера разлике са Савићевићем односно 10 са Драшковићем и то отуд што је Савићевићев хаплотип модалнији. У суштини и сам Вукотић има неке карактеристичне вриједности. То је удаљеност од 800-900 година.

Међутим, поређење Савићевићевог и Драшковићевог хаплотипа на 111 маркера показује удаљеност од 400-500 година (7 маркера разлике). Ово је интересантан однос, јер колико се сјећам Савићевић и Драшковић су из давно раздвојених грана Озринића.

Ераковићи и Килибарде су се, по предању,  иселили из Велестова око 1780 г. и одселили у Тупан, у Бањане (ја сам осмо колено). Ако у то време није постојала свест о заједничком пореклу,  онда та процена од 400-500 година уназад има смисла. Вероватно  и раније. 
На ФТДНА сајту пише да се резултати БИГ У  очекују у септембру, али је до сада све било раније у односу  на план, тако да очекујем коначне резултате за две-три недеље. 

Узгред, на сајту ФТДНА пише   степен генетичке удаљености (genetic distance) са Драшковићем - 9. (definition: genetic distance is the total number of differences or mutations between two sets of results). Драјвер помиње 7 маркера разлике?! Има ли неки коефицијент за поправку?