Аутор Тема: Род I2-PH908>Y56203  (Прочитано 35505 пута)

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4141
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #300 послато: јул 24, 2019, 11:39:33 пре подне »
Данас сам гледао Збирни катастарски попис крајишта Иса-бега Исаковића из 1455. и наиђем на Калудру са два домаћинста у нахији Сенице (Сјеница). Занима ме да ли неко зна како је дошло до убицирања овог села у Клопотнику, који се те 1455. и не спомиње? Шабановић и екипа ово село убицирају код села Паресије, северозападно од Новог Пазара. Нахија Клопотник се спомиње као део Вучитрнског санџака 1487. Не знам да ли се Калудра у Клопотнику тада спомиње. Да ли неко зна?

Изгледа да се Калудра заиста спомиње у нахији Клопотник и то у попису Скадарског санџака из 1485. као једно од војнучких села. Постојало је већи број Калудри на малом географском подручју, што и показује попис из 1533.:

Kaludra k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/594
Kaludra k., Klopotnik n., Vulçıtrın kz., Vulçıtrın l.: TD 167/346
Kaludra k., Lefçe n., Zagırlata kz., Alacahisar l.: TD 1011/790
Kaludra k., Ras n., Yenibazar kz., Bosna l.: TD 164/13
Kaludra k., Şubin n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/129
Kaludra k., Ürgüb n., Ürgüb kz., Alacahisar l.: TD 167/424
Kaludra/Hirçik k., Yarçe n., Yenibazar kz., Bosna l.: TD 164/39

Такође је занимљиво да се и Ровца спомиње како у Клопотнику тако и у близини Калудре код Берана у истом периоду. Управо ови исти топоними: Калудра, Ровца, Ровачко брдо, као и црквина Св. Луке у беранској Калудри, што је и слава Утвћа из ибарске Калудре, су код мене изазвале сумњу. Много подударности да би било случајно. Али како то често бива, изгледа да је овде у питању случајност.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 930
  • I-Y4460*
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #301 послато: јул 25, 2019, 04:33:20 поподне »
Ево гдје је Калудар, близу многих Калудри.
https://mapcarta.com/19021934/Map
То тога Калудра се дође преко Калачица:
https://mapcarta.com/19022392/Map
Ово су остале Калудре:
Калудра код Брзаве (Општина Беране):
https://www.google.com/maps/place/Kaludra,+Berane,+Crna+Gora/@42.9322877,19.7745107,9444m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x1352964b76fb1615:0x374a108992868621!8m2!3d42.9321263!4d19.8090241
Калудра између Петњика и Шекулара(општина Беране) у којој су Турци пописал човјек са именом Павел:
https://www.google.com/maps/place/Kaludra,+Crna+Gora/@42.7805131,19.863369,12z/data=!4m13!1m7!3m6!1s0x135293a80af8988b:0x9dfc18a1aad6ef59!2sPetnjik,+Crna+Gora!3b1!8m2!3d42.8379933!4d19.8990739!3m4!1s0x13528d5f59e3452b:0x91d95f1256020051!8m2!3d42.7799211!4d19.9347997?hl=hr
Калудра код Мојковца:
https://mapcarta.com/19023162/Map
Калудра код Сребренице:
https://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=308989&fid=625
На овој мапи треба примијетити топниме Скендеровићи, Ратковићи и Познановићи. Сва три топонима се јавлјају у околини Берана. Скендеровићи и Ратковићи су један род из Бихора.
Калудра у Ибарском Колашину:
https://satellites.pro/#42.875713,20.479889,10
Калудра под Голијом:
http://www.map.in.rs/kaludra-834406
Има их још, али ово би требало бити довољно да се види да је топоним Калудра изведен од глагола калити (који је раније имао мало другачије значење него данас).

Evropa je jedna velika porodica.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4141
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #302 послато: новембар 19, 2019, 04:06:34 поподне »
Фетаховић на yfullу ипак Y56203*. Дакле трећа грана испод Y56203.

https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/

Фетаховић је на Yfull-у навео као најстаријег познатог претка Абдул Фетаха, који је живео у 18. веку. Случајно читајући о "Никшићима у Потарју" од Ж. Шћепановића, запазих спомињање једног документа, који потписује ни мање ни више, него кадија пљеваљског кадилука Абдул Фетах, а који је датиран на 22.01.1694. године. У документу се наводе кнежеви нахије Никшићке у Потарју, заједно са кнежевима Пљеваљског и Пријепољског кадилука, а који се упућују у Цариград, ради плаћања харача. (Елезовић, Турски споменици 1940, стр. 865-866). Име, као и временски период одговарају. А и Фетаховић је из Бистрице код Бијелог Поља, што опет није далеко од Пљеваљског краја.
« Последња измена: новембар 19, 2019, 06:08:33 поподне Милош »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4141
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #303 послато: новембар 27, 2019, 08:05:07 поподне »
Тренутно стабло изгледа овако:

Y56230*- Ћисофски, Галиција, Пољска

Y56203*- Фетаховић, Бистрица, Бијело Поље

Y56203> (Y134603, Y134611, Y134585, BY49469, BY8728)Y134578- Рабреновић, Бистрица, Мојковац
Y56203>(Y134603, Y134611, Y134585, BY49469, BY8728)Y134578- Милетић, Грабовац, Звечан

Надамо се скорашњем резултату Полића, који се тестирао преко Dante Labsa. Немам представе где би Полићу било место на стаблу.

Такође су битни и родови са Св. Симеоном Богопримцем из централне Босне. Ни за њих не могу да претпоставим да ли деле СНП-ове између Y56203 и Y134578, или неке новеле са Рабреновићем или Милетићем. Могуће да и ту буде неких корака напред.

Глишовић ће свакако са Милетићем делити неке од новела, па ћемо имати грану испод Y134578.

Највероватније ће бити наручен још један тест од Dante Labsa, предвиђен за још једног Т. Никшића, али о томе могу тек сутра.

Надам се да ћемо за пар месеци имати један генетски добро испрофилисан род, од PH908 до најмлађег СНП-а.
« Последња измена: новембар 28, 2019, 12:11:24 поподне Милош »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4141
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Род I2-PH908>Y56203
« Одговор #304 послато: децембар 30, 2019, 08:28:47 поподне »
Ево и овде да објавим резултат Сретеновића:

Сретеновић, Лучиндан, Миоковци, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578, роду Тарских Никшића. Географски, а и по хаплотипу му је најближи Глишовић из Мајдана, који су се из околине Сјенице, преко Јавора, доселили изгледа најпре око Гуче, где налазимо Чопиће, а затим један део је отишао ка Руднику, док други западно, од којих могу бити Сретеновићи.  Сви они могу бити у вези са Чопићима из Бијелог Поља, који су  даљим пореклом из Поља код Мојковца, где се као Чопићићи и спомињу у Добриловинском катастиху почетком XVII века. Сретеновићи имају једну разлика на упоредива 23 маркера са многим Тарским Никшићима. Имају нижу вредност 481=30 попут Башчаревића из И. Колашина, али немају њихову карактеристику 389II=30, па је могуће да је то приватна мутација код Сретеновића, иако су сви Тарски Никшићи са славом Лучиндан у генетским смислу веома блиски.

Сретеновићи су такође доселили у Миоковце из сјеничког краја, преко Јавора и ивањичког Старог Влаха, између 1770-1780. Надимак рода је Инђићи. Родоначелник Сретеновића је Сретен Савић, који се спомиње у чибучком тефтеру из 1823-1825. Он се 1825. спомиње као Сретен Инђић, док је Савић добио по оцу Сави. У пописима из 1831-1832 се спомиње као Савић (Милош Обрадовић, Миоковачки родописи, Чачак 2001, стр. 655). Управо надимак Инђићи ојачава ову везу са Глишовићима- Чопићима, јер се у Добриловинском катастиху у кући Чопићића, између осталих имена, спомиње и ретко женско име Инђија.

Како је Сретеновић сигурно Y134578 још увек му не бих препоручио даља тестирања, јер би у наредном периоду требало поред двојице Милетића имати и резултат Глишовића на Yfull- у, па ће ситуација за Тарске Никшиће који славе Лучиндан, бити знатно јаснија. Тек тада ћу Сретеновићу предложити шта треба тестирати.

Кад смо већ код Поља и Чопића, у Добриловинском катастиху се спомиње следеће:

Кућа Чопићића- Лука, Маша, Јагита, Аранит, Гвоја, Инђија, Стача, Симон, Сенија, Милош, Јован, Мара, Вујо,Мара, Никола, Мирјана, Данол(о), Комљен, Симона, Јоко, Јелена, Хрисимија, Иван, Радосав.

Једна од бројнијих задруга у катастиху. Осим уобичајених имена, виде се и нека прилично необична имена.
« Последња измена: децембар 30, 2019, 11:06:05 поподне Милош »