Аутор Тема: Стара Србија-Срби и Албанци  (Прочитано 42518 пута)

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #100 послато: септембар 29, 2016, 10:44:48 поподне »
Кaд caм cпoмeнуo Ђaкoв(цe)чaнe, миcлиo caм нa cтepeoтип o њимa кao нeкимa кojи нaгињу иcтoм пoлу( дa будeм култуpaн), пa ce и вицeви нa тaj paчун пpичajу.

ha ha jes valla. zato sam i napisao da su svet za sebe. Ali imam kritiku za tebe moras da budes tolerantan ka razlicitosti :)

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3994
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #101 послато: септембар 30, 2016, 10:21:11 пре подне »
Da to je poznata prica o Bogicu i dvojici sinova Rakocu i Dobriji od kojih su svi Moracani (Rakocevici, Medenice, Vujsici ...)

Њиxoв xaплoтип je близaк Шaљaнимa из бpaтcтвa Пeцaj, дoк oни имajу пpeдaњe вeзaнo зa Xoтe. Oчиглeднo je дa cу cвa aлбaнcкa плeмeнa xeтepoгeнa. Нa aлбaнcкoм ДНК пpojeкту cу двa пpипaдникa плeмeнa Xoти. Oбojицa cу из Tpaбojинa, oпштинa Tузи. Jeдaн je из бpaтcтвa Гojцaj и oн je J2b-M241, a дpуги из бpaтcтвa Ђeљaj J2b-L283. Oчиглeднo дa ce у пpeдaњу миcли нa тepитopиjу Xoтa или мoждa и мeђу Xoтимa кao xeтepoгeнoм плeмeну имa нeкo бpaтcтвo cличнo Бoгићeвцимa R1b 393=12.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #102 послато: септембар 30, 2016, 11:04:26 пре подне »
Милоше, хаплотип Морачана је само релативно близак хаплотипу Пецај/Шаља. Географска близина упућује на то да може бити блискости, али ипак је реч о "бикини" хаплотиповима.  :-\

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3994
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #103 послато: септембар 30, 2016, 11:31:09 пре подне »
Милоше, хаплотип Морачана је само релативно близак хаплотипу Пецај/Шаља. Географска близина упућује на то да може бити блискости, али ипак је реч о "бикини" хаплотиповима.  :-\

"Бикини" xaплoтипoви :) :) :) Нe знaм штa дa ти кaжeм... Дoлaзaк из Xoтa у XV/XVI вeку  ca xaплoгpупoм R1b и xaплoтипoм блиcким дeлу плeмeнa Шaљe мe je нaвeo нa пoмиcao дa ce paди o "jeднoдeлнoм", a нe "бикини" xaплoтипу... :)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #104 послато: септембар 30, 2016, 01:09:19 поподне »
A od zena su najtemperamtnnije valja Drenicanke, to pitajte NikoluVuka ond je strucnjak za to  :), ja sam vec u godinama pa sam zaboravio.

Има истине у тим вашим речима, морам признати.  :D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #105 послато: септембар 30, 2016, 06:00:20 поподне »
Изгледа да су ти у Бајгору и околна села доселили преко Иснића код Дечана. То је утвђено за фамилију Исе Бољетинца. 

У Иснић је доселио Љек Вука са са синовима Ником, Преком и Цаном.

Од Ник Љеке је Муј Ника. Од Муј Нике је Дем Муја. Од Дем Мује је Хајдар Дема, који је због одиве је убио два момка из фиса Гаши, и морао је да оде из Иснића.

То је било око 1750, кад је дошао у Бољетин. Од Хајдара је Мурсељ а од Мурсеља је Адем.

Адем је имао два сина Ахмета и Ису. То је то укратко.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3994
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #106 послато: септембар 30, 2016, 08:27:29 поподне »
Изгледа да су ти у Бајгору и околна села доселили преко Иснића код Дечана. То је утвђено за фамилију Исе Бољетинца.

У Иснић је доселио Љек Вука са са синовима Ником, Преком и Цаном.

Од Ник Љеке је Муј Ника. Од Муј Нике је Дем Муја. Од Дем Мује је Хајдар Дема, који је због одиве је убио два момка из фиса Гаши, и морао је да оде из Иснића.

То је било око 1750, кад је дошао у Бољетин. Од Хајдара је Мурсељ а од Мурсеља је Адем.

Адем је имао два сина Ахмета и Ису. То је то укратко.

Бajгopa je нaceљeнa oкo 1750. дoк Бoљeтин бap двe гeнepaциje кacниje, штo кaд ce изpaчунa унaзaд oд Иca (1864) и тpи гoдинe cтapиjeг Axмeтa, пa дo Xajдapa, иcпaдa гoдинa дoлacкa у Бoљeтин oкo 1810.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3994
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #107 послато: септембар 30, 2016, 09:23:42 поподне »
Изгледа да су ти у Бајгору и околна села доселили преко Иснића код Дечана. То је утвђено за фамилију Исе Бољетинца.

Нe знaм дa ли je пpичa o пopeклу из Иcтинићa/Isiniq oд paниje, aли je oчиглeднo дa ce aктуeлизoвaлa пocлeдњиx гoдинa oд cтpaнe иcтopичapa Шкoдpaнa Имepиja, кojи je и caм из тoг ceлa. У нajмaњу pуку зa њeгa кao мoг кoлeгу иcтopичapa мoгу peћи дa му фaли oбjeктивнocт, штo пpaвoг иcтopичapa oдвaja oд иcтopичapa-пoлитичapa.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #108 послато: септембар 30, 2016, 09:28:57 поподне »
Нe знaм дa ли je пpичa o пopeклу из Иcтинићa/Isiniq oд paниje, aли je oчиглeднo дa ce aктуeлизoвaлa пocлeдњиx гoдинa oд cтpaнe иcтopичapa Шкoдpaнa Имepиja, кojи je и caм из тoг ceлa. У нajмaњу pуку зa њeгa кao мoг кoлeгу иcтopичapa мoгу peћи дa му фaли oбjeктивнocт, штo пpaвoг иcтopичapa oдвaja oд иcтopичapa-пoлитичapa.


Слажем се са тобом. Они су му у Истинић подигли споменик. Тако је време свако хоће да има што ближе неком "јунаку нације".

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3994
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #109 послато: септембар 30, 2016, 09:31:13 поподне »

Слажем се са тобом. Они су му у Истинић подигли споменик. Тако је време свако хоће да има што ближе неком "јунаку нације".

И ocнoвнa шкoлa у Иcтинићу нocи њeгoвo имe...

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #110 послато: септембар 30, 2016, 09:32:24 поподне »
И ocнoвнa шкoлa у Иcтинићу нocи њeгoвo имe...

Како ти оцењујеш Фрашера Демаја?

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3994
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #111 послато: септембар 30, 2016, 09:47:04 поподне »
Како ти оцењујеш Фрашера Демаја?

Oн je нeгдe из Пeћи? И oн кao и Имepaj paди нa инcтитуту, aли je Дeмaj дocтa oпpeзниjи, мaдa je и oн ушao у пoлитику. Чини ми ce дa je биo и пocлaник...

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #112 послато: октобар 02, 2016, 11:16:16 пре подне »
Mopaчaни Бoгићeвци имajу пpeдaњe дa cу у Mopaчу дoшли у XV или XVI вeку из Xoтa, зap нe?

Албанско племе (или братство, зависи ко како гледа) Бога се данас рачуна као део великог климентског фиса (односно као једно од братстава или од "барјака", отуд оно ограђивање на почетку). Међутим, ишчитавајући податке о том братству/племену у књизи Роберта Елсија "Tribes of Albania", изгледа да су они "званично" постали део Климената тек око 1897. године, као четврти барјак, поред барјака Селца, Вукљи и Никч. Иако је по предању њихов родоначелник био други син легендарног Климента (односно Кељменда), они су имали више контакта са суседним Шкрељима и Шаљанима него са Климентима, јер их од њих одваја планински венац висине преко 2000 метара. Чини ми се да је то предање накнадно конструисано, јер је Богама била од користи заштита моћног климентског племена, а с друге стране били су склоњени од њиховог директног утицаја природним препрекама. Мислим да са великом сигурношћу можемо да констатујемо да је тај Богић, родоначелник Морачана Богићеваца, дошао из Боге, преко Хота (јер је то најкраћи и најлакши пут), а да резултати тестираних Морачана и Шаљана (R1b 393=13) говоре да су крвно Боге блискије суседним Шаљанима него правим Климентима (који су по свој прилици Е1b V13).
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3994
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #113 послато: октобар 02, 2016, 12:01:05 поподне »
Албанско племе (или братство, зависи ко како гледа) Бога се данас рачуна као део великог климентског фиса (односно као једно од братстава или од "барјака", отуд оно ограђивање на почетку). Међутим, ишчитавајући податке о том братству/племену у књизи Роберта Елсија "Tribes of Albania", изгледа да су они "званично" постали део Климената тек око 1897. године, као четврти барјак, поред барјака Селца, Вукљи и Никч. Иако је по предању њихов родоначелник био други син легендарног Климента (односно Кељменда), они су имали више контакта са суседним Шкрељима и Шаљанима него са Климентима, јер их од њих одваја планински венац висине преко 2000 метара. Чини ми се да је то предање накнадно конструисано, јер је Богама била од користи заштита моћног климентског племена, а с друге стране били су склоњени од њиховог директног утицаја природним препрекама. Мислим да са великом сигурношћу можемо да констатујемо да је тај Богић, родоначелник Морачана Богићеваца, дошао из Боге, преко Хота (јер је то најкраћи и најлакши пут), а да резултати тестираних Морачана и Шаљана (R1b 393=13) говоре да су крвно Боге блискије суседним Шаљанима него правим Климентима (који су по свој прилици Е1b V13).

Дoбpo зaпaжaњe. Maлa иcпpaвкa, 393=12...

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #114 послато: октобар 02, 2016, 12:11:12 поподне »
Цитат
Мислим да са великом сигурношћу можемо да констатујемо да је тај Богић, родоначелник Морачана Богићеваца, дошао из Боге, преко Хота (јер је то најкраћи и најлакши пут), а да резултати тестираних Морачана и Шаљана (R1b 393=13) говоре да су крвно Боге блискије суседним Шаљанима него правим Климентима (који су по свој прилици Е1b V13).

Врло вероватно је да си у праву. У сваком случају све похвале за одлично запажање.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #115 послато: октобар 12, 2016, 05:45:37 поподне »
Албанско племе (или братство, зависи ко како гледа) Бога се данас рачуна као део великог климентског фиса (односно као једно од братстава или од "барјака", отуд оно ограђивање на почетку). Међутим, ишчитавајући податке о том братству/племену у књизи Роберта Елсија "Tribes of Albania", изгледа да су они "званично" постали део Климената тек око 1897. године, као четврти барјак, поред барјака Селца, Вукљи и Никч. Иако је по предању њихов родоначелник био други син легендарног Климента (односно Кељменда), они су имали више контакта са суседним Шкрељима и Шаљанима него са Климентима, јер их од њих одваја планински венац висине преко 2000 метара. Чини ми се да је то предање накнадно конструисано, јер је Богама била од користи заштита моћног климентског племена, а с друге стране били су склоњени од њиховог директног утицаја природним препрекама. Мислим да са великом сигурношћу можемо да констатујемо да је тај Богић, родоначелник Морачана Богићеваца, дошао из Боге, преко Хота (јер је то најкраћи и најлакши пут), а да резултати тестираних Морачана и Шаљана (R1b 393=13) говоре да су крвно Боге блискије суседним Шаљанима него правим Климентима (који су по свој прилици Е1b V13).

Да, то предање о Климентовом брату је дефинитивно конструисано. Саплемењавање се по правилу вршило тако што би мање братство прогласило свог родоначелника за брата родоначелника већег братства. Код нас је тога највише било код Бјелопавлића уз које су се прибила лужанска братства.

Претпоставка о Богићевом пореклу из Бога је интересантна, али с обзиром да до сада нема никога из тог племена на албанском ДНК пројекту заснована је једино на сличности имена Богић и назива племена Боге, а то и није неки јак аргумент.
Али то је свакако реалније него новокомпонована бајка о пореклу Богића од Мрњавчевића. Том "предању" је посвећен читав чланак у часопису Савиндан из јануара 2009. године на 32. и 33. страни (14. и 15. страна у pdf документу):
http://www.savindan.org.rs/pdf/19%20drugi%20deo.pdf
Не знам да ли је ово предање настало под покровитељством митрополита Амфилохија, али је тешка митоманија у сваком случају.

Једино што је сигурно за Богићевце је да нису у сродству са данашњим Хотима (Кећима), као ни Мараши који су такође пореклом из тог племена.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #116 послато: октобар 12, 2016, 06:03:50 поподне »
Добро а како се слаже група Љељчаја који је пореклом од младог Шекуларца са тестираним Шекуларцима. Јел се слаже ?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #117 послато: октобар 12, 2016, 06:28:40 поподне »
Добро а како се слаже група Љељчаја који је пореклом од младог Шекуларца са тестираним Шекуларцима. Јел се слаже ?
Љељчај je E1b-V13, a колико видим једини из те групе на српском ДНК пројекту који има везе са Шекуларом је Шекуларац из околине Александровца. Међутим, разликују се на више маркера тако да се не може говорити о било каквом ближем сродству. Мајским тестирањем су обухваћени и поједини Шекулараци, тако да није немогуће да је неко од њих у сродству са Љељчајем.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7250
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #118 послато: новембар 18, 2016, 06:34:54 поподне »
Једно, можда и глупо, питање. ::)

Има ли албанско презиме Çitaku можда везе са помињаним српским презименом Читаковић?

Прве видех негде око Рудника на КиМ, а ове друге код Ужица.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1626
  • Z3660>Y34637
Одг: Стара Србија-Срби и Албанци
« Одговор #119 послато: новембар 18, 2016, 07:10:10 поподне »
Једно, можда и глупо, питање. ::)

Има ли албанско презиме Çitaku можда везе са помињаним српским презименом Читаковић?

Прве видех негде око Рудника на КиМ, а ове друге код Ужица.

Ево да ја одговорим, пошто су моји по мајчиној страни Читаковићи. Читаковићи у Бајиној Башти и Ужицу потичу од једног од браће Милатовића који су дошли из Пиве у другој половини 18. века у Својдруг-Рогачицу код Бајине Баште. По предању тројица браће била су Милош који је имао надимак Супур, и од кога потичу Супуровићи, Теодосије који је имао надимак Читак, и од кога потичу Читаковићи, и трећи са надимком Џиврак, коме се не зна право име, и који није оставио потомство. У књизи Својдрушки родослов Обрада Додића каже се да је Теодосијев надимак настао од глагола читати, зато што је био начитан, учен и вешт говорник, сад колико је то тачно не знам. И ја сам давно чуо за неку госпођу Çitaku, која је ваљда била или је још увек нека министарка у влади самозване републике Косово, и тада ми је пало на памет да би реч читак можда могла имати неко значење на турском језику, из ког је касније могла прећи и у српски и у албански. Верујем да би сам корен оба презимена могао потицати из истог извора, али не верујем да постоји нека крвна веза између породица.